U Srbiji je tako anomična situacija da je teško reći šta je i ko je istinska politička opozicija totalitarnom režimu Aleksandra Vučića, a ko kolaborant koji u ovakvom sistemu parazitira glumeći opoziciju i koristeći privilegije kojih se dočepao
MONITOR: Poslije vanrednog stanja u Srbiji, zavedenog zbog pandemije korona virusa, započelo je vanredno političko stanje – predizborna kampanja za parlamentarne izbore zakazana za 21. juni. Po čemu je kampanja karakteristična?
RADOVANOVIĆ: Čitav ovaj period nakon ukidanja vanrednog stanja, ne samo zbog izbora koje veći deo opozicije bojkotuje, karakterišu sve veće napetosti i podele u Srbiji, koje podstiče pre savega Aleksandar Vučič koristeći do apsurda sve čime raspolaže… Svoju vladu, u kojoj su premijerka Ana Brnabić i ministri puki izvršioci njegove, vladareve volje. Svoju skupštinu, koju bojkotuje većina opozicionih poslaniuka. Svoju policiju i vojsku, koja je tokom vanrednog stanja, do zuba naoružana, čuvala bolnice!? Svoje navijačke i druge paraformacije spremne da izvrše što vođa i vođini narede… od paljenja baklji po krovovima zgrada i proizvođenja zastrašujuće buke i urlika … i to u vreme policijskog časa!… do spremnosti da se sukobe sa pristalicama opozicije ili građanima koji protestuju iz raznih razloga. Kroz medije koje apsolutno kontroliše, a takvih je ogromna većina u Srbiji, Vučić po potrebi dozira dnevni nivo napetosti, šireći strah i strepnju kako mu već njegovi štabovi preporuče. I to je to neko osnovno stanje i osećanje, koje je ujedno i neprekidna izborna kampanja Vučićeve SNS i njegovih koalicionih partnera i onih koji bi da se pod dogovorenim uslovima kvalifikuju za status „konstruktivne“ parlamentarne opozicije.
MONITOR: Da li treba bojkotovati izbore s obzirom na to da vlasti, kako tvrde analitičari, kontrolišu cjelokupan izborni sistem i cjelokupan izborni proces?
RADOVANOVIĆ: Ukupna atmosfera u društvu je takva da se ne može govoriti, niti može biti – fer i slobodnih izbora u Srbiji. Ne samo zato što ovakva totalitarna vlast kontroliše ceo izborni proces, kroz koji će krasti i nameštati sve što joj odgovara, nego što u ovakvoj situaciji još uvek postojeće pandemije, u kojoj broj novozaraženih varira iz dana u dan, nikakvih normalnih izbora ne može ni biti. Ali, Srbija već poodavno nije normalna država…
MONITOR: Kakvi su izgledi da se opozicija u Srbiji dogovori da bojkotuje izbore?
RADOVANOVIĆ: U Srbiji je tako anomična situacija da je teško reći šta je i ko je istinska politička opozicija totalitarnom režimu Aleksandra Vučića, a ko kolaborant koji u ovakvom sistemu parazitira glumeći opoziciju i koristeći privilegije kojih se dočepao, ili mu ih je Gazda omogućio, pod određenim dogovorenim uslovima. Već i samo to bogatstvo opozicije i „opozicije“ dovoljno je da bilo kakvog dogovora oko bilo čega, a ne samo bojkota ovakvih izbora, ne može biti.
MONITOR: Ima i ideja da je umjesto bojkota izbora blokada jedino rješenje…
RADOVANOVIĆ: U totalitarnim režimima profašističkog tipa, što Vučićev režim jeste, nikakvi vidovi građanske neposlušnosti nisu dovoljni da bi se došlo do mirne promene vlasti, do poštenih izbora… Njih će eventualno prizvati široko socijalno nezadovoljstvo ispoljeno kroz moguće socijalne nemire i međunarodna podrška i pritisak pre svega EU da do takvih izbora dođe. Bez toga, Vučićev režim će sve više hrliti u bratske zagrljaje Kinezima i Rusima, što je demonstrirano i tokom vanrednog stanja.
MONITOR: Kako Aleksandru Vučiću uspijeva tako dugo da je i predsjednik, i tužilac, i sudija, i glavni urednik bezmalo svih medija, praktično vlasnik države Srbije?
RADOVANOVIĆ: Vučić je toliko uzurpirao, preoteo sve poluge vlasti i moći u Srbiji, da tako nešto, recimo, Miloševiću nikada nije uspelo. Više je razloga koji objašnjavaju njegovo tako uspešno gaženje i obesmišljavanje institucija, zakona i ustava, ali mi se jedan čini presudnim. U Srbiji, kao i u drugim državama nastalim na prostoru bivše YU, Crnoj Gori, recimo, nije došlo do svođenja „završnog računa“ nakon ratnih sukoba i počinjenih strašnih zločina. U svakoj se od državica na koje mislim to plaća na određeni način, a u Srbiji i tako što su mnogi, za koje sam se zalagao da imaju fer suđenja, i sada na vlasti, a zakon o lustraciji koji je zbog njih donet, već davno ne važi. U tom smislu, Srbija je bila i ostala „sigurna kuća“ za zlikovce svih fela, a najviše za ratne zločince, od kojih su neki i sada u vlasti.
MONITOR: Analitičari kažu da su posljednji mjeseci vlasti premijerke Ane Brnabić zastrašujući zbir nasilja, jer je zloupotrijebila ovlašćenja srozavajući institucije, javnost i političku kulturu.
ADOVANOVIĆ: Od svog, u početku „kaktus statusa“ u bizarnoj skupini koja se zove Vlada Srbije, ova je dama, idolatrijski se identifikujući sa svojim Vođom, avanzovala do glavnog agresivca u timu i stranci svog „šefa“, kako premijerka zove Aleksandra Vučića. Krase je dve vrline (neki kažu i tri), zbog kojih se u vrednosnom sistemu Šefa visoko kotira: bespogovorno je odana Njemu, koji joj je dao premijersko mesto i ukazao toliko poverenje. Povrh toga, široko je neobrazovana i uopšte se ne opterećuje nekakvom podelom vlasti, tako da i u svojim skupštinskim nastupima prosto pleni navijačkim strastima i izrazima vređanja prema opoziciji, dok istovremeno širi spokoj izlivima iskrene ljubavi prema Vođi. Ana Brnabić je neopisiva i neizbrisiva pojava na mestu srpskog premijera.
MONITOR: U najnovijem izvještaju Fridom hausa navodi se, pored ostalog, da je režim u Srbiji hibridni a slični su i izvještaji Evropske komisije i Reportera bez granica…
RADOVANOVIĆ: Pojam hibridni režim je drugi izraz za nedemokratske režime u svetu među koje je Srbija, po većini relevantnih demokratskih kriterija, mogla biti svrstana i još pre pet godina. Nije, pre svega, zbog nerešene situacije sa Kosovom, zbog takozvane stabilnosti u regionu, a zbog čega se Vučiću predugo gledalo kroz prste. Inače, premijerka Brnabić Ana, gnevno nezadovoljna pomenutim izveštajem, sela je i na osamnaest strana teksta vrlo loše ocenila vrlo loše ocene o srpskoj demokratiji Fridom hausa, o kome ništa dobro ne misli ni njen šef.
Skupština je pozornica nasilja i primitivizma
MONITOR: Zašto je Skupština Srbije postala institucija u kojoj se krše sva moguća pravila ne samo parlamentarizma nego i zdravog razuma i rasuđivanja…
RADOVANOVIĆ: Skupština Srbije je već prilično dugo mračno zdanje i pozornica niskih strasti, nasilja i primitivizma koji sprovodi SNS većina u saradnji sa svojim opozicionim saplemenicima, Šešeljevim radikalima. To je ujedno i najpreciznija slika stanja u državi za koju je ozbiljno pitanje koliko uopšte država jeste.
U takvoj Skupštini, tačnije na njenom stepeništu, proteklih dana, jedan vremešni opozicioni poslanik u srpskoj narodnoj nošnji, u znak protesta što mu nisu dali da govori o „srpskom Kosovu“, stupio je u štrajk glađu. Čim je to video poslanik Boško Obradović, lider opozicionih desničarskih Dveri, sklon ekscesima, namah mu se dopadne ideja, pa i on stupi u štrajk glađu. A onda bude o svemu obavešten Gospodar Vučić, pa on pozove šefa svoje poslaničke grupe SNS Martinovića i kaže mu da on, i još neko koga odredi, takođe izađu na skupštinsko stepenište i uzvrate svojim štrajkom glađu. Kadrovi za svetske televizije: u sred Beograda, na stepeništu parlamenta, dvojica opozicionih poslanika štrajkuju nezadovoljni vlašću. Desetak koraka od njih i dvoje poslanika vladajuće partije u dirigovanom štrajku glađu zbog neefikasnosti državnog tužilaštva!? Sutradan je onaj prvi štrajkač u narodnoj nošnji odustao, a režimski štrajkači Martinovič i Božić, i opozicioni dverjanin Obradović dobili su ispred Skupštine svoje fanove i navijače što stranačke, što prave, pa je žandarmerija morala da razdvaja dve gupe građana spremnih da, ako neko naredi, krenu i u sukob.
Posredstvom svojih televizija, u direktnom prenosu iz svog kabineta preko puta Skupštine, predsednik Vučić je neposredno uticao na smirivanje navijačkih i stranačkih strasti što zbog korone, što zbog predstojećih izbora. To je realna slika Srbije u ovom trenutku.
Dačićeve opasne izjave
MONITOR: Šef diplomatije Srbije Ivice Dačića je izjavio da „dolazimo u situaciju da maltene počinje bratoubilački rat između Srba i Crnogoraca”, komentarišući dešavanja u Crnoj Gori poslije hapšenja sveštenika SPC zato što su prekršili propise o sprečavanju širenja pandemije korona virusa. Vaš komentar?
RADOVANOVIĆ: Dačić, nažalost, jeste šef diplomatije Srbije, za šta ga posebno kvalifikuje neznanje stranih jezika, ali su njegove izjave, ne samo primitivne i otrovne, nego i bahate i opasne. Ovaj ne mnogo talentovani kafanski zabavljač, dokazano spreman da kada može zabije nož u leđa i onome u koga se kune, najčešće i govori i peva ono što mu Gospodar Vučić naloži. A Gospodar izjavljuje da povodom hapšenja u Nikšiću ništa ne može, jer ne želi da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, što meni više liči na nekakav dil dva gospodara – vašeg u Podgorici i mog u Beogradu, o dogovornom korišćenju popova i litija u predizborne i druge svrhe. Čujem da se povodom mogućih sudskih procesa, protiv onih koji su kršili zakonske zabrane okupljanja, Amfilohije dobrovoljno javlja da mu se sudi i ide u zatvor koliko treba. Lično bih mu u tome rado pomogao. Neka mu se sudi, i to pošteno! Ali ne bih da se mešam u unutrašnje stvari Crne Gore, koju sam uvek osećao i svojom!
Svojim prijateljima i građanima Crne Gore, želim srećan Dan državnosti!
Veseljko KOPRIVICA
INTERVJU4 sedmice
DANAS, SJUTRA1 sedmica
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
FOKUS4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice