„Većina medija, a rekao bih i dobar deo javnosti, bili su zatečeni onim što se dešavalo na TV Pink. Dominantan osećaj je bio da se Srbija zapravo nalazi u vanrednom stanju. Takvu atmosferu mogli smo da vidimo samo u danima nakon ubistva Zorana Đinđića. Ministri, voditelji, ‘analitičari’, novinari u civilu, zapravo su kreirali svesno atmosferu straha i panike. U takvim okolnostima vrlo je teško govoriti o profesionalizmu medija”, komentariše tzv. aferu državni udar u Srbiji, Vukašin Obradović, predsjednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za Monitor.
MONITOR: Kako biste analizirali sukob Kurir-Informer, preko kojeg se, očigledno, prelamaju neka društvena i državna pitanja, od privatizacije medija do teorija zavjere o nasilnom svrgavanju vlasti u Srbiji?
OBRADOVIĆ: Radi se jednostavno o sukobu dve interesne grupe, ali ishod može imati ozbiljne posledice po medijsku scenu. Šta god mislili o Kuriru, promena uređivačke politike ovog tabloida jeste ozbiljan atak na vladajući režim, jer se čitalačka publika Kurira dobrim delom preklapa sa glasačkim telom SNS. I to je ono što zapravo najviše brine vlast, jer ne treba potcenjivati uticaj koji Kurir ima na onaj, rekao bih, većinski deo javnog mnjenja koji je do sada bio naklonjen Aleksandru Vučiću. Aleksandar Rodić je ,,zaljuljao kavez” i sada se postavlja pitanje da li je ovaj njegov hazarderski postupak samo podizanje uloga u cenjkanju sa vlastima ili trajno opredeljenje. Od odgovora na ovu dilemu, zavisiće i posledice koje će ,,rat tabloida” imati po medijsku scenu.
MONITOR: Vlasnik Informera, Dragan J. Vučićević, u specijalnom programu TV Pink, iznio je niz optužbi za navodnu zavjeru i to od strane dvije potpredsjednice vlade, ministra spoljnih poslova, ali i djelatnika u medijima, od vlasnika Kurira Aleksandra Rodića i njegovog bivšeg direktora Aleksandra Kornica, te novinara Slaviše Lekića, na čiju je ugroženu bezbjednost upozorilo udruženje na čijem ste čelu?
OBRADOVIĆ: Dragan J. Vučićević je jedan od onih ,,novinara u civilu” koje sam već spomenuo. Sa druge strane, i sam premijer je u intervjuu RTS-u jasno poručio da on prvog čoveka Informera smatra ,,časnim i poštenim” čovekom. Time je Vučić poslao jasnu poruku da Vučićević zapravo radi u sadejstvu sa državnim vrhom. U takvoj situaciji, kada vas, kao na primer kolegu Slavišu Lekića, najpre urednik Vučićevog ,,službenog glasnika”, a potom i ministar pravde Nikola Selaković, proglase učesnikom ili čak organizatorom državnog udara, to prevazilazi granicu nekakvog medijskog sukoba. To je raspisivanje poternice, targetiranje Lekića kao ,,državnog neprijatelja”, stavljanje mete na leđa jednom novinaru.
MONITOR: I sami ste bili nedavno „prozvani” jer niste pristali da učestvujete u emisiji TV Pink čija tema je bila priprema navodnog državnog udara. Koji su bili vaši razlozi?
OBRADOVIĆ: Pre svega, nije mi bilo sasvim jasno da li me zovu kao jednog od ,,zaverenika” ili kao sagovornika, a odbio sam jer bih saučestvovao u stvaranju atmosfere vanrednog stanja u kojoj bih ja trebalo da poslužim kao dekor i na neki način pružim legitimitet toj akciji zastrašivanja Srbije i kreiranju spiska za odstrel. Podsetiću vas, TV Pink i Dragan J. Vučićević su optužili za organizovanje državnog udara, direktno ili indirektno – Tomislava Nikolića, predsednika države, glavnog urednika TV N1 Jugoslava Ćosića, vlasnika Kurira Aleksandra Rodića, potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović, biznismena Miroslava Miškovića, pukovnika policije Milana Milovića, ministarku državne uprave Kori Udovički, potpredsednika SPS Branka Ružića, funkcionera SNS Sašu Mirkovića, kao i Tihomira Trišića i Dejana Jocića.
MONITOR: Specijalni program u nedelju na TV Pinku je trajao više sati. Tu nije bilo riječi samo o Srbiji, a učesnici, od Vučićevića, preko drugih novinara i političkih analitičara i nekoliko ministara, tvrdili su da je na djelu pokušaj državnog udara koji oni sprječavaju, ličio je na izvještavanje u vanrednom stanju. Da li su, po vama, u tom specijalu, pređene granice i kako se to kaže, uznemirena javnost bez pravog razloga?
OBRADOVIĆ: Mislim da je potpuno jasno da je Pink grubo prekršio zakon, ali ono što mene zaista brine je da ovakvi ,,specijali” postaju deo naše medijske svakodnevice. Mi zapravo živimo u stanju neformalno zavedenog vanrednog stanja, zastrašivanja javnosti i ukidanja bilo kakvog društvenog dijaloga. Ovde ne govorim samo o medijima, već o društvu u celini. Ovi ,,incidenti” su zapravo praktična realizacija koncepta nametanja jednoumlja kao društvenog modela, bez obzira da li se radi o nasilju prema novinarima, ponovnoj aktuelizaciji pojma ,,strani plaćenici”, pravljenju spiska nepodobnih medija i novinara, činjenici da Legijina sabrana dela možete kupiti na svakom kiosku, a da knjigu Slaviše Lekića Svaka čast Vučiću, imate u samo dve knjižare u glavnom gradu ili da se režiseru Kokanu Mladenoviću, zbog njegovih političkih stavova, otima predstava.
MONITOR: Kako biste okarakterisali prizor sa nedjeljne konferencije za štampu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, dok iza njega stoje predstavnici više specijalnih formacija MUP-a Srbije u velikom broju i pod potpunim naoružanjem, a nasuprot njima predstavnici „sedme sile”, čije nijedno pitanje nismo imali prilike da čujemo?
OBRADOVIĆ: Upravo to potvrđuje tezu da je na delu sindrom ,,kuvane žabe”. Pred našim očima se odvija jedna krajnja uzurpacija javnog prostora, urušavanje institucija, instrumentalizacija policije i tužilaštva, a adekvatnog društvenog odgovora nema. Opozicija je slaba i rascepkana, mediji ućutkani, prebijaju se članovi Saveta za borbu protiv korupcije, pojavljuju kordoni policajaca sa ,,dugim cevima”, i nama sve to polako postaje normalna svakodnevica. U isto vreme, Srbija kreće u evrointegracije, otvaraju se prva poglavlja u procesu pridruživanja, a Aleksandar Vučić ima podršku koja se može meriti samo onom Miloševićevom iz ranih devedesetih, ili Koštuničinom neposredno nakon Petog oktobra. Institucionalnu i populističku. Prevlast u parlamentu i dominacija u glasačkom telu omogućuje mu enormnu količinu vlasti i moći da gotovo, reklo bi se, bez ikakvih dodatnih mehanizama (re)presije, može da sprovodi politiku za koju veruje da će doneti Srbiji boljitak.
U isto vreme, on svesno stvara atmosferu permanentnog vanrednog stanja. Zašto? Niko u Srbiji u ovom trenutku, čini mi se, ne može da ponudi racionalan odgovor.
MONITOR: Međunarodne organizacije upozoravaju na pad medijskih sloboda u Srbiji. Može li se, uopšte, prevazići ova situacija koja je, u više aspekata, nezapamćena, pa čak gora i od vremena vladavine tzv.Vučićevog zakona s kraja 90-ih?
OBRADOVIĆ: Medijska slika Srbije, i tu je naš osnovni problem, nije samo proizvod želje Aleksandra Vučića da javnost oblikuje prema svojim ubeđenjima. Ona je isto toliko i posledica demokratskog kapaciteta našeg društva nespremnog da se suoči uopšte sa idejom da nema društvenog progresa bez slobodnih medija i objektivne informacije. Ko misli drugačije, neka pogleda podatke o gledanosti ili čitanosti. Piplmetri i tiraži jesu jedan od važnih pokazatelja civilizacijskog nivoa srpskog društva.
A Aleksandar Vučić samo ide tim tragom. Dobro, on svakako nije nemi posmatrač ovog procesa, ali nije ni ishodište osnovnog problema. Naši demokratski kapaciteti, kao društva u celini, nažalost, taman su toliki da Aleksandar Vučić o slobodi medija ne mora da brine sve dok piplmetri pokazuju da je za njega korisnije da gostuje u Teškoj reči negoli da zatamni Utisak nedelje.
Tek kada Srbija postane zrelo demokratsko društvo, a ona to sada očigledno nije, medijske slobode postaće nešto o čemu će voditi računa ne samo vlast već i građani.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice