Prije nekoliko dana u Beogradu je završena trodnevna godišnja skupština Evropske federacije novinara, čije su članice i mnoge novinarske organizacije iz našeg regiona. Pod sloganom Slobodno novinarstvo je javno dobro, ovaj skup je donio i nekoliko važnih odluka. Povod da se za mjesto održavanja izabere baš Beograd jeste izuzetno loš položaj novinara i atak na medijske slobode u ovom dijelu Evrope. O tome smo razgovarali s jednim od najaktivnijih lidera EFJ, advokatom Mihaelom Klemom, predstavnikom za međunarodne odnose njemačkog DJV, sa dvadesetogodišnjim iskustvom rada u medijskim organizacijama. MONITOR: Koja je to najvažnija stvar koja se dogodila na ovoj godišnjoj skupštini EFJ u Beogradu?
KLEM: Imali smo dosta dobrih diskusija tokom ove godišnje skupštine EFJ u Beogradu, mada sam i pomalo razočaran što nismo više čuli o situaciji na Balkanu, čemu sam se nadao. Po mom mišljenju, to je trebalo da se dogodi jer je ovo bila jedinstvena prilika da nešto čujemo o pravom stanju stvari u pogledu socijalnog dijaloga i uslova rada u vašim medijima, o svima koji rade u medijima u regionu. Bojim se da tu nije bilo napretka poslednjih godina.
Ono što je dobro jeste da smo na ovoj godišnjoj skupštini doneli nekoliko odluka o budućnosti EFJ. Moje udruženje je predložilo da se EFJ registruje po belgijskom zakonu. Imali smo dobru i istovremeno veoma kontroverznu diskusiju o tom pitanju i na kraju zasedanja skupština se složila sa našim predlogom značajnom većinom glasova. Ali to je samo prvi korak na putu da se to uradi, pretpostavljam da će se o toj stvari raspravljati i na sledećoj skupštini 2012, jer je moguće da će biti potrebno da se izmene pravila EFJ kako bi se ispunili pravni propisi belgijskog zakonodavstva.
Ali, takođe smo doneli odluku i o jednoj drugoj važnoj stvari, a to je pitanje frilensera, slobodnih novinara. U novembru ćemo imati Evropski dan akcije koji ćemo koncentrisati na položaj frilensera. Cilj je da se podigne nivo svesti o mnogim pitanjima frilensera u većini evropskih zemalja.
MONITOR: Recite mi, šta se dogodilo u odnosima EFJ i IFJ i kakve će to posljedice imati za evropske novinare?
KLEM: EFJ jeste i biće evropski ogranak IFJ. To se neće menjati, ali će se sa legalizacijom EFJ kao zasebnog pravnog lica, poboljšati mogućnost za lobiranje u institucijama EU u korist novinarstva. To je ono čemu se nadamo. Nadamo se i da će se ,,brendiranje” EFJ povećati tako da postane vidljivija među sve različitijim evropskim glasovima. Čuli ste razgovor između A. Keniga i B. Koste, nove generalne sekretarke IFJ. Bet Kosta je pominjala da Evropa može da posluži kao model u mnogim stvarima i za druge regione sveta u okviru IFJ i da je ona zainteresovana za širenje ovog modela i na druge regione. Dakle, nastavlja se dobra saradnja IFJ i EFJ kao što je to bila i do sada.
MONITOR: Po vašem mišljenju kao advokata, koji su najveći problemi evropskih novinara? Postoji li, na primjer, nekakva velika razlika u tim stvarima između istočne Evrope, Balkana i Zapada?
KLEM: Mislim da postoji velika razlika između onih novinara koji rade na Zapadu i vas u balkanskim medijima. Najvažnija je ta da se novinari u zapadnoj Evropi, uopšte uzev, ne suočavaju s nikakvim ličnim pretnjama ili s uznemiravanjem u svom poslu. Ne mogu da se setim slučaja kada je neki nemački novinar ubijen zato što je radio svoj posao. Uz to, zakonodavni poredak u mnogim istočnim zemljama ne štiti novinare, vidimo da su u mnogim slučajevima novinari procesuirani za klevetu. Čini mi se da je to zato da bi mediji ćutali i da bi se zaustavilo istraživačko novinarstvo. Vreme je da se s tim prestane i da se zakoni menjaju za više slobode u novinarstvu.
Na Zapadu su se poboljšali i uslovi rada. Imamo dugu tradiciju socijalnog dijaloga. Radni uslovi i plate regulisani su uglavnom kolektivnim ugovorima. To ne znači da nismo suočeni s problemima, naš model je pod stalnim udarom i svakodnevno se borimo da sprečimo štetne izmene u kolektivnim ugovorima. Ali možemo da kažemo da u poređenju sa srpskim kolegama, mi imamo odlične uslove u medijima. Koliko mi je poznato na Balkanu ima samo nekoliko kolektivnih ugovora u medijima i to je s naše tačke gledišta skandalozno, posebno u slučaju onih medija koji su u potpunom ili delimičnom vlasništvu zapadnih kompanija. Kolege iz Hrvatske su nam ispričale o svom kolektivnom pregovaranju. Ima najmanje jedna stvar koja se iz toga može naučiti: potrebno nam je jedinstvo, svesnost i podrška kolega iz drugih zemalja, posebno tamo gde ima stranog vlasništva. To je zbog onoga što zovemo duplim standardima o čemu smo takođe pričali na ovoj skupštini EFJ i što je potpuno neprihvatljivo. Ali se bojim da je dug put pred nama da to promenimo.
MONITOR: U nekim zemljama i dalje postoji problem koncentracije vlasništva u medijima. U Srbiji, na primjer, ne postoji ni zakon protiv medijske koncentracije. Kakva opasnost od toga prijeti?
KLEM: Generalno, koncentracija vlasništva u medijima znači manje medijskog pluralizma. Ali je i sredstvo za skrivanje vlasništva nad medijima. Po mom mišljenju, to takođe ugrožava kvalitet novinarstva jer su mediji često u rukama investitora koji imaju samo jedan interes – da stvore što je moguće više profita. Često, oni ne ulažu u obuku svojih zaposlenih, na primer u novim tehnologijama. Drugi veliki i čest problem je što se ne zna ne samo vlasnik medija već ni odakle mu novac koji u njega investira. To otvara vrata korupciji i mnogo takvih stvari smo čuli na ovoj skupštini.
MONITOR: Slobodni novinari ovdje nemaju nikakvu zaštitu, medijsko tržište ne priznaje potrebu frilensera da budu ,,samoodrživi”, da zarade dovoljno novca za normalan život.
KLEM: To nije samo vaš problem. Slobodno novinarstvo je novinarski sektor koji najbrže raste u čitavoj Evropi. Mi se suočavamo s tom činjenicom i s tim da se u nekim zemljama frilenserima ne dozvoljava da budu članovi novinarskih udruženja, što je za mene skandal.
Uslovi rada i primanja za frilensere u većini evropskih zemalja nisu dobri.
Naravno, ima dobro plaćenih frilensera, ali generalno rekao bih da je za mnoge od njih veoma teško da obezbede dobar život od novinarske zarade.Znamo to iz mnogih istraživanja iz poslednjih godina, posebno u Nemačkoj. Zbog toga su zapadna medijska udruženja i sindikati učinili dosta napora da pomognu frilenserima. Sećam se da pre 10-15 godina u vašem regionu nije bilo “frilenserizma”, na žalost to se promenilo. Tako smo vam mi izvezli naše loše iskustvo.
MONITOR: Ubistva novinara u ex-yu državama još nijesu rasvijetljena a po svemu sudeći neće ni biti. Razne vlade i moćni pojedinci slagali su se u jednom – da istrage za ubistva novinara ili ne treba završavati ili da ne treba ići sve do nalogodavaca.
KLEM: Nekažnjivost je potpuno neprihvatljiva. Ni sada ni ovde. Ali sve dok ubice budu štitili zvaničnici, ništa se neće promeniti. IFJ ima kampanju za okončanje nekažnjivosti već godinama, ali sa malim uspehom. Ta kampanja ipak se nastavlja. A mediji u zapadnoj Evropi trebalo bi da pišu o ovim slučajevima. Čini mi se da je to u Nemačkoj rađeno na jedan dobar način..
Komercijalni razlozi
MONITOR: Godinama i IFJ i EFJ raspravljaju o privatizacijama medija, posebno o ponašanju njemačke kompanije WAZ u ovom regionu.
KLEM: Moram da kažem da imam neke informacije o ponašanju WAZ-a u vašem regionu. Poznato mi je da su iskustva s WAZ-om bila teška za mnoge novinare u regionu, posebno za one koji su morali da odu ili su bili otpušteni. Sa druge strane, WAZ je izgleda bolji poslodavac, tako mi je rečeno, od mnogih lokalnih, jer su plate veće i isplaćuju se redovno. Naravno, verovatno da sve ove teškoće o kojima smo obavešteni, pre svega dolaze od ponašanja lokalnog menadžmenta WAZ-a, ali to je opet samo jedna strana priče. Druga je da je WAZ na vaša tržišta ušao pre svega iz komercijalnih razloga, ali čini mi se na način kako to mediji rade.
Politička moć
MONITOR: Šta se događa s medijskim zakonima u našem regionu? U Srbiji je donijet veoma restriktivan zakon koji je pao na Ustavnom sudu, a u Mađarskoj je predložen koncept zakona koji je uplašio Brisel. Zašto političari, posebno u EU, vjeruju da je moguće progurati takve medijske zakone?
KLEM: Mediji su moćni i viđeni su kao psi čuvari društva. Zato je u interesu nekih političara da urade sve što je moguće kako bi kontrolisali medije. Medijski zakoni su najbolji način za to, posebno ako postoji politička moć koja će nametnuti nove zakone kojima se čuva nečiji interes. Italija je u mnogim aspektima veoma loš primer. Premijer ne samo da kontroliše vlastitu medijsku imperiju već ima kontrolu i nad delovima sistema javnog servisa. Ako političari samo pričaju o važnosti medijskih sloboda i medijskog pluralizma a onda zaborave na konkretnu akciju da se to i postigne, ništa se neće promeniti. Zato je neophodno da novinari i njihove organizacije budu u sindikatima i asocijacijama koje dižu glas tražeći, konkretnu akciju po svojim zahtevima. Na kraju mađarskog predsedavanja EU ovog meseca, neće se dogoditi velike promene u novom mađarskom zakonu o informisanju. Neke manje izmene su napravljene da bi se stišala bujica kritika iz čitave Evrope, ali najkritikovaniji članovi zakona su zadržani. To je danak koji svi mi plaćamo političkoj moći. A zvaničnici EU će biti u pravu kada kažu da medijska regulativa nije u njihovim rukama, dok se politička volja da se ovo promeni uopšte ne vidi.
Nastasja RADOVIĆ
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice