Pljevlja su bogat kraj. Imamo mnogo onoga što drugi nemaju, ali mi smo i dalje siromašni. Siromašni zato što nas decenijama pljačkaju  sve dosadašnje vlasti

MONITOR: Uključili ste se u akciju Procjena zdravstvenog rizika u opštini Pljevlja na osnovu podataka dobijenih iz humanog biomonitoringa. O čemu se radi?

MITROVIĆ: Cilj ovog projekta koji realizuje Institut za javno zdravlja uz saradnju sa Domom zdravlja iz Pljevalja je da se dođe do pravih relevantnih podataka o stepenu zagađenosti kojem su izloženi stanovnici Pljevalja i koje ima reperkusije na naše zdravlje. Institut radi uzorkovanje i ispitivanje, a Dom zdravlja pruža podršku u realizaciji ovog projekta. NVO Breznica je dala podršku u smislu animiranja građana da učestvuju u tom  istraživanju. Smatramo ga  važnim za građane Pljevalja jer su oni  izloženi industrijskom, kontaminiranom uticaju. Što odavno predstavlja zdravstveni problem.

Glavni cilj ovog projekta je da pruži informacije institucijama, posebno kreatorima politika i  regulatorima, kako bi se donijele najbolje moguće odluke  radi zaštite zdravlja pljevaljskog stanovništva. Na osnovu podataka o koncentraciji teških metala, polihlorovanih bifenila poliaromatičnih ugljovodonika u zemljištu, vodi hrani, kao i  sadržaja teških metala u humanim uzorcima (krvi, urin i kosa) i upitnika koji pokriva niz relevantnih aspekata, biće izvršena procjena zdravstvenog rizika.

Od učesnika u istraživanju se očekuje da učestvuju u popunjavanju upitnika, kao i da dozvole uzimanje uzoraka urina, kose i krvi kako bi se mogla sprovesti laboratorijska ispitivanja.

MONITOR: Zbog toga što iz Eko-fonda nijedan projekat iz Pljevalja nije dobio podršku, protekli mjesec ste protestovali. Kako je došlo do toga da u opštini sa najviše ekoloških problema nema projekta koji bi zavrijedio pažnju državnog Eko-fonda?

MITROVIĆ: Prije četri godine odlukom Vlade Crne Gore, a uz pomoć Ministarstva ekologije, formirano je preduzeće Eko-fond iz Podgorice. To preduzeće se finansira od uplata svih zagađivača na teritoriji Crne Gore. Budžet Eko-fonda do ove godine i nije bio toliko veliki. Iznosio je nešto oko  pola miliona eura. Ove godine predviđeni budžet je,  kako smo saznali, skoro devet miliona eura. I to: 7,5 miliona evra od trgovine CO2 kreditima, koje je uplatila TE Pljevlja, a 2,3 miliona od EKO naknade.

Sredstva bi se naplaćivala od eko naknada pod sloganom zagađivač plaća. Kad se sve to sabere i oduzme, preduzeća iz naše opštine u finansiranje Eko-fonda učestvuju sa oko 80 odsto ili možda i više. U cilju razjašnjavanja ove situacije imali smo sastanak predstavnika NVO, Opštine Pljevlja sa zaposlenim u Eko-fondu koji su nam u korektnoj i prijateljskoj atmosferi predočili paradoksalnu situaciju da Opština Pljevlja nije kandidovala nijedan projekat od važnosti iz oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promjena i unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora za 2023, niti je uopšte učestvovala na javnom konkursu koji je Eko-fond raspisao za sanaciju neuređenih odlagališta otpada (tzv. divljih deponija).

MONITOR: Ima li promjene na  bolje u vezi sa ekologijom, otkako se promijenjila vlast? 

MITROVIĆ: Popovi pa i efendije ne samo da tvituju, pišu komentare po društvenim mrežama, nego su počeli i da zapošljavaju po dubini. Posljednjih godina jedni brane svetinje, drugi brane Crnu Goru i Ustav, a u stvari bi trebalo da svi zajedno branimo životnu sredinu, zdravlje građana, koje je odavno dovedeno u pitanje i interese poniženih i obespravljenih građana Pljevalja. Trebalo bi svi da branimo svoja prava i na imovinu koja je opljkačkana, a neki nama poznati ljudi su preko noći postali biznismeni. Bolest je metastazirala i neophodan je precizan i hrabar hiruški rez, samo što ja, ni među ovim sadašnjim ne vidim odvažnog i sposobnog hirurga da napravi rez… Nikada nisam ni čuo ni vidio, da je neko sam sebi odstranio tumor, izvadio bolesni bubreg ili operisao slijepo crijevo. Znam da je najteže izabrati onoga ko će da nam objektivno suditi ,,ni po babu ni po stričevima…” i sve su prilike da ćemo to morati sami uraditi. Nekima od nas je u vrijeme destrukcije slobodne misli, vremenima laži i prevara, vremanima zarobljene demokratije,  prošlo više od pola života. Treba li da im dozvolimo da to urade i našim potomcima?

MONITOR: Postoje li naznake da se u Pljevljima može smanjiti  zagađenost  vazduha i sanirati ostale ekološke nevolje?

MITROVIĆ: Nema nikakve promjene. I dalje imamo samo obećanja donosilaca odluka o ulaganjima i o navodnim budućim projektima koji su za Pljevljake i dalje na ,,dugom štapu”.

Više decenija smo svjedoci bjesomučne pljačke cijelog pljevaljskog kraja i građana Pljevalja, naših prirodnih dobara. Preživljeli smo inflaciju, guranje u ratove i međusobne sukobe, bježanje u partijske i političke podjele… Sada smo   zaglavljeni između borbe za goli život i interesa pojedinaca bliskih vlasti, koji su nas doveli do potpunog sunovrata, ekološkog i ekonomskog brodoloma. Preko leđa Pljevljaka su za sebe, svoje naslednike, partijske drugove, kumove i prijatelje stvorili imperije koje se mjere stotinama milijardi eura, a Pljevlja su odavno postala kolonija Podgorice. Svi se slažu da su Pljevlja bogat kraj i da imamo mnogo onoga što drugi nemaju, ali mi smo i dalje siromašni. Siromašni smo zato što nas decenijama pljačkaju, sve  dosadašnje vlasti.

Ubjeđivali su nas da je privilegija živjeti u Crnoj Gori, da smo svi jednaki bez obzira na nacionalnu, vjersku i nadasve partijsku pripadnost. A kako mi živimo danas?  Obespravljeni na mnogo načina, opljačkani, prevareni i izmanipulisani. Pljevlja svakoga dana imaju sve manje stanovnika, mnogi odlaze da se nikada ne vrate. Inflacija bijesni, cijene vrtoglavo rastu, sve je više gladnih. Korupcija, kriminal, borba za fotelje su  svakodnevica. Digla se kuka i motika i svi odoše u politiku, jer je pored šverca cigareta, skanka i kokaina, to izgleda najunosnija grana privrede u Crnoj Gori.

MONITOR: Bilo je mnoštvo funkcionera iz Pljevalja. Jesu li oni što uradili za svoj grad?

MITROVIĆ: Može li se iko prisjetiti koliko smo ministara, poslanika i državnih funkcionera imali iz Pljevalja u svim dosadašnjim vladama i sazivima Skupština, uključujući i onu Saveznu u zadnjih 60 godina?
Mnogi su shvatili da je njihov lični interes,  interes građana. Jedino što nam ostaje je da vratimo pravdu u svoje ruke, jer jedino tako možemo onima koji ne razumiju, objasniti šta je pravda a šta nepravda. Je li budućnost Pljevalja i građana Pljevalja otvaranje narodne kuhinje dok svi uglas viču: ,,Evropa je sad ili nikad”, a odavno su sve obesmislili, obezvrijedili i uveli sistem potpuno poremećenih vrijednosti.

MONITOR: Ekološki aktivisti su se upornim radom izborili za veću društvenu  vidljivost. Kakva je saradnja sa kolegama?

MITROVIĆ: Na nedavnom protestu nije bilo predstavnika NVO-a ni iz Pljevalja ni iz Podgorice koji su posljednjih godina zgrnuli stotine hiljada pa i milione eura, na projektima i priči o ugroženosti građana Pljevalja. Oni djeluju samo kroz projekte i priču, sve izvan toga ne. Brojne podgoričke nevladine organizacije uz veliku apanažu kroz projektne aktivnosti, leleču nad sudbinom Pljevalja i Pljevljaka. Organizuju se tribine, panel diskusije, radionice, predavanja a nakon toga se nastavi po starom.

Nedavno smo organizovali mirni protest  građana Pljevalja da naše predstavnike u Opštini, koji su plaćeni novcem građana Pljevalja i izabrani da štite interese svih nas, pitamo:  ,,Je li ih sramota i dokle će ovako?“.  I na ovom, kao i na  mnogim ranijim  ekološkim protestima, bilo je jako malo ljudi.

Imaju li izabrani predstavnici građana dug i obavezu prema građanima koji su ih birali? A svi mi,  imamo li mi dug prema precima, prema sebi, prema našoj djeci, dok pričamo o budućim generacijama?  Hoćemo li kao i do sada, mirno i spokojno posmatrati pljačku i potpuni sunovrat? Još uvijek je odluka na nama.

Predrag NIKOLIĆ