Vrhovni i Glavni specijalni tužilac morali su da se prema slučaju optužbi da je VDT primao mito, postave kao i prema svakom drugom. Vrhovni državni tužilac morao je dati iskaz u izviđaju, i moral ase istražiti sumnja u odnosu na njega kao što bi i u odnosu na svakog drugog u toj situaciji. Međutim, izjave Glavnog specijalnog tužioca da VDT nije ispitan niti će biti, govore samo o tome kako je on dobar drug Vrhovnom državnom tužiocu, a ne i da je spreman da radi svoj posao
MONITOR: U crnogorskim udžbenicima preskočene su neke sramne epizode crnogorske ratne istorije, od napada na Dubrovnik, do deportacije Muslimana/Bošnjaka. Šta to znači za buduće generacije?
GORJANC-PRELEVIĆ: Time su oštećeni i djeca i šanse za mirnu budućnost Crne Gore. Još gore je što se u udžbeniku podmeću netačni podaci poput onoga da crnogorska vlast nije imala uticaja na politiku Slobodana Miloševića prema Hrvatskoj i BiH, iako je zajednička država Crne Gore i Srbije, SR Jugoslavija, i zajednička vojska učestvovala u ratovima u tim državama, i u svemu tome zdušno učestvovali i predstavnici crnogorske vlasti. To su istorijske činjenice. Šteta što je na snazi politika da se budućnost države kompromituje zarad ličnih interesa pojedinaca na vlasti, umjesto da se ona gradi na iskrenom suočavanju sa greškama iz prošlosti.
MONITOR: Vlast očito pokušava da izbriše sopostvenu odgovornost za te zločine. Da li je zbog toga I predstava Deportacija, čije predstavljanje pomažete, najprije igrana u Novom Pazaru, Sarajevu, pa tek ovdje?
GORJANC – PRELEVIĆ: Vlast, personalno ista, izmišlja bolju prošlost po sadašnjoj meri. Sada je zvaničan stav da Crna Gora nije učestvovala u ratu u Bosni i Hercegovini, iako je očigledno jednu stranu u tom ratu, bosanske Srbe, zdušno pomogla bar tako što je za njih hapsila i deportovala im izbjegle Muslimane kao ratne zarobljenike. Svako podsećanje na tu činjenicu predstavlja provokaciju za izbjegavanje, zato i Crnogorsko narodno pozorište ne želi da ugosti ovu predstavu iako ju je režirao njihov počasni član Gradimir Gojer, a napisao Cetinjanin Željko Vušurović.
MONITOR: Kakve su reakcije na to što će predstava konačno biti odigrana u Podgorici?
GORJANC – PRELEVIĆ: Nedelju dana pred predstavu podeljene su ulaznice za ukupno 440 mjesta u sali. Mislim da to dovoljno govori o interesovanju publike, s obzirom na naš mentalitet koji se obično seti da se pokrene u zadnji čas. Šteta što nije bilo moguće obezbijediti bar još jedno prikazivanje.
MONITOR: Svoj doprinos da se istina o ratnim zločinima i ratnoj istoriji Crne Gore sazna i da za nju odgovaraju oni koji trebaju, dale su i ovdašnje institucije. Kako vidite činjenicu da je tužilaštvo odbacilo sve krivične prijave za ratne zločine, među njima i onu koja se ticala odgovornosti vrha za deportacije?
GORJANC – PRELEVIĆ: Crna Gora još uvek nema institucije koje mogu da obezbede vladavinu prava. Vladavina prava se ne postiže redovnim naporima, presudom u parnici među komšijama ili kažnjavanjem krađe. Ona se dokazuje na slučajevima koji se dotiču interesa onih na vlasti. U Crnoj Gori su takvi slučajevi ratni zločini, Deportacija, afera Telekom, afera Snimak, afera SAJ prebija građane, afera Sudski savjet bira sudije među prijateljima, afera ko je sve podmićen u državnom tužilaštvu… Vladavina prava se ni ne nazire jer previše ozbiljnih problema ostaje na nivou afera, nekažnjeno.
MONITOR: Ove sedmice aktuelna je afera koja se tiče tužilaštva. Duško Knežević objavio je snimak na kom se čuje kako razgovara sa sekretarom tužilaštva, o stotinama hiljada eura kojim je navodno korumprirao vrhovnog državnog tužioca, što je VDT demantovao? Šta vama govori ova afera?
GORJANC – PRELEVIĆ: Mene je iznenadila banalnost razgovora na tom snimku, iako možda ne bi trebalo. Korupcija je valjda uvek banalna, ali je baš uznemiravajuće kad se to još i čuje. Pratim reakcije, koje uopšte ne obećavaju. Smatram da su i Vrhovni i Glavni specijalni tužilac morali da se prema ovom slučaju postave kao i prema svakom drugom, što znači da je Vrhovni državni tužilac morao dati iskaz u izviđaju, da se morala istražiti sumnja u odnosu na njega kao što bi i u odnosu na svakog drugog u toj situaciji.
Međutim, izjave Glavnog specijalnog tužioca da Vrhovni državni tužilac nije ispitan niti će biti ispitan i da u ovoj stvari nema ni ”udaljene” sumnje da je uzeo novac, govore samo o tome kako je on dobar drug Vrhovnom državnom tužiocu, a ne i da je spreman da radi svoj posao. Šta bi se desilo da se tu radi o nekome iz opozicije, o Vama ili meni, da li bi nas tužioci i bez saslušavanja branili da u odnosu na nas nema ni udaljene sumnje ili bi nas hapsili na osnovu osnova sumnje?! Očigledno se radi o opštoj “privatizaciji” državnih funkcija i u tužilaštvu i sudstvu i na sve strane, više se to i ne sakriva, svi su se toliko navikli na takvo stanje da možda već i sami veruju da je takvo ponašanje normalno!
MONITOR: Vaša organizacija pomno i dugo prati pravosuđe. Gdje je ono danas, deceniju i više nakon reforme?
GORJANC PRELEVIĆ: Akcija za ljudska prava se zalagala da se reformiše izbor sudija, da se izmesti iz političkog parlamenta u Sudski savjet. Posle više od deset godina praćenja i kritikovanja rada tog savjeta, pre neki dan smo uz podršku kolega iz MANS i Instituta alternativa podneli krivičnu prijavu protiv svih njegovih članova zbog zloupotrebe funkcija u postupku izbora sudija. Sudski savjet nažalost nikada nije postao nezavisno i nepristrasno telo spremno da na objektivan način bira sudije, iako je to bar deklarativno bio cilj reforme. Umesto u parlamentu, lični interesi su sad učaureni u Sudskom savjetu, koji se više i ne trudi da održi privid tela koje drži do poštovanja zakona. Na kraju krajeva, i GRECO Savjeta Evrope je napisao da su oni političko telo, bez ikakvih garancija nezavisnosti. Poslušnički jednoglasni izbor predsjednice Vrhovnog suda po treći put na istu funkciju od strane i Sudskog savjeta i Vrhovnog suda, iako je Ustav to jasno zabranio, pokazao je do koje mjere je profesionalna čast devalvirana u najvišim sudskim instancama. Stanje i u Sudskom savjetu i državnom tužilaštvu upućuje da je opšte preispitivanje svih sudija i državnih tužilaca neophodno. Evropska komisija je pohvalila Albaniju da je uspešno sprovela takav proces i komesar Han je nedavno u intervjuu Vijestima našao za shodno da to posebno istakne. Ne smatram uopšte da su sve sudije i tužioci korumpirani, mnogi se trude da pošteno i stručno obavljaju svoj super odgovoran posao. Međutim, vrhovi i sudstva i tužilaštva ozbiljno su dovedeni u pitanje što čini da je ceo sistem i svi u njemu zreo za ozbiljno preispitivanje.
Milena PEROVIĆ KORAĆ