Izgradnja autobuske stanice, tržnog centra sa pijacom i podzemnom parking garažom, rekonstrukcija Doma mladih i Gorštaka… To su samo  neki od projekata koji su iz dva prethodna prepisani u novi Strateški plan razvoja

Kolašinci već 15 godina nemaju  autobusku stanicu, a toliko dugo slušaju i obećanja lokalnih vlasti da će je dobiti.

Završetak davno započetih radova obećavali su učesnici svih kampanja za lokalne izbore tokom minule decenije i po. Predlog  Prostorno-urbanističkog plana (PUP), na čije se usvajanje još čeka,  dao je formalno mogućnost da se to stanje promijeni. Još nema konkretnih najava na koji način bi se i za koliko vremena taj projekat mogao okončati.

Lokacija na koju svraćaju pojedini međugradski autobusi u stvari je samo stajalište. Prostor koji se u tu svrhu koristi neuređen je, sa dotrajalim asfaltom, bez potrebene infrastrukture i mobilijara, pa ga izbjegavaju mnogi prevoznici. Zbog toga, putnici često čekaju autobus na improvizovanom stajalištu kod starog motela, na magistrali.

Privatno preduzeće Županovac, prije mnogo godina, započelo je gradnju objekta Autobuske, ali nije uspjelo da nađe način da nastavi radove. Izgradnju je omela, kako je ranije saopštavano, prvo ekonomska kriza, a zatim i činjenica da se objekat nije uklapao u predviđene planske dokumente, jer je za sprat viši.

Nakon što je izgorjela stara zgrada, Županovac je 2008. godine na istoj lokaciji započeo gradnju objekta, “koji je podrazumijevao sve karakteristike moderne autobuske stanice sa brojnim sadržajima”. Od svega toga, do sada je ozidana samo višespratna zgrada površine 2.000 metara kvadratnih. Putnicima je na raspolaganju nekoliko drvenih klupa postavljenih napolju, tik uz objekat u izgradnji.

U međuvremenu, inspekcija rada stavila je plombu na vrata trafičice u kojoj su se mogle dobiti informacije o redu vožnje. Telefon za informacije premješten je u obližnju kafanu, pa putnike o vremenu dolasaka i polaska autobusa obavještavaju zaposleni u tom ugostiteljskom objektu. No, ni to nije obaveza preduzeća “Županovac”, s obzirom na to da zvanično Autobuska stanica ne postoji.

Iz kolašinske Opštine najavali su  da je moguće da stajalište “upristoje” i prije okončanja cijelog projekta. Nadali su se novcu  Uprave za kapitalne projekte, kako bi plato, na kojem su sada često lokave i blato, bar asfaltirali. U novom Strateškom planu razvoja (SPR)  piše kako bi završetak i projektovanje kompletne infrastrukture za Autobusku trajalo 18 mjeseci i koštalo oko milIon eura.

“Izrada projekta i izgradnja nove Autobuske stanice ima za cilj stvaranje modernog, funkcionalnog i pristupanog saobraćajnog centra, koji će zadovoljavati potrebe građana i posjetilaca grada. Nova stanica uljučivaće sve neophodne sadržaje,  poput  čekaonice, blagajni, sanitarnih čorova, parkinga i komercijalnih prostora. Planira se integracija autobuskih linija sa drugim vidovima prevoza, čime će se poboljšati mobilnost i smanjiti saobraćajne gužve u gradu….”dio je najnovijeg  obećanja iz SPR.

Opis tog projekta samo u detaljima je mijenjan minulih 15 godina, u različitim dokumentima.  Stanje na terenu, nažalost, nije.

Slično je i sa dugogodišnjim, kako se pokazalo, preambicioznim planom različitih lokalnih vlasti da sugrađanima izgrade funkconalnu pijacu. Prema novoj računici lokalne uprave, izgradnja tržnog centra i pijace sa podzemnom parking garažom, koštala bi četri miliona eura, trajala dvije godine, a novac planiraju da obezbijede iz kapitalnog  lokalnog budžeta.

Programom uređenja prostora i urbane sanacije i za ovu godinu bilo je planirano 40.000 eura za adaptaciju gradske tržnice. No, drugim  rebalansom budžeta, novac je preusmjeren, jer se ispostavilo da nedostaje dokumentacija.

Iako je, lokacijom i tradicijom usluga, pijaca u Ulici Boška Rašovića izuzetno važan dio gradske infrastrukture, na svakom dijelu vidljiv je nedostatak istinske brige i ulaganja. Prostor je neprimjeren jednom turističkom centru, ocjena je i trgovaca i kupaca. Osim tezgi, koje su pod vedrim nebom, na tržnici je i nekoliko prodajnih neujednačenih objekata, jer je njihov izgled diktirala volja i mogućnosti onih koji prodaju. Pijaca se zove “zelena”, a na njoj je najmanje poljoprivrednih proizvoda. Tezge uglavnom zauzima garderoba, plastično posuđe, alat, gumena obuća… .

Rekonstrukcija tog prostra uvrštena je bila u prioritete mnogo puta do sada, a ranije je vrijednost radova procjenjivana na oko million eura.

Jedini pokušaj da se  rekonstruiše propao je prije skoro 20 godina. Uređenje tog dijela grada bilo je planirano u okviru programa CRDA (Revitalizacija zajednice kroz demokratsko djelovanje – ekonomski program) koji je trajao od 2005. do 2008. godine, a finansirao ga je USAID. Iz kolašinske uprave javnosti nikad nisu zvanično saopštili razloge zbog kojih je projekat prekinut.

U novom “spisku želja” kolašinske Opštine je ponovo i adaptacija Doma mladih i Gorštaka. Za taj posao, procjenjuju, treba  oko pola milona eura. Kako su objasnili “rekonstrukcija je  usmjerena je na revitalizaciju tog značajnog kulturnog i društvenog prostora”.

“Dom mladih i Gorštaka ima dugu tradiciju u gradu, ali trenutno nije u potpunosti funkcionalan, zbog dotrajalosti objekta i zastarjelih instalacija. Planira se potpuna obnova unutrašnjosti i eksterijera objekta, uključujući modernizaciju tehničke opreme, poboljšanje energetske efikasnosti i prilagođavanje prostora savremenim potrebama mladih  Projekat, takođe,  uključuje i razvoj novih programa i aktivnosti…”, piše u SPR.

Slični planovi čuli su se iz lokalne uprave  2011., 2013. i 2021. godine. Ta zgrada, koja je napravljena prije nešto više od dvije i po decenije, kako bi bila “ponos sportske infrastrukture Kolašina”, već godinama je prepuštena vandalima i vremenskim neprilikama. Sada sa  dotrajalog krova raste žbunje i korov, fasada je uništena vlagom i grafitima, staklene površine polomljene, enterijer uništen, pokraden namještaj…

Objekat, koji je 1998. godine izgradila država neposredno pored sportske dvorane Plejmejker, prema listu nepokretnosti, vodi se kao poslovni, to jest kao “zgrada u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu”. Piše i da nikad nije izdata građevinska dozvola, pa nema ni upotrebnu. Prema tim podacima, nalazi se na parceli koja je svojina države, dok Opština ima pravo raspolaganja. Objekat je radio samo nekoliko godina, kada je njime upravljao lokalni sportski klub, a nakon toga i država i Opština zaboravili su na njega.

U novom SPR, u odnosu na onaj koji je važio za period od 2018. do 2022. godine,  broj planiranih priroitenih projekata je utrostručen. U prethodnom dokumentu bilo je 45 projekta, a iz radne grupe za izradu SPR kažu da je tek polovina relizovana.

“Stepen realizacije prethodnog plana nije na očekivanom nivou, ali nije ni tako loš. Od ukupno 45 planiranih projekata, 10 je u potpunosti realizovano, 18 djelimično, dok je 17 projekata nerealizovano”, kazali su Monitoru autori novog SPR.

Tvrde da  je novi dokument koncipiran da ne bude samo “spisak želja”, jer je, objašnjavaju, u početnim fazama izrade plana bilo blizu 300 projektnih ideja.  Ambicoznost opravdavaju “trenutno većim mogućnostima za izvore finasiranja”.

Za Kolašince ostaje nada da  će i u stvarnosti uskoro moći da vide neki od obećanih infrastrukturnih “podviga” lokalne vlasti, koji bi doprinijeli kvalitetnijoj i funkcionalnijoj svakodnevici, ali i imidžu turističkog centra.

                                                                             Dragana ŠĆEPANOVIĆ