U Ministarstvu kulture su se latili posla od nacionalnog značaja. Projekat Revalorizacija kulturnih dobara Crne Gore je, hvale se u Ministarstvu, najveći i najvažniji koje to ministarstvo radi u posljednjih nekoliko decenija.
Preliminarna procjena pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Crne Gore, tokom kojih će više od 210 pojedinaca provesti preko 1.500 dana na terenu, trebalo bi da bude završena sredinom avgusta.
,,Revitalizovali smo 2.000 kulturnih dobara. Biće ova država bogatija za brojna kulturna dobra, što je nemjerljivo kulturno bogatstvo”, pohvalio se ministar kulture Branislav Mićunović i dodao da u ovom trenutku, i pored velikog broja drugih projekata, nema važnijeg posla od ovog.
Ministarstvo kulture u popisu i zaštiti kulturnih dobara kasni ne godinama, nego decenijama. Pored samohvale što su konačno smogli snage da se uhvate u koštac sa ovim odgovornim poslom, i tako ispune svoje zakonske obaveze, da vidimo kako se u stvari realizuje taj projekat.
Autorka projekta Revalorizacija kulturnih dobara je generalna direktorka Direktorata za kulturnu baštinu Lidija Ljesar. Prije nego što je postavljena na čelo Direktorata Ljesareva je bila savjetnica za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture, pa potom dugogodišnja pomoćnica ministra za kulturna dobra. Izrada projekta valorizacije i revitalizacije kulturnih dobara je posao u nadležnosti Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Ovog puta to pravilo je preskočeno.
Pored toga što je autorka projekta, Ljesareva je i član radnih timova za revalorizaciju kulturnih dobara, a i edukator na seminarima za stručne kadrove koji učestvuju u ovom projektu. Zanimljivo je da u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, Ministarstvo kulture, odnosno njegov Direktorat na čijem je čelu Lidija Ljesar, obavlja inspekcijski nadzor nad implementacijom projekta.
Jedna osoba je tako kao autor, realizator, implementator i nadzorni organ spojila četiri funkcije da bi realizovala projekat preporoda crnogorske kulturne baštine. Samoprijegorno, nema šta.
Možda je razlog ovolikoj akumulaciji funkcija, pored dnevnica koje se dobijaju za svaki od ovih poslova, i čuveni nedostatak kadrovskih kapaciteta.
,,U odnosu na evidentan nedostatak stručnog kadra u svim oblastima kulturne baštine, a posebno u Upravi za zaštitu kulturnih dobara, Ministarstvo kulture u kontinuitetu sprovodi aktivnosti na obezbjeđivanju uslova za angažovanje stručnjaka”, nedavno je objasnila Ljesar.
Početkom maja na jednom od predstavljanja ovog projekta ministar Mićunović je istakao da je uputio poziv i predstavnicima opozicionih partija da pošalju sve svoje profesionalce i stručnjake da se uključe u ovaj projekat jer „ovo nije dnevna politika, ovo je identitetska misija, koja stoji iznad svake vrste politike”.
Stručnjaci zaposleni u institucijama kulture, sa kojima je Monitor razgovarao, nijesu baš oduševljeni ovakvom politikom. Posebno im nije jasan kriterijum na osnovu koga su birani ljudi za rad na tom projektu.
,,Ne zna se koji je to kriterijum po kojem ljudi ulaze u komisiju i kako ta komisija radi. Nijesu angažovani ljudi iz struke, stručnjaci koji godinama rade u sektoru zaštite kulturne baštine”, kaže za Monitor konzervatorka zapošljena u JU Centar savremene umjetnosti Crne Gore Svetlana Dukić.
Lucija Đurašković, istoričarka umjetnosti i muzejski savjetnik, zapošljena u JU Muzeji, galerije i biblioteka Budva, je rješenjem Uprave za zaštitu kulturnih dobara u maju prošle godine bila uključena u realizaciju projekta Revalorizacija kulturnih dobara. Bez ikakvog objašnjenja i obrazloženja – isključena je iz projekta.
Đurašković u razgovoru za Monitor tvrdi da u projekat nijesu uključeni stručnjaci sa najboljim referencama.
,,Uključena su brojna imena bez iole ozbiljnijih referenci, ili oni koji, sigurna sam, nikada nisu ni čuli za postojanje određenog kulturnog dobra kojim treba da se bave. Kao što nizu kolega nije jasno kako i zašto ja nijesam uključena u projekat, tako ni meni nije jasno zašto određen broj referentnih stručnjaka, takođe, nije uključen, ili zašto su, bez obzira na edukativnu namjeru, na primjer u projekat uključeni studenti ili apsolventi arhitekture, a ne, po istom principu i studenti istorije”, kaže Đuraškovićeva.
Dukićeva objašnjava da, po njenim saznanjima, u projektu nije angažovan profesionalni fotograf za jedan od najbitnijih segmenata – foto dokumentaciju.
,,Fotografiše se mobilnim telefonima i čim se stigne. Neprofesionalno se pristupilo radu revalorizacije. A to je jedan od najvažnijih projekata od nacionalnog značaja. Time su pokazali kakav odnos imaju prema tome”, kaže Dukić.
Svetlana Dukić kaže da je pored nejasnih kriterijuma sporno i to što će rad na ovom veoma važanom poslu trajati samo nekoliko mjeseci.
Ministar Mićunović je objasnio da se u realizaciju projekta ušlo sa znatno kraćim rokovima, što je zahtijevalo angažovanje velikog broja stručnjaka, ali i pedesetak mladih arhitekata i studenata arhitekture koji će doprinijeti efikasnijem i kvalitetnijem okončanju posla.
U javnim istupima čelnika Ministarstva navode da je projekat počeo prošle godine. Vezuju ga za završeni rad na revalorizaciji nepokretnih kulturnih dobara Podgorice. Kažu da se trenutno radi na revalorizaciji pokretnih kulturnih dobara glavnog grada, ali i u ostalih dvadeset opština. Međutim, iako je elaborat o nepokretnim kulturnim dobrima Podgorice rađen prošle godine, još nije dostupan javnosti. Nepoznanice prate i novi projekat koji se radi na državnom nivou.
,,Pošto sam informisana jedino putem medija, ni meni nije jasno kada je projekat započet, jer nijesam dobila nikakvo obavještenje da su moja prošlogodišnja rješenja stavljena van snage. Načula sam da projekat treba da se završi do 21. avgusta ove godine, da je uključeno blizu 200 ljudi iz različitih struka i da će to koštati blizu pola miliona eura”, kaže Đurašković.
Sve ove informacije pokušali smo da dobijemo od Ministarstva kulture. Odgovori nijesu stigli. No, to ne treba da čudi. Iz Ministarstva ne odgovaraju ni na upite svojih zaposlenih a kamoli medija.
,,Čudno ponašanje zaposlenih u Ministarstvu. Ne odgovaraju na mejlove, na telefonske pozive. Ponašaju se kao da mi postojimo zbog njih, a ne oni zbog nas. Iz Ministarstva se ne kontaktiraju ljudi iz struke koji mogu da daju svoje stručne sugestije. Niti im se možemo obratiti”, kaže Dukić.
Ministarstvo kulture, čiji se čelni ljudi koji se bave zaštitom kulturnih dobara nijesu mijenjali deceniju, do sada se nije pretrglo u zaštiti kulturnog blaga Crne Gore. Zbog nepoštovanja mjera zaštite propisanih Zakonom o zaštiti spomenika kulture iz 1991. godine, kao i novim Zakonom koji je na snazi od 2010. iz Ministarstva i njemu potčinjenih zavoda, sekretarijata, uprava i direktorata skoro niko nije odgovarao. Oni uglavnom donose i dopunjavaju zakone, formiraju komisije, konsultuju se i plaču nad devastiranom baštinom. Za to vrijeme brojni spomenici kulture, prvenstveno nepokretni, su promijenjeni do neprepoznatljivosti ili uništeni.
Predrag NIKOLIĆ
FELJTON4 sedmice
OKO NAS4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
BAŠTE BRIGANJA4 sedmice
ALTERVIZIJA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU3 sedmice