Kada su na početku ratnih devedesetih mnogi obrazovani i dotad angažovani ljudi u SFRJ, okrenuli leđa moralu, savjesti i intelektualnom poštenju ili prosto zaćutali, tada se čovjek iz filmskog svijeta i TV medija Milenko Dereta angažovao prvo u Građanskom savezu a onda i u Socijaldemokratskoj uniji, pokazavši da umjetnik da umjetnik ne može da okrene leđa stvarnosti ako se dotad nije folirao.
MONITOR: Sve češće se govori o „političkoj klasi” kao izvoru ne samo političke već i ekonomske moći. Zašto je „socijalna pravda” , politikantska poštapalica novokomponovane političke elite našeg dijela Balkana?
DERETA: Socijana pravda je na žalost oduvek više postojala kao princip, daleki, nikada ostvareni cilj, nego kao praksa. Ako bolje pogledamo procese tranzicije u poslednjih dvadeset godina videćemo da su oni bili manje usmereni na suštinske političke promene a mnogo više na ekonomske. Uvedene su demokratske institucije i procedure ali je ideologija opet ostala jedna – umesto socijalizma (komunizma) sada je to neo-liberalizam u blažim ili radikalnijim formama. Jednom rečju, uvođenje kapitalizma bio je prioritet i to je uspešno sprovedeno. Na momente mi se čini da je privatizacija bila ciljano, skoro pa osvetničko, uništavanje radničke klase kao organizovane ideološke i društvene snage. Prvobitna akumulacija kapitala ostvarena je na osnovu političkih privilegija. U tom kontekstu nema mesta za pojmove kao što su solidarnost, pravda, jednakost. Interesantna je nova pojava u kojoj najbogatiji ljudi sveta odustaju od svog bogatstva i odriču ga se u dobrotvorne svrhe. To je neočekivan talas socijalne svesti i zrelosti i biće zanimljivo posmatrati koliko će se nisko na listi najbogatijih taj talas filantropije spustiti.
MONITOR: U Srbiji je donijeto nekoliko zakona, posljednji je Zakon o elektronskim komunikacijama, kojima se otvoreno krše neki najvažniji evropski standardi. Zašto su evropski zakoni puni „balkanskih rupa”?
DERETA: Kao što znate, mnogi proizvođači imaju posebne linije proizvodnje za posebna tržišta. Tako se automobili proizvode veoma kvalitetno za evropske zemlje, a mnogo manje kvalitetno za afričko i neka druga tržišta. Tako i evropski zakoni koji se pišu na Balkanu balkanskog su kvaliteta i neizbežno moraju imati balkanske rupe. Zakoni odslikavaju kako želimo da uredimo okruženje u kome živimo. Mi smo navikli i još želimo da živimo na „promaji” koja duva kroz rupe u zakonima. Nama još odgovara nered jer u njemu nisu važni ni znanje, ni poštenje, ni rad, ni planiranje, već snalažljivost, kratkoročna improvizacija, debeli obraz…
MONITOR: Šta jednu državu čini „građanskom”? Koliko je Srbija daleko od tog proklamovanog ideala?
DERETA: Lako je odgovoriti da građani i građanke čine jednu državu građanskom ali stvar je neuporedivo kompleksnija. Građanska država, dakle uređena pravna država u kojoj se zakoni jednako primenjuju za sve, ne nastaje dekretom, odlukom političke elite ili dobrom voljom građana i građanki već uspostavljanjem i postepenim razvojem demokratskih institucija, nezavisnog sudstva, političke kulture, poštivanjem jednakosti, ljudskih i manjinskih prava, društvenog i socijalnog dijaloga, jačanjem nezavisnih institucija i stvaranjem mogućnosti za temeljnu i stalnu civilnu kontrolu vlasti. Tako kompleksnu strukturu teško je složiti u idealnu sliku. U Srbiji će se to posebno teško ostvariti zbog u više navrata prekinute evolucije društva i države. Tu mislim na period posle 1945. i posebno na vreme Miloševićevog režima. Osim toga, Srbija je zemlja kratkog daha, kampanjske politike, a stvaranje građanske države i građanskog društva proces je koji nema kraj.
MONITOR: Koliko se nezavisnost i profesionalnost, kada se radi o državnim institucijama, još oslanja prije svega na ličnu autonomiju i hrabrost?
DERETA: Jedan od najtrajnijih ostataka bivšeg vremena vidim u tome da donosioci političkih odluka još veruju da je posao završen kada se institucija uspostavi na papiru. Tako se pristupilo i uspostavljanju nezavisnih institucija, s uverenjem da je to formalnost, a da ništa neće i ne treba da se suštinski promeni. Bili su mirni jer su bili uljuljkani sopstvenom poslušnošću i oportunizmom. Nekoliko jakih pojedinaca se „otrglo” od tog profitabilnog stereotipa i počelo da svoj posao obavlja kako treba, u interesu javnosti i građana. U tome imaju punu podršku organizacija civilnog društva. Često citiram Margaret Mid: „Ne treba sumnjati da mala grupa mudrih, hrabrih ljudi može da promeni svet. Uostalom, uvek je tako bilo.”
MONITOR: Mirovni pokreti u ex-yu nijesu se, odlikovali masovnošću. Da li je danas moguće mobilisati građane oko nekih zajedničkih interesa?
DERETA: Broj onih koji su bili protiv ratova neuporedivo je veći od broja onih koji su aktivno učestvovali u mirovnim pokretima. Pogledajte samo kako je slab odziv bio na mobilizacije, setite se jurnjave po Beogradu kada su izbeglice vraćane na frontove. Ali ratne okolnosti nose drugačiji napon i velike rizike i ma kako paradoksalno zvučalo u tim okolnostima lakše je „mobilisati” građane nego u relativno normalnim okolnostima. Tehnike su drugačije jer su i ciljevi drugačiji. Uspešan će biti onaj ko bude osetio potrebe većine u društvu i te potrebe na pravi način definisao u bar naizgled ostvarivi cilj. U ovom trenutku to ne izgleda verovatno ali dogodiće se. Kao i uvek, iznenada, ničim izazvano….
MONITOR: Vidite li značaj „građanske neposlušnosti” i u ovim vremenima kada nam raznorazni tajkuni kao „ozakonjeni” monopolisti na tržištu gdje obezbjeđujemo elementarne uslove za život, kroje sudbinu?
DERETA: Građanska neposlušnost jeste krajnje sredstvo otpora. Ona podrazumeva dovoljno ozbiljan problem sa kojim se obračunavate da bi se rizikovala sopstvena sloboda i veoma dobru i jaku organizaciju. Takvu ulogu u našoj situaciji mogla bi da odigraju udruženja potrošača ali, za razliku od drugih zemalja, ona su kod nas veoma slaba i nemoćna.
MONITOR: Koliko je Slobodan Milošević danas prisutan kao „uzor” njegovim nekadašnjim ljutim protivnicima?
DERETA: Danas sam potpuno uveren da je osnovna greška naše tadašnje borbe bila što smo problem personalizovali. Tako je bilo lakše motivisati građane, ali smo promašili suštinu, a to je borba protiv političkog sistema koji uvek ima dublje korene od jednog čoveka. Da je to bila ozbiljna greška dokazuje i sadašnja situacija u kojoj se ne upravlja nego vlada i u kojoj javni interes nije prioritet već su prioriteti lični i partijski interesi. Centralizacija vlasti i apsolutizam težnja su i iskušenje svakog političkog sistema i jedini način njihovog obuzdavanja su pravna država i civilna kontrola u najširem smislu. U vreme kada su ideologije prognane iz života pa i iz politike, ili da budem precizniji, kada je ideologija svedena na jednu u kojoj su ciljevi profit i opstanak na vlasti, proces očuvanja demokratskih dostignuća veliki je izazov i za stare demokratije. Svedoci smo zabrinjavajućeg skretanja u desno, sužavanja ljudskih, a pre svega manjinskih prava i, nadam se da će branioci demokratije uspeti da taj proces stave pod kontrolu.
MONITOR: U Crnoj Gori postoji nekoliko vrlo aktivnih NVO, posebno onih koje se bave ljudskim pravima i borbom protiv korupcije. Kakva je saradnja NVO oko najvažnijih problema naših građana, u oblasti ljudskih prava i posebno u onoj najaktuelnijoj, borbi protiv korupcije?
DERETA: Saradnja, umrežavanje NVO oko vrlo konkretnih tema sve je intenzivnije pre svega na nacionalnom nivou. Sazrela je svest da smo zajedno mnogo jači i da lakše ostvarujemo ciljeve. U poslednje vreme sve je više i regionalnih povezivanja i tu su dominantne „prekogranične” teme kao što su korupcija, trafiking, ali i ekonomski razvoj, razvoj civilnog društva i održivost demokratije. Kao primer regionalne saradnje i solidarnosti navešću zajednički zahtev da se građanima s Kosova obezbedi puna sloboda kretanja u celom regionu i da ona ne zavisi od dokumenta koji poseduju. Mislim da nam je u regionu zajedničko i to da državne i političke institucije maksimalno ograničavaju učešće javnosti u procesima konsultacija, javnih rasprava i samog donošenja odluka. Uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i metodologija cilj je na kome mi u Građanskim inicijativama s partnerima iz regiona intenzivno radimo.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice