Povežite se sa nama

INTERVJU

MILORAD MITROVIĆ, NVO BREZNICA:  Pljevljaci, bogati siromasi

Objavljeno prije

na

Pljevlja su bogat kraj. Imamo mnogo onoga što drugi nemaju, ali mi smo i dalje siromašni. Siromašni zato što nas decenijama pljačkaju  sve dosadašnje vlasti

 

MONITOR: Uključili ste se u akciju Procjena zdravstvenog rizika u opštini Pljevlja na osnovu podataka dobijenih iz humanog biomonitoringa. O čemu se radi?

MITROVIĆ: Cilj ovog projekta koji realizuje Institut za javno zdravlja uz saradnju sa Domom zdravlja iz Pljevalja je da se dođe do pravih relevantnih podataka o stepenu zagađenosti kojem su izloženi stanovnici Pljevalja i koje ima reperkusije na naše zdravlje. Institut radi uzorkovanje i ispitivanje, a Dom zdravlja pruža podršku u realizaciji ovog projekta. NVO Breznica je dala podršku u smislu animiranja građana da učestvuju u tom  istraživanju. Smatramo ga  važnim za građane Pljevalja jer su oni  izloženi industrijskom, kontaminiranom uticaju. Što odavno predstavlja zdravstveni problem.

Glavni cilj ovog projekta je da pruži informacije institucijama, posebno kreatorima politika i  regulatorima, kako bi se donijele najbolje moguće odluke  radi zaštite zdravlja pljevaljskog stanovništva. Na osnovu podataka o koncentraciji teških metala, polihlorovanih bifenila poliaromatičnih ugljovodonika u zemljištu, vodi hrani, kao i  sadržaja teških metala u humanim uzorcima (krvi, urin i kosa) i upitnika koji pokriva niz relevantnih aspekata, biće izvršena procjena zdravstvenog rizika.

Od učesnika u istraživanju se očekuje da učestvuju u popunjavanju upitnika, kao i da dozvole uzimanje uzoraka urina, kose i krvi kako bi se mogla sprovesti laboratorijska ispitivanja.


MONITOR: Zbog toga što iz Eko-fonda nijedan projekat iz Pljevalja nije dobio podršku, protekli mjesec ste protestovali. Kako je došlo do toga da u opštini sa najviše ekoloških problema nema projekta koji bi zavrijedio pažnju državnog Eko-fonda?

MITROVIĆ: Prije četri godine odlukom Vlade Crne Gore, a uz pomoć Ministarstva ekologije, formirano je preduzeće Eko-fond iz Podgorice. To preduzeće se finansira od uplata svih zagađivača na teritoriji Crne Gore. Budžet Eko-fonda do ove godine i nije bio toliko veliki. Iznosio je nešto oko  pola miliona eura. Ove godine predviđeni budžet je,  kako smo saznali, skoro devet miliona eura. I to: 7,5 miliona evra od trgovine CO2 kreditima, koje je uplatila TE Pljevlja, a 2,3 miliona od EKO naknade.

Sredstva bi se naplaćivala od eko naknada pod sloganom zagađivač plaća. Kad se sve to sabere i oduzme, preduzeća iz naše opštine u finansiranje Eko-fonda učestvuju sa oko 80 odsto ili možda i više. U cilju razjašnjavanja ove situacije imali smo sastanak predstavnika NVO, Opštine Pljevlja sa zaposlenim u Eko-fondu koji su nam u korektnoj i prijateljskoj atmosferi predočili paradoksalnu situaciju da Opština Pljevlja nije kandidovala nijedan projekat od važnosti iz oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promjena i unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora za 2023, niti je uopšte učestvovala na javnom konkursu koji je Eko-fond raspisao za sanaciju neuređenih odlagališta otpada (tzv. divljih deponija).

MONITOR: Ima li promjene na  bolje u vezi sa ekologijom, otkako se promijenjila vlast? 

MITROVIĆ: Popovi pa i efendije ne samo da tvituju, pišu komentare po društvenim mrežama, nego su počeli i da zapošljavaju po dubini. Posljednjih godina jedni brane svetinje, drugi brane Crnu Goru i Ustav, a u stvari bi trebalo da svi zajedno branimo životnu sredinu, zdravlje građana, koje je odavno dovedeno u pitanje i interese poniženih i obespravljenih građana Pljevalja. Trebalo bi svi da branimo svoja prava i na imovinu koja je opljkačkana, a neki nama poznati ljudi su preko noći postali biznismeni. Bolest je metastazirala i neophodan je precizan i hrabar hiruški rez, samo što ja, ni među ovim sadašnjim ne vidim odvažnog i sposobnog hirurga da napravi rez… Nikada nisam ni čuo ni vidio, da je neko sam sebi odstranio tumor, izvadio bolesni bubreg ili operisao slijepo crijevo. Znam da je najteže izabrati onoga ko će da nam objektivno suditi ,,ni po babu ni po stričevima…” i sve su prilike da ćemo to morati sami uraditi. Nekima od nas je u vrijeme destrukcije slobodne misli, vremenima laži i prevara, vremanima zarobljene demokratije,  prošlo više od pola života. Treba li da im dozvolimo da to urade i našim potomcima?

MONITOR: Postoje li naznake da se u Pljevljima može smanjiti  zagađenost  vazduha i sanirati ostale ekološke nevolje?

MITROVIĆ: Nema nikakve promjene. I dalje imamo samo obećanja donosilaca odluka o ulaganjima i o navodnim budućim projektima koji su za Pljevljake i dalje na ,,dugom štapu”.

Više decenija smo svjedoci bjesomučne pljačke cijelog pljevaljskog kraja i građana Pljevalja, naših prirodnih dobara. Preživljeli smo inflaciju, guranje u ratove i međusobne sukobe, bježanje u partijske i političke podjele… Sada smo   zaglavljeni između borbe za goli život i interesa pojedinaca bliskih vlasti, koji su nas doveli do potpunog sunovrata, ekološkog i ekonomskog brodoloma. Preko leđa Pljevljaka su za sebe, svoje naslednike, partijske drugove, kumove i prijatelje stvorili imperije koje se mjere stotinama milijardi eura, a Pljevlja su odavno postala kolonija Podgorice. Svi se slažu da su Pljevlja bogat kraj i da imamo mnogo onoga što drugi nemaju, ali mi smo i dalje siromašni. Siromašni smo zato što nas decenijama pljačkaju, sve  dosadašnje vlasti.

Ubjeđivali su nas da je privilegija živjeti u Crnoj Gori, da smo svi jednaki bez obzira na nacionalnu, vjersku i nadasve partijsku pripadnost. A kako mi živimo danas?  Obespravljeni na mnogo načina, opljačkani, prevareni i izmanipulisani. Pljevlja svakoga dana imaju sve manje stanovnika, mnogi odlaze da se nikada ne vrate. Inflacija bijesni, cijene vrtoglavo rastu, sve je više gladnih. Korupcija, kriminal, borba za fotelje su  svakodnevica. Digla se kuka i motika i svi odoše u politiku, jer je pored šverca cigareta, skanka i kokaina, to izgleda najunosnija grana privrede u Crnoj Gori.

MONITOR: Bilo je mnoštvo funkcionera iz Pljevalja. Jesu li oni što uradili za svoj grad?

MITROVIĆ: Može li se iko prisjetiti koliko smo ministara, poslanika i državnih funkcionera imali iz Pljevalja u svim dosadašnjim vladama i sazivima Skupština, uključujući i onu Saveznu u zadnjih 60 godina?
Mnogi su shvatili da je njihov lični interes,  interes građana. Jedino što nam ostaje je da vratimo pravdu u svoje ruke, jer jedino tako možemo onima koji ne razumiju, objasniti šta je pravda a šta nepravda. Je li budućnost Pljevalja i građana Pljevalja otvaranje narodne kuhinje dok svi uglas viču: ,,Evropa je sad ili nikad”, a odavno su sve obesmislili, obezvrijedili i uveli sistem potpuno poremećenih vrijednosti.

MONITOR: Ekološki aktivisti su se upornim radom izborili za veću društvenu  vidljivost. Kakva je saradnja sa kolegama?

MITROVIĆ: Na nedavnom protestu nije bilo predstavnika NVO-a ni iz Pljevalja ni iz Podgorice koji su posljednjih godina zgrnuli stotine hiljada pa i milione eura, na projektima i priči o ugroženosti građana Pljevalja. Oni djeluju samo kroz projekte i priču, sve izvan toga ne. Brojne podgoričke nevladine organizacije uz veliku apanažu kroz projektne aktivnosti, leleču nad sudbinom Pljevalja i Pljevljaka. Organizuju se tribine, panel diskusije, radionice, predavanja a nakon toga se nastavi po starom.

Nedavno smo organizovali mirni protest  građana Pljevalja da naše predstavnike u Opštini, koji su plaćeni novcem građana Pljevalja i izabrani da štite interese svih nas, pitamo:  ,,Je li ih sramota i dokle će ovako?“.  I na ovom, kao i na  mnogim ranijim  ekološkim protestima, bilo je jako malo ljudi.

Imaju li izabrani predstavnici građana dug i obavezu prema građanima koji su ih birali? A svi mi,  imamo li mi dug prema precima, prema sebi, prema našoj djeci, dok pričamo o budućim generacijama?  Hoćemo li kao i do sada, mirno i spokojno posmatrati pljačku i potpuni sunovrat? Još uvijek je odluka na nama.

Predrag NIKOLIĆ

Komentari

INTERVJU

TEA GORJANC-PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Nedodgovorno se zapostavlja značaj pomirenja u regionu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju

 

 

TXT: MONITOR: HRA i Centar za ženska prava osudili su napad Zorana Ćoća Bećirovića na novinarku Pobjede Anu Raičković, kao apsolutno neprihvatljiv čin nasilja.  Kako vidite dosadašnje reakcije nadležnih i šta bi država morala da učini? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Reagovanje nadležnih je onakvo kakvo treba da bude. Državni vrh je jednoglasno osudio napad, policija je u saopštenju posebno naglasila da želi da unaprijedi bezbjednost novinara, osumnjičeni su odmah privedeni, zadržani i određen im je pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela, jer su izrečene ozbiljne prijetnje novinarki i njenom sinu, i mogućeg uticaja na svjedoke. Sada je važno da procesuiranje bude efikasno, da se postupak ne razvodnjava godinama kao što se dešava. Krivični zakonik od 2021. propisuje strožije kazne za napade na novinare, ali je važno i da se vidi da pravni sistem funkcioniše i da se postupci vode u razumnom roku. Zabrinjava što je ovo sudeći po Sindikatu medija već 18. incident na štetu novinara ove godine.

Reakcije na ovaj događaj, koji nije smio da se desi, pokazuju i dvije karakteristične pojave. Prvo, u javnosti su prisutne naglašene osude napada na novinarku od strane muškog dijela društva, posebno zbog toga što je sve počelo intenzivnim dobacivanjem uvreda ženi iz mraka od strane trojice muškaraca. Važna je ta osuda, jer se naši dječaci moraju učiti novim i mnogo boljim obrascima ponašanja. U tom smislu je ohrabrujuće i svjedočenje novinarke Raičković da sin Bećirovića ni na koji način nije učestvovao u napadu ili vrijeđanju. Druga, razočaravajuća pojava, je to što iako je bilo očevidaca, niko nije pokušao da se umiješa, zaštiti novinarku i spriječi napad, niti je iko drugi, osim nje, pozvao policiju, a to je najmanje što je moglo da se uradi, makar anonimno.


MONITOR: Promocija mržnje, zajedno s mizoginijom i religijskim fanatizmom, sve je prisutnija u crnogorskom društvu, upozorili ste na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Šta to govori o ovom društvu, njegovim vlastima i institucijama? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Uvijek su državni zvaničnici i političari ti koji kreiraju atmosferu, kako mirnodopsku, tako i ratničku. Ova sad nažalost više vuče na ovu drugu. Mislim da se veoma neodgovorno zapostavlja značaj pomirenja u regionu i za crnogorsko društvo i za odnose sa susjedima, a i za učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju. Odnosi sa Hrvatskom su bez ikakve potrebe na najnižem nivou od devedesetih, samo zato što je to odgovaralo vlastima u Srbiji. Sad se ponovo zloupotrebljava slučaj zločinca Balijagića, koji je u bjekstvu, za potpirivanje međuvjerskih i međuetničkih sukoba na sjeveru Crne Gore. Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju. Zanimljivo je i da aktivno bježe od optužbi nadležnih za govor mržnje, bilo tako što se kriju iza imuniteta, kao Marko Kovačević, ili tako što se ne registruju kao mediji u Crnoj Gori, kao portali koji slede politiku srpskih i ruskih vlasti.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PROFESOR EVROPSKOG PRAVA I PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE IZ BEOGRADA: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona nepredvidiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“

 

 

MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?

LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.

MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više  puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?

LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN JOVIĆEVIĆ, REDITELJ I TEORETIČAR FILMA: Topli film

Objavljeno prije

na

Objavio:

Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posjedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan slijed. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir

 

Hibridni dokumentarac Topli film Dragana Jovićevića bavi se kvir fenomenom kroz čak 38 naslova iz jugoslovenske i srpske kinematografije. Topli film imao je premijeru u Solunu, a prikazan je na mnogim festivalima – u Splitu, Paliću, Novom Sadu, Bangkoku, Pekingu, Berlinu, Londonu, Tel Avivu, Ljubljani, Sarajevu, Hagu… Podgorička publika mogla je da ga pogleda na UnderhillFestu i na Nedjelji prajda.

Dragan Jovićević je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz oblasti teorije filma, a osnovne studije završio i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Autor je kratkih filmova, video radova i instalacija. Osnivač je nezavisne produkcijske kuće Greifer. Objavio je nekoliko filmskih knjiga, jedan roman, brojne kratke priče, pripovijetke, naučne studije i eseje. Urednik je rubrike Kultura u nedeljniku Radar. Ranije je istu funkciju obavljao u NIN-u, Danasu, a bio je i urednik dokumentarnog programa na TV Avala. Takođe je filmski kritičar Radio televizije Srbije.

MONITOR: U istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije pronašli ste 65 filmova sa kvir tematikom. Zanimljiv je podatak, koji je na samom početku „Toplog filma“, da postoji scena poljupca dvojice muškaraca u filmu  Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine. Šta Vas je inspirisalo da se bavite kvir odnosima kroz istoriju kinematografije?

JOVIĆEVIĆ: Više toga. Prvo, Topli film je logičan produžetak mojih ranijih teorijskih radova u kojima sam se bavio reistorizacijom jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, iz različitih perspektiva. Tako sam 2014. napisao knjigu Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike s Jovanom Ristićem u kojoj smo tražili sve momente gde je fantastika ušla u ovdašnje filmove i otkrili još impozantniji broj od gotovo 250 filmova, što dugih što kratkih. Odmah zatim, doktorirao sam na Fakultetu dramskih umetnosti sa tezom o žanrovima u srpskoj kinematografiji, što je objavljeno i kao knjiga nekoliko godina kasnije. Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan sled. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir. I naravno, sasvim mi je jasno da će to biti film a ne knjiga ili naučna publikacija, jer  su kvir likovi prosto filmičniji. S druge strane, često čujemo priču o cenzuri nekog filmskog sadržaja zbog gej likova, da je neki glumac odbio da igra gej osobu ili da mlade reditelje te tematike, koje su goruće u svetskoj kinematografiji, uopšte ne interesuju. Ili ih interesuju, ali ne dobijaju finansijsku podršku za njihovo nastajanje. To je sve otvorilo pitanje homofobije, kojim sam na drugom planu hteo da se ovim filmom bavim.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo