Izbori u Crnoj Gori i pobjeda opozicije ne može izazvati  ,,talas promjena” u regionu i u Srbiji,  daj bože da i ona sama uspije da napravi vladu i da se nekako dogovore tako veoma različite i ideološki zavađene stranke koje su se našle u koaliciji. Naravno ne odobravam što se  Srbija i Vučić miješaju u stvari Crne Gore i što ne daju mira našem regionu

MONITOR: Predsjednik Srbije  Aleksandar Vučić je, prije nego što je premijerka Ana Brnabić „došla na red“ da kaže nešto o programu Vlade, oročio njeno trajanje na kratko vrijeme. Kako to tumačite?

PEŠIĆ:   Ana Brnabić ne odlučuje ni o čemu, a najmanje o tome šta bi radila vlada i kako bi rešavala probleme. Ona radi  ono što joj njen šef kaže. Ona sama  tako naziva Aleksandra Vučića.  Po Ustavu ne postoji nikakva oročena vlada,  niti predsednik ima ovlašćenje da je  ,,oročava”. Javno je Vučić rekao da će spojiti predsedničke,  parlamentarne i izbore za Beogad, jer njemu tako najviše odgovara. Cilj je da obezbedi apsolutnu  ,,pobedu” kako bi sva vlast ostala u njegovim rukama.  Već odredio  i datum tih trostrukih  izbora za 3. april 2022.  U Srbiji Vlada kao izvršni organ državne vlasti ne rešava ni teške ni lake probleme, sve probleme rešava predsednik Vučić kako njemu i njegovim ljudima  odgovara. On drži Vladu preko svojih najpoverljivijih ljudi u koje spadaju Ana Brnabić, Zlatibor Lončar, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin i  Siniša Mali. Ostali su  manje ili  više dekor i  zamenljivi.

MONITOR: Kako ocjenjujete najnoviji trend borbe sa „trećim talasom“ Kovida-19 u Srbiji?

PEŠIĆ: Meni se nije dopadalo kako se Srbija bori protiv Kovida-19. Prvo su Vučić i njegovi doktori rekli da taj virus ne postoji i da je najsmešniji virus na svetu, a zatim se krenulo u  totalno preterivanje i  kršenje prava građana, naročito onih preko 65 godina, kojima su  bez ikakvog opravdanja uveli totalnu  zabranu izlaska iz kuće.  Trajao je taj zatvor  50 dana i ja sam ga veoma teško podnela.  Sada Beogradski centar za ljudska prava podnosi tužbu Evropskom sudu, i ja sam je između ostalih, potpisala.

Borba protiv pandemije je vođena   kršenjem Ustava i zakona, od uvođenja vanrednog stanja, do nezakonitog i nepostojećeg Kriznog štaba koji je  lagao javnost o broju umrih i zaraženih. Vučić je tako hteo jer je parlamentarne izbore zakazao za 21. jun. Ni sada se ne primenjuje Zakon o vanrednim situacijama i Zakon o zaštiti stanovništva od epidemije. Jedino što bih pozitivno rekla o tretmanu epidemije je požrtvovanost  zdravstvenog osoblja koje je dalo sve od sebe da pomogne bolesnima.

Pošto se potvrdilo da je Vučićeva vlast lagala o pravom stanju epidemije, nastavljala sa korupcijom  i netransparentnim kupovinama opreme, još jednom se potvrdilo da je ona i u okolnostima pandemije na prvom mestu vodila računa  o svojoj koristi, Vučićevim interesima i čuvanju njegovih kadrova. Treći talas raste iz dana u dan, a nema plana da se on zaustavi.  U javnosti   nije poznat.   A sad čujem da Vučić odlikuje neke lekare iz Kriznog štaba koji su doprineli laganju javnosti i služili za zamajavanje i zaglupljivanje građana u pogledu borbe protiv pandemije. Među njima je i doktor Nestorović koji je govorio o ,,najsmešnijem virusu”.  Vidi se sve više da je ovde važniji budžet nego zdravlje građana.

MONITOR: Na izborima u junu nijeste bili za bojkot. Dio opozicije koji je tada bojkotovao izbore smatra da su „bojkotaši“ bili u pravu?

PEŠIĆ: Ta priča o bojkotu je glupa, isprazna i dosadna, jer je bojkot  služio da se prikrije da nemamo opoziciju spremnu za izbore, da ona praktično ne postoji u biračkom telu, da su sve stranke slabe i bez birača. Čim su izbori prošli, takvo stanje je bojkotaška opozicija priznala. Ukinula je Savez za Srbiju, a stranke koje su činile taj savez su krenule svaka svojim putem da tek pokušaju da stvore  stranke. O tome su nas obavestili i bojkot-lideri.  A i sada ne znamo  kako stojimo, da li su neke stranke uspele da u većem broju stignu do građana. Oslanjanje na spoljašnju pomoć je iluzorno, ma šta da kažu predstavnici EU, šanse nema da će Vučić  prihvatiti demokratske izbore. Možda popusti na sitno, ili popusti, pa prevari.  Mora da se ide u borbu pod svim uslovima, ali opozicija mora biti sposobna da ponudi ,,proizvod”, odnosno alternativu i skupi ,,vojsku” za izbornu i uličnu borbu. Najveći problem je što se opozicija u svim bitnim pitanjima slaže sa vlašću, te tako nije nikakva alternativa koja bi donela fundamentalne promene koje su Srbiji potrebne.

MONITOR: U Crnoj Gori je opozicija išla „u tri kolone“ i imala je podršku Mitropolije SPC i pritisak građana na vjerski-opoziciono artikulisanim procesijama. Kad se to pokazalo uspješnim, dobar dio ovdašnje opozicije je predložio da bi „crnogorski scenario“ trebalo „prepisati“?

PEŠIĆ: Pravo da vam kažem, to su gluposti oko kolona i crnogorskog scenarija. Vuk Jeremić je priznao  da mi nemamo dovoljno ljudi ni za jednu kolonu,  a kamoli za tri. Šta  planira opozicija i šta planiraju pojedinačne  stranke,  da li će opet stvarati nekakav savez,  ići u ,,kolonama” ili pojedinačno, nije poznato.  Ujedinjena opozicija ne postoji, to je samo utešni naziv posle raspada Saveza za Srbiju, a zapravo je svaka stranka krenula svojim putem i   radi za sebe.  Ima mnogo strančica, grupica i pokreta, ali  za sada  ne postoji vidljiva  i prava snaga koja može da naudi Vučiću. Nisam zloslutna,  jako želim da se promeni ova vlast i dominantna ideologija koja vlada Srbijom, ali  realna situacija ne podržava takva očekivanja.

MONITOR: U medijima u našem regionu komentariše se da će pobjeda crnogorske opozicije nad DPS-om izazvati „talas promjena“, prije svega u BIH i Srbiji?

PEŠIĆ: Ja sam se obradovala snazi građana Crne Gore koji su u velikom broju izašli na izbore i uspeli da mirnim putem, demokratskim sredstvima, dovedu do smene vlasti. Poštujem volju građana i slava pripada njima. Izbori u Crnoj Gori i pobeda opozicije ne može izazvati  ,,talas promena” u regionu i u Srbiji,  daj bože da i ona sama uspe da napravi vladu i da se nekako dogovore tako veoma različite i ideološki zavađene stranke koje su se našle u koaliciji.  Vidim da će se  napraviti ta ekspertska vlada koja će trajati godinu. Lepo bi bilo da  se Crna Gora stabilizuje i  bude prava građanska i demokratska država, da prevaziđe podele i  nacionalizme i uspešno nastavi put ka EU.  Ja joj to želim. Naravno, ne odobravam  što se Srbija i Vučić mešaju u stvari Crne Gore i što  ne daju mira našem regionu. Dok se ne prevlada nacionalizam, ništa od demokratije neće biti, ni u Crnoj Gori, ni u Bosni ni u  Srbiji. Našoj zemlji  koja ima najveće nacionalističke  ambicije, najbolje bi bilo da temeljno sredi svoju kuću, umesto što gleda preko plota. Bolje bi bilo da Srbija sagleda u celini naš region kome je potreban mir,  pomirenje, demokratija,  saradnja,  razvoj i jasan put svih balkanskih država ka članstvu u EU.  Tome bi Srbija mogla dati ključni doprinos ako se  prizove pameti.

MONITOR: U Hagu su se našla četvorica lidera OVK od kojih je jedan, Hašim Tači, bio predsjednik Kosova. Koliko su važni postupci koji se vode pred specijalnim tužilačkim i sudskim vijećima za zločine OVK?

PEŠIĆ: Ja sam se u svom aktivnom političkom životu borila protiv ratova i nacionalizma  i zalagala se da svi  koji su počinili ratne zločine, bez obzira na nacionalnost treba da budu kažnjeni.  Haški tribunal je zatvoren, završio je svoju misiju. On je odigrao važnu ulogu, jer da je bilo prepušteno nama da se obračunamo sa počinjenim zločinima, niko ne bi bio kaženjen, svako bi branio svoje zločince, što se i sada dešava.   Za OVK je stvoren poseban sud, trebalo je vremena da se on formira. Nadam se da će obaviti svoj posao bar onoliko dobro, koliko i Haški tribunal za ex- Jugoslaviju. Imao je svoje propuste kao i svaki sud, ali je svoju misiju ispunio. Pomirenje nije bilo u nadležnosti suda, to je ostavljeno nama, a sve što se ostavi nama, ide teško, mučno i sporo.

MONITOR: . Džo Bajden i Kamala Haris su pobjednički izborni tandem u SAD-u . Kako će se to odraziti na pregovore Srbije i Kosova u Briselu, hoće li se realizovati Vašingtonski sporazum Hoti-Vučić?

PEŠIĆ: Mislim da će se neki delovi Sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu realizovati. Neke stavke su korisne, neke su beznačajne,  neke štetne – kao što je prebacivanje naše ambasade u Jerusalim.

Što se tiče pitanja – da li bi  Trump ili Bajden –  bio bolji za Srbiju, mislim da tu ne bi bilo neke značajnije razlike.  Interes SAD-a za Balkan i pitanja koja i dalje nisu rešena, nije veliki, bilo ko da je na vlasti u SAD-u. Mali su to problemi na svetskoj tabli, ponekad malo skoče na agendi SAD-a pred predsedničke izbore, kada kandidati misle da mogu da im posluže u kampanji,  kako je sada činio Trump. Ali i Klinton 2016.  Zato moram da kažem da ne znam zašto se Srbi toliko lože na Trumpa.  Oduvek sam bila protiv  populista i amoralnih političara koji omamljuju ljude ličnim odnosom,  pa sam i sada navijala za Bajdena i Haris.  Ja mislim da to što Srbi svuda u svetu podržavaju negativce –  populiste,  esktremne  desničare i autoritarce,   dolazi od verovanja da takvi imaju više razumevanja za ,,srpske nacionalne interese”.  Ako takvi treba da nas razumeju i podrže, to jasno govori o tome da treba prvo sami da se promenimo. Da pobedimo nacionalizam koji je na Balkanu endemska pojava,  pomirimo se sa susedima, izvinimo se za počinjene zločine i promenimo famozne ,,srpske nacionalne interese”. S tim ,,interesima” već odavno ništa nije u redu. Oni su blokirali  razvoj same Srbije i uništili prve  demokratske uspehe i obustavili put ka EU.  Bliskost sa autoritarnim režimima gajimo još od Miloševića, sa kratkom pauzom posle 5. oktobra. Krajnje je vreme da se to promeni. A to će se desiti kad se mi promenimo i obračunamo sa sopstvenim autoritarnim vlastima ali i autoritarnom kulturom koja još uvek dominira Srbijom.

MONITOR:. U  Vladu Srbije, pored ranije premijerke, ušao je veći broj žena-ministarki. Hoće li to biti neuspješna imitacija trenda koji postoji u nekim demokratskim zemljama?

PEŠIĆ:  U  razvijenim zemljama zaista postoji trend da žene sve više učestvuju u politici. Evo sada će prvi put u istoriji Amerike postati žena podpredsenica, što je druga najjača funkcija u najjačoj zemlji sveta.  Time se postiže jednakost  žena koje vekovima nisu imale ni pravo glasa  kad su već postojali izbori.  U Srbiji institucija vlade zapravo ne postoji. Svu vlast je preuzeo Aleksandar Vučić, broj  žena u Vučićevoj Vladi  ne govori ni o kakvoj modernosti.  Radi se o neuspehu Srbije da postane moderna i demokratske zemlja koja  ide ka članstvu u EU.  Taj put je zaleđen, što dokazuje poslednji negativan EU Izveštaj  o (ne)napredovanju Srbije u ovoj godini.

Nastasja RADOVIĆ