O problemima s kojima se danas nosi srpska Vlada, posebno njeno Ministarstvo pravde, kada se radi o organizovanom kriminalu, u javnosti ovih dana najčešće govori Slobodan Homen, ,,drugi čovjek Ministarstva”. Homen, advokat po profesiji, 1996. bio je jedan od lidera višemjesečnih studentskih demonstracija, a zatim i jedan od prvih ljudi Narodnog pokreta Otpor. Ovih dana je stavove o borbi protiv organizovanog kriminala radikalizovao izjavom – da je uspješnost borbe protiv organizovanog kriminala važnija od opstanka svake vlade. MONITOR: Balkan je, ispostavilo se, nova trasa za put kokaina, do skoro mnogo pristupačnija nego ona preko srednje Amerike ili sjeverne Evrope. Zašto smo ,,izabrani”?
HOMEN: Balkan je u poslednjih dvadeset godina prošao kroz vrlo težak period. Ratovi koje smo preživeli i posledice koje je to vreme nosilo sa sobom, urušavanje pravne države, stvorilo je pogodno tle za cvetanje organizovanog kriminala, pranje novca, stvaranje tajkuna i bogaćenje ljudi preko noći. Upravo zbog toga, ali i zbog povoljnog geografskog položaja, blizine Balkana zemljama EU, zemlje bivše Jugoslavije postale su odličan distributivni centar što je kriminalnim grupama s ovih prostora omogućilo da postanu nosioci šverca kokaina iz srednje Amerike i Evrope, ali i heroina iz Avganistana za tržište zapadne Evrope.

MONITOR: Da li je inicijativa ili pomoć DEA bila toliko važna da bi se otvorila ovdašnja Pandorina kutija?
HOMEN: Organizovane kriminalne grupe, čiji su nosioci ili u čijem su sastavu državljani različitih zemalja, izuzetno su moćne i jedan su od glavnih kanala za distribuciju droge u SAD i države zapadne Evrope i stoga bez saradnje sa stranim državama i službama, a pre svega s DEA-om, kao najmoćnijom obaveštajno-bezbednosnom službom, kojoj je specijalnost suzbijanje trgovine narkoticima, akcija koja je sprovedena ne bi mogla da se obavi. Podsetio bih da je droga zaplenjena u Urugvaju na osnovu informacija dobijenih od srpske Bezbednosno informativne agencije, a da je akciju koordinisala sama DEA što je izuzetan primer kvalitetne saradnje.

MONITOR: Koliko je do sada sve zavisilo od političke volje u vidu partijskih i ličnih, a ne državnih interesa?
HOMEN: Bez jasne političke volje borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji su jedan od najozbiljnijih problema nasleđen iz devedesetih, nije moguća. Formiranjem Vlade Republike Srbije pre dve godine, Srbija je tu volju jasano iskazala. Otvorena su neka od najtežih pitanja, koja nisu samo pitanje klasičnog kriminala, nego i finasijskih istraga pranja novca. Upravo je vođenje finasijskih istraga, u ovom trenutku od suštinske važnosti, jer će se na taj način utvrditi da li je i u kojoj meri postojala povezanost pojedinih lica, bez obzira na funkciju koju su obavljali ili obavljaju, s organizovanim kriminalom.

MONITOR: Suština organizovanog kriminala jeste saradnja ,,običnog” kriminala i pojedinaca ili djelova institucija. Utisak je da smo i u slučaju pranja novca od kokaina još uvijek na samoj površini razotkrivanja organizovanog kriminala?
HOMEN: Kao što sam već rekao, suština borbe protiv organizovanog kriminala je praćenje tokova prljavog novca. To su pokazala ne samo iskustva Srbije i zemalja Balkana, najbolji primer za to je Italija u kojoj je borba protiv mafije uspela tek kada se ušlo u praćenje finansijskih tokova njihovog kapitala. S tim u vezi, ne treba zaboraviti važnost donošenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je bio preduslov za otvaranje finansijskih istraga. Za godinu dana, koliko se u Srbiji primenjuje taj zakon ostvareni su značajni rezultati i u ovom trenutku vrednost trajno i privremeno oduzete imovine iznosi preko 100 miliona evra. Zakon je rađen po ugledu na italijanski model i meni, lično, drago je što su i druge zemlje bivše Jugoslavije u procesu donošenja takvog zakona. To će omogućiti da međunarodna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala bude što efikasnija i dovesti da toga da stopa kriminala na zapadnom Balkanu bude na nivou koji postoji u razvijenim zemljama.

MONITOR: Može li Srbija bez ,,nagovora” i podrške jačih stranih službi da ,,ide do kraja”?
HOMEN: Srbiji nije potreban nikakav nagovor. Politika predsednika Borisa Tadića i Vlade Republike Srbije sasvim je jasna – jedan od prioriteta je borba protiv organizovanog kriminala. U toj borbi, međutim, ne može se ići do kraja bez saradnje ne samo s jakim stranim službama, već je za to potrebna i čvrsta regionalna saradnja. Za uspešno suzbijanje organizovanog kriminala, kao i drugih oblika kriminaliteta, potrebna je podrška kako Crne Gore, tako i Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, jer izmeštanje problema iz jedne u drugu zemlju neće dovesti do rešenja i neće omogućiti brže evropske integracije regiona. Balkan mora da pokaže da samo jedinstven može da se obračuna s organizovanim kriminalom i tako pokaže zrelost za učlanjenje u EU.

MONITOR: Privatizacija je, ponovo se pokazuje ali mnogo jasnije, ključna za trošenje kokainskih i drugih para već jednom opranih preko of-šor kompanija. Hoće li se, osim u slučaju Šarića, kupovine koje su i same umnogome posredne, preispitati da bismo saznali ko je dobio društveno bogatstvo Srbije?
HOMEN: Upravo je suština pranja prljavog novca pokušaj njegove legalizacije, a to se najlakše čini kroz privatizaciju i kupovine velikih količina zemljišta. Praćenjem tokova tog novca i tih privatizacija, kao i oduzimanjem te iste imovine, mi ćemo konačno moći da pokažemo da smo zemlja koja je u stanju da suzbije i kontroliše organizovani kriminal.

MONITOR: Čuli ste, pretpostavljam, najnoviji intervju Nebojše Medojevića TV B92. Da li bi ono što smo u toj emisiji čuli od Stanka Subotića o ulaganju njegovog novca u važne srpske privatizacije, pozajmicom Miškoviću i Beku, moglo da baci sjenku na zakonitost tih kupovina, jer se Subotić u Srbiji tereti za zloupotrebu položaja kojom je nanijeta velika materijalna šteta budžetu Srbije?
HOMEN: Apsolutno niko neće biti zaštićen, bez obzira na to kakvu društvenu ili političku poziciju zauzima u ovom trenutku. Svako za koga se pojavi sumnja da je bio upleten u nelegalne radnje, biće predmet istrage i protiv takvih vodiće se krivični postupak i postupak oduzimanja imovine. Što se tiče Subotićevih navoda, Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala najavilo je da će ih provjeriti i ukoliko se ispostavi da je to tačno biće pokrenuti odgovarajući postupci. Potrebno je utvrditi da li je to prljav novac, na koji način je zarađen i ukoliko se ustanovi da je to tačno i da za to postoje dokazi, u pitanju bi bilo krivično delo pranja novca u kom slučaju će biti preduzeta sva zakonom predviđena sredstva.

MONITOR: Preko Švajcarske, gdje je prijavljeno boravište Subotića, praktično je nemoguće realizovati potjernicu Interpola. Da li je prepreka sama kvalifikacija krivičnog djela za koje se Subotić ovdje tereti ili nešto drugo?
HOMEN: Međunarodna saradnja mora biti obostrana, zasnovana na međunarodnim konvencijama. U konkretnom slučaju – zloupotrebu službenog položaja, koja kao krivično delo postoji u zemljama bivše Jugoslavije, švajcarsko zakonodavstvo ne poznaje. Naravno, kroz istragu se uvek može otvoriti pitanje da li je osumnjičeni počinio i neko drugo krivično delo. Konkretno ukoliko se utvrdi da je počinjeno krivično delo pranja novca, koje je predviđeno Palermo konvencijom i priznaju ga sve evropske zemlje, u tom slučaju neće biti problema za bilo čiju ekstradiciju iz bilo koje zemlje.

MONITOR: Kakva su iskustva Srbije po pitanju međunarodne pravne pomoći u slučajevima organizovanog kriminala, posebno sa Crnom Gorom? Ima li pomaka nakon susreta ministara pravde dvije zemlje?
HOMEN: Saradnja Srbije i Crne Gore po pitanjima međunarodne pravne pomoći uvek je bila na visokom nivou. Prvi slučaj u kome se pojavio problem i koji je, na žalost, ispolitizovan je slučaj narkokartela Darka Šarića. Smatram da je to pitanje isključivo u nadležnosti dva specijalna tužilaštva, nikako političara ili određenih struktura izvršne vlasti i politike. Mišljenja sam da je najbolji način rešenja tog problema direktna komunikacija koja treba da se odvija daleko od očiju javnosti i tu saradnju niko ne bi trebalo da komentariše, jer se samo tako može obezbediti zaštita svih informacija, s jedne, i pokretanje adekvatnih postupaka protiv počinilaca krivičnih dela, s druge strane.

MONITOR: Veliki problem između Srbije i Crne Gore je i dogovor oko dvojnog državljanstva. Sada vidimo da je državljanstvo moćna stvar u zaštiti osumnjičenih za organizovani kriminal. Vidite li u tome neku ,,logiku”?
HOMEN: Pitanje dvojnog državljanstva suštinski je problem. Napomenuo bih da niko od kriminalca nije uzimao državljanstvo zato što je voleo da ima državljanstvo više zemalja ili da bi imao pasoše sa kojim do skora nije moglo da se putuje. Ustavna ograničenja za izručenje domaćih državljana koja propisuju najviši pravni akti zamalja na Balkanu upravo su razlog zbog koga su kriminalci uzimali dvojna državljanstva.

Srbija je još 2006. godine izmenila Ustav, a pre nepunih šest meseci donet je Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima koji dozvoljava izručenje domaćih državljana pod određenim uslovima.

Onog trenutka kada se usaglase zakonodavstva svih zemalja bivše Jugoslavije i napravi ,,mini Evropska unija” po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala pitanje državljanstava će izgubiti svaki značaj.

Nastasja RADOVIĆ