Ekonomija ne može da počiva na lijepim željama, ona traži stalni rad, inovativnost, često i napor, sve ono što se sada nigdje ne pominje. Čini mi se da imamo lijep ekonomski cilj, a da o putu do njega se nije mnogo mislilo
MONITOR: Dobili smo vladu, šta je sa njenim programom?
VUJOVIĆ: Program je postavljen previše uopšteno tako da teško možete sa njim polemisati na nivou konkretnosti, jer ih on najčešće nema. Politički je napisan korektno, ali fale ključna obrazloženja, posebno u onom dijelu koji najviše interesuje javnost, kako laičku tako i stručnu, a koji se odnosi na program Evropa sad 2. Mislim da je to posljedica političke potrebe da imate širi manevarski prostor u smislu rokova i obećanja, tako da ćemo mjere Vlade čekati kao prvi pokazatelj kuda konkretno idemo u ekonomskom smislu. Sada to ne znamo sa iole pristojnim stepenom pouzdanosti.
MONITOR: U kakvom stanju je Crna Gora dočekala primopredaju izvršne vlasti?
VUJOVIĆ: Politički sistem je čini mi se u konfuziji, a opet na neki način ubrzan. Činjenica je da se dešavaju stvari koje su nekada bile nezamislive, da recimo bivši i novi premijer uz osmjehe primopredaju vlast i da opet i nešto ranije oštro polemišu u parlamentu. To je dobitak. Sada teško možemo govoriti o gubicima jer je previše malo vremena prošlo da bismo podvukli crtu pred rezultatom upravo otišle Vlade, ali možemo ukazati na gomilu neostavarenog što je moglo biti postignuto. Prisjetimo se da je jedan od dva ključna priroteta 43. Vlade bilo urbrzanje evropskog puta. Tu smo dobili zaostatak. I sada ulazimo u jednu fazu gdje svako krivi svakog za to. Izvršna vlast optužuje Skupštinu, političke stranke optužuju Vladu, obije sudove i tako u krug. Sve to zbunjuje građane i čini se da ko bude najglasniji da će ubijediti javnost da je u pravu. Nedostaje nam racionalnosti u ovom procesu primopredaje vlasti.
Isto tako, smatram da su svi ministri trebali da prisustvuju primopredaji dužnosti jer to nije njihova privatna već javna stvar, pa se tako moraju i odnositi prema tome. Ako je neko na nekog ljut, to neka ostane u ličnoj ravni, a neka se u javnoj sferi ponašaju u opštem interesu.
Što se tiče ekonomskog i funkcionalnog aspekta, a tu možemo uočiti nekoliko nepovoljnih tendencija: ljudi napuštaju privatni sektor da bi išli u javni, ekonomija je dobila ogroman balast očekivanja da se može bez rada prihodovati a na kraju će ona platiti sve političke odluke i, možda najbitnije, stvoren je balon očekivanja koji će u jednom trenutku neminovno pući, jer je nemoguće da stalno rastu plate a da se sve manje radi. Moj prigovor političkim elitama je da ne žele javnosti da saopšte da moramo mnogo raditi da bismo bili održiv sistem, a ne da povlađuju očekivanjima o tome da je dolce vita nešto što je počelo i što će samo od sebe da traje. Smatram da stručna javnost tu treba da da svoj doprinos. Naravno kroz kritiku, ali i kroz konkretne predloge kako bismo svi zajedno vršili pritisak da se vrati mjera održivosti kao nužan element solidnog sistema.
MONITOR: Kakav je vas stav o Evropi sad 2?
VUJOVIĆ: Kao što sam rekao previše je neodređenosti. Prva stvar koja me brine je ta da će se javni sektor staviti u mnogo bolji položaj u odnosu na privatni. I nije sporno da ljudi u državnoj upravi rade i da mogu da žive od svog rada, ali te plate neko mora da obezbijedi. A ako svi pođemo u javni sektor, to neće imati ko da učini. Evo prvog pitanja: da li će, recimo, sedmočasovno radno vrijeme važiti i za privatni sektor ili samo za javni? Ako važi samo za javni da li je to diskriminacija u odnosu na privatni sektor? Ako važi za sve, kako će privreda izdržati da daje više sa 12,5% manje radnog vremena svojih radnika? Na ovako jednostavnom pitanju vidite koliko je priča nedorečena. Kada je riječ o povećanju minimalnih penzija, mislim da je ta mjera dobra i mogla bi biti održiva, ali i ona otvara mnoga pitanja – uz to, nije jasno koja je dalja staregija na tom polju. Kada govorimo o povećanju plata, nije jasno da li se računa na to da će inflacija “odraditi svoje” i da se tako dođe do tog cilja ,ili to treba da bude produkt privrednog rasta. Ako je ovo drugo, fali konkretnog objašenjenja kako, na koji način i o kojim finansijkim i ekonomskim uopšte kategorijama govorimo.
Svakako da želim da ta priča bude uspješna, ali ekonomija ne može da počiva na lijepim željama, ona traži stalni rad, inovativnost, često i napor, sve ono što se nigdje ne pominje. Čini mi se da imamo lijep ekonomski cilj, a da o putu do njega se nije mnogo mislilo.
MONITOR: Najavljeno je povećanje minimalne penzije. Šta će nam to donijeti?
VUJOVIĆ: Sama po sebi ta mjera ima komponente snaženja redistribucije sredstava iz budžeta i snaženja socijalno najugroženijih i tu prigovora nemam. Mislim čak i da je ta mjera uz određenu konsolidaciju javnih finansija sasvim i moguća i održiva, ali je problem što se na njoj ne možete zaustaviti i što otvarate čitav niz drugih pitanja rasta ostalih penzija i ukupno održivosti penzionog sistema. Jasno je da model međugeneracijske solidarnosti u situaciji kada kao nacija ubrzano starimo, nije održiv i da traži nove stubove koji su ranije, moramo naglasiti, bezuspješno promovisani.
Zaista mi izgleda kao da mi umjesto rješenja tražimo čarobni štapić. Bajka i realnost su dvije različite stvari i ako ne budemo imali brz i održiv plan već 2025. možemo ući u ozbiljne probleme. Ponavljam, želim uspjeh programu, ali sam jako zabrinut za rizike koje sa sobom nosi.
MONITOR: Šta će biti ključni testovi vlade u njenom prvom kvartalu?
VUJOVIĆ: Prvo treba da vidimo realno stanje u javnim finansijama. Ovako rapidan rast BDP-a svakako raduje, ali da vidimo je li ta statistika bila realna i da li je to zapravo plod inflacije. Moja skepsa bi bila mnogo manja kada bismo vidjeli nove pogone, pokrenut privatni sektor, preduzetnike maltene na svakom koraku, ali ti ljudi upravo se žale sada više nego ranije. I što je najgore, niko ili skoro niko ih ne čuje.
Pomenuto obećano povećanje minimalaca će biti prvi konkretan korak, ali pravi izazovi dolaze i na drugim poljima. Imamo velika obećanja u dijelu borbe protiv organizovanog kriminala i reforme pravosuđa bez čega nije moguće uspostaviti ne samo pravdu u društvu, već ni elementarno funkcionalan sistem u kome svako zna da važe ista pravila za sve.
MONITOR: Zaduženje?
VUJOVIĆ: Meni djeluje da je u političkoj igri prethodna Vlada odlagala novo zaduženje kako bi ga obavila nova i da je onda začikava, što ona sada i radi. Strah me samo da ta igra previše košta građane. Mi u naredne četiri godine treba da vratimo 2,4 milijarde eura tako da je nemoguće to učiniti bez novih zaduženja. Od nove Vlade treba inistirati i da jasno objasni razloge zašto i u kojoj mjeri se zadužuje i da poštuje procedure zaduženja, jer to nisu činili prilikom zaduženja od 750 miliona eura, a tu Vladu su činili i predstavnici dvije prethodne vlasti.
Hajde da ovdje kažemo i da imamo ponovo rast spoljnotrgovniskog deficita sa 17,4 odsto u 2021. na 19,8 odsto u 2022. godini, o čemu se malo govori. Ukoliko to uporedimo sa godinama prije toga (2020. – 17,4 odsto, 2019. – 16 odsto, 2018. – 15,7 odsto) možemo vidjeti da smo iz trenda smanjivanja deficita ponovo ušli u zonu rasta deficita.
MONITOR: Zašto i dalje govorimo o velikim izdavanjima za funkcionerske privilegije?
VUJOVIĆ: Nismo pronašli mjeru. Demokratija košta i nije sporno da vi date minimalnu sigurnost onome ko zarad opšteg interesa obavlja javnu dužnost. Problem je što mi ne vidimo da oni to opravdavaju i ne vidimo da i građani mogu imati srazmjerno svojoj odgovornosti instrumente zaštite recimo prilikom gubitka posla. Mislim da je jedina prava mjera da se uspostavi princip da država nudi sigurnost prvo onim najranjivijim, a potom i svima ostalima srazmjerno stepenu njihove ranjivosti. Ovdje smo krenuli sa drugog kraja i to trebamo ispraviti.
Da ne bismo pošli u drugu krajnost, ako bismo ljudima na najodgovornijim funkcijama dali plate i uslove od kojih ne mogu živjeti, onda bismo dodatno učinili sistem ranjivim za uticaje onih koji imaju novac. Sa druge strane, iluzija je i da će velike plate roditi potrebu za autonomijom, naše iskustvo govori da se ljudi tek tada ulijene i traže način da ostanu što duže na tim privilegijama. To je dodatna potvrda da nismo bogato društvo, koliko god nam pričali drugačije, jer da jesmo, ljudi bi hrlili u privatni biznis da tamo ostvare svoje šanse, a ne gledali da postanu funkcioneri i tako dođu do lagodnog posla.
Zaključujem: treba nam veliki obrt postojeće prakse u kojoj bi privilegija pratila korist za građane, a ne nagradu za poslušnost višoj instanci.
MONITOR: Kako vidite izvjestaj Ek kada su u pitanju ekonomski kriterijumi?
VUJOVIĆ: Sve se svodi na to da trebamo imati održiv sistem. On sada to nije, a mi ne želimo da se suočimo sa tim. Poput onog kockara koji podiže ulog i svima oko sebe govori da će sve biti u redu. Bojim se da smo zaigrali isuviše rizično a da je mogućnost dobitka jako mala. A čak i da postoji, iz tog dobitka bismo izvukli pogrešan zaključak koji bi nas ponovo vodio ka neodrživosti. Da nam se to ne bi desilo, nužno je da promijenimo takozvanu razvojnu filozofiju i da se oslanjamo na rad, znanje i inovaciju, sve drugo nas vodi u siromašan i zaostao ekonomski sistem.
Nacrt izvješatja EK konstatuje tempo rasta privatne potrošnje i snažni rast turizma. On se oslanja na statističke podatke i takođe konstatuje da se budžetski deficit povećao kao i da nije razvijen srednjoročan plan konsolidacije fiskalnih izazova. Diplomatskim rječnikom je pohvaljeno ono što svi vidimo, da je više novca u sistemu ali se i ukazuje na rizike. Upravo ovo o čemu smo govorili ovdje.
Ako ćemo se samo hvaliti time što je više novca u sistemu, bez ulaženja u to da li je taj trend održiv, onda nećemo razumjeti dobru namjeru izvještaja koji nas time ohrabruje da prevaziđeno ono što je očigledno ispred nas, a to je proces konsolidacije javnih finansija, koji nije nimalo ni lak ni jednostavan.
Treba nam jasna vizija društvenog i ekonomskog puta ka održivom sistemu, a dobijamo samo velika obećanja. U tom smislu imamo deficit prvog, a suficit drugog. Ako hoćemo dugoročnu stabilnost, treba nam rokada u tom ponašanju.
Milena PEROVIĆ
DANAS, SJUTRA2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS4 sedmice