Da li je smjena svih naèelnika policijskih uprava MUP Srbije dio reforme policije radi efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala ili neka vrsta politièkog obraèuna i stavljanja pod komandu novog predsjednika Vlade i, kako se vjeruje, najmoænijeg èovjeka u Srbiji Aleksandra Vuèiæa, te zašto se u tom kontekstu pominju izjave optuženog Darka Šarića, razgovarali smo s Miodragom Vukoviæem, danas beogradskim advokatom, a nekada pomoænikom naèelnika Uprave kriminalistièke policije i UBPOK MUP Srbije, iskusnim policajcem, koji je mogao da posmatra i analizira rad policije još od 1980, kad je u njoj poèeo da radi. Vukoviæ je bio i jedan od najviših policijskih starješina u vrijeme policijske akcije Sablja 2003, a s Vojislavom Tufegdžiæem napisao je i objavio knjigu Oni su jaèi od nas.

MONITOR: Kako se Darko Šariæ u martu predao, a ministar srpske policije ovih dana više puta ponavlja rijeè “uhapsen”, polagana su velika oèekivanja javnostii u ozbiljnost sudskog postupka protiv njega. Kako vama izgledaju spekulacije koje dovode u vezu izjave Šariæa na sudu i smjene naèelnika MUP?
VUKOVIĆ: Svaka vlada nastoji da „ponetira” tamo gde je to moguæe. Ako to nije moguæe u realnom sektoru, preko smanjenja broja nezaposlenih, davanja šanse mladim ljudima, poveæanja standarda graðana i slièno, onda æe se „poentirati” na hapšenjima. Borba protiv organizovanog kriminala je postala naša virtuelna stvarnost. Svi se hapse, svako hapsi, svako može biti uhapšen, a mi tonemo sve dublje i živimo u stvarnosti jeftinog akcionog filma od izbora do izbora. Javnost veoma budno prati svako suðenje jer drugih dešavanja nema.

Iako je stvar elementarne pravne kulture ne komentarisati krivièni postupak koji je u toku, postupak protiv Šariæa komentarišu svi. Ja ga neæu komentarisati, ali moram reæi da mi je pre svega kao pravniku, krajnje nejasno kako optuženi u kriviènom postupku može da govori nešto što nema veze sa njegovom odbranom i kriviènim postupkom koji se protiv njega vodi. Kada je veæ on dao „šlagvort”, u medijima je lako napraviti prièu, ali ostaje potpuno nejasno zašto bi takva prièa inicirala smenu u vrhu srpske policije. Pošto se to ipak dogodilo, moramo se vratiti na sam poèetak, kojim se ovaj krivièni postupak neæe baviti. Da li se Šariæ predao ili je uhapšen?

MONITOR: Zašto je to važno?
VUKOVIĆ: Ako se predao, kome se predao i pod kojim uslovima, ko je u toj predaji posredovao? Svaka predaja podrazumeva nekave uslove, kakvi god oni bili. I ono što je od suštinske važnosti, gde je bio svo ovo vreme? Ja mogu da prihvatrim objašnjenje da on nije bio u Crnoj Gori i veæ gde, ali jako je važno znati gde je bio i ko mu je pomogao da bude „tamo negde”. Bojim da æe se istorija ponoviti. Veoma je slièna bila i predaja Milorada Ulemeka, koji je nakon toga osuðen zbog uèešæa u atentatu na premijera Ðiniðiæa. Okolnosti njegove predaje i boravka tokom bekstva nikada nisu razjašnjene, jer se i on nije predao onima koji su ga tražili veæ onima u koje je imao poverenje.

MONITOR: Izgleda da svaki politički lider u Srbiji ima svog “omiljenog” i “najveæeg” dilera narkotika za kojim, dok je na vlasti, uzaludno traga?
VUKOVIĆ: Živimo u društvu gde je veoma lako optužiti èak i kada za to nemate nikakve dokaze. Kod nas je to postao manir. U najboljem sluèaju, onaj ko to èini pozove se na „krunski dokaz” i kaže to piše u „Beloj knjizi”. U javnosti se malo zna šta je ta famozna „Bela knjiga”, gde su navodno svi dokazi o svim kriminalcima iz regiona. „Bela knjiga” nastala je 2001, i saèinjena je za opereativne potrebe srpske policije. Ona sadrži neproverena obaveštajna saznanja policije o licima za koja postoji sumnja da pripadaju kriminalnom miljeu. Pri tom, to što je tu pisalo nije moralo biti taèno jer te sumnje nisu nièim dokazane, ali su to podaci koji su trebali da budu veoma strogo èuvana tajna, jer se radi o krugu ljudi koji su u buduæem periodu trebali biti predmet interesovanja policije. Meðutim, te iste godine, na zaprepašæenje policajaca koji su taj materijal saèinili, tadašnji srpski ministar policije, posle jedne konferencije za štampu u sedištu MUP Srbije tu je „Belu knjigu” podelio novinarima. Policiji je time naneta nemerljiva šteta koju i danas trpi, kao i društvo u kome se to dogodilo. Meðutim, politièari su za to imali neke svoje razloge koji meni nikada neæe biti jasni.

MONITOR: Uprave srpske policije sada su u vd stanju. Da li je loša poruka graðanima ako se usred sudskog postupka protiv Darka Šariæa smjenjuje policijski general koji je radio na prikupljanju dokaza protiv njega?
VUKOVIĆ: Niz godina graðanima stižu veoma loše poruke, te je utisak da je i ova jedna u nizu na koju niko neæe reagovati. Ta prièa o navodnoj nekontrolisanoj moæi policije prilièno je neuverljiva. Policija je onakva kakvu je želi politika u datom trenutku. I na ovom primeru smo videli da je problem te navodne moæi policije jednostavo rešiv. Svi oni za koje se verovalo da su navodno moæni, smenjeni su u jednom danu. Da nije bilo te nepotrebne drame koja je toj smeni prethodila, to ne bi bila ni vest u novinama. Problem je što nijedna politièka struktura koja je bila na vlasti u Srbiji od 2000. godine ne želi suštinsku reformu policije. Policija u Srbiji ustrojena je na jakom centralistièkom principu i to je model organizacije policije koji je ustrojen 1990. godine, ali je on u Evropi odavno napušten. Srbija je imala napredniju i moderniju organizaciju policije pre 1990. godine nego što je ima danas. Do te 1990. godine policija je bila decentralizovana i veoma prisutna i vezana za lokalnu zajednicu. Meðutim, veæ gotovo 25 godina celokupnom srpskom policijom upravlja se iz sedišta ministarstva u Beogradu i to je razlog što mnogo toga izmièe kontroli, bar kada je reè o suzbijanju kriminala. Meðutim, veæ 25 godina mesto ministra policije je najatraktivnije i najvažnije mesto u Vladi i ne postoji spremnost da se to promeni. Nekako svi vole da na jednostavan naèin „drže” stvari pod kontrolom, i da ne prepuste deo te odgovornosti lokalnoj zajednici što je danas nužnost.

MONITOR: Kao koautor knjige “Oni su jači od nas”, kako tumačite veliki broj nerasvijetljenih ubistava za koje se tvrdi da su “politička”?
VUKOVIĆ: To je upravo jedna od posledica prevaziðene organizacije policije i preteranog uplitanja politike u njen rad. Mi još imamo relalitvno dobru policiju koja ima potencijal da se „nosi” sa problemima, ali je pitanje da li æe tako i ostati, ako se ta ista policija još par puta „resetuje” kao što je to uèinjeno sada i šta æe nakon svega toga ostati.

MONITOR: Danima se vodi medijska polemika saopštenjima izmeðu bivšeg premijera i ministra policije i bivšeg predsjednika Srbije i DS, Ivice Daèiæa i Borisa Tadiæa. Sada izgleda da je izmeðu njih bilo više nepovjerenja nego što se moglo pretpostaviti?
VUKOVIĆ: To je potvrda one teze da svaka politika ima policiju kakvu želi. U tim željama, policija je često moneta za potkusurivanje, upravo iz razloga što je političari doživljavaju kao cenar moći a ne kao instituciju društva koja bi trebalo da bude u službi građana. Da i ne pominjem da bi ona u tom poslu morala da bude samostalna i da deluje samo u okvirima zakona. To je potpuno zaboravljeno. Političari su često fascinirani policijom ne zbog toga šta bi ona u osnovi trebalo da radi kao državni organ, već šta se sa njom može raditi.

MONITOR: Šariæ, Keljmendi, sada Kosmajac, godinama se bave ilegalnim poslovima, a njihova imovina je sve to vrijeme prevazilazila legalne prihode. Da li su oni stvarno pametniji od države?
VUKOVIĆ: Problem država u regionu je odsustvo kredibilnih i nezavisnih institucija, sudova, policije, regulatornih tela… Sve se te institucije formalno deklarišu kao nezavisne, ali je realno njihov rad pod budnim okom politike. U Srbiji je gotovo postala praksa da svaka vlada sprovodi reformu sudstva. Tako smo dolaskom nove Vlade Srbije 2012. godine imali „reformu reforme” sudstva koju je vlada DS sprovela 2009. godine. Nije najveći problem što je ta reforma 2009. godine bila trapava, već je suštinski problem što su tu reformu, direktno ili indirektno, sproveli političari koji su iz sudnica izbacili stotine sudija i tužilaca, bez valjanog objašnjenja. Odluka Ustavnog suda o vraćanju tih sudija doneta je tek dolaskom nove Vlade. To govori da ni najviša pravosudna istanca u zemlji nije imala dovoljno profesionalne hrabrosti da kaže Vladi koja je donela jednu takvu odluku da je ta odluka pogrešna, veæ je saèekla formiranje nove Vlade koja se opravdano zalagala za reviziju reforme, da takvu odluku donese. Koliko god da je takva odluka bila opravdana, u javnosti se stvara utisak da sudovi donose politièki poželjne odluke, pre svega osluškujuæi aktuelnu politiku, pa èak i u situacijama kada ta politika od tih istih sudova ne traži ništa. Uticaj politike je mnogo više izražen u radu policije i zato istinska reforma i decentralizacija policije još dugo neće biti tema. Onaj koji sprovede decentralizaciju policije i prepusti deo odgovornosti za stanje bezbednosti lokalnim zajednicama, pokazaće na delu iskrenu nameru da unapredi srpsko društvo i da zaista depolitizuje policiju i od nje napravi kredibilnu instituciju.

Nije bitno gdje je Kosmajac

MONITOR: Zna li se sada gdje se nalazi Dragoslav Kosmajac? Ministar Nebojša Stefanoviæ daje izjave da je sve pod kontrolom, što se može razumjeti da se zna kuda se on kreæe?
VUKOVIĆ: Ja pripadam onom delu javosti koji nije ubeðen da su problemi na koje ukazuju politièari i najvažniji problemi srpskog društva. Ne mislim da je za Srbiju u ovom trenutku najvažnije gde se nalazi izvesni Kosmajac, šta god da se sumnja da je radio. Isto kao što proteklih godina nije bilo najvažnije gde se nalazio Šariæ, iako nam je godinama predstvaljano da je to sudbinsko pitanje za ovu zemlju. Na kraju smo videli da ipak nije i da nikom od nas nije bolje nakon što je taj krivièni postupak napokon otpoèeo.

Korisna nejasnoća

MONITOR: U èemu je tajna sa dugovjeènosti Milorada Veljoviæa na mjestu direktora policije?
VUKOVIĆ: Istina je da važeći Zakon o policiji ima veoma nejasno rešenje razrešenja direktora policije, pre isteka mandata na koji je konkursom izabran. Tačnije, tih odredbi, namerno ili slučajno, nema. No bez obzira na konkretna zakonska rešenja, mislim da bi bilo izlišno govoriti o nekavoj bezuslovnoj autonomnosti direktora policije. I opet, bez obzira na zakonska rešenja, bilo je logično da direktor policije podnese ostavku ako su smenjeni svi oni za čiji je rad on bio odgovoran.

Nastasja RADOVIĆ