Vučić neće uraditi ništa suštinski lijepo, epohalno niti istorijski, a najvjerovatije će biti zapamćen kao „trgovac“ koji se enormno obogatio, a sudovi nisu nikada otkrili kako

MONITOR: Mediji na Kosovu i u Srbiji prenose navodne sadržaje predloga za dogovor između Kosova i Srbije. Ređaju se nepotvrđeni prijedlozi Francuske i Nemačke, Kontakt grupe… Tvrdi se da je rješenje statusa Kosova veoma važno Zapadu zbog sukoba sa Rusijom?

BEŠIRI: Svi rokovi za rešavanje višedecenijskog problema u odnosima između dva društva su odavno prošli. Nekadašnji šešeljevac u Miloševićevoj vlasti u poslednjih deset godina vladavine samo odlaže neizbežno − da se suoči sa posledicama zločinačke politike vlasti u kojoj je učestvovao. Nikada neće biti dobar trenutak za rešavanje pitanja koje je mitologijom postalo istinski važno mnogima u Srbiji. Međutim, svaki naredni trenutak teži je pre svega za Srbe na Kosovu i njihovo blagostanje. Jasno je da su vodeće zemlje razumele da zamrznuti konflikt nije najbolje rešenje za budućnost, a skoro dva miliona građana Kosova ne želi zajednicu sa Srbijom. Malo je rešenja koja su idealna, a za sada su lideri u Beogradu i Prištini pokazali da nisu spremni za kompromis. Iako ne znamo kakvo rešenje predlažu dokumenta, neka forma međusobnog priznanja sa stolicom za Kosovo u UN-u, najverovatniji je početak raspleta gordijevog čvora koji na kraju tunela ima dugo očekivani trajni mir, pre svega između Albanaca i Srba. Ruska agresija u Ukrajini samo je ubrzala proces raspleta, ali za sada nemamo garancije za uspeh pregovora.

MONITOR: Aleksandar Vučić je u posljednjem intervjuu izjavio da čeka jos bolju ponudu za ustupke koje bi napravio kada se radi o sporazumu sa Kosovom. Čini se neobično neopreznom ova njegova izjava. Kako Vama izgleda taj, bar na prvi pogled, amaterski potez političara sa neskrivenom namjerom da bude upamćen kao državnik?

BEŠIRI: Predsednik Vučić odavno je poznat kao „trgovac“. I dok pregovara o sudbini „najskuplje srpske reči“, pokazalo se da za sada ne mari za oportunitetni trošak izgubljenih godina i decenija života nadolazećih generacija. Istovremeno, radikalizuje društvo oštrim jezikom svojih glasnogovornika prema regionu, vojnim usklicima i hvalospevom o jačanju srpske vojske. Kada to nije dovoljno, godinama oživljava Miloševićev narativ o zlom Zapadu i Evropskoj uniji kao ucenjivačkoj velesilici koja je pred raspadom, ne bi li smanjio podršku građana za članstvo. U svim ovim naporima, vladavina koja je sada već duža od vremena koje je na tronu proveo „balkanski mesar“, Vučić je vrlo uspešan i ništa ne prepušta slučaju. Jedno je sigurno, Vučić neće uraditi ništa suštinski lepo, epohalno niti istorijski, a najverovatije će biti zapamćen kao „trgovac“ koji se enormno obogatio, a sudovi nisu nikada otkrili kako.

MONITOR: Nemačka i Francuska se nisu složile u vezi sa politikom proširenja EU. Dok Emanuel  Makron zagovara neku vrstu alternative tome kroz Evropsku političku zajednicu, Olaf Šolc je mnogo bliži nastavku integracija u punopravno članstvo, prije svih, zemalja Zapadnog Balkana. Kakvi su izgledi da se prihvati prijedlog njemačkog kancelara Šolca o odustajanju od donošenja odluka konsenzusom u EU, kao putu i za lakše donošenje odluka u vezi sa našim regionom?

BEŠIRI: Ideja o ukidanju glasanja konsenzusom i proširivanju liste politika u kojima se glasa kvalifikovanom većinom, stara je još od ustavnih reformi u EU u Lisabonu 2009. Teško da će se manje zemlje evropskog bloka odlučiti svojevoljno da se odreknu jedinog garanta zaštite nacionalnih interesa. I dok čekamo da se unutrašnja politika donošenja odluka reformiše, zemlje Zapadnog Balkana su u istom sosu. Istina, Makron se ne protivi proširenju EU koji bi podrazumevao priključenje Islanda, Norveške ili Švajcarske. Makron se protivi uvođenju još neuređenih društava u kojima cveta korupcija, kriminal i bezakonje i gde su ljudska i manjinska prava ugrožena. Tri pomenute zemlje su konsolidovane demokratije, s istorijom vladavine zakona gde ljudska i manjinska prava po pravilu uživaju jedan od najviših standarda. Kada bi odlučile da aktiviraju aplikaciju za članstvo, pregovori bi trajali manje od šest meseci. To se ne može reći za naše zemlje koje su rekorderi u nesprovođenju spostvenih zakona, a kamoli pravila EU. Ukoliko se Crna Gora i Srbija značajno ne uozbilje, mogle bi da postanu drugorazredni članovi političkog dijaloga, što trenutno to i jesu.

MONITOR: U BiH su održani izbori sa velikim brojem neregularnosti. Odluke koje je visoki predstavnik, Kristijan Šmit, donio u noći poslije izbora, dočekane su različitim komentarima, sve do optužbi da Šmit ne unosi red već da favorizuje HDZ BiH. Kako  ocjenjujete Šmitove odluke i može li on, koristeći i dalje Bonska ovlašćenja, dovesti BiH do mesta kandidata za EU u decembru, što je, uz teške uslove, ponudila EK u svom godišnjem izvještaju?

BEŠIRI: BiH ne ispunjava osnovne uslove da postane zemlja kandidat. Povrh toga, u dva navrata su vlasti u Sarajevu dobijale taksativne preduslove za kandidaturu. U jednom od njih, ispunili su svega pola jednog uslova, od čitavih jedanaest. Evidentno je da bez ustavnih reformi, BiH će dugo biti tužan politički sklop. Krivca treba tražiti upravo među političarima sva tri konstitutivna naroda koji decenijama huškaju svoje glasačke mašinerije od toga da ne veruju drugom do toga da se međusobno mrze. Umesto da ujedinjuju društva i narode, uradili su sve da seju strah i strepnju, a i dan-danas im deca idu u segregisane škole. To nije dobro i traganje za rešenjem se mora hitno nastaviti. U suprotnom, emigracijom će se građani BiH priključiti EU daleko pre no što BiH dobije status kandidata.

MONITOR: Olaf Šolc je nedavno pomenuo i potrebu da EU ima sopstvene bezbednosne snage, između ostalog. Mada se ta tema ne pojavljuje  prvi put, koliko njeno ponovno ubacivanje u fokus EU spoljne i bezbjednosne politike, pokazuje da su Nemačka i dio Unije, svjesniji svoje ranjivosti od kako je počela agresija Rusije na Ukrajinu?

BEŠIRI: Od De Gola govori se o jakoj evropskoj vojsci i iako je u poslednjih nekoliko decenija teoretisana i više puta inicirana – pa čak i dobijala neke obrise u vidu borbenih grupa u Strazburu, godina 2022. je ta kada će EU napraviti prve korake ka izgradnji vojnih borbenih snaga pod komandom Brisela. Od Drugog svetskog rata, NATO je bio garant bezbednosti i slobode evropskim državama. Posle dolaska Trampa na vlast i gotovo ukinutih odnosa sa Evropom tokom njegovog mandata, EU sve ozbiljnije radi na formiranju plavo-žutih šlemova. Agresija Rusije u predvorju EU, uplašila je deo članica na Baltiku i u Skandinaviji, što je rezultiralo i da dve istorijski neutrane zemlje podnesu zahteve za članstvou Paktu. I dok se ne formira stajaća vojska EU, NATO će i dalje biti zadužen za mir.

MONITOR: Često se govori da je ovaj deo Balkana čvorište sukoba interesa velikih sila. Možemo li odmjeriti koliko je to dokazivo i uopšte blisko realnoj evropskoj i globalnoj geostrateškoj dinamici?

BEŠIRI: Srbija, Crna Gora i sve ostale zemlje Regiona zajedno, predstavljaju nekoliko tačaka na globusu. Nismo mi ništa više ili manje bitni nego što naša siromašna društva − bez razvijene infrastrukture i sa ogromnim odlivom mozgova mogu da predstavljaju. Ipak, ne zanoseći se previše, možemo primetiti važnost koju Srbija i Region predstavljaju za Rusiju u ratu, koji ona vodi sa „zlim Zapadom“. Njena pisutnost u svim porama društva podriva ključne aspekte članstva u EU, od vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala do zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Rusiji ne odgovara stabilan region, jer u zemljama u kojima postoje jake političke institucije, efektivna borba protiv korupcije i kriminala i gde je obrazovanje na visokom nivou, propagandna mašinerija Kremlja − nemoćna je. SAD i EU žele da uguše taj maliciozni uticaj koji jedna autokratija ima na druge jer se istorijski pokazalo da se takva vlast raspada i kad ode, za spobom ostavlja opustošena društva puna siromaštva i izbeglica. Kako je svim zemljama u regionu nacionalni interes članstvo u EU − onda bi i izbor svrstavanja trebalo da bude logičan, ali u slučaju Srbije, izgleda da se „ljube“ rublje.

Berbok pokušava da oživi Berlinski proces

MONITOR: Kako ocjenjujete domete sastanka u okviru Berlinskog procesa gdje su napravljeni dogovori o većoj slobodi kretanja i međusobnom priznavanju diploma između zemalja Zapadnog Balkana, a koji je najavljen kao značajan uspjeh Procesa od strane njemačke ministarke inostranih poslova, Analene Berbok?

BEŠIRI: Vidljiv je zaokret od Otvorenog Balkana ka Berlinskom procesu u poslednjih godinu dana. Iako naizgled komplementarni procesi, glavna zamerka Otvorenom Balkanu je njegova neinkluzivnost. Odnosno – izostanak Kosova, Crne Gore i BiH. Berlinski proces je inkluzivan, ali je odlaskom Merkelove zatajio i Berbok pokušava da ga oživi. U tome joj izgleda pomaže i Eskobar što je i još jedan dokaz o usaglašenosti SAD-a i EU po pitanju rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, visoki izaslanik Bele kuće je više puta naglasio da je inicijativa premijera Albanije i Makedonije, ali i predsednika Srbije, dobrodošla. Dogovor koji potencijalno dovodi do sprovođenja politika priznavanja diploma i kvalifikacija može ohrabriti migraciju radnika, ali i pospešiti određene industrije u Regionu. Ipak, dok lideri Zapadnog Balkana ne pokažu zrelost i ne upregnu ovo malo institucija što imaju da primene dogovore, još jedan hvaljen događaj može ostati mrtvo slovo na papiru. I neće biti usamljeno.

Nova vlada Srbije djeluje kao anti-zapadna i anti-EU

MONITOR: Novu Vladu Srbije Aleksandar Vučić je već oročio na „rok trajanja“ od oko najviše dvije godine. Kako izgleda ova Vlada?

BEŠIRI: Po svom sastavu i analizirajući govor premijerke Brabić, nova Vlada deluje da je anti-zapadna i anti-EU. Propuštena je prilika da se Srbija svrsta, da kaže drugo istorijsko „njet“ i da krene prvog dana posle toga, u rešavanje pitanja Kosova. To bi odblokiralo druga poglavlja i uz dvogodišnje istinske napore Srbija bi mogla da privede pregovore kraju, da bi bila spremna da postane članica EU do 2030. Međutim, trgovac opet smišlja strategiju prodaje u kojoj on misli da ima proizvod za prodati. Ubeđen sam da premijerka a i predsednik, više ne mogu da prodaju maglu na evropskom tržištu i da bi se vlast uskoro mogla suočiti sa sankcijama Evropke unije. Ukoliko bi do toga došlo, radikalski duh bi bio razotkriven do kraja, a sijaset manjina u Vladi ne bi mogli da sakriju činjenicu da tom Vladom upravlja Vučić, a ne neki privremeni ministri i premijerka na lizing.

Nastasja RADOVIĆ