U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku
MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?
BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja. Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju. Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje između Rusije i Kine.
Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.
MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?
BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu. Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim, pritisak na Putina se pojačava. A njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.
Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.
MONITOR: Ovih dana je Albin Kurti u Vašingtonu zatražio da mu se pomogne oko što bržeg ulaska Kosova u Partnerstvo za mir, nudeći i da baza Bondstil bude stalna. Koliko je Kosovo vojno ugroženo od Srbije ili se radi o unutarpolitičkoj kosovskoj kampanji?
BISERKO: Nova situacija je pokrenula i pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana. Iako je okružen državama članicama EU i NATO-a, region je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture. Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Penetracija Rusije na Balkan bila je relativno brza i laka zbog strateškog vakuuma koga je Zapad ostavio iza sebe.
Srbija još pokazuje aspiracije prema susedima koji s razlogom nemaju poverenja u njene namere. Projekat „srpski svet“ bio je veoma aktuelan poslednjih godina. Njeno nepristajanje na novu realnost generiše stalne tenzije i sprečava normalizaciju odnosa u regionu. Brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja ,,drugog fronta” na Balkanu, opravdava strah građana, pre svega, u Bosni i na Kosovu. Zato nije neobično što Kurti traži brzi ulazak u Partnerstvo za mir, zatim da Bondstil ostane stalna baza i sl.
EU podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope, podržaće i članstvo u UNESCO-u i INTERPOL-u. Izvršiće pritisak da se implementiraju neki dogovoreni sporazumi. Isključena je podela Kosova što je jedina opcija koju Beograd ima u vidu.
EU je godinama tolerisala ponašanje Srbije u regionu i dozvolila je da njene aspiracije postanu realne. Tek je agresijom Rusije na Ukrajinu postala svesna opasnosti i brojnih propusta kad je reč o Balkanu. Iako je bilo dosta reakcija na maligni uticaj Rusije, to nije bilo praćeno adekvatnim EU politikama, prvenstveno zbog toga što je i sama, unutar sebe dozvolila mogućnost da Rusija korumpira desničarske (ali i leve) pokrete kao i brojne političare, što je stvorilo sliku o Zapadu kao dekandentnom i nesposobnom za rešavanje svojih problema.
Nova situacija je prinudila Zapad da promišljenije pristupi Zapadnom Balkanu i u tom smislu deo te nove politike Zapada je i zahtev da zemlje Balkana zauzmu stranu u sukobu Rusije i Ukrajine i tako doprinesu diplomatskom i ekonomskom pritisku na Rusiju. Usledile su i brojne mere (sankcije za one koji destabilizuju region), ali i obećanja o bržem uključivanju Zapadnog Balkana u evroatlantske integracije. Još nije jasno kakva će to rešenja.
MONITOR: Emanuel Makron sa konceptom „Evropske političke zajednice“ unosi sumnju da su zemlje Zapadnog Balkana dobrodošle u EU , dok Olaf Šolc smatra da bi Zapadni Balkan trebalo da se nada punopravnom članstvu. Šta mislite o Makronovom predlogu i kakve su šanse da on postane dominantan?
BISERKO: Očigledno je da još nema jedinstvenog stava ali svakako postoji namera da se Zapadni Balkan priključi evropskom krugu. Uskoro će biti i samit EU-Balkan na kome će se verovatno kristalisati stavovi, a verovatno će i na samitu EU krajem juna (23. juni) biti o tome reči. Nadam se da neće prevladati projekat Otvoreni Balkan kao zamena za članstvo.
MONITOR: Kakav je Vaš odnos prema tendenciji da se ne samo država Rusija, njeni zvaničnici i „zavisnici“ od Putinovog režima kazne, već i da se promoviše ono što se već zove „kulturom otkazivanja“, čime se svi izjednačavaju sa politikom Rusije?
BISERKO: To je prenagljen i neopravdan potez i verovatno je reakcija na ničim izazvanu rusku agresiju na Ukrajinu i razmere destrukcije te zemlje. Šest miliona Ukrajinaca je već napustilo zemlju a još toliko je dislocirano unutar same Ukrajine. Mora se reći da su i desetine hiljada Rusa koji su protiv tog rata napustili Rusiju. Mnogi tvrde da je to najveći egzodus nakon Oktobarske revolucije.
Vučiću, majstoru u izbegavanju jasnoće, smanjen manevarski prostor
MONITOR: Srbija ne pokazuje jasnije namjere da se pridruži EU sankcijama protiv Rusije. Da li se radi o traženju garancija od EU i SAD-a da će Srbija i njen režim biti nagrađeni za priklanjanje, ili je samo riječ o odugovlačenju?
BISERKO: Predsednik Vučić je uspevao da vešto balansira između tzv. „četiri stuba“ spoljne politike poslednjih godina i misli da će moći nastaviti sa tim. Međutim, njegov manevarski prostor se smanjuje dnevno. Srbija je pod pritiskom i s jedne i sa druge strane zato što predsednik ne želi da se opredeli ili bar još ne.
Javnost u Srbiji, jedina u Evropi, većinski na strani Rusije. Za ukrajinski rat optužuju Zapad koji teži da uništi Rusiju. To je naravno i proizvod proruske kampanje koja traje više od jedne decenije a kojoj je doprineo i predsednik i mediji koje kontroliše. Akademska elita masovno potpisuje peticije protiv sankcija Rusiji i procenjuje da će u krajnjem ishodu Rusja pobediti što će dramatično promeniti i geostrateški položaj Srbije.
Nacionalisti smatraju da bi opredelenje za Zapad značilo i duhovno propadanje, razaranje tradicije i neku vrstu menjanja psihološko-mentalitetskog koda našeg naroda.
Predsednik je svestan da bi odricanje od Zapada za Srbiju bilo pogubno jer je ekonomski i finansijski prevashodno vezana za EU, posebno za Nemačku. Vučić zato stalno ponavlja da je Srbija strateški okrenuta članstvu u EU, a da se istovremeno, neće odreći svojih prijatelja na Istoku. Zapadni mediji Vučića opisuju kao majstora u izbegavanju jasnoće. On je u intervjuu za Financial Times izjavio da uprkos pritiscima Srbija neće ugroziti svoje nacionalne interese pridruživanjem zapadnim sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini i da Beograd neće ,,izabrati stranu” uprkos pozivima EU da zemlje kandidati za članstvo usklade spoljnu politiku sa Briselom.
Srbija je pod ogromnim pritiskom, ili kako kaže Vučić, ,,u mnogo težoj situaciji nego što izgleda“. Od nje se traži sporazum sa Prištinom kojim se faktički priznaje Kosovo, zatim ,,disciplinovanje” Republike Srpske i odricanje od Rusije.
Ovo je jedinstvena prilika, kako je napisao Boško Jakšić, da ,,Srbija najzad izbegne da njeni odnosi sa Rusijom odrede njenu stratešku budućnost”. Zato je, kako on ističe, neophodno da, ukoliko Vučić zbilja odabere EU kao budućnost Srbije, dobije podršku proevropske opozicije (Stranka slobode i pravde), čime bi pokazala državotvornost. Time bi doprinela izvlačenju Srbije iz ruskog zagrljaja.
Rat ubrzao traženje novih izvora energije na Zapadu
MONITOR: Kako ocjenjujete „igru“ Putina i Zapada u vezi sa isporučivanjem gasa i nafte?
BISERKO: Zapadni svet već duže govori o potrebi diverzifikacije snabdevanja energentima. Ukrajinski rat je samo ubrzao traženje novih izvora i to će svakako ići u tom pravcu. Neke zemlje su se vezale za Rusiju što je na neki način i bilo logično jer se smatralo da će Rusija vremenom postati integrisanija u Evropu. Uostalom njena trgovinska razmena i jeste najveća sa evropskim zemljama. Međutim, ovaj rat Evropa percipira i kao rat protiv njenih vrednosti. Putin je naime potcenio i Zapad i Ukrajinu a istovremeno je precenio snagu Rusije. Njegova nepredvidivost dodatno je uverila Evropljane u neophodnost okretanja novim izvorima. To naravno nije jednostavno i neke se zemlje opiru kao, na primer, Mađarska.
Nastasja RADOVUIĆ
DANAS, SJUTRA2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS4 sedmice