Dok slavimo herojski, ljudski gest, Alena Emšije,  Ivone Bujišić,  i Pavla Spasojevića  valja se sjetiti – mnoge nema ko da spasi. Niti da im pomogne da žive. Crna Gora spada u zemlje sa visokom stopom suicida. I pored toga ne postoji nacionalni program prevencije suicida. Stručnjaci odavno upozoravaju da ovaj problem ne spada u prioritete nadležnih

Ispod mosta Milenijum u Podgorici, sedamdesetpetogodišnja žena je u subotu ujutru ostavila ceger na obali i ušla u hladnu rijeku. Morača je nosila do Ruskog mosta, dok nije reagovao Alen Emšija i ispod Vezirovog mosta ušao u hladnu rijeku i počeo da izvlači staricu. Pomogli su mu  prolaznica Ivona Bujišić  i policajac Pavle Spasojević.

Starica je spasiteljima rekla da nema više zbog čega da živi i da je bolesna. Na pitanje da li je što boli, odgovorila je: „Boli me
sve“.

Dok slavimo ovaj herojski, ljudski gest, valja se sjetiti – mnoge nema ko da spasi. Niti da im pomogne da žive. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, Crna Gora spada u zemlje sa visokom stopom suicida. Samo u prva tri mjeseca prošle godine 30 ljudi se ubilo. Tokom pretprošle godine 109 oduzelo je sebi život, dok je 91 samoubistvo izvršeno 2019. Iz Uprave policije nijesu nam stigli podaci o broju samoubistava u posljednjih pet godina. Crna statistika za 2017. je – 109 samoubistava i 86 slučajeva pokušaja samoubistva.

U Crnoj Gori ne postoji nacionalni program prevencije suicida. Stručnjaci odavno upozoravaju da ovaj problem ne spada u prioritete nadležnih te da se sistem prevencije oslanja isključivo na rad specijalizovanih zdravstvenih službi koje se bave mentalnim zdravljem.

„Visoko stopa samoubistva opstaje dugi niz godina, što ukazuje da se ovim problemom ne bavimo na ispravan način. Osim povremenog  alarma medija, stručna i laička javnost ostaje popriličnom nijema, tako da adekvatna pažnja izostaje“, konstatuje za Monitor Maida Burdžović, specijalistkinja psihijatrije.

Ona ističe da o ovoj nevolji treba početi razgovarati otvoreno, javno i bez predrasuda. „Razni su pokazatelji na mogućnost da neko nama blizak ukazuje na prijeteće samoubistvo ili pokušaj. Postoji toliko različitih motiva zbog kojih se samoubistvo dešava, da svako pojedinačno zahtijeva posebnu analizu. I dalje problem bolesti zavisnost zauzima najveći procenat“, kaže Maida Burdžović. Ona  naglašava da stručna pomoć i otvoren pristup porodice, daju najbolje rezultate. „Osjećaj  stida, predrasude, neznanje  i dalje su jako rsprostranjeni. Zbog toga se mali broj ljudi obraća za pomoć, osim urgentnog rješavanja kod pokušaja samoubistva“, upozorava.

Specijalista medicinske psihologije i osnivač NVO Centra za prevenciju suicida Nebojša Žižić za Monitor kaže da bi se ovom temom morali mnogo više baviti.

„Naravno da zdravstvene ustanove rade sve što treba da rade kada suicidalna osoba ili osoba koja je pokušala izvršenje suicida dođe po pomoć. Međutim, velikih broj ljudi koji razmišlja o samoubistvu nikada ne dođe do nekog od centara za mentalno zdravlje. Razlozi su različiti: nekada je to strah od stigme i osjećanje stida, nekada procedure koje treba ispoštovati da bi se došlo do pomoći koje njima djeluju duge i naporne’’.

Suicidno ponašanje, navodi se u medicinskoj literaturi, uslovljeno je „interakcijom bioloških, psiholoških i socijalnih faktora”. Samoubistvo je složen problem za koji nema jedinstvenog uzroka niti jedistvenog razloga, okdač može biti lično nezadovoljstvo, traume usljed teških bolesti, zavisnost, disfunkcionalni partnerski i porodični odnosi, nasilje, depresija…

Vodeći uzrok samoubistava u Crnoj Gori su bolesti zavisnosti – droga, alkohol, patološko kockanje, zatim depresija, pa psihički poremećaji.

Žižić odavno zagovara uvođenje SOS linije za prevenciju suicida: „Ta telefonska linija i dalje ne postoji. Ona bi se bavila prije svega pružanjem podrške osobama u emocionalnoj krizi i suicidalnim osobama. Plan takvog projekta postoji, ali je potrebno da dođe do njegove realizacije na nekom od konkursa ili da neki državni organ konkretno podrži realizaciju“.

Žižić smatra da bi linija za pružanje psihološke podrške usljed COVID pandemije iza koje stoji Klinički Centar Crne Gore mogla biti alternativa osobama koje imaju potrebu za nekom vrstom psihološke podrške. „Pozivom na broj 1555 mogu dobiti psihološku pomoć“, objašnjava, i napominje da su na raspolaganju i zdravstvene ustanove u kojima funkcionišu centri za mentalno zdravlje.

Stručnjaci u svijetu upozoravaju da će sa smirivanjem širenja koronavirusa, psihijatrijska struka imati još više posla. Nerijetko se napominje da je pandemija uticala i na porast broja samoubistava.

„Naše društvo se teško suočava sa problemima, još teže ih rješava. Kao rezultat takvog ponašanja i nebrige o mentalnom zdravlju tokom pandemije, mislim da  će ova kriza imati dalekosežne posljedice za ukupno zdravlje stanovništva“, naglašava dr Burdžović.

Da razgovor o samoubistvu kod nas još izaziva zazor pokazuje i izjava u medijima porodice žene koja je pokušala da se utopi. Kazali su da ona nije bolesna i da joj ne treba pomoć.

„Suicid je jedan od najvećih javnozdravstevnih problema u svijetu. Podaci ukazuju da godišnje u svijetu između 800.000 i milion ljudi umre usljed samoubistva. Ovaj podatak ukazuje da je važno da se o ovom problemu priča, da mu se pristupa kao i svakom drugom zdravstvenom problemu i da se radi na edukaciji društva koje time postaje humanije i bolje mjesto za sve nas. Istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi prođe u životu kroz suicidalnu fazu, a najviše pomaže saznanje da nisu sami i da imaju podršku okruženja“, kaže Žižić.

Struka smatra da samoubistvo nije volja za smrću, već poziv za pomoć. Najvažniji korak kod prevencije je razgovor – sa prijateljima, porodicom, stručnjacima, neznancem voljnim da pomogne.

Dr Maida Burdžović kaže da kada se desi samoubistvo, unutar naših porodica uglavnom zavlada muk. „Kod svakog člana porodice, koja je na ovaj način izgubila svog bližnjeg, vodi se teška borba. Ta borba se u većini slučajeva odvija tiho, čak i bez razgovora među članovima porodice, a kamoli razgovora sa ljudima iz okruženja ili sa nekom stručnom osobom. Mehanizam kojim se većina brani je negacija, jer kod nas ‘ono o čemu se ne priča, nije se ni desilo’. To pravilo moramo mijenjati da bismo ovu visoku stopu samoubistava smanjili na najmanju moguću“, objašnjava ona.

Prije deset godina, takođe u januaru, Milan Jeftić je uspio da iz Morače spasi četrdesetogodišnjaka koji se bacio u rijeku kod Krivog mosta u Podgorici. Nakon godinu dana Jeftić je kazao: „Nikad ga nijesam pitao zašto, nepristojno je to. On nikada nije pričao o razlozima odluke da sebi okonča život. Kada sam ga bolje upoznao, još mi je milije bilo što sam ga izvukao iz vode. Momčina je, zgodan, četrdesetak godina, ima porodicu…”.

SOS linije za djecu i roditelje

Tokom prošle godine u razmaku od samo dvadeset dana jedna 20-godišnjakinja i 13-godišnjak iz Pljevalja okončali su svoje živote samoubistvom, na isti način, na istom mjestu – skokom sa mosta na Đurđevića Tari. Od početka prošle godine do avgusta troje maloljetnika u Crnoj Gori izvršilo je samoubistvo, prije toga od 2017. do kraja 2020.  desetoro djece sebi je oduzelo život.

,,Iz Uprave policije dobili smo podatak za pet  prethodnih godine koji su pokazali da u prosjeku dva do tri maloljetna lica u Crnoj Gori izvrši samoubistvo na godišnjem nivou”, kaže za Monitor Lepa Žunjić,  koorinatorka SOS roditeljske linije Udruženja Roditelji.

Samoubistva su globalno četvrti vodeći uzrok smrti mladih uzrasta 15–29 godina, nakon saobraćajnih nesreća, tuberkuloze i nasilja.

,,Udruženje Roditelji od 2017. ima servis SOS roditeljske linije (080 888 888) koja je besplatna i dostupna svim roditeljima u Crnoj Gori svakim radnim danom od 9 do 15 sati. Linija je otvorena kao podrška roditeljima i bavi se svim onim temama, situacijama i problemima sa kojima se roditelji suočavaju u odnosima sa djecom. Jedna od tema zbog koje su roditelji pozivali jeste i tema samoubistva koju je dijete na direktan ili indirektan način pomenulo, a roditeljima bio alarm da se obrate za pomoć”, kaže Žunjić i dodaje da je za djecu dostupna linija (116111) koja je otvorena u okviru doma Mladost u Bijeloj, takođe besplatan servis za svu djecu u Crnoj Gori, dostupan 24 sata.

,,Nepostojanje adekvatnih servisa i usluga je najveći problem s kojima se porodice suočavaju. Iako već dugo pričamo o ovom problemu, sistemski se jako malo radi na njegovom rješavanju i bez obzira što kao država imamo obavezu da zaštitimo djecu i omogućimo da svoja prava mogu da ostvare svi jednako, u praksi nije tako”, zaključuje Žunjić.

Predrag NIKOLIĆ