Davno smo čuli – poljoprivreda, odmah nakon turizma, velika je šansa crnogorske privrede. Naslušali smo se i o potezima vlasti i višemandatnog ministra poljoprivrede Milutina Simovića – kako zaustaviti seobe iz sela u grad. I ne samo to – vraćaće se ljudi na selo. Baviće se poljoprivredom i živjeti od svoga rada. I uz to – potpomagati punjenje zajedničke kase, smanjivati uvoznu zavisnost kada je hrana u pitanju, omogućiti nam da na trpezi imamo svježe, domaće proizvode provjerenog kvaliteta. OBEĆANJA: Koliko su ta obećanja urodila plodom najbolji dokaz je odlazak u samoposlugu. Mlijeko, jogurt, sir, pavlaka – sa svih strana Balkana. Ali i iz Italije, Holandije, Švajcarske… Ko šta voli. Tek po koji crnogorski proizvod, na koji se kupci taman naviknu a on nestane bez traga. Poljoprivrednik, koji se posvetio razvoju ,,važne privredne grane” odustao. Shvatio, valjda, čovjek da je preozbiljno uzeo obećanja. U 2009. godini uvozeći hranu – potrošili smo oko 400 miliona eura. Drugima smo izvezli naših prehrambenih proizvoda i sirovina u vrijednosti od 40 miliona. Pojeli smo deset puta više uvezene hrane od one koju smo sami proizveli. Ili, još slikovitiji primjer: tokom prošle godine uvezli smo samo svinjskog mesa – svježeg i smrznutog, ne računajući prerađevine – u vrijednosti svega što smo izvezli.
Posebno je porazan podatak da uvozimo velike količine mlijeka i mliječnih proizvoda. Iznosi novca koje smo potrošili na uvozno mlijeko, sir, pavlaku i jogurt višestruko premašuju svotu zarađenu izvozom. Ne treba zaboraviti da je Crna Gora prva u regionu po dnevnoj količini proizvedenog svježeg mlijeka s obzirom na broj stanovnika. A mi ne da ne prodajemo drugima, nego još i kupujemo u ogromnom količinama.
KREDITI: Jedan od najvećih problema poljoprivrednika su nepristupačni i skupi krediti. Čak i u Briselu vide taj naš problem. ,,Crna Gora mora pronaći adekvatan način finansiranja poljoprivrednika, budući da im banke ne odobravaju pozajmice”, rekao je sredinom ove godine bivši evropski komesar za poljoprivredu, ruralni razvoj i ribarstvo Franc Fišler. Crna Gora, ustvrdio je, mora uspostaviti adekvatan način finansiranja poljoprivrednog sektora, preko mikrokredita ili malih zadruga kooperanata. ,,Čini se da banke ovdje ne prihvataju obezbjeđenje za kredite koje su poljoprivrednici u mogućnosti da ponude”, rekao je Fišler gostujući na seminaru o ruralnom razvoju u Crnoj Gori. On smatra da je slaba tačka domaće poljoprivrede nedostupnost kapitala u svim ruralnim sredinama. I naglašava da su u poljoprivredi kao što je crnogorska, koja se odvija na nivou manjih farmi, integracija i objedinjavanje izuzetno značajni.
HARMONIZACIJA: Na ove tvrdnje ministar Milutin Simović uzvratio je sve suvim činjenicama koje su poljoprivrednici jedva čekali da čuju. Da će Crna Gora uskoro formirati “sve neophodne strukture za realizaciju pete komponente instrumenta pretpristupne podrške, IPARD, kako bi, kad dobije status kandidata, bila spremna da harmonizuje propise s evropskim”. Konkretnije o problemima koje je gost iz EU iznio ministar će, valjda, neki drugi put.
Zbog nedostupnih kredita poljoprivrednicima reagovala je i Unija poslodavaca. Kao jedan od najčešćih razloga odsustva kreditiranja agrara oni prepoznaju „nemogućnost obezbjeđenja kolaterala odnosno garancije za povraćaj traženih kreditnih sredstava”.
Jednostavno – poljoprivrednici, ukoliko nemaju stan u gradu, koji će banka uzeti kao hipoteku, teško da mogu dobiti ikakav kredit. Uzalud im oranice, voćnjaci, šume, stada ovaca, uzalud im ideja o proizvodnji sira ili tovu pastrmke. Da bi razvijao selo, mora imati nekretninu u gradu. Inače, od kredita – ništa.
POD RUČNOM: U Uniji poslodavaca objašnjavaju da je u 2006. i 2007. godini poljoprivreda kreditirana u zanemarivo malom procentu. Svega 0,70 do 1,80 odsto bilo je učešće poljoprivrednih kredita u ukupnim kreditima banaka, dok je učešće poljoprivrednih kredita u kreditima privrede iznosilo takođe minornih 1,20 do tri odsto. „Eskalacijom svjetske ekonomske krize i ovako izuzetno loša pozicija Znatno se pogoršala u 2008. i 2009. godini daljim drastičnim padom učešća poljoprivrednih kredita u ukupnim kreditima na oko 0,7 – 0,9 odsto u 2008. i na svega 0,5 odsto u 2009. a svi podaci upućuju da se ova tendencija nastavlja i u 2010. godini. Takođe je zabilježen dalji pad učešća poljoprivrede u kreditima privrede, što najbolje odslikava poziciju ‘najznačajnije privredne grane’, ali i zaostajanje u razvoju i praćenju savremenih tehnoloških dostignuća”, kažu u Uniji poslodavaca.
Malo je nade da će u narednoj godini biti bolje. Prema Nacrtu budžeta za 2011. godinu nije odobreno povećanje budžeta Ministarstva poljoprivrede sa 15,5 na 18,5 miliona eura. Odobreno je daleko manje, tek 12,2 miliona. Toliko o razvoju važne privredne grane.
ŽELJKO VIDAKOVIĆ, POTPREDSJEDNIK UNIJE POSLODAVACA
ZA SEKTOR POLJOPRIVREDE I VLASNIK ,,EKOPLANTA”
Rješenje
Kao dobar način rješavanja loše kreditne politike Željko Vidaković, potpredsjednik Unije poslodavaca za sektor poljoprivrede i vlasnik Ekoplanta, vidi u formiranju agrarnog garantnog fonda.
„Zbog nedovoljne proizvodnje hrane i velike zavisnosti o uvozu, iako i sami možemo proizvesti puno – neophodno je formiranje agrarnog garantnog fonda ili još bolje kreditnog garantnog fonda, kao u na primjer, u Estoniji, gdje je takav fond odobrio vlastitih kredita 220 miliona eura u periodu 1997. do 2005. i garantovao za još 103 miliona eura kredita koje su odobrile druge finansijske institucije”, tvrdi Vidaković. On kaže da ima još sličnih primjera u zemljama istočne Evrope, koje su nedavno ušle u EU.
Agrarni garantni fond bi, tvrdi Vidaković, trebao prvenstveno garantovati za investicione kredite – za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, zemljišta, opreme, rasne stoke, podizanje zasada voća, vinograda, plastenika, štala. „S obzirom na aktuelnu ekonomsku krizu i moguća finansijska ograničenja AGF bi mogao startovati s garantnim depozitom od tri miliona eura, koliko inače iznose izdavanja za staračke nadoknade iz agrobudžeta. S ta tri miliona garantnog depozita AGF bi mogao garantovati ukupan iznos kredita od preko 12 miliona eura”, kaže Vidaković.
On objašnjava da ako zaista želimo da nam poljoprivreda uz turizam bude okosnica razvoja, Vlada mora napraviti agrarni garantni kreditni fond jer u savremenom svijetu poljoprivreda i uopšte agrarna politika nije samo privredni problem već i socijalni, ruralni, ekološki, kulturološki a time i politički.
Marijana BOJANIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU3 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
INTERVJU3 sedmice