Nigdje na Balkanu ne vidim demonstracije građanske neposlušnosti, jednostavno zato što nema građana. A stanovnici ne znaju šta je to
MONITOR: U intervjuu Monitoru prije oko dvije godine, bili ste veoma kritični prema načinu na koji se EU i međunarodna zajednica odnose prema Zapadnom Balkanu. Rat u Ukrajini je „oživio“ interes EU za naše zemlje, ali je u najnovijim odlukama EU, Bosni i Hercegovini odloženo otpočinjanje pristupnih pregovora sa Briselom, ali je odobreno Ukrajini i Moldaviji. Kako ocjenjujete tu odluku?
BROZ: EU je je odavno mastodont institucija koja je ogromnim brojem nefunkcionalnih i-zašto ne reći, nesposobnih i bezidejnih činovnika, lišenih svake političke inicijative i istovremeno „kastriranih“ od sposobnosti političkog delovanja, od koje se teško može očekivati smislena akcija. Ne pamtim da su ikada reagovali na vreme i išta prevenirali i sprečili, kao što nisu ni naknadno-kada se nešto već desilo, imali adekvatne reakcije.
Bosna i Hercegovina je, iskasapljena dvostrukom agresijom, genocidom i rezolucijom UN-a da joj se zabranjuje naoružavanje (!!!) za samoodbranu, već više od dvadeset godina u najvećoj potrebi da se priključi NATO- u i EU, kao jedinim garantima njenog opstanka, uvek bila odlagana za početak pristupnih pregovora, pa je tako i danas. Potpuni kontinuitet besmislednog odlaganja samo govori u prilog mojim prethodnim zaključcima, kao i odluka Brisela o pristupnim pregovorima sa Ukrajinom i Moldavijom, koja je takođe veoma zakasnela.
MONITOR: Ranije ste izjavili da se svake četiri godine nadate da će se građani „osloboditi“ etno-nacionalnih partija koje dominiraju političkom scenom BiH. Podržali ste javno Denisa Bećirevića, za izbor za člana predsjedništva BiH. Ima li pomaka ka građanskoj državi u BiH?
BROZ: Predugo sve to traje i ne nadam se više ničemu na političkoj sceni Bosne i Hercegovine. Denis Bećirević je kao političar zasluživao i dalje zaslužuje moju podršku, jer ima mudrost, čvrstinu i moralnost, ali ne i slobodu partijske nezavisnosti- što mi je žao.
Odnosi u svim partijama u BiH su toksični; prave se apsurdne, nelogične i nemoralne koalicije, što sve ne ukazuje na bilo kakav pomak ka građanskoj državi. Naprotiv, država se iz dana u dan rastače, a njeni grobari, domaći i evropsko-unijski, koji su već zakucali zadnje eksere u njen kovčeg, čekaju spremni da je sahrane. A u BiH, ljudi pognutih glava čekaju da neko umesto njih spasi njihovu lepu zemlju. Samo, to ne biva, to se nikada ne događa.
MONITOR: Ponekad računate na građansku neposlušnost kao na vrlinu demokratskog djelovanja. Da li je u Srbiji zamisliva neka forma građanske neposlušnosti kao reakcija na zloupotrebe aktuelne vlasti?
BROZ: Građanska neposlušnost spada u najvažnije i najveće građanske vrline. Ali, na Zapadnom Ballkanu ima jako malo građana. U to sam se uverila radeći sa preko sto hiljada mladih srednjoškolaca i studenata, od kojih je samo zanemarliv broj znao definiciju građanina, što nije čudno: niko ih ni u srednjoj školi ni na fakultetima nije tome učio, jer svakoj vlasti je najlakše da vlada neukima, koji idu za vođama poslušni kao stado. Davno, pre više od dvadeset pet godina, u razgovoru sa Slavkom Perovićem, tada predsednikom Liberalnog saveza Crne Gore, nesmotreno sam upotrebila reč građani. On je munjevito reagovao: „Nema tu građana, moja Svetlana, bolje je da koristiš pojam stanovnik.“
Dakle, nigde na Balkanu ne vidim demonstracije građanske neposlušnosti, jednostavno zato što nema građana. A stanovnici ne znaju šta je to.
MONITOR: Zašto su nacionalisti na Zapadnom Balkanu, ali i u EU i Evropi, istovremeno privrženici drugih nacija i država koje se percipiraju kao „ performativno“ moćnije (npr. Rusija, SAD, Turska , Kina…)?
BROZ: Ranije sam govorila da je nacionalizam teška bolest i mora se dugo lečiti. Danas bih, posle ogromnog iskustva, dodala da je neizlečiva, te da se mora držati pod kontrolom na zakonima utemeljenom represijom. Svaki nacionalizam završava u fašističkoj ili nacističkoj ekspresiji, te zato nije nikakvo čudo što se svi „mali“ nacionalizmi ugledaju na veće i jače od sebe. To je savršen način da se što pre završi ova farsa na zemlji.
Najeklatantniji primer je sadašnja Predsednica vlade Italije, zemlje koja je prva u svom ustavu imala zabranu fašističkih aktivnosti na svojoj teritoriji od kraja Drugog svetskog rata i još preko pedeset zakona u kojima je ova materija regulisana često u krivičnom zakonodavstvu. Tako je i do danas ostalo, samo sada premijerka predlaže da se unesu promene u Ustav Italije, po modelu koji je bio u vreme vlasti Musolinija. Vidim da su u Evropi neki iznenađeni i zgroženi, ali ne vidim jasne osude niti otpor građana Italije. Svi izgleda zaboravljaju da su i Musolini i Hitler vladali po zakonima koje su uveli u svoje zemlje. Dakle, dolazak na vlast ultra-desničara uvek je praćen pažljivim i pedantnim promenama ustava i zakona, koji im, jednom donešeni, omogućavaju neograničenu vlast i fašističke aktivnosti, koje je Franko najduže-više od četrdeset godina, trenirao u Španiji.
Evropa je već velikim delom skrenula sa putanje demokratije u krajnju desnicu, o našim malim i nefunkcionalnim zemljicama i da ne govorim, one se ugledaju na veće i velike. Po principu „kad mogu oni, a što ne bi i mi“, a stanovnici ni ne razumeju kakve im promene zakona spremaju fašisti. Umesto da se svi dignu protiv zločinačke ideologije, koja će prvo njih porobiti ili ubiti-ako su „manje vredni“ od vladara. A u najboljem slučaju, jednog će se dana probuditi i shvatiti da žive u drugoj državi sa čisto fašističkim zakonima. Ali, i to je Njegoš davno rekao: „Pučina je stoka jedna grdna“.
MONITOR: Ovog novembra je ponegdje obilježavana osamdeseta godišnjica od Drugog zasjedanja AVNOJ-a, 29. novembra 1943-e, kada je utemeljena posleratna Jugoslavija. Postoji li „legat“ tog vremena u sadašnjosti?
BROZ: Često govorim o kulturi sećanja kao neophodnoj za kreiranje budućnosti, jer oni koji nemaju prošlost nemaju ni budućnost, što se sad definitivno dokazuje na prostorima Jugoslavije ubijene devedesetih godina prošlog veka. Decenijama sam pokušavala da objasnim onima koji su se potpuno nedorasli i nesposobni petljali u politiku, a bili zapravo duboko nemoralni da ništa ne počinje od njih, ali sada uviđam da će se sve završiti sa njima.
Legat vremena o kojem govorite nestaje sa poslednjim sudionicima tog vremena, jer ono malo nejakih nostalgičara nije u stanju dostojanstveno ni da se priseti tog herojskog vremena, a nekmoli da posle osamdeset godina organizuje naučni skup koji će novim generacijama ostaviti dokaze, (jer će ih inače fašisti uništiti, kao što već uveliko prekrajaju istoriju i, od gubitnika pretvaraju svoje pretke, koje sami nazivaju fašistima, u pobednike-što je sramotno, ali nekažnjivo), zašto su zasedanja AVNOJ-a i ZAVNOBIH-a bila i ostala od istorijske važnosti, čak i onima koji se tek rađaju.
MONITOR: Ova 2024-a godina za mnoge na Zapadnom Balkanu, u Evropi, SAD, Bliskom istoku, Ukrajini, Rusiji…, može biti „godina raspleta“. To je godina predsjedničkih izbora u SAD, izbora za novi saziv parlamenta EU, „superizborna“ godina u Hrvatskoj…Šta da očekujemo?
BROZ: Umorna sam od uzaludnih nada, koje se samo kod nas, na Balkanu, mere decenijama. Sve što ste naveli i ono što niste, uzaludno čeka rasplet ne samo u 2024-oj, nego uopšte. Svet srlja bez zadrške u ambis, a svi oni koji još iole pristojno žive ne bi toga da se liše. Dok ne zakuca i na njihova vrata. A kucaće ubrzo sve: i ratovi i glad i bolesti i klimatske kataklizme: šta drugo možemo da očekujemo kada smo prvo dozvolili da nas vode gori od nas. Svemu smo kumovali kao jedini dvonošci na kugli zemaljskoj koji više od poslednjih sto godina stalno remete prirodnu ravnotežu. Samo priroda kada nam naplati danak, ne trebaju nam ni naše lokalne i ne samo lokalne vođe spremne da ratuju-kao i uvek- do poslednjeg čoveka koji ih sledi.
Zato mislim da samo oni koji u zadnji čas (ako nije već prošao), shvate da nema tačnijeg pozdrava od: „Smrt fašizmu, sloboda narodu“- i ako ih bude dovoljno, mogu izneti teret koji su u Drugom svetskom ratu izneli antifašisti. Za koje, valjda, bar sad shvatamo da su bili istinski heroji! Ako nisu, što se sada ne dignete svi vi, koje decenijama ugnjetavaju i ponižavaju gori od vas? Šta čekate? Da neko drugi to uradi za vas?
Ipak, sretna vam Nova 2024. godina. SF – SN!
Kako će svijet moći živjeti sa grijehom Gaze na duši
MONITOR: Veoma ste kritični i prema intelektualcima i političarima u demokratskim zemljama: primjećujete odsustvo vizije i dominaciju činovničkog mentaliteta. Ima li sljedbenika zaostavštine Aleksandra Langera, antiratnog heroja u Parlamentu EU?
BROZ: Aleksandar Langer se ubio 1995. u znak protesta protiv totalne nezainteresovanosti EU za zločine činjene tih godina nad nevinim žrtvama u BiH. Rekla bih da je bio poslednji moralni gorostas u prošlom veku, a u ovom se takvi izgleda ni ne rađaju. Najbolji dokaz za to je bezosećajnost sa kojom i EU i UN i ceo svet posmatra zločine Izraela nad nedužnim civilima, decom i ženama u Gazi, i okreće glavu od svakodnevnih foto dokumenata koji svakog moralnog čoveka moraju dovesti do očaja. U trećem mesecu tog kosmičkog zločina čuju se stidljivi glasovi da bi se to trebalo zaustaviti, bez i jednog konkretnog pokušaja.
Ne znam hoće li svet uopšte moći živeti sa tolikim grehom na duši. I kako će jučerašnje žrtve moći objasniti svojoj deci i unucima u ime čega su postali
zločinci i kakva je razlika između njihovih zločinaca i njih kao zločinaca?!
Dodik je mogao biti zaustavljen davno, ali nije postojala i ne postoji volja da se to učini
MONITOR: U Sarajevu se vodi postupak protiv Predsjednika RS Milorada Dodika zbog neprimjenjivanja odluka Visokog predstavnika Kristijana Šmita. Može li se pravnim sredstvima (uključujući i ovlašćenja Visokog predstavnika), zaustaviti permanentno proizvođenje nesigurnosti i retrogradne promjene zakona koje Dodik diktira ?
BROZ: Moglo se davno, ali nikada-pa ni sada nije postojala politička volja, ni unutar BiH ni unutar međunarodne zajednice. Ne mislim da će se išta ozbiljno promeniti u sprezi političara sa ratnim profiterima, mafijom i klerom, dokle god budu hapsili svakog državnog tužioca, kao do sada. A sada i aktuelnog predsednika Državnog suda BiH i bivšeg direktora Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH. Svim dosadašnjim uhapšenima ustvari je „oprana“ biografija, što očekujem da se dogodi i sa ovim novim hapšenim. Ali, bez tužilaštva i pravosuđa, u čemu BiH živi već trideset godina, ništa se ne može uraditi pravnim sredstvima.
Nastasja RADOVIĆ
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice