Svjetska premijera filma Atomski zdesna, po scenariju i u režiji Srđana Dragojevića, održana je nedavno u hotelu Splendid u Bečićima. Riječ je o tragikomediji koja govori o razornim posljedicama „domaćeg”, divljeg kapitalizma na živote običnih ljudi. U filmu igraju Srđan Todorović, Branko Đurić, Tanja Ribič, Nataša Janjić, Hristina Popović, Mima Karadžić, Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Isidora Simijonovič, Mladen Nelević, Dubravka Drakić, Božidar Zuber… Atomski zdesna je crnogorsko-srpski film, a snimljen je u produkciji Delirum filma (Beograd), a koproducenti su Ministarstvo kulture Crne Gore, Televizija Crne Gore, Artikulacija (iz Podgorice), Radio-televizija Srbije, Filmski centar Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine…
Jedan od najpoznatijih srpskih filmskih reditelja Srđan Dragojević rođen je u Beogradu. Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj. Nakon svog prvijenca Mi nismo anđeli, u tri svoja naredna ključna ostvarenja odlično je uhvatio duh vremena na Balkanu: u drami Lepa sela lepo gore to je bio rat, u Ranama poratno beznađe, a u Paradi homofobija.
MONITOR: Iako to nisu očekivali, gledaocima tokom projekcije ,,Atomski zdesna” bilo je jasno da se ne radi o komediji, iako ima komičnih elemenata. Film je prilično uznemirujući, gorka balkanska priča o posljedicama tranzicije. Da li je film baš alegorija trenutnog stanja na Balkanu?
DRAGOJEVIĆ: Možda sam ja to malo i ublažio. Priča i postavka omogućavaju i komične note. Zamislite da sam pravio priču o komunalnoj radnici koju su izbacili iz poslovnice banke jer je u radnoj uniformi, o očaju roditelja čije dete umire na njihove oči jer zdravstveni fond ne želi da plati za operaciju, o onima čije je preduzeće privatizovao kriminalac i koji nemaju od čega da prehrane porodicu. Vi nastavite ovo nabrajanje, siguran sam da vi ili vaši bližnji imaju slično iskustvo…
MONITOR: Mlađa publika nije znala šta znači atomski zdesna – taj termin, nelogična komanda iz pješadijske obuke iz perioda JNA. Kako ste se dosjetili tog naslova i šta za Vas on predstavlja?
DRAGOJEVIĆ: Atomska bomba liberalnog kapitalizma je pala a mi smo ozračeni, mutirali a da to ne primećujemo. Erih From je pričao da je bolesno društvo kao fabrika koja proizvodi škartove. Škartovi misle da je sa njima sve u redu, a nije. Ozračeni smo bedom, bezosećajnošću, egoizmom, reality emisijama, kriminalom. Stvari kojih bi se svi normalni ljudi pre dvadeset godina stideli sada su matrice ,,normalnog” ponašanja. Zato ja nemam velike iluzije da će dovoljno ljudi pogledati ovaj film. Privlačniji je i šoping mol i ekran televizije, mnogi više nemaju ni para ni volje za bioskop. Ali, za ovaj film, meni je svaki gledalac važan.
MONITOR: Kao i u prethodnim filmovima i ovdje je svo vrijeme isprepletano tragično i smiješno. Radnja filma ,,Atomski zdesna” odvija se u hotelu na Jadranu, gdje su porodice iz svih krajeva bivše Jugoslavije došle na ,,besplatnih” nedjelju dana. Jedan od protagonista izgovara: ,,Ništa na ovom svetu nije besplatno, osim sira u mišolovci”. Kako ste došli na ideju da baš ovo bude radnja filma?
DRAGOJEVIĆ: Naši životi su istovremeno i tragični i smešni. Tako živimo već decenijama. Meni lično takav pristup je neophodan u cilju čuvanja duševnog zdravlja. Mora se smejati onome što se pobediti ne može. I to je vid otpora. Kada ljudi prestanu čak i da se smeju, sprema se neki težak belaj sa mnogo posečenih glava. Ovo je veoma realističan film, priča je istinita, mnogi su karakteri nastali na osnovu živih ljudi. Pre dve godine bio sam na Tenerifima inkognito, glumeći ,,ovcu za šišanje”, jednu od mnogih iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Kao što su i agenti, prodavci bili iz čitave bivše ,,Yuge”. Bratstvo i jedinstvo u biznisu, kako kaže jedan od agenata u filmu. Posle neko zamera kako sam stavio glumce iz bivše zemlje zbog tržišta. Kakvi mali, pileći mozgovi. Ja sam realista, pričam ono što sam video. O bratstvu i jedinstvu u prevari, po bedi. A ima i bratstvo i jedinstvo u gluposti. I ono je tu. Živo i zdravo.
MONITOR: Svi likovi u ,,Atomski zdesna” su pohlepni i beskrupulozni bili oni prodavci ili oni koji treba da budu prevareni. Da li bi nam uporedili ovaj film sa prethodnima, naročito sa filmovima ,,Lepa sela, lepo gore” i ,,Rane”, gdje su likovi ipak sačuvali ono ljudsko?
DRAGOJEVIĆ: Pa nisu baš svi pohlepni i beskrupulozni. Neki od njih jesu, a neki, kao bračni par iz Niša, nisu. Oni su jadni ljudi, bez mogućnosti da odu na bilo kakvo bračno putovanje, zaraženi idiotskim, vulgarnim reportažama o poznatima iz magazina za konzumente tuđe sreće, nesreće i ostale robe. Oni ostavljaju bebu kod kuće, krijući je, znajući da neće dobiti vaučer jer sa bebom nemaju šanse da dostignu potreban mesečni prihod koji ih kvalifikuje za buduće potencijalne kupce apartmana. Video sam jednu vest iz neke od jadnih istočnih tranzicionih zemalja. Vest je o bračnom paru koji je par godina štedeo za letovanje pa kada su pošli, shvatili su na aerodromu da su zaboravili pasoš za svoju bebu, otputovali su i bebu ostavili na aerodromu. Monstruozno, naravno ali nisu oni, sami po sebi monstrumi, njih je okrutno, nehumano društvo načinilo monstrumima. Ljudi nisu dobri ili loši, velim vam sa pozicije kliničkog psihologa, oni su dobri ili loši u okolnostima u kojima žive, u kojima se oblikuju. Nije ni glavni junak filma, Mladen, loš, on jeste beskrupulozan ali bar ima grižu savesti, nije sociopata kao ostali prodavci, nije sociopata kao većina koji su se u tranziciji obogatili.
MONITOR: Kad smo kod glumaca, okupili ste sjajnu ekipu – 18 umjetnika iz cijelog regiona. Pretpostavljam da je ovo bio i veliki producentski poduhvat?
DRAGOJEVIĆ: Meni je izbor glumaca uvek ključno pitanje. Verujem da je u glumcima srž uspešnog ili neuspešnog filma. Dugo sam vagao i razmišljao i, na kraju, čini mi se da se nigde nisam prevario. Veliko mi je zadovoljstvo da sam prvi put radio sa Brankom Đurićem i Mimom Karadžićem, ali i to što sam uspeo da za film dobijem i neke od glumaca sa kojima sam ranije radio. Meni su u ovom filmu otkriće i Dubravka Drakić i Mirko Vlahović sa kojima ranije nisam radio.
MONITOR: Ranije je bilo priče da ćete raditi film ,,Bodljikavo prase”, po istoimenom romanu Džulijana Barnsa. Šta je sa tim projektom?
DRAGOJEVIĆ: Ništa za sada. I pored dobijanja sredstava na pet fondova, još smo daleko. Jedan od ključnih fondova, ukrajinski, pod znakom pitanja je. Ne znamo da li ćemo izvući taj novac i hoće li on išta vredeti uskoro. No, u ovom poslu nema drugog do optimizma i vere u uspeh. I, naravno, važno je imati nekoliko projekata do kojih vam je stalo. Učio sam studente na akademiji, tih par godina koliko sam tamo bio, da nikada neće biti profesionalci ako nemaju bar dva do tri scenarija, spremne. Ovaj je posao suviše neizvestan i to je nužnost.
Miroslav MINIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice