I u slučaju Telekom, kao i Carine, desilo se nešto što se ponavlja u crnogorskom pravosuđu, da optužnice imaju ugrađene nedostatke na koje onda sudovi odgovore oslobađajućim presudama

MONITOR: Ove sedmice oslobođeni su optuženi u aferi Telekom, Oleg Obradović i Miodrag Ivanović, a prethodne sedmice gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša za slučaj Carine. To su afere koje su godinama bile u fokusu javnosti. Kako komentarišete te odluke? 

GORJANC PRELEVIĆ: Presude nisu objavljene, obrazloženje je nedostupno, pa mogu samo da pretpostavim, imajući u vidu poznate činjenice – da je, u aferi „Telekom“, Nemački telekom svojevremeno platio 100 miliona dolara da zaustavi tužbu američke komisije za hartije od vrijednosti zbog korupcije u privatizaciji Telekoma Crne Gore, a da je, u slučaju „Carine“, i sud prethodno poništio kao nezakonit ugovor kojim je gradonačelnik Mugoša Carinama ustupio građevinsko zemljište daleko ispod tržišne cijene – da se desilo nešto što se ponavlja u crnogorskom pravosuđu, da optužnice imaju ugrađene nedostatke na koje onda sudovi odgovore oslobađajućim presudama. Često se, posle nekoliko ukidanja, na primer, u slučaju ubistva policijskog inspektora Šćekića, radi o takvom pravnom galimatijasu, da je teško razaznati ko je za koji propust u postupku bio odgovoran. Iako „i vrapci na grani“ znaju ko je kriv, ne primeti se šta sve u međuvremenu „pojedu skakavci“. Međutim, u oba slučaja za koja ste pitali ne bi trebalo da je tako teško utvrditi šta se desilo. Očekujem da se državno tužilaštvo o tome i javno oglasi, kao što je i MANS to tražio u odnosu na „Carine“, jer su oni podneli krivičnu prijavu u tom slučaju i zaista više godina zastupali javni interes umesto tužilaštva, koje se uključilo tek mnogo godina kasnije. Nadam se i da će novi Glavni specijalni tužilac donositi optužnice kakve nijedan sud neće moći da zaobiđe. Međutim, da bi se bolja praksa osigurala, trebalo bi da odgovaraju oni koji su do sada pomagali izvršiocima krivičnih dela da izbegnu odgovornost.

MONITOR: Da li bi te slučajeve trebalo preispitati i vjerujete li da do toga može doći, imajući u vidu da odgovornost tužilaca i sudija do sada nije na pravi način ispitivana?  

GORJANC PRELEVIĆ: U normalnim okolnostima, žalba je osnovni način da se preispita prvostepena presuda, posao je i drugostepenog suda i rukovodioca tužilaštva da analiziraju propuste. Videćemo do čega će sad dovesti opravdana očekivanja javnosti za utvrđivanjem odgovornosti u tim slučajevima.

Vrlo je neobično da američka državna komisija za hartije od vrednosti ustanovi korupciju u privatizaciji Telekoma Crne Gore, da tu korupciju prizna Nemački telekom, koji je dao mito, i da za to plati ogromnu odštetu, a da na kraju za tu korupciju u Crnoj Gori niko nije kriv. Ako Obradović i Ivanović nisu krivi, onda ko jeste? Da li je „sestra najvišeg državnog zvaničnika” koju je označila  američka komisija, a bivši VDT Ivica Stanković „abolirao”, možda za sve kriva? To i slično tome su pitanja ostvarivanja pravde oko kojih Crna Gora treba da se ujedini, bez obzira na poreklo, jer se radi o tome da zajednička kasa nije bila pokradena, mogla je penzija da bude veća, škola bolja, da ne skupljamo dobrovoljne priloge za lečenje dece u inostranstvu, da Podgorica svuda ima kanalizaciju, i tako dalje…

Naravno, sve bi velike slučajeve bilo dobro alternativno analizirati. Međutim, nije ni to lako, jer se, na primer, ni optužnice ni prvostepene presude ne objavljuju, samo prvostepena presuda npr. u slučaju državnog udara ima 700 stranica, a nema ni sadržaj ni podnaslove, a jedna rečenica često traje i preko čitave stranice. I sama ta forma obeshrabruje čitanje presuda, sakriva suštinu, i to je nešto što mora da se menja. Presude su opšta stvar i svaka bi trebalo da bude i dostupna i razumljiva. Obrazloženja se pišu za one koji gube, a kad optužnice padaju, gubi društvo u celini, koje mora da razume zašto se to desilo, ima pravo da zahteva obrazloženje.

MONITOR: Hapšenje dugogodišnje predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, a potom i predsjednika Privrednog suda, potvrdilo je sumnje u crnogorsko pravosuđe. Kako vidite činjenicu da su vodeći ljudi u pravosuđu pod optužbama da su dio kriminalnih organizacija, te da su uticali na presude?

GORJANC PRELEVIĆ: Hapšenja su trenutno povratila veru u to da je pravda dostižna i u Crnoj Gori. Pričalo se godinama o tome da Vesna Medenica utiče na sudije, a da je Blažo Jovanić u sprezi sa stečajnim upravnicima i vlasnicima privatizovanih preduzeća, ali nije bilo poznato da su za to obezbeđeni dokazi kojima neki tužilac želi da se bavi. Ipak, posle početnog entuzijazma, ne treba zaboraviti da je ova država već isplatila milione onima koji su odležali u pritvoru, a posle to dobro naplatili kada nisu osuđeni, jer su pale optužnice. Tako da treba sačekati i videti dokaze kojima Specijalno državno tužilaštvo raspolaže. Nadam se da će oni to na odgovarajući način i objaviti javnosti čije interese zastupaju.

MONITOR: Brojni predmeti decenijama čekaju razrješenje. Do danas ne znamo ko je ubio Duška Jovanovića, recimo. HRA je nedavno ocijenila da se nada da je došlo vrijeme da se to ubistvo rasvijetli. Da li je zaista došlo to vrijeme, imajući u vidu da je DPS i dalje značajan politički faktor, pa i kada je u pitanju deblokada pravosuđa?

GORJANC PRELEVIĆ: Odavno ponavljam da bi vrhu DPS-a trebalo da je u najvećem interesu da se otkriju nalogodavci ubistva Jovanovića, ako ga sami nisu ubili, jer ovako većina sumnja da jesu. Deblokada pravosuđa je ozbiljna stvar, obećana je, ali je važno da se pravosuđe odblokira nezavisnim kandidatima, iako će se za sve te pozicije sigurno prijaviti i oni drugi.

Rasvetljavanje ubistva Jovanovića jeste na neki način alfa tačka za ovu državu, i do toga bi zaista moralo da dođe. Najmanje što se odmah može uraditi je rasvetliti šta sve u istrazi nije urađeno, a trebalo je da bude urađeno, odnosno šta je sve pogrešno urađeno. To je na svaki način korisno za budući rad službi bezbednosti Crne Gore, čak i ako ne bude dokaza da su oni odgovorni za propuste bili povezani s ubicama.

MONITOR: Pad DPS-a u avgustu 2020. nije, kako se očekivalo, donio neke suštinske promjene, pa tako ni odnos prema ratnim zločinima. Kada očekujete da će se desiti promjene na tom planu?

GORJANC PRELEVIĆ: Odmah. Očekivali smo promjene sve vrijeme jer žrtve i porodice žrtava umiru. Očekujemo da novi Glavni specijalni tužilac, koji je u vreme ratova ’90-ih bio mlađi maloletnik, nema nikakvih interesa da čini bilo sebi bilo ikome od onih koji su za te zločine odgovorni. Očekujemo da za razliku od svih dosadašnjih nadležnih tužilaca, pokrene istrage na sopstvenu inicijativu i da se i tako upiše u istoriju.

MONITOR: Da li je prisustvo vlasti na memorijalnom okupljanju povodom godišnjice zločina deportacija bosanskih izbjeglica ove godine, prvi put, dovoljno?

GORJANC PRELEVIĆ: Prvi put su ove godine prisustvovali predstavnici vlade, i to ne jedan ministar, unutrašnjih poslova, koga smo jedinog očekivali, već su došla četvorica. Po prvi put je prisustvovao i direktor Uprave policije Zoran Brđanin, koji se javno izvinio zbog onoga što se dogodilo žrtvama deportacije 1992. godine, kao i ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić. Ministar pravde Marko Kovač rekao je da podržava i spomenik i dan sećanja. Prisustvovali su i ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović i ministar Adrijan Vuksanović. Ostalo je da ministri nastave da se zalažu za te naše incijative sa njihovih uticajnih pozicija. Sednica Vlade je počela minutom ćutanja za žrtve deportacije. Prema tome, ove godine jeste napravljen veliki napredak, koji izgleda da može da dovede do toga da narednu godišnjicu po prvi put zvanično obeleži država Crna Gora. Što se tiče krivične pravde, za to je nadležan Glavni specijalni tužilac, ostaje da sačekamo da se SDT i tome posveti.

MONITOR: Crna Gora je nedavno proslavila 14 godina nezavisnosti. Koliko smo nezavisni, a koliko zavisni i od čega?

GORJANC PRELEVIĆ: Crna Gora je suverena država i takva treba i da ostane. Međutim, treba stalno voditi računa da su građani zaista nosioci te suverenosti, a ne, na primer, kriminalne organizacije u sprezi s političkom elitom. Za nezavisnost je to možda i najveća opasnost, jer je velika količina novca koju proizvodi šverc droge, cigareta i ljudi ogroman izazov za one na vlasti, i svaki birač u Crnoj Gori je valjda toga svestan. Nije izvesno da se taj šverc kroz Crnu Goru ne odvija i dan danas. Mislim da je vlast dužna da za to, da se šverc više ne dešava, pruži uverljive garancije. Inače, u svetu u kome pitanje svetskog rata i opstanka čovečanstva ne zavisi od Crne Gore, najbolje što ona može je da svom stanovništvu obezbedi najbolje moguće uslove za život tako što čuva svoju divnu prirodu, suzbija krađu zajedničke imovine i siromaštvo, obezbeđuje svima poštovanje ljudskih prava i ostvarivanje pravde pod jednakim uslovima.

Milena PEROVIĆ