Svaki političar ili partija koja podržava organizatore incidenta u Banjskoj i njene učesnike potencijalno postaje podržavalac terorizma, i gubi svaki legitimitet u očima međunarodne zajednice da bude iole konstruktivni sagovornik u okviru pregovora Beograda i Prištine
MONITOR: Milan Radoičić je, u pisanoj izjavi koju je predstavio njegov advokat, priznao da je organizator grupe Srba koji su se sukobili sa Policijom Kosova, kao i da država Srbija nema nikakve veze sa tim događajem. Šta to mijenja u Srbiji i na Kosovu u odnosu na događaj u selu Banjska, a šta u odnosu međunarodne zajednice u njenom zahtjevu za odgovornost?
HERCIGONJA: Priznanje Milana Radoičića za Kosovo ne znači ništa novo u odnosu na incident u Banjskoj, ali predstavlja jedan vid priznanja da su dokazi koje su prištinske institucije do ovog trenutka ponudile bili kredibilni i verodostojni. Za Kosovo, Radoičićevo priznanje takođe znači da se pritisak međunarodne zajednice u kontekstu pregovora Beograda i Prištine premešta sa Aljbina Kurtija na Aleksandra Vučića. Za Srbiju, priznanje Radojičića predstavlja pokušaj prebacivanja odgovornosti sa državnih institucija, pre svega bezbednosnog aparata zbog umešanosti u organizovanje ovog incidenta ili zbog velikih propusta da se ovaj incident spreči.
MONITOR: Advokat Radoičića, Goran Petronijević, rekao je posle priznanja a prije nego što je Milan Radoičić priveden pa pušten, da njegov klijent nema potrebe da daje izjavu jer tu, kako je rekao, „ nema nikakve odgovornosti“. Da li to predstavlja pokušaj da se Radoičić predstavi kao žrtva i predvodnik srpskog oslobodilačkog pokreta, u očekivanju jačih pritisaka spolja, u vezi sa sveobuhvatnom istragom koja se očekuje od Srbije?
HERCIGONJA: Advokat može da govori sve što smatra da je u interesu njegovog klijenta. Međutim, u ovom trenutku bitno je šta govore, šta rade i na koji način reaguju nadležne institucije, pre svega tužilaštvo. Da li će, i na koji način će nadležno tužilaštvo reagovati nije u nadležnosti advokata. Međutim, izjava advokata da njegov klijent nema potrebe da daje izjave pravosudnim organima se uklapa u narativ koji provladini mediji u Srbiji nameću, a koji sve ljude koji su umešani u ovaj incident predstavlja kao heroje, i kao „žrtve Kurtijevog terora“.
MONITOR: Radoičić je dao izjavu u svojstvu građanina, a onda je uhapšen i ubrzo oslobođen.Vi ste izjavili, prije Radoičićevog priznanja, da on neće biti izručen Prištini. Kako sada ta stvar stoji?
HERCIGONJA: Ja i dalje mislim da ne postoji mogućnost da Radoičić bude izručen prištinskim vlastima u ovom trenutku. To mišljenje se ne bazira isključivo na pravu, već i na praksi koja do sada postoji po tom pitanju. Pitanje izručenja u Srbiji, državi koja ne može da se pohvali visokim nivoom vladavine prava, je više političko nego pravno pitanje. Bio bi potreban izuzetno veliki pritisak međunarodne zajednice, pa čak i pretnje ozbiljnim sankcijama Srbiji kako bi se Radoičić izručio. Ne vidim trenutno mogućnost da se on izruči, osim ako se nešto drastično ne promeni u odnosu između njega i vlasti u Beogradu.
MONITOR: Srpska lista je proglasila trodnevnu žalost zbog smrti trojice Srba iz Radoičićeve grupe, a događaj u Banjskoj je označila kao izraz krajnjeg otpora protiv „terora Aljbina Kurtija“. Takav stav – koji dijeli i zvanični Beograd – zgodan je za domaću upotrebu, ali deluje i da Beograd pokušava da na tome gradi svoje odbacivanje neposredne odgovornosti pred svijetom?
HERCIGONJA: Ne radi se ovde samo o pokušaju Beograda da se odbaci neposredna odgovornost pre svetom za ovaj događaj, već i o tome da postoji velika mogućnost da Srbija bude, na neki način, proglašena sponzorom terorizma. Evropska unija, SAD i Velika Britanija incident u Banjskoj doživljavaju kao teroristički akt. Posledično, svako ko je njega organizovao, i u njemu uticao potencijalno može da bude odgovoran za terorizam. Svaki političar ili partija koja podržava organizatore incidenta u Banjskoj i njene učesnike potencijalno postaje podržavalac terorizma, i gubi svaki legitimitet u očima međunarodne zajednice da bude iole konstruktivni sagovornik u okviru pregovora Beograda i Prištine. Proglašavanje trodnevne žalosti na severu Kosova, kao i Dana žalosti u Srbiji nikako ne ide u prilog Beogradu da skine odgovornost sa sebe; štaviše, to je prst u oko onim akterima međunarodne zajednice koji u činu proglašenja žalosti vide eksplicitnu podršku organizatorima i učesnicima incidenta u Banjskoj.
MONITOR: Zemlje Kvinte tražile su i od Vučića temeljnu istragu, a SAD (i u telefonskom razgovoru državnog sekretara Entonija Blinkena sa Vučićem), da Srbija ne demonstrira vojnu silu uz granicu sa Kosovom.
Da li je sukob u Banjskoj kraj svih oružanih sukoba na Kosovu?
HERCIGONJA: Sukob u Banjskoj, nažalost, najverovatnije nije kraj svim oružanim sukobima na Kosovu. Kao što je pokazao i ovaj incident, potencijal za sukobe niskog intenziteta i dalje postoji, i taj potencijal je veoma veliki. To se odnosi pre svega na izuzetno lošu bezbednosnu situaciju na severu Kosova, koja je posledica činjenice da niti Beograd niti Priština na tu oblast ne gledaju kao na skup opština u kojoj žive građani, već je posmatraju kao teritoriju i kao novac za potkusurivanje u pregovorima Srbije i Kosova. To svakako nije novina-tako je već duži niz godina, još od potpisivanja Briselskog sporazuma. Međutim, takav pristup je za posledicu ostavio veliko nepoverenje među građanima severa Kosova prema institucijama, kako u Prištini tako i u Beogradu. Ti građani nemaju percepciju da postoji kredibilan akter koji može da obezbedi njihovu bezbednost u ovom trenutku, i to je veoma plodno tle za zloupotrebu njihovog osećanja (ne)bezbednosni, kako u političke tako i u druge svrhe, što stvara veliki potencijal za nasilje. Čini mi se da je incidentom u Banjskoj pređena određena crvena linija, pre svega u kontekstu tolerantnosti za nasilno rešavanje sukoba, i biće veoma teško pregovore nastaviti sa one tačke na kojoj su trenutno obustavljeni.
MONITOR: I predsjednica Kosova, Vjosa Osmani, smatra da dijalog Kosova i Srbije posle događaja u Banjskoj u kojem je stradao pripadnik kosovske policije, ne može izgledati kao ranije. Koliko je Priština ovim događajem stekla diplomatsku prednost u odnosu na Beograd i kako bi je mogla iskoristiti?
HERCIGONJA: Priština jeste stekla diplomatsku prednost nakon događaja u Banjskoj, a to da li će je i kako iskoristiti zavisi i od toga kako će Beograd na pritiske međunarodne zajednice da odgovori. Mislim da Priština ne može da se oslobodi obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, ali je moguće da će Priština imati više razumevanja za svoje prigovore u vezi sa njenim stvaranjem i funkcionisanjem.
Takođe je teško zamisliti neku vrstu revizije Ohridskog sporazuma, ali je sa druge strane veća mogućnost pritiska Zapada na Beograd da prekine diplomatske akcije kojim se lobira i protivi učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije. Najzad, moguće je da Brisel uvede neke vrste sankcija Beogradu, ali Kosovo od toga neće imati neke veće koristi. Ssigurno je da će Priština imati mnogo više razumevanja za svoje stavove nego ranije, dok je manevarski prostor Beograda sužen do minimuma.
MONITOR: Vučić raspisuje izbore za decembar, pravi se „parada“ podnošenjem ostavki gradonačelnika i predsjednika opština. Vuk Jeremić već poziva na predizborno jedinstvo i da glavna tema opozicije bude „očuvanje KiM“. Ko bi tu temu sada mogao da iskoristi bolje: opozicija ili vlast?
HERCIGONJA: Vlast u Beogradu i dalje bolje koristi situaciju na Kosovu pre svega zbog neartikulisane politike opozicije. Politika opozicije, nije samo neartikulisana, ona zapravo ne nudi nikakvu alternativu. Jedino izrazito nacionalističke i desno orjentisane partije u Srbiji mogu da dobiju više glasova na temu Kosova u ovom trenutku, dok one partije koje se smatraju „evropskim“ i „demokratskim“ teško mogu iskoristiti kosovsku temu bolje, iz prostog razloga jer ne nude nikakvu kredibilnu alternativu.
Izuzetno je teško razumjeti Vučićevu ulogu u sukobu u Banjskoj
MONITOR: Izrazili ste sumnju da bi bez pomoći Beograda i njegovih visokih bezbjednosnih struktura moglo da se nabavi toliko i takvo naoružanje koje je prikazano od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova. Kako razumijete Vučićevu ulogu u sukobu u Banjskoj i može li se ona dokazati?
HERCIGONJA: Razumeti ulogu predsednika Srbije Vučića u svemu što je bilo pre i nakon incidenta u Banjskoj je izuzetno teško. Sa jedne strane, opšte je poznato da Srpska lista skoro ništa ne čini bez dozvole i konsultacija sa Beogradom; takođe, da vodeći njeni članovi, uključujući tu i doskorašnjeg potpredsednika Radoičića jesu u konsultacijama sa Beogradom oko svih bitnih pitanja na severu Kosova. Međutim, potpuno je jasno da je pregovaračka pozicija Beograda značajno otežana posle incidenta, i da Priština u ovom trenutku ima daleko više razumevanja za svoje zahteve nego što je to bilo pre incidenta, dok se pregovaračka pozicija Beograda značajno pogoršala. Zbog toga smatram da postoje dva potencijalna odgovora na ovo pitanje: ili je cela akcija izvršena uz znanje i odobrenje Beograda kako bi se, strateški gledano, ostvarili određeni ciljevi srpske strane (poput formiranja Zajednice srpskih opština i razmeštanja KFOR-a na sever Kosova koji bi zamenio delovanje kosovske policije), ili se radi o delovanju jednog dela bezbednosnih struktura u Srbiji (pre svega Bezbednosno informativne agencije) bez znanja i odobrenja vlasti. Ako je u pitanju drugi scenario, neko za takve akcije mora da odgovara u okviru bezbednosnog sistema Srbije.
Nastasja RADOVIĆ
DANAS, SJUTRA3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
OKO NAS3 sedmice
INTERVJU3 sedmice