Vučić je imao šansu koja se dobija jednom u nekoliko generacija – a on će odvesti Srbiju u epohalni poraz uz Rusiju

MONITOR: Iako je Aleksandar Vučić najavio još u aprilu da će se nova Vlada Srbije brzo konstituisati, vrijeme da se ona po zakonu formira ističe 1. novembra. Dosta se spekulisalo da je ovo, u stvari, kupovanje vremena u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji?

VULETIĆ: Nažalost Srbija je u takvom institucionalnom stanju da nam nije bitno da li imamo Vladu. Odluke se donose u Predsedništvu SNS, koje aminuje Vučićeve odluke. Dačić je neophodan zbog većine, Vučević se letos preporučio vređajući srpske turiste na odmoru u Hrvatskoj, gade mu se Srbi koji tamo idu, Siniša Mali je slepi izvršilac, Ana Brnabić sa napamet naučenim radikalskim stavovima koju je i Šešelj pohvalio/preporučio Vučiću je idealna predsednica Vlade. Odluku o sankcijama Rusiji svakako neće donositi ovi ljudi. Međutim, biće zanimljivo videti da li će u novoj Vladi biti Vulin i Nenad Popović ili će se pokušati sa novom prevarom Zapada bez njih u Vladi. I za tu prevaru će biti potrebna saglasnost Rusije.

MONITOR: Mjesecima traju verbalna nadgornjavanja između državnih vrhova Srbije i Hrvatske. Sve je zaoštreno kada Vučić nije uspio da ode u Jasenovac, pa kada je tužilaštvo u Srbiji optužilo četiri hrvatska pilota za stradanje izbjeglica u Oluji – sve do navođenja Hrvatske kao glavnog krivca za EU odbijanje tzv. derogacije sankcija na uvoz ruske nafte u korist Srbije. Mnoga konkretna važna pitanja u odnosima dvije zemlje uopšte se ne pominju?

VULETIĆ: Predsednik Vučić je na neprimeren način pokušao da poseti Jasenovac, kao privatno lice. Pokazao je da mu nije stalo do žrtava već da od sebe napravi heroja, jedinog branioca srpstva kome Hrvati ne dozvoljavaju posetu Jasenovcu. Nakon toga se podiže optužnica za pilote i istovremeno se devalvira jer se tumači kao osveta za zabranu odlaska u Jasenovac. Ponovo se pokazuje da žrtve tog brutalnog bombardovanja u izbegličkoj koloni bivaju zloupotrebljene. Ostaje im da neko iskreniji i sa stvarnim empatijama jednog dana pokrene sudske procese koji su preko potrebni kako srpskoj tako i hrvatskoj strani. Učitavanje ustaštva današnjoj Vladi Hrvatske zbog zabrane uvoza ruske nafte je najotrovnija politika čiju će cenu ponovo da plate preostali Srbi u Hrvatskoj kao i građani Srbije koji će finansirati duplo skuplji naftovod prema Mađarskoj. Pritom, ponoviću, ni tim naftovodom nećemo doći do ruske nafte.

MONITOR: Prijedlog koji su za rješavanje pozicije Kosova – ali i Srbije, dale nedavno Njemačka i Francuska uz podršku EU, konačno je na stolu Aleksandra Vučića. Da li je Vučić dobio ponudu koju „ne može da odbije“?

VULETIĆ: Vučić je odbio ovu ponudu. Nažalost on nema hrabrosti za nešto drugo, iako zna da je ovo poslednja ponuda koja bi spasila čast Srbije time što ne zahteva eksplicitno priznanje Kosova. Kosovo će pre ili kasnije postati članica UN, Srbiji je u interesu da pomogne Kosovu da se to desi što pre. Time bismo započeli raskid sa otrovnom politikom koja nas vezuje za Putinovu Rusiju i vratili se EU integracijama. Imamo iskustvo sa odbijanjem plana Z4 i plana u Rambujeu. Tada su Milošević i Šešelj to lakonski odbili, bili smo bombardovani i Srbi su bili najveći gubitnici. Preti nam sličan epilog, i ne slažem se da je to samo Vučićev problem. Zašto ćute svi ostali? Vučić je pokazao da ne može da uradi ništa više od ovoga što je uradio, bez obzira što ima dve trećine parlamenta deset godina u kontinuitetu i najveću ličnu popularnost. Na kraju će te činjenice i obeležiti njegovu vladavinu u istoriji: ogromna podrška, šansa koja se dobija jednom u nekoliko generacija, a on odvede Srbiju u epohalni poraz uz Rusiju.

MONITOR: Više opozicionih stranaka je sada u Skupštini Srbije. Ipak je mnogo teže govoriti o opozicionoj politici nego što je to bilo prije izbora u aprilu?

VULETIĆ: Nije bilo opozicione politike ni pre izbora, zato je nema ni danas u parlamentu. Različite politike ne možemo da očekujemo ako se pre izbora potpisuju sporazumi o nenapadanju, u prevodu, sporazumi o skrivanju politika. Dobili smo opoziciju Vučiću, a ne njegovoj politici. Rasprava o Kosovu je sve ogolila. Ako analiziramo izveštaje Evropske komisije i rezolucije Saveta Evrope i uporedimo ih sa raspravom u parlamentu, vidimo da nema nijedne poslaničke grupe sa političkom vizijom drugačije Srbije. Svi su opisivali stanje u Srbiji, i bili su u pravu, ali o novoj politici ni reči, gde vide Srbiju za deset godina, ni reči.

MONITOR: Nedavno su nekoliko opozicionih stranaka – desnog centra i radikalnije desnice, kao i grupa javnih ličnosti, predstavili Deklaraciju o reintegraciji KiM u ustavno-pravni poredak Srbije. Kakvim se efektima oni nadaju i koliko to znači ukrupnjavanje nacionalno-nacionalističke desnice na za vlast važnom pitanju Kosova?

VULETIĆ: Ta grupa podržava Šešeljevu politiku i traži od Vučića da se vrati toj politici potpuno kako bi se i formalno prekinule EU integracije. Dobro je što se Vuk Jeremić i formalno pridružio tim štetočinama Srbije jer se čitavu deceniju skrivao po nezavisnim medijima i time se nametao kao nekakva alternativa Vučiću.

Dodatnu opasnost vidim u konsenzusu oko regionalne politike Srbije, tek tu nema Opozicije Vučićevoj politici srpskog sveta. Mi nemamo ozbiljnu analizu u našim medijima šta znači Milorad Dodik za BiH, a Andrija Mandić za CG. Na različite načine ali gotovo sve političke organizacije iz Srbije podržavaju Dodika jer opstruira BiH, dok Andriju Mandića žele na vlasti kako bi isto to radio u Crnoj Gori. Razlog ove podrške je jer ni jedan ni drugi ne prihvataju nezavisnost svojih država.

MONITOR: U Italiji i Švedskoj desne i ultradesne partije dolaze na vlast a u Pragu je održan sastanak još uvijek neformalne Evropske političke zajednice, Džozef Bajden i Olaf Šolc su razgovarali i o budućnosti Zapadnog Balkana, rat u Ukrajini se nastavlja kao i globalna ekonomska kriza. U tom krajnje kompleksnom i neizvjesnom kontekstu može li se predvidjeti budućnost zemalja Zapadnog Balkana?

VULETIĆ: Migrantska kriza iz 2015/2016. je posebno zloupotrebljena od evropskih desničara. Međutim, ne treba zanemariti ni veze sa Putinom koji ih je finansirao kako bi oslabio evropsko jedinstvo u odsudnom momentu za njega. Planiranje napada na Ukrajinu je počelo par godina pre aneksije Krima 2014, i gle čuda, naglo se bude desničari po Evropi. Migrantsku krizu je takođe Putin podsticao u Siriji ratujući na strani Asada uz besomučno bombardovanje. Samit u Pragu je pokazao da Evropa još uvek daje šansu Zapadnom Balkanu. Od Srbije najviše zavisi da li će ta šansa biti iskorišćena. Srbija drži, uz podršku Rusije, zamrznute konflikte na Kosovu i BiH, isto to pokušava da uradi i u Crnoj Gori. Kada političari u Srbiji budu shvatili da od politike „srpskog i ruskog sveta” nema ništa, tada će Zapadni Balkan početi da živi punim plućima.

Glavom o kosovski zid

MONITOR: Prije nekoliko dana predsjednik Srbije Aleksandar Vučić održao je konferenciju za štampu o novim strateškim smjernicama politike Srbije. Govorio je puno i o dosta različitih tema. Da li se nešto bitno mijenja?

VULETIĆ: Predsednik je ponovio da nastavljamo gubitničku politiku u pregovorima sa Prištinom, nastavljamo da ignorišemo realnost nastalu 1999. Srbija je u Kumanovu potpisala kapitulaciju nakon rata tokom kog je naša vojska i policija proterala 800.000 Albanaca u skladu sa politikom Miloševića i Šešelja. Prethodno ih je u desetak godina obespravila i institucionalno maltretirala, što je nedopustivo po međunarodnom pravu i što je dovelo do bombardovanja Srbije i konačnog oduzimanja prava Srbiji da dalje upravlja Kosovom. Dakle, nastavljamo da udaramo glavom u kosovski zid. Druga nepromenjena stvar je robovski odnos Srbije u odnosu na Rusiju. Predsednik je najavio da ćemo pratiti rusku agresiju na Ukrajinu, manipulativno pravdajući tu nemoralnu i po međunarodnom pravu netačnu poziciju povlačenjem paralele između teritorijalnog integriteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta Srbije. Ukrajina nije proterala skoro milion svojih građana(Rusa) i punila masovne grobnice pored Kijeva, za razliku od Srbije. Ovo su dve najbitnije konstante srpske politike skoro dvadeset godina, nije to samo Vučićeva postavka. Novina koju smo čuli je taktika kako doći do ruske nafte mimo Hrvatske. Trijumfalno nam je predsednik najavio, krećemo u Moskvu po naftu preko Mađarske, gradimo naftovod. Začuđujuće je delovalo Vučićevo uverenje da će time rešiti problem. Međutim nisam siguran da se radi o kolosalnom neznanju, pre bih rekao da je napravio lukrativnu šansu za izgradnju velikog infrastrukturnog projekta mimo Zakona o javnim nabavkama jer nam je to „hitno”. EU i Ukrajina nam sigurno neće dopustiti uvoz jeftinije ruske nafte kada imamo jadranski naftovod preko koga možemo da kupujemo bilo koju drugu na slobodnom tržištu. To ne bi bilo moguće čak i kada bi Mađarska napustila EU iz ljubavi prema Vučiću.

EU integracije Srbije su zamrznute

MONITOR: Srbija najveću spoljno-trgovinsku razmjenu ima upravo sa EU, kao i investicioni kapital. Ocjene koje je u najnovijem izveštaju o Srbiji dala Evropska komisija djeluju dosta obeshabrujuće. Vodi li odnos Srbije prema EU „preigravanju“?

VULETIĆ: EU integracije Srbije su zamrznute. Izveštaj Evropske komisije je poražavajući i preteći. Najdirektnije nam je stavljeno do znanja da više nećemo moći ovako, bez obzira na povremena glasanja u UN za osuđujuće rezolucije prema Moskvi poput jučerašnjeg o prisajedinjenju četiri ukrajinske oblasti. Ako uzmemo u obzir i rezolucije Evropskog parlamenta od letos, kao i razgovor američkog državnog sekretara Entoni Blinkena sa predsednikom Vučićem, jasno je da bez potpunog usaglašavanja spoljne politike sa EU, tj. uvođenja svih nivoa sankcija Rusiji i priznanja Kosova nema ništa od EU. Ne možemo ništa drugo zaključiti osim da smo posle dvadeset godina ponovo pred dilemom – hoćemo li ili ne u EU. Građani nisu svesni posledica formalnog prekida EU integracija, a na korak-dva smo od toga. Izgubili bismo više stotina hiljada radnih mesta, plate i penzije bi se približile proseku iz 90-ih, sa sadašnjih 50-60 hiljada mladih koji godišnje napuštaju Srbiju došli bismo na preko 100.000… Da li je to taj patriotizam koji nam nudi vlast i najveći deo opozicije koja čak i ne komentariše prekid integracija. Imajući u vidu nedavnu parlamentarnu raspravu o Kosovu kada su se ritualno zakleli svi poslanici da nikada neće priznati Kosovo, ne znam čemu se možemo nadati od novog saziva parlamenta.

Nastasja RADOVIĆ