Povežite se sa nama

INTERVJU

RADOJE CEROVIĆ, PSIHOLOG: Da žrtva ne bude uzaludna

Objavljeno prije

2 godine

na

Nakon Cetinja, jedina zdrava reakcija bi bila hitno i pragmatično okupljanje tima eksperata i početak rada na razvoju sistema i preporuka. Ovo prepucavanje, uvlačenje dnevnopolitičkih tema, mizerno i primitivno pozivanje na „kazne božije“ zbog ustoličenja, razglabanje je li to zbog ove ili prethodne vlade, samo su tipični cronogorski „mlin za meso“ koji usitni argumentaciju u strahu od promjene

 

MONITOR: Tragedija na Cetinju otvorila je mnoga pitanja. Jedno je svakako – psihičko stanje čovjeka koji je počinio tako strašan zločin. Imate li odgovor na to?

CEROVIĆ: Samo dvije vrste mentalnih tegoba dovode do takvih ishoda. Paranoidni psihotični poremećaji i Narcisoidni poremećaji ličnosti. Mogu postojati i zajedno u istoj osobi. U prvom slučaju osoba živi u osjećaju da je veoma ugrožena i da je neko nemilosrdno progoni ili prijeti da je ubije. U drugom, osoba nije u stanju da percipira patnju drugog, a osjeća da drugi duboko narušavaju i vrijeđaju njegovo dostojanstvo, da ga ne poštuju i omalovažavaju.

U oba slučaja osoba osjeća ogromnu količinu patnje, neizdrživi bol i nemoć. To je činjenica. Ne služi da opravda nikoga za ovaj masakr. Za nešto ovako nema opravdanja, nema riječi…

Iako se u slučaju ovih dijagnoza radi o vrlo prepoznatim rizicima, važno je reći da najveći broj osoba sa ovakvim poremećajem ne predstavlja nikakvu opasnost za druge. Nažalost, onaj veoma mali procent koji uspije da počini ovako strašne zločine ostavlja ljudima osjećaj opasnosti od osoba sa mentalnim tegobama. Ali je uvijek puno vjerovatnije, statistički, da će ubistvo počiniti osoba koja nema nikakvu značajnu dijagnozu. Samo pomislite na mafijaške obračune kojima smo okruženi. Ono što ljude plaši je nepredvidivost, pa makar šansa bila veoma mala da se nešto loše dogodi. Mafijaški ubica je nekako „predvidiviji“ pa nam se čini manje opasnim.

MONITOR: Koliko su društva, poput crnogorskog, koja s jedne strane imaju brojne tranzicione žrtve, krajnje marginalizovane, a s druge kulturu koja stigmatizuju one kojima je neophodna psiohološka ili psihijatrijska podrška, ranjiva kada su u pitanju ovakvi zločini?

CEROVIĆ: Sva društva su podložna ovakvim situacijama. Veoma se slažem sa dr Samardžić Popović koja kaže „da živimo u ekspres loncu gdje se podgrijava netrpeljivost“, i „gdje se samo manipuliše ljudima i njihovim emocijama“. Ali nisam istog stava kad su siromaštvo i egzistencijalni problemi u pitanju. Oni sami po sebi nijesu dovoljni da uzrokuju ovakve fenomene. Nauka ukazuje da je socijalno i ekonomsko raslojavanje, uzrok koji je vjerovatniji od siromaštva. SAD, koje su na prvom mjestu po broju masovnih ubistava, nijesu ni siromašna zemlja, niti te esktremne činove izvode siromašni ljudi. Ali je SAD najraslojenija od bogatih država i jedna od rijetkih bogatih u kojima je oružje lako dostupno. Dakle, tranzicija bi mogla da utiče kroz porast jaza između bogatih i siromašnih. S druge strane, crnogorska kultura je veoma sklona hijerarhiji (poput mnogih patrijarhalno- ratničkih društava) što dodatno pogoršava kulturni kontekst koji pogoduje nasilnom zločinu. Hofstede istraživanje nas svrstava među kulture sa izuzetno visokim stepenom „power distance“ elementa, tj. sklonosti hijererahijskim podjelama i opeterećenosti njima.

MONITOR: Nedavno ste saopštili da u Crnoj Gori postoji odsustvo bilo kakvog plana ili pristupa da se mentalni poremećaji vrate u domen redovnih, ljudskih stanja. Šta to tačno znači?

CEROVIĆ: Da uspijemo da učinimo niz kulturnih iskoraka i da učinimo normalnim da se izdaje fiskalni račun, da imate dijete van braka, ili da imate homoseksualnu orijentaciju. Stigma oko mentalnih poteškoća je i dalje srednjovjekovnog karaktera, slijepa i bezgranična. Iako je doba korone primoralo na nešto otvoreniji stav prema takvim pitanjima, on je generalno katastrofalan i na nivou je „lova na vještice“. Ljudi i dalje prečesto misle da će okretanjem glave ili nalaženjem krivca sve to nestati. Hitna je sveobuhvatna komunikacijska akcija koja objašnjava i približava tu problematiku. Nema nikakvog razloga da se dijabetes ili reumatski poremećaj smatraju drugačijim od opsesivne neuroze ili depresije. A to je odgovornost države, posebno ako ona teži nekim EU vrijednostima i principima, mada bih rekao da se sa svim tim samo sprdamo. Da vjerujemo da ćemo ipak „nadmudriti“ tu EU.

MONITOR: Kako riješiti taj problem?

CEROVIĆ: To nije nikakva viša matematika. Ako postoji politička volja i svijest, naći će se i resursi i kreativni timovi koji bi isplanirali ili rukovodili komunikacijom. Mnoge zemlje su kroz to prolazile, ima mnoštvo rješenja koja su dostupna, mnoštvo iskustava… Shvatiti da smo svi na jednoj liniji na kojoj je granica između originalnosti i psihoze, preciznosti i opsesivnosti, izražajnosti i histeričnosti mnogo mala i tanka da bismo granice „normalnog“ i „patološkog“ tako lako postavljali. Nije teško pretpostaviti da je Borilović bio vrlo esktremno i daleko na toj liniji, ali je važno znati da smo na njoj svi mi i da nema crvenih oznaka „normalan“ i „lud“. Dakle, važno je da shvatimo da smo svi ljudi, dakle slični, i da uz malo napora možemo razumjeti, prihvatiti, pa čak i cijeniti određene forme „patologije“. Kad bismo svi bili „100% normalni“, ne bismo imali ni pisce, ni slikare, ni vajare…

MONITOR: Koliko je crnogorski zdravstveni sistem kvalitetan kada su u pitanju duševne bolesti i mentalno zdravlje?

CEROVIĆ: Crnogorski zdravstveni sistem je u jednom trenutku bio na dobrom putu da postane primjer razvoja u domenu javne uprave u regionu i šire. Ali kako to kod nas biva, partijska zapošljavanja, i negativna selekcija su zaustavili i obrušili nazad sistem. Sistem godinama tavori i vraća se unazad. Političke promjene nijesu donijele nikakav pozitivan trend, naprotiv. Osnovni principi reforme bi morali biti valorizacija i razvoj znanja iz domena menadžmenta i organizacije, upravljanja i komunikacije, razvoja ljudskih resursa i sl. Ne možete upravljati najkompleksnijim sistemima u Crnoj Gori (a zdravstvene ustanove su najkompleksniji sistemi u Crnoj Gori sa tačke gledišta menadžerske zahtjevnosti!) samo zato što ste dobar ljekar. A još manje zato jer ste dobar partijski vojnik, ili ste „učinjeni“ ili ste često u crkvi! Učestvovao sam u više navrata u procesima planiranja i edukacije u okviru reforme zdravstva u Italiji i mogu reći da mi nikada nismo ni isplanirali, a kamoli sproveli proces reforme koja je neophodna. I neka se moji prijatelji ljekari ništa ne ljute… Upravljanje, na primjer, Kliničkim centrom zahtijeva tim obučenih menadžera i savjetnika, samo da bude kako tako finansijski održiv, a da ne govorimo o bilo kakvom razvojnom planu.

Nivo svijesti jedne države vidite po zatvorima i psihijatrijskim ustanovama. Primitivna svijest okreće glavu, a tada se i političari drže podalje. Niko ne želi da o tome razmišlja dok ne dođe voda do poda. Malo je falilo da se krov Neuropsihijatrije sruši na glavu pacijenata. A profesija psihologa u Crnoj Gori de iure ne postoji. Nema zakona, nema Komore, nema registra, nema standarda edukacije, mjera kvaliteta… Ne postoji (da ja znam) više od par NVO koje se bave mentalnim zdravljem. Za to ionako niko ne daje novac, niko to ne finansira.

Nema procedura i postupaka (ili su na elementarnom nivou) u kojima je neophodno prepoznati slučajeve poput Borilovićevog i pokrenuti mehanizam kontrole, praćenja, prevencije i liječenja. Zemlje koje su se pozabavile takvim stvarima godinama razvijaju sinergiju raznih institucija: primarno zdravstvo, obrazovne ustanove, socijalne službe, policija i organi reda, sudstvo i tužilaštvo, NVO i civilno društvo, svi su dio tog sistema. I imaju razrađene postupke i procedure komunikacije i razmjene mišljenja i informacija. Onda bismo znali i gdje je sistem zakazao, ovako nemate nikakvu odgovornost. Ni dozvola za oružje nije povučena!

Jasno je da sve ovo zahtijeva jedan strateški i dugotrajan postupak. Moraju biti uključeni svi akteri sa akcentom na jasne preporuke, na sposobnost edukovane i uvježbane akcije (prije, tokom i nakon kriznih situacija). Ali sve pada u vodu ako se ne bude radilo na razbijanju stigme i straha od mentanih poremećaja. Na razbijanju one sramote zbog koje mnoge porodice drže rodbinu po podrumima kao u američkim horor filmovima.

MONITOR: Kako vidite reakcije crnogorskog društva nakon ovog zločina, koliko su one „zdrave“?

CEROVIĆ: Jedina zdrava reakcija bi bila hitno i pragmatično okupljanje tima eksperata i početak rada na razvoju sistema i preporuka. Ovo prepucavanje, uvlačenje dnevnopolitičkih tema, mizerno i primitivno pozivanje na „kazne božije“ zbog ustoličenja, razglabanje je li to zbog ove ili prethodne vlade, samo su tipični cronogorski „mlin za meso“ koji usitni argumentaciju u strahu od promjene. Crnogorska kultura je evropski šampion u kategoriji „uncertainty avoidance“ (izvor Hofstede insight) dakle ne volimo da se upuštamo u nove stvari. I imamo razrađene sisteme stagnacije. Izbjegavanja promjena.

Korona i strah od nje je u jednom kratkom periodu bila izvukla i građane i javnu upravu iz mišje rupa i stagnacije. Ja sam tada rekao da je takva Crna Gora – solidarna, otvorena za saradnju, koja se oslanja na znanje a ne na fatalizam i političke floskule – mjesto u kojem bih rado živio. To je trajalo dok nije objavljen datum izbora i srušilo se kao kula od karata. Ne smijemo dozvoliti da ovakva i ovolika tragedija rezultira zamajavanjem i populističkim poentiranjem… Iskreno se nadam, zbog onih 11 svježe iskopanih grobova, da njihova žrtva neće biti sasvim uzaludna.

Milena PEROVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Kod nas se nije desila promjena, nego zamjena vlasti

Objavljeno prije

3 dana

na

17 Januara, 2025

Objavio:

Vidimo da je anahroni dio ove vlasti preuzeo kontrolu nad mnogim procesima i da demokratija i njene vrijednosti nazaduju. Zato sve više ljudi razumije da će se teško desiti da eventualni povratak DPS-a može učiniti da u ovom segmentu bude gore, pa je i mantra o toj opasnosti sve manje učinkovita

 

 

„Za one koji pažljivije i bez pristrasnosti prate dešavanja na našoj političkoj sceni, možemo reći da prošlonedjeljna dešavanja u zgradi SO Budva nijesu iznenađenje. Budva predstavlja kontinuitet podrivanja demokratskih procesa na koje smo pripremani, odnosno drilovani kroz operacije Šavnik, Andrijevica, ali i one sa neustavnim odlaganjem izbora i sličnim poduhvatima“, kaže u razgovoru za Monitor Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. „Cilj tih priprema je da nam nezamislive i neprihvatljive stvari postanu normalne i da svako kome se ne sviđa izborni rezultat može, pod firmom volje naroda, nasiljem spriječiti formiranje vlasti koje ne podrazumijeva da i oni dobiju svoje parče.

MONITOR: Da li se tako zaista brani ‘volja birača’ ili su u pitanju neki drugi, lakše mjerljivi interesi?

KOPRIVICA: U pitanju je neutaživa potreba za vlašću. I to je početak i kraj svih dilema. Samo što je za odbranu te vlasti volja naroda dobra zavjesa koja može, za manji broj ljudi, prikriti nečasne i nedemokratske namjere aktera.

Frazom ”branimo volju naroda” pokušavaju se pokriti kriminalne aktivnosti i nasilje kojima se žele blokirati demokratski procesi, a Budvu pretvoriti u Šavnik, koji je događaj bez presedana u zemljama koje su odmakle na putu pristupanja EU. Takav princip udario je temelje i pokušao normalizovati pristup da kad god se nekom ne sviđaju rezultati izbora ima legitimno pravo da nasiljem ostvaruje svoje partikularne interese.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ASIM MUJKIĆ, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U SARAJEVU: Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću

Objavljeno prije

3 dana

na

17 Januara, 2025

Objavio:

Ni jedna odluka Dodikovih predstavnika u institucijama BiH, ne može biti donijeta bez odobrenja Vučićevog režima

 

 

MONITOR: Iz Sarajeva je upućena i protestna nota Beogradu u vezi sa učešćem najviših funkcionera Srbije na proslavi Dana RS. Potpredsjednik Vlade  Srbije i senator RS, Aleksandar Vulin, stavio je ulogu RS u centar srpskog sveta. Koliko politika „a la Vulin“- a koliko ponašanje zvaničnog Sarajeva utiču na raspoloženje i političke stavove Srba u BiH?

MUJKIĆ: Kada otvoreno podržavate protivustavne aktivnosti u susjednoj zemlji vi činite otvoreni neprijateljski akt prema toj državi koji se nikakvom slatkorječivošću o poštovanju Dejtona i suvereniteta ne može prikriti. Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću, dakle-glasnogovornik one stvarne politike, politike koju taj režim valja „ispod tezge“. Vulin je Vučićeva dvorska-ili bolje reći radikalska luda koja, kreveljeći se, govori sve kako jeste. Od njega se, po potrebi, Vučić može ograditi, može ga javno izgrditi, ali to političko dvoglasje postiže  cilj koji je vidno narušavanje sigurnosne situacije u cijelom regionu. Zvanično Sarajevo u ovom odnosu snaga, gdje preko satelitskog režima Milorada Dodika i njegovih ljudi u institucijama BiH nijedna odluka ne može biti donesena bez odobrenja Vučićevog režima, ima uglavnom inferiornu i reaktivnu poziciju. Te reakcije su najčešće infantilne.

MONITOR: Posle junskog Svesrpskog sabora i Deklaracije, Vučić kao da pokazuje još veću lojalnost Dodiku. Mimo sabora, proslava i deklaracija, koliko ih je povezala novootkrivena uzajamnost- posebno kada se radi o glasanju Srba iz RS na lokalnim izborima u Srbiji?

MUJKIĆ: Kriza u koju je zapao Vučićev režim u posljednju godinu ili dvije ga izbacuje na čistinu. On mora dodatno mobilizirati snage pa se tješnje, na obostranu korist, uvezuje s Dodikom. Platforma te združene mobilizacije krunisana je Deklaracijom Svesrpskog sabora- koja je u operativnoj dimenziji, u stvari mehanizam za očuvanje anahronog, autoritarnog radikalsko-nacionalističkog režima i s jedne i s druge strane Drine, a ogleda se u osiguravanju glasača kako u Srbiji, tako-kad zatreba i u Srebrenici, u osiguranju mitingaškog tijela, a pogotovo u osiguranju unosnih profita. Vučić je oličenje kontinuiteta radikalske politike i kao pravi izdanak te opcije-onda kada se nađe priklješten ili nadjačan, počinje da kuka i da drami, da se prikazuje kao žrtvom, da se sprema atentat na njega i može čak da nas zavara tom svojom prijetvornošću. Onda glumi nekog racionalnog političara hladne glave, poziva na dijalog. Ali koordinate njegovog političkog djelovanja dubinski su određene rečenicom, koju bilo ko normalan ne bi rekao ni u šali- ubiti sto Muslimana za jednog Srbina ili onim sramotnim lijepljenjem imena Ratko Mladić preko imena  Zorana Đinđića. To je kontinuitet krvavih režimskih ruku kojeg hrabri studenti širom Srbije ovih dana izvode na čistac.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ERIK GORDI, PROFESOR POLITIČKE I KULTURNE SOCIOLOGIJE, UNIVERZITETSKI KOLEDŽ-LONDON: Nova vlada SAD neće riješiti ni globalne sukobe, ni sukobe unutar sopstvene stranke

Objavljeno prije

2 sedmice

na

10 Januara, 2025

Objavio:

Pojavljuje se pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vrijeme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD

 

 

MONITOR: Kako ocjenjujete spoljnu politiku laburističke vlade Kira Starmera? Šta bi danas-posebno poslije pada sirijskog režima Bašara al Asada, trebalo da znači stav premijera Starmera u razgovoru sa Mahmudom Abasom iz jula 2024-3, da priznanje države Palestine vidi u sklopu mirovnog procesa na Bliskom istoku?

GORDI: Bilo je razloga da se mnogo očekuje od Starmera na početku, s obzirom da se on afirmisao kao pravnik specijaliziran za ljudska prava, i njegov ministar inostranih poslova je sin imigranata iz Guyane. Njih su dvojica bila u stanju da pokažu razumevanje za teška iskustva civila, za neophodnost primene međunarodnog humanitarnog prava i za političke probleme koji dolaze zajedno s okupacijom teritorije. Kad je ova vlada tek bila izabrana izgledalo je kao da će od nje nečega od toga biti. Ali uglavnom su se povukli od tih početnih stavova u strahu da se ne zameraju SAD. Sad je pitanje da li će Starmer imati isto poštovanje prema Trampu kao što je imao prema Bajdenu. I i isto tako se pojavljuje pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vreme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD-u.

MONITOR: Starmera i druge evropske lidere uznemirila je ofanziva „političkih direktiva“ Ilona Maska. Od UK Mask je tražio da iz zatvora pusti Tomija Robinsona, lidera krajnje desnice. Podržao je i njemačku ultra-desničarsku AFD, sve sa pozicije spoljnjeg savjetnika Donalda Trampa. Da li Mask nagovještava Trampovu politiku prema Evropi?

GORDI: Najbolje bi bilo zaboraviti malo na Maska. Radi se o osobi koja priziva sažaljenje, ideje su mu loše i vidi se da u društvu nije ni voljen ni poštovan. Sada izigrava vrhunac hubrisa, a to jedino može završiti u degutantnom poniženju. Neprijatno je gledati tu jeftinu dramu.

Iza njegove aktivnosti stoji stari projekt o ujedinjenju evropske pa onda svetske desnice. Drugi ljudi su to pokušavali, nikada nije išlo dobro. Prvo treba imati na umu da su možda svi desničari nacionalisti, ali za “svoje” nacije, pritom su šovinisti pa se međusobno ne podnose. Drugo, možda jesu desničari rasisti i sve što ljudi poput Trampa vole, ali uglavnom su i antiamerički.

MONITOR: Lideri konzervativaca Liz Trast i Boris Džonson bili su i na Republikanskoj konvenciji u julu… Nazire li se stav vladajućih Laburista prema novoj američkoj administraciji?

GORDI: Očigledno im ne ide lako. S jedne strane Tramp predstavlja čistu negaciju svih socijaldemokratskih vrednosti za koje se Laburistička stranka zalaže, pa čak i negaciju liberalnih vrednosti Starmerovog krila stranke. S druge strane, Britanija gaji istorijski bliske odnose sa SAD-om i ne bi bilo preterano reći da u određenoj meri zavisi od SAD-a u ekonomskoj i političkoj sferi. Britanski političari pokušavaju da nađu odmeren način da čuvaju taj odnos a da pritom ne gube sav integritet i svo samopoštovanje. Više je nego očigledno da će UK morati da popravi svoje odnose s Evropom. U nekom smislu pomaže to što ovih dana Trampov glasnogovornik Mask napada Starmera i druge britanske zvaničnike, i podržava domaće rasiste u Britaniji, jer to Starmeru daje slobodu da pravi veću distancu od američke politike.

MONITOR: Može li se očekivati da Tramp i njegova administracija-odmah na početku mandata, iskoriste krize vlasti u više evropskih zemalja- posebno u Francuskoj i Njemačkoj, i nametnu već nagoviještene carinske i druge restrikcije?  Šta će biti sa starim evro-atlantskim savezništvom?

GORDI: Ne znam šta će biti s carinskim merama. Razumno bi bilo očekivati nešto nekoherentno u kojemu se ideološko samopokazivanje meša s očiglednim izuzecima od carinske politike za političke podržavaoce i prijatelje.

Alijansa s Evropom svakako ne zauzima visoko mesto na spisku prioriteta dolazeće administracije. Ako gledate onu malu programsku dokumentaciju koju imaju, na primer “Projekat 2025,” videćete da oni gledaju na svet kao na plen koji treba biti podeljen između tri velike sile: SAD, Kine i Rusije. Nema tu mesta za saveznike u Evropi, naročito ne za saveznike koji bi mogli pružati nekakvu alternativu desničarskom fundamentalizmu.

MONITOR: Djeluje da se za Trampov povratak-bar verbalno, najbolje pripremio Mark Rute, generalni sekretar NATO. On je još prije Trampove pobjede rekao da se nje ne treba bojati. Kako se očekuje da SAD krenu da rješavaju pitanja globalnih ratnih žarišta, može li se očekivati da se promijeni stari kritički odnos Trampa prema NATO?

GORDI: Naravno da neće nova vlada SAD-a rešiti globalne sukobe! Neće rešiti ni sukobe unutar sopstvene stranke.

Na pitanje-da li se treba bojati, uglavnom čujem dve priče. Prva priča vam je već poznata, a to je da preti velika opasnost od administracije koju će voditi jedan potpuni ignoramus bez osnovnih vrednosti, koji prezire i demokratiju i fundamentalna načela civilizacije. Druga priča je da su sve te strepnje preterane, da nismo videli do sada nikakve dokaze da taj čovek može da izvede nešto sasvim obično a kamoli nešto ambiciozno-i da će se, uglavnom, nova administracija ponašati kao sve američke administracije do sada, samo u karikaturalnoj formi.

MONITOR: Emanuel Makron je rekao da bi Ukrajina trebalo da smanji svoja očekivanja u vezi sa teritorijalnim aspektom mirovnog rješenja. U vrijeme krize svoje Vlade, Olaf Šolc je telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom. Da li se EU priprema da ne ispusti kakav-takav uticaj na budućnost Ukrajine ali i Evrope?

GORDI: Više je verovatno da će se Evropa potruditi da podržava Ukrajinu i bez američke podrške. I, verovatno, Evropa ima kapacitet za takvu podršku. Ali to neće biti dovoljno da Ukrajina izvojuje pobedu u ratu, ako pod pobedom podrazumeva povratak cele teritorije i eliminaciju opasnosti od nove agresije s ruske strane. Ne može pobediti ni Rusija, ako imamo na umu da je njihov početni cilj bila promena režima u Ukrajini-i to u roku od tri dana. Politički pritisak od SAD-a će, verovatno, učiniti da zaraćene strane moraju da idu na pregovore. Naravno da ne mogu predvideti ishod takvih pregovora, ali najverovatnije će Rusija pristati da vrati neke teritorije u Ukrajini, a Ukrajina će vratiti Kursk.

MONITOR: EU snažno verbalno ali ne tako jasno u svojim aktivnostima, podržavaju integraciju Zapadnog Balkana u njihov prostor. Hoće li Tramp-kako neki polušaljivo komentarišu  –  i u svojoj politici prema ZB, najviše brinuti o svom, i krugu svojih rođaka i prijatelja, političkom  i materijalnom interesu?

GORDI: Rođaka malo ima u regionu, tu bi bila porodica njegove supruge u Sloveniji, pa možda neke sumnjive investicije njegovog zeta po Srbiji i Albaniji. Sve u svemu, nije lako pronaći neki materijalni interes u regionu koji bi mogao značajno uticati na politiku američke administracije. Jedino, kao što je bio slučaj kada je podržao državni udar u kosovskom parlamentu i iskoristio rezultirajuću kratkoročnu vladu da napravi neki spektakl sa šatro dogovorom između Kosova i Srbije, možda će se naći neki trenutak u kojemu neke države u regionu  budu korisne za propagandu. Inače će mu Balkan, srećom, ostati nebitan. Vara se režimska štampa u Srbiji koja misli da je njihova strana nešto dobila izborom Trampa.

MONITOR: Tramp se,-za sada, drži predizbornog obećanja da će carina na kinesku robu biti 60 posto.  Da li Tramp zbog svojih ekonomsko-političkih interesa ali i globalnog uticaja, ovim navodima samo ucjenjuje Si Đinpinga kojeg je, neuobičajeno, pozvao i na svoju inauguraciju?

GORDI: Greška bi bila računati da njegova predizborna obećanja znače bilo šta.

MONITOR: Koliko će pad Al Asada u Siriji i povlačenje Rusije (sem baza), uticati na sudbinu Bliskog istoka i posebno na palestinsko pitanje?

GORDI: Ne mogu predvideti budućnost, naravno, ali jasno je da je uticaj Rusije u regionu u padu, kao i da će Izrael da iskoristi situaciju da ojača svoju poziciju spram Sirije i Libana. Treba napomenuti da novonastala situacija dosta povećava i uticaj Turske u regionu. Teško je ići dalje od toga, pogotovo kada još uvek nisu konsolidirane nove vlasti u Siriji, pa još i ne znamo kakav će im biti politički karakter.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo