Struja će, sve su prilike, opet poskupiti. I opet će se građani, moguće je – već početkom naredne godine, hvatati za glavu kada u poštanskom sandučetu nađu „čestitku” Elektroprivrede Crne Gore prepunu raznih stavki, sa neveselim zbirom na kraju. Premijer Igor Lukšić razumije o čemu se radi. Komentarišući zahtjev EPCG za poskupljenjem struje ,,zbog suše i povećanih troškova uvoza”, premijer je rekao kako će krajnju riječ o tome dati Regulatorna agencija za energetiku, ali i naglasio da se „moramo navikavati da regulatorni okvir podrazumijeva da u određenim situacijama može biti zahtjeva za povećanje, može biti odluka za smanjenje cijena struje – to je prosto red poteza koji slijedi”.
LOGIKA POSKUPLJENJA: Premijer, ipak, nije komentarisao konstataciju novinara da struja nije, kako bi bilo logično slijedeći i njegovo razmišljanje, pojeftinila prošle godine kade je EPCG imala
rekordnu potrošnju i veliki izvoz. On kaže, prosto, da na tu temu ne bi logicirao. ,,Suština je da konačno prihvatimo da energetika može biti ogroman razvojni potencijal Crne Gore i jedino je možemo iskoristiti ukoliko otvaramo poslovne šanse – odnosno, ukoliko investicije u toj oblasti imaju šansu da se oplode”, objasnio je Lukšić dodajući da je to „jedina logika koja može da opstane u dužem periodu”.
No,energetika je, za sada, samo ,,ogroman razvojni potencijal” kao i još mnoštvo potencijala koji na lageru čekaju da Crnu Goru pretvore u zemlju blagostanja. Za to je možda, ili makar dobrim dijelom, zaslužna i zvanična strategija koja i kupovinu akcija nekog preduzeća drži za investiciju, a novog vlasnika proglašava za investitora čak i u slučaju da on ne ispunjava investicione obaveze preuzete privatizacionim ugovorom.
O nečemu sličnom govore rezultati analize prema kojoj Strategija razvoja energetike Crne Gore (SRE) od njenog usvajanja 2007. godine do sada nije ispunila ciljeve i planove. Razlog je jasan – većina projekata kasni više od dvije godine, dok za neke nema ni naznaka da će uopšte biti sprovedeni. Primjera radi, iako im je Vlada u svojim dokumentima dala prioritet, izgradnja drugog bloka TE u Pljevljima i hidroelektrane Komarnica kasni više od četiri godine.
PUNO PRIČE, MALO RADA: Na to je upozorila NVO Green home u svom nacrtu analize realizacije Strategije do 2025. godine koji se posebno bavi zahtjevima Evropske unije i učešćem civilnog sektora u procesu planiranja izgradnje elektrana na Morači.
Zbog nepoštovanja rokova za gradnju hidro i termocentrala i ubacivanja novih projekata Crne Gore sa Italijom, Vlada je u odmakloj fazi za promjenu strateškog dokumenta za energetski razvoj. ,,Strategija razvoja energetike sa Akcionim planom nije dobro planirana, rokovi za njenu realizaciju nijesu realno postavljeni, na šta su strani eksperti i civilni sektor upozoravali prilikom njihovog usvajanja. Razloge za neostvarene ciljeve treba tražiti u činjenici da se prilikom izrade strategije izbjeglo da se dokument procijeni Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu. To se pokazalo velikim nedostatkom u slučajuzavršene tenderske procedure za brane na Morači”, objašnjava programska direktorica Green Home-a Jelena Marojević – Galić.
Tako, u odnosu na rokove postavljene u Strategiji razvoja energetike, projekat revitalizacije TE Pljevlja kasni godinu i po dana, HE na Morači – dvije, projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada u kašnjenju je najmanje četiri godine i trenutno nema indicija da će se uopšte realizovati, piše u analizi Green Home-a. Oni upozoravaju da energetsku politiku Crne Gore treba definisati u skladu sa statusom ekološke države kako bi se podstakao održivi razvoj.
„To znači da sveobuhvatnu procjenu energetskih potreba treba izvršiti za cijelu državu i da treba preispitati opcije izvozno orijentisane energetike kako bi se izvršilo njihovo uklapanje u ciljeve održivog razvoja. Treba da preovladava razumna energetska politika sa dobrim miksom koji se zasniva na energetskoj efikasnosti i održivim izvorima energije, kako bi se podstakao razvoj koje je održiv iz ekološke, socijalne i ekonomske perspektive”, kažu u ovoj NVO.
Naravno, ne treba zaboraviti da dokumenta treba uskladiti sa evropskim standardima, a da postavljene standarde i zakone treba poštovati, da se treba itekako posvetiti energetskoj efikasnosti koja nam je slaba strana… Ekspert za politiku životne sredine u Svjetskom fondu za prirodu, WWF Anđela Klaušen, koja je radila na Studiji – smatra da Crna Gora može napraviti značajne uštede u potrošnji električne energije. ,,Za Crnu Goru su najbolja kombinacija energetske efikasnosti i proizvodnje iz obnovljivih izvora, uz korišćenje prirodnog gasa umjesto nafte i uglja. To je ono što i EU traži”, objasnila je ona. Do sada je, kada je energetika u pitanju, najmanje računa vođeno o interesu građana Crne Gore.
Marijana BOJANIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
INTERVJU3 sedmice
HORIZONTI4 sedmice