Ja sam pseći čovjek. I ne stidim se toga. Čitav sam život provela sa psima, tim fenomenalnim, plemenitim stvorenjima koja nas daruju apsolutnom ljubavi, a koju na žalost čovjek tako često umije da iskoristi. I zloupotrijebi.

Kao nepatvoreni kučkar, čudak koji će i po najgorem vremenu naći za shodno(samo ako ne pada kiša) da izađe i šeta psa, često se susrećem sa čudnim pogledima. I još čudnijim, iritantnim i nevaspitanim komentarima. Za utjehu, nisam jedina pa mi je lakše. Pošto ti fini i civilizovani ljubitelji ljudi koji često na razne načine uništavaju svoj i živote drugih ljudskih bića, daju sebi za pravo da sude o nečijem izboru, evo i nekoliko savjeta čisto da bi mogli da živimo u kakvoj takvoj kohabitaciji.

1. Što ne šetaš đecu nego kerove???

Ovo je jedno od klasičnijih dobacivanja, koje osim što je primitivno zadire u najintimnije dijelove nečijeg života. Da se razumijemo, imam dvoje djece od 10 i 17 godina. Dječaci. I nijesu oduzeti pa da uvijek moraju šetati sa mnom. Ako ćemo iskreno, moj bi odgovor, u skladu sa pitanjem, mogao da bude direktniji: „Zato što po tebi vidim kako izgleda ljudsko biće koje su od malena šetali na povocu”. Koliko kod vam ova moja rečenica zvučala surovo, imajte na umu da je interesovanje za oplodnju mojih jajnika vulgarnije. Dakle, ako neko šeta psa u skladu sa propisima, pustite ga da šeta. Znam puno sjajnih ljudi koji sticajem životnih okolnosti nemaju potomstvo, ali nisu ostali sami, samo zato što su odlučili da imaju psa.

2. Crklo ti pašče? Pa nabavi novog!

Kada tretiraš jedno živo biće kao člana porodice, ova rečenica zvuči – okrutno. Ponekad neko kaže nešto slično i iz najbolje namjere, ali ako je nekom uginuo pas, ako niste sigurni šta da kažete, najbolje je da ućutite.

3. Pas ti spava na krevetu????

Vjerovali ili ne, ali 50 odsto pasa ljubimaca spava kod svojih vlasnika u krevetu. Koliko god se nekom činilo da je nehigijenski, i to spada u privatni izbor. Uostalom, ja spavam mnogo bolje, i osjećam se mnogo sigurnije kada osjetim psa kod nogu. Nego, počela je da me ignoriše Spava kod mog sina jer je njegov krevet udobniji.

4. Makni toga psa ako misliš da ti dođem!

Pa druže, ako ti smeta moj pas, a ti nemoj ni dolaziti. Evo primjera. Čovjek me ne vidi tri godine. Niti me za te tri godine pita šta sam i kakao sam. Onda me uredno, kao da se ništa nije dogodilo, nazove i najavi da će doći. Svejedno, idem domu svome i čekam da se pojavi. I isti se taj nađe pametan da mi se požali kako mi se kući ne može prići od paščadi. Viđi, što bi rekli naši stari, aj ti polako, jer je ovaj pas pored mene bio dok sam bila i bolesna i očajna, i slomljena. Kada nije bilo nikog, stavljao mi je šapu na koljeno da me tješi dok plačem zbog beznađa. Bio je mnogo veći čovjek od većine vas koju sam imala prilike da upoznam. Zato ću biti sasvim ravnodušna i ako te nikada više ne vidim.

Ako vam psi obogaćuju život, nemojte se stidjeti toga. Radujte se. Ja mnoge svoje radosti dugujem mojim četvoronožnim drugarima. I znam: jedini stoprocentno odani prijatelj ti je onaj koji – laje.

Iva BAJKOVIĆ