Iz dana u dan stižu nove vijesti o podmorskom kablu između Italije i Crne Gore, čije su postavljanje dogovorili Silvio Berluskoni i Milo Đukanović. No, i pored toga, još javnost ne zna koju će to struju i pod kojim uslovima Italijani vući preko mora iz Crne Gore, ali ni kakav će biti njegov uticaj na životnu sredinu. Iako je javna rasprava o tom energetskom projektu sa Italijom u toku – mnogo je više pitanja nego konkretnih odgovora. Naravno, ako po strani ostavimo hvalospjeve iz medija bliskih crnogorskoj vladi, kao što su – petogodišnja izgradnja podmorskog kabla povećaće crnogorski bruto društveni proizvod za čak 390 miliona eura ili 78 miliona eura godišnje; ukoliko se postavi kabali prema standardima on ne predstavlja opasnost po ekologiju; građani Crne Gore dobiće stabilnu mrežu na evropskom nivou; realizacija ovog projekta privuće milionske strane investicije u izgradnju novih elektrana…
Ništa novo. Uobičajen odnos vlasti prema poreskim obveznicima. Na bujicu pitanja – odgovore zidom ćutanja. Baš kao i tokom javne rasprave o Vladinom planu za gradnju hidroelektrana na Morači. I tada je bilo mnogo nepoznatih detalja na koje nadležni nisu htjeli dati odgovore ili ih nisu ni imali.
PRIČAJU SAMO O PREDNOSTIMA: Nakon moračkih hidroelektrana i priča o kablu je vješto zavijena u maglu obećanja o blagodetima koje nas čekaju kad postanemo izvoznici struje. No, toj bajkovitoj priči nedostaju ubjedljivi argumenti da će taj posao uspjeti i biti valjan i poreskom obveznicima, a ne samo uskim interesnim krugovima.
Profesor Građevinskog fakulteta u Podgorici dr Radenko Pejović je na javnoj raspravi o podmorskom kablu, održanoj u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti, upozorio da nema potrebe da se toliko u dokumentima ističu pozitivni efekti ovog projekta: ,,Samo se navode pozitivni efekti, dok se o negativnim efektima u ovom planu i ne govori”.
Pejović objašnjava kako se u dokumentaciji navodi da će se postrojenje uraditi do 2014, koridor do Pljevalja do 2015, ali se ništa ne pominje kada će Italija svoj dio posla završiti i kako će se to povezati sa Srbijom.
Ovaj univerzitetski profesor je iznio niz tehničkih nedostataka projekta i upozorio na najveći problem: ,,Moja osnovna zamjerka je vezana za ekonomsko-tržišnu projekciju i ekonomsko-finansijske implikacije. Ako se radi ekonomska analiza, logično je bilo navesti koliki su troškovi izgradnje, koliki troškovi održavanja, a koliki benefiti. Po ovom, kako je navedeno, ovaj projekat ne može biti isplativ ni za narednih 50 godina. Mislim da ekonomski dio plana treba preraditi”.
I upravo tu je suština problema. Opet, kao ni za HE na Morači, ne znamo ko će profitirati od ovog posla. A posla i zavrzlama oko struje ima dosta. Na red je stiglo i konačno rješenje vlasništva nad Elektroprivredom Crne Gore. To pitanje dalje otvara i novo – ko će graditi hidroelektrane na Morači.
Pejovića je, kaže, iznenadila izjava premijera Igora Lukšića da pitanje vlasništva EPCG nije primarno.
,,Mislim da je pitanje vlasništva vrlo primarno i da ni pod kakvim uslovima država Crna Gora ne bi trebala da se odrekne većinskog vlasništva”.
KO JE GAZDA: No, iako mu nije bilo primarno pitanje vlasništva, Lukšić se, ipak, potrudio da smiri strasti oko toga. Tako sada postoji neka vrsta kompromisa u vrhu vlasti, koji podrazumijeva da ostane strani menadžment u EPCG, ali i da većinsko vlasništvo bude državno.
Kako i koliko će to funkcionisati – tek ćemo vidjeti. Posebno je zanimljivo zašto DPS odustaje od čvrstog stava da Crna Gora ne može nikako praviti sama hidroelektrane i da su nam za taj poduhvat neophodni strani investitor i njegov novac.
Ukoliko se crnogorska vlast zaista odvaži da se hidroelektrane na Morači grade bez stranog kapitala, sa našim novcem, opet će se otvoriti niz pitanja. Jedno od njih je – kako će menadžment iz A2A, koji upravlja Elektroprivredom Crne Gore, upravljati eventualnom gradnjom hidroelektrana na Morači koje se ne bi gradile od njihovog novca, i kako će Italijani gazdovati objektom koji nije njihova investicija.
Mnogo je nejasnih stvari o takvom načinu gradnje i poslovanja. Zato bi, nakon svih grešaka u procesu planiranja hidroelektrana na Morači i posla oko kabla, trebalo da su u Vladi, konačno, naučili da ponavljanje grešaka iz prošlosti stvara nove probleme. Rješenje je jednostavno. Nalazi se u potpuno transparentnom procesu planiranja, jasnim računicama o koristi građana od planiranih projekata, preciznim ugovorima koji neće biti enigma za javnost.
Ne treba zaboraviti i nesvakidašnju atmosferu u CANU tokom javne rasprave o energetskom kablu gdje nisu govorili samo prof dr. Pejović i njegove kolege koje su se i do sada oglašavali o raznim nedostacima planova i projekata Vlade – nego i oni koji su do sada, najčešće, bili saglasni sa onim što vlast predloži.
A koliko se ozbiljno pristupilo ovom poslu pokazuje i podatak da se neke studije o uticajima kabla tek rade. Nejasno je samo čemu će i kome one služiti pošto će biti završene tek nakon javne rasprave. Ponuđen je nepotpun dokument, pa će resorna ministarstva, kad stignu rezultati dodatnih analiza, u miru, naknadno, sami sebi, valjda, razjasniti koristi i štete od projekta.
Marijana BOJANIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU3 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
INTERVJU3 sedmice