Samo dan nakon što u Briselu bude predstavljen godišnji izvještaj Evropske komisije o napretku Crne Gore, u Podgoricu će s dobrim vijestima doputovati evropski komesar za proširenje Štefan File. Već je sama najava dolaska visokog zvaničnika Unije značila da će EK gotovo izvjesno preporučiti Evropskom savjetu da na svom decembarskom samitu odredi Crnoj Gori datum za otvaranje pristupnih pregovora. Takav epilog će svi akteri na crnogorskoj političkoj sceni nastojati da predstave kao svoj uspjeh. SITNICE: Ali, razloga za prećerano zadovoljstvo ni u Podgorici ni u Briselu nema previše. Jer, i File će svojim domaćinima i čitavoj crnogorskoj javnosti jasno predočiti niz nedostataka i slabosti koje Crna Gora nije otklonila, a morala je. To će se viđeti u izvještaju, koji će biti veoma detaljan i pregledan, i iz kojeg će se moći lako zaključiti da na putu k EU Crna Gora sama sebe najviše usporava. Potvrda takvih stavova došla je, neočekivano, i od bivše ministarke za evropske integracije Gordane Đurović. Konstatujući da nije urađen nacrt programa integracije, osnovana komisija za pridruživanje i komisija za IPA fondove, ona je kazala da je u tom procesu Crna Gora izgubila punih šest mjeseci. „Sve to definitivno ukazuje da se u Vladi teže radi”, istakla je Đurovićeva. Čak je i vicepremijer Duško Marković morao ovih dana nevoljno priznati da nije dovoljno urađeno u borbi protiv korupcije. Administrativne kapacitete, prava manjina, pravosuđe, medije i ostale „sitnice”, aktuelni ministar pravde nije pominjao.
RUSIJA: Usporenim ispunjavanjem evropskih kriterijuma Crna Gora, međutim, dovodi u veliku opasnost upravo sebe, jer samo vladavina prava i demokratizacija obezbjeđuju opstanak crnogorske države. Alternativa je izgledna: trajno truljenje na evropskoj periferiji! EU istovremeno osigurava stabilnost i mobilnost čitavog crnogorskog društva, i jedini pravi građanski konsenzus. Zato je razumljivo ponovno nastojanje dijela zvaničnika da se zemlja, politički i ekonomski, okrene „majčici Rusiji” i projektovano hlađenje nacije od „evropskog entuzijazma”. „Oni ne žele u Evropu, jer ih kače zakoni”, kaže jedan podgorički analitičar. Na odgovor Moskve nije trebalo čekati: najavljen je dolazak specijalnog izaslanika premijera Vladimira Putina, ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, kao i nova faktura za Kombinat aluminijuma od čak 130 miliona eura. To je tek početak! Naredne godine tražiće se nove subvencije za struju. Biće svakako interesantno posmatrati i energetske igre oko Morače i Pljevalja, a koje, preko trećih lica, čini se, vode Rusi. Na te scenarije, u Briselu i Vašingtonu već sumnjičavo vrte glavom. Bivši premijer i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović ubrzano troši posljednje kredite na Zapadu. Stoga je ubrzavanje evropskih integracija od sudbinske važnosti za Crnu Goru. Uvjerenje da je mnogo važnije dovesti Evropu u Crnu Goru, nego napraviti od Crne Gore formalno državu članicu EU, dnevno će dobijati na značaju.
NJEMAČKA: Do decembarskog sastanka ostaje, međutim, još dosta vremena. Podgorica će opet morati da se pouzda prije svega u dobru volju i spremnost Berlina da Crnoj Gori progleda kroz prste. Jer, u Bundestagu će se krajem novembra voditi rasprava o Crnoj Gori nakon izvještaja koji će saveznom parlamentu podnijeti njemački parlamentarci koji će prethodno boraviti u našoj zemlji. S ukupnim stanjem u Crnoj Gori upoznali su se ovih dana i poslanici iz Bavarske. I novi njemački ambasador u Podgorici Pius Fišer je iz te njemačke savezne države, u kojoj je na vlasti već decenijama Hrišćansko-socijalna unija (CSU), sestrinska stranka Demohrišćanske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. To sve znači da će Crna Gora u narednom periodu biti pod još snažnijim monitoringom Njemačke, odnosno da odlazak ranijeg ambasadora Petera Platea, neće ništa promijeniti u odnosu zvaničnog Berlina prema Podgorici. Odluka da ,,pravosuđe i temeljna prava” bude prvo poglavlje koje će biti otvoreno u procesu pregovora, uz stalni zahtjev za suzbijanje korupcije na visokom nivou, predstavljaće težak izazov i zahtjevati ozbiljan politički napor u ,,evropskoj tranziciji” ove zemlje. Zato je nedavni boravak šefa njemačke diplomatije Gida Vestervelea u Podgorici i prijem premijera Igora Lukšića na najvišem nivou u Berlinu u rano proljeće bila jasna poruka onima u Podgorici koji su pokušali da blokiraju otvaranje pristupnih pregovora nametanjem identitetskih pitanja, kao i želja Njemačke da pomogne evropeizaciju Balkana. U svakom slučaju, od 12. oktobra za Crnu Goru predstoji naporniji dio posla. Jer, s približavanjem Uniji, zahtjevi, obaveze i izazovi postaju veći i složeniji.
Dobar učenik u problematičnom razredu
Nastavak procesa proširenja takođe je važan za Brisel, jer daje impuls kredibilnoj politici EU na Balkanu. Dobijanjem datuma za početak pregovora Crne Gore, koji bi mogli početi u drugoj polovini naredne godine, spriječava se predug diskontinuitet u politici proširenja, koji će nastupiti nakon prijema Hrvatske. Dakle, Balkan nastavlja svoje koprcanje prema evropeizaciji, a Crna Gora je, kako je rekao jedan član crnogorske parlamentarne delegacije u Briselu, „samo dobar učenik u razredu problematičnih učenika”.
Mustafa CANKA
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice