Taman sam uzela telefon da pošaljem poruku prijateljici koju dugo nisam vidjela, kad mi u tom trenutku isti zazvoni. Na displeju njeno ime. Slučajnost?

Koliko puta vam se dogodilo da ljudi o kojima razmišljate nalete na vas na možda najčudnijim mjestima? Tamo gdje ih najmanje očekujete? A tek kada ste u vezi, ona početna faza zaljubljenosti kada gotovo istovremeno razmjenjujete poruke pune nježnosti i pažnje?

Slučajnost? Ne. Sinhronicitet.

Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj kada je čuvenom psihologu Jungu , dok je pacijentkinja opisivala svoj san o skarabeju kroz prozor uletjela buba, najbliži evropski srodnik egipatskom skarabeju.

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung, 1875-1961), tvorac termina sinhronicitet, definisao ga je kao princip bezuzročne povezanosti. Mnoga njegova lična iskustva navela su ga na zaključak da postoji klasa događaja, dosta čestih, koji su povezani po značenju, ali ne i uzročno. Obični ljudi takve događaje uglavnom nazivaju koincidencijama i pripisuju ih slučaju.

U knjizi Tumačenje prirode i psihe koju su zajedno pisali Jung i Pauli, navodi se kako je Jung razmišljao o ovoj temi:

,,Problem sinhroniciteta zbunjivao me je dugo, sve od sredine dvadesetih godina, kada sam istraživao pojavu kolektivnog nesvesnog i neprestano nailazio na veze koje jednostavno nisam mogao da objasnim kao slučajne. To što sam našao bile su podudarnosti koje su bile tako smisleno povezane da bi njihovo slučajno podudaranje bilo neverovatno. Kao primer navodim jednu pojavu koju sam lično promatrao.

Jedna mlada žena koju sam lečio u odlučujućem trenutku usnila je san u kojem je dobila zlatnog skarabeja. Dok mi je pričala san, sedeo sam leđima okrenut zatvorenom prozoru. Iznenada sam iza sebe začuo šum poput laganog kuckanja. Okrenuo sam se i ugledao letećeg insekta koji kuca o staklo prozora. Otvorio sam prozor i uhvatio ga u letu. To je bio najbliži srodnik zlatnom skarabeju koji se mogao naći na našem podneblju, skarabejski insekt, kotrljan (cetonia aurata), koji je suprotno svojim uobičajenim navikama očigledno osetio potrebu da u tom trenutku uleti u tamnu sobu.”

Ali da ne davim više sa citatima. Ulazimo u polje nerazumljivog i za običnog čitaoca opterećujućeg dijela u kom se pominje princip akauzalnosti, Jing i Jang, Šopenhauer i tome slično. U krajnjoj liniji, nije mi namjera da se bavim naučnom elaboracijom, već da vam skrenem pažnju na čitav taj niz nazovi slučajnosti koji vam se dešavaju u životu a možda su negdje predodređeni da vam se dogode.

Ili zašto treba obratiti pažnju na njih. Pa evo jednog pokušaja. Dešava vam se da ste u ljubavi apsolutni pacer i luzer. Ma, da, onaj nevjerovatni gubitnik, koji na sva okupljanja odlazi sam ili sama, skrhanog srca jer po ko zna koji put se ispostavi da su leptirići u stomaku za suprotnu stranu bili samo posljedica lošeg varenja.

Ako imate sliku u glavi, onda razmislite i pogledajte malo bolje oko sebe. Sasvim sam sigurna da postoji neko nenametljiv, sa kim možda niste u kontaktu i iz nekog razloga nikada niste počeli da pričate otvoreno.

E pa pokušajte! Kada se po stoti put sretnete u samoposluzi, kafiću, vozu, zapitajte se ko je to i zašto vam princip akauzalnosti uporno šalje tu osobu u život.

I egzaktno matematički gledano, dva puta može da se dogodi slučajan susret, treći put je već sinhronicitet. Pri tom ne mislim na komšinicu Ružu sa trećeg sprata kojoj pomažete da iznese cegere, već na ljude koji po nekoj logici ne treba da budu tu gdje jesu u datom trenutku. Znam da je malo teže prihvatiti ovo, ali ako ne zbog sebe, a ono dajte svom srcu šansu da zakuca u pravom ritmu. Ne boli.

Iva BAJKOVIĆ