Povežite se sa nama

INTERVJU

LJUPKA KOVAČEVIĆ, KOORDINATORKA CENTRA ZA ŽENSKO I MIROVNO OBRAZOVANJE – ANIMA: Režim na svakom koraku militarizuje društvo

Objavljeno prije

na

MONITOR: Ovih dana podnijete su krivične prijave protiv mitropolita Amflohija zbog govora mržnje prema ženama, ali i na nacionalnoj osnovi. Kako vidite ovo najnovije ,,aktiviranje” mitropolita, koji je svojim govorima ,,ljubavi” opet preplavio medije?
KOVAČEVIĆ: Balašević bi rekao – princip je isti sve su ostalo nijanse. Mitropolit se pojavi sa nekom izjavom koja podrazumijeva mržnju prema različitima baš onda kada to političkim (u ovim slučajevima) državnim elitama odgovara. Onda mediji dignu prašinu vezanu za ljudska prava sa ciljem da se ljudi uznemire, da „pravaši” progovore, a u suštini se skreće pažnja sa očajne situacije u kojoj se (unutar i vani) nalaze države i, uvijek vlasti dobrodošlo, da se pojačaju podjele među grupama od kojih potencijalno postoji opasnost.

Dodatna dobit režima je da se na ideologiji koja se zove „put u Evropu” dokazuje Evropi (što podrazumijeva samo briselsku administraciju i ponekog ambasadora koji ih podržava) da imamo i zakone i „članove zakona” po kojima se čak nedodirljivi mogu prozivati i da postoje NVO i partije koje opstaju na tim mantrama. Sve je farsa koja podrazumijeva nedostatak želje za temeljnim promjenama ili sljepilo zbog nedostatka znanja da se utiče na temeljne probleme a ušićari se neki politikantski poen pred izbore. Sigurno je da postoje i istinski borci/kinje za ljudska prava, ali, nažalost, tzv. građanstvo je naučilo da ne čuje glasove sa margine već je upućeno samo na one koji imaju moć. I naravno da je ideologija koja stoji iza izjava zloćudna i zasnovana na mržnji prema drugačijima (nacionalno, vjerski, rodno…) koja je još uvijek najprofitabilnija.

MONITOR: Mislite li da krivične prijave pomažu? Zar ne bi institucije trebalo da budu te koje prve reaguju?
KOVAČEVIĆ: Krivične prijave su po mom utisku postale moda jer se uspješnost nekih projekata mjeri brojem krivičnih prijava dok je u realnosti kao što je bilo i prije. Ovdje se čak vlast utrkuje u podnošenju krivičnih prijava što je mnogostruko opasno po društvo. Prijave se razmatraju selektivno kao što se i pravda sprovodi selektivno prema prioritetima vladajuće partije. Tužilaštvo i sudstvo ne funkcionišu u skladu sa zakonima i pravdom tako da krivične prijave, u stvari, svjedoče o „demokratiji bez prava i pravde” ( ovo je začin C Crne Gore za evropske standarde o demokratiji). Dodatno, režim na svakom koraku militarizuje društvo, što urušava i institucije i pravdu. I tako do potpune iscrpljenosti i tupavosti.

MONITOR: Zašto institucije štite mitropolita? Mislite da ima nešto s onim Đukanović i Amfilohije ,,strateški partneri”?
KOVAČEVIĆ: Mislim da institucije ne štite mitropolita. Institucije su u Crnoj Gori u takvom stanju da su samo ispostave volje vladajuće partije i ništa više. One funkcionišu po direktivi odozgo i štite ili ne štite onoga za koga im je rečeno ili naslućuju da ugrožava ili ne ugrožava DPS. Tako radi aparat. Vjerujem da Đukanovićev DPS nema boljeg igrača za očuvanje svog statusa od Amfilohija, mislim da su partneri iz nužde (očuvanje profita i moći) i da će lako mijenjati partnera ukoliko im neko drugi bolje služi.

Znam da se u slučaju protesta – štrajka glađu majki, mitropolit pojavio baš tada kada je javnost bila uznemirena i u dilemi da pruži masovnu podršku protestima. Njegovo pojavljivanje bilo je dovoljno da se ne gleda suština protesta (štrajka) majki nego da se protest definiše instruiranim od DF i prosrpskim i da mnogi odustanu od podrške, naročito žene iz vladajućih partija koje su bile pokolebane.

MONITOR: To je partnerstvo s početka devedesetih, staro koliko i ratni zločini. Koji su još nekažnjeni. Kad će biti?
KOVAČEVIĆ: Optimistička varijanta bi bila da će tako biti do promjene vlasti tj. odlaska sa vlasti onih koji su ideološki i realno učestvovali u tim dešavanjima i čija se uloga mora preispitati. Mnogo je realnije očekivati da i promjena vlasti neće pokrenuti ta pitanja jer će se i buduća vlast zasnivati na sili i podjelama, pa će ostati ta pitanja kao „dobra podloga” za mogućnost novih sukoba političkih i stvarnih.

MONITOR: Gdje je Crna Gora kad je u pitanju fašizam/antifašizam?
KOVAČEVIĆ: U Crnoj Gori taj sukob nije vidljiv kao kod zemalja u okruženju, još uvijek je tu izvjestan stepen konfuzije i nesigurnosti (neoliberalna relativizacija i dezidologizacija tu značajno pomaže). Ponekad, u sadašnjem svjetskom i evropskom haosu, čini mi se kada bi se mogli skloniti svi političari koji su prisutni više od jednog mandata i njihovi biznismeni, otkrilo bi se nešto od vrijednosti antifašizma koje još baštine ljudi koji nemaju privilegije i koji su beskrupulozno prevareni promjenom sistema, ljudi sa margine. U ekonomski i obrazovno opustošenoj zemlji jedini argument tzv. progresa je „ušli smo u NATO” i „na putu smo za EU” iako je sasvim vidljivo da se EU raspada , i fašizacija je sve vidljivija, a da ni NATO ne stoji baš dobro.

Karte se na svjetskoj sceni miješaju i tu smo mi nebitni kao što smo uvijek i bili. Nemamo mi gdje ići, kao što nismo ni imali osim u vlastitu prošlost. Političkim elitama odgovara ponavljanje prošlosti. Znamo da je pobijedio antifašizam ali ne bih voljela da ponavljamo lekcije, nego da idemo dalje od temelja koji jesu trenutno dominantno antifašistički, a možda sam potpuno u krivu…

MONITOR: Ženski pokreti su uvijek po pravilu tu gdje i antifašizam. Kako vidite borbu za žensku ravnopravnost danas u Crnoj Gori?
KOVAČEVIĆ: Najčešće su se ipak pokreti žena povinovali muškim pokretima bez obzira na svoj emancipatorski potencijal i uvijek je rezultat bio potlačenost/eksploatacija žena pa i nakon antifašističkog pokreta. Feministički pokreti imaju drugačiju doktrinu, zasnivaju se (uglavnom) na drugačijim vrijednostima (etici brige, solidarnosti, ravnopravnosti, nenasilju), svuda marginalizovani ali je i sve vidljivija njihova moć.

Što se tiče Crne Gore pesimistična sam. Politike ravnopravnosti su prilično zloupotrijebljene političkim intervencionizmom vladajuće partije i paternalizmom međunarodnih organizacija. Ne vidim kritičko mišljenje ni promjenu svijesti. Na sceni je potpuni gubitak „kompasa”. Tu je samo par organizacija koje se drže nekog kompasa, i još nekoliko žena, sve drugo je ništa od onoga što je trebalo biti. I pozitivni izvještaji. Situacija je mnogo gora nego što je bila prije nekoliko godina. Tzv. saradnja sa institucijama pod uticajem evropskih emisara je stavila u funkciju sistema NVO organizacije i mnogo teže je sada do autonomije i nezavisnosti.

Da nije protesta majki koje pokazuju da postoji mogućnost okupljanja različitih u Crnoj Gori, koje imaju jasan cilj i spremne su da se zbog tog cilja žrtvuje, mislila bih da nema nade. Zahvalna sam što sam čula te glasove pobune, te istinske i životne političke elaboracije, doživjela solidarnost i pravednost. Režim odlično prepoznaje tu opasnost i zato su te žene kažnjene. Nema u tom protestu jačine za promjenu sistema jer je neosviješćenost, nedovoljno znanje i nedostatak šire perspektive prisutan ali ima suštine – borbe protiv tlačitelja, protiv nemoralnih političara, protiv onih koji se igraju ljudskim sudbinama. Borbe za ljudsko dostojanstvo. Izašle su na crtu državi i država je pokazala svoje lice. To je veoma različito od onoga što vas uče emisari/ke međunarodne zajednice – da se ravnopravnost postiže ponižavanjem pred državnim službenicima koji ni ne razumiju ideju rodnih politika a etiku brige i odgovornosti još manje.

Milena PEROVIĆ-KORAĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Kod nas se nije desila promjena, nego zamjena vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vidimo da je anahroni dio ove vlasti preuzeo kontrolu nad mnogim procesima i da demokratija i njene vrijednosti nazaduju. Zato sve više ljudi razumije da će se teško desiti da eventualni povratak DPS-a može učiniti da u ovom segmentu bude gore, pa je i mantra o toj opasnosti sve manje učinkovita

 

 

„Za one koji pažljivije i bez pristrasnosti prate dešavanja na našoj političkoj sceni, možemo reći da prošlonedjeljna dešavanja u zgradi SO Budva nijesu iznenađenje. Budva predstavlja kontinuitet podrivanja demokratskih procesa na koje smo pripremani, odnosno drilovani kroz operacije Šavnik, Andrijevica, ali i one sa neustavnim odlaganjem izbora i sličnim poduhvatima“, kaže u razgovoru za Monitor Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. „Cilj tih priprema je da nam nezamislive i neprihvatljive stvari postanu normalne i da svako kome se ne sviđa izborni rezultat može, pod firmom volje naroda, nasiljem spriječiti formiranje vlasti koje ne podrazumijeva da i oni dobiju svoje parče.

MONITOR: Da li se tako zaista brani ‘volja birača’ ili su u pitanju neki drugi, lakše mjerljivi interesi?

KOPRIVICA: U pitanju je neutaživa potreba za vlašću. I to je početak i kraj svih dilema. Samo što je za odbranu te vlasti volja naroda dobra zavjesa koja može, za manji broj ljudi, prikriti nečasne i nedemokratske namjere aktera.

Frazom ”branimo volju naroda” pokušavaju se pokriti kriminalne aktivnosti i nasilje kojima se žele blokirati demokratski procesi, a Budvu pretvoriti u Šavnik, koji je događaj bez presedana u zemljama koje su odmakle na putu pristupanja EU. Takav princip udario je temelje i pokušao normalizovati pristup da kad god se nekom ne sviđaju rezultati izbora ima legitimno pravo da nasiljem ostvaruje svoje partikularne interese.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ASIM MUJKIĆ, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U SARAJEVU: Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ni jedna odluka Dodikovih predstavnika u institucijama BiH, ne može biti donijeta bez odobrenja Vučićevog režima

 

 

MONITOR: Iz Sarajeva je upućena i protestna nota Beogradu u vezi sa učešćem najviših funkcionera Srbije na proslavi Dana RS. Potpredsjednik Vlade  Srbije i senator RS, Aleksandar Vulin, stavio je ulogu RS u centar srpskog sveta. Koliko politika „a la Vulin“- a koliko ponašanje zvaničnog Sarajeva utiču na raspoloženje i političke stavove Srba u BiH?

MUJKIĆ: Kada otvoreno podržavate protivustavne aktivnosti u susjednoj zemlji vi činite otvoreni neprijateljski akt prema toj državi koji se nikakvom slatkorječivošću o poštovanju Dejtona i suvereniteta ne može prikriti. Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću, dakle-glasnogovornik one stvarne politike, politike koju taj režim valja „ispod tezge“. Vulin je Vučićeva dvorska-ili bolje reći radikalska luda koja, kreveljeći se, govori sve kako jeste. Od njega se, po potrebi, Vučić može ograditi, može ga javno izgrditi, ali to političko dvoglasje postiže  cilj koji je vidno narušavanje sigurnosne situacije u cijelom regionu. Zvanično Sarajevo u ovom odnosu snaga, gdje preko satelitskog režima Milorada Dodika i njegovih ljudi u institucijama BiH nijedna odluka ne može biti donesena bez odobrenja Vučićevog režima, ima uglavnom inferiornu i reaktivnu poziciju. Te reakcije su najčešće infantilne.

MONITOR: Posle junskog Svesrpskog sabora i Deklaracije, Vučić kao da pokazuje još veću lojalnost Dodiku. Mimo sabora, proslava i deklaracija, koliko ih je povezala novootkrivena uzajamnost- posebno kada se radi o glasanju Srba iz RS na lokalnim izborima u Srbiji?

MUJKIĆ: Kriza u koju je zapao Vučićev režim u posljednju godinu ili dvije ga izbacuje na čistinu. On mora dodatno mobilizirati snage pa se tješnje, na obostranu korist, uvezuje s Dodikom. Platforma te združene mobilizacije krunisana je Deklaracijom Svesrpskog sabora- koja je u operativnoj dimenziji, u stvari mehanizam za očuvanje anahronog, autoritarnog radikalsko-nacionalističkog režima i s jedne i s druge strane Drine, a ogleda se u osiguravanju glasača kako u Srbiji, tako-kad zatreba i u Srebrenici, u osiguranju mitingaškog tijela, a pogotovo u osiguranju unosnih profita. Vučić je oličenje kontinuiteta radikalske politike i kao pravi izdanak te opcije-onda kada se nađe priklješten ili nadjačan, počinje da kuka i da drami, da se prikazuje kao žrtvom, da se sprema atentat na njega i može čak da nas zavara tom svojom prijetvornošću. Onda glumi nekog racionalnog političara hladne glave, poziva na dijalog. Ali koordinate njegovog političkog djelovanja dubinski su određene rečenicom, koju bilo ko normalan ne bi rekao ni u šali- ubiti sto Muslimana za jednog Srbina ili onim sramotnim lijepljenjem imena Ratko Mladić preko imena  Zorana Đinđića. To je kontinuitet krvavih režimskih ruku kojeg hrabri studenti širom Srbije ovih dana izvode na čistac.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ERIK GORDI, PROFESOR POLITIČKE I KULTURNE SOCIOLOGIJE, UNIVERZITETSKI KOLEDŽ-LONDON: Nova vlada SAD neće riješiti ni globalne sukobe, ni sukobe unutar sopstvene stranke

Objavljeno prije

na

Objavio:

Pojavljuje se pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vrijeme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD

 

 

MONITOR: Kako ocjenjujete spoljnu politiku laburističke vlade Kira Starmera? Šta bi danas-posebno poslije pada sirijskog režima Bašara al Asada, trebalo da znači stav premijera Starmera u razgovoru sa Mahmudom Abasom iz jula 2024-3, da priznanje države Palestine vidi u sklopu mirovnog procesa na Bliskom istoku?

GORDI: Bilo je razloga da se mnogo očekuje od Starmera na početku, s obzirom da se on afirmisao kao pravnik specijaliziran za ljudska prava, i njegov ministar inostranih poslova je sin imigranata iz Guyane. Njih su dvojica bila u stanju da pokažu razumevanje za teška iskustva civila, za neophodnost primene međunarodnog humanitarnog prava i za političke probleme koji dolaze zajedno s okupacijom teritorije. Kad je ova vlada tek bila izabrana izgledalo je kao da će od nje nečega od toga biti. Ali uglavnom su se povukli od tih početnih stavova u strahu da se ne zameraju SAD. Sad je pitanje da li će Starmer imati isto poštovanje prema Trampu kao što je imao prema Bajdenu. I i isto tako se pojavljuje pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vreme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD-u.

MONITOR: Starmera i druge evropske lidere uznemirila je ofanziva „političkih direktiva“ Ilona Maska. Od UK Mask je tražio da iz zatvora pusti Tomija Robinsona, lidera krajnje desnice. Podržao je i njemačku ultra-desničarsku AFD, sve sa pozicije spoljnjeg savjetnika Donalda Trampa. Da li Mask nagovještava Trampovu politiku prema Evropi?

GORDI: Najbolje bi bilo zaboraviti malo na Maska. Radi se o osobi koja priziva sažaljenje, ideje su mu loše i vidi se da u društvu nije ni voljen ni poštovan. Sada izigrava vrhunac hubrisa, a to jedino može završiti u degutantnom poniženju. Neprijatno je gledati tu jeftinu dramu.

Iza njegove aktivnosti stoji stari projekt o ujedinjenju evropske pa onda svetske desnice. Drugi ljudi su to pokušavali, nikada nije išlo dobro. Prvo treba imati na umu da su možda svi desničari nacionalisti, ali za “svoje” nacije, pritom su šovinisti pa se međusobno ne podnose. Drugo, možda jesu desničari rasisti i sve što ljudi poput Trampa vole, ali uglavnom su i antiamerički.

MONITOR: Lideri konzervativaca Liz Trast i Boris Džonson bili su i na Republikanskoj konvenciji u julu… Nazire li se stav vladajućih Laburista prema novoj američkoj administraciji?

GORDI: Očigledno im ne ide lako. S jedne strane Tramp predstavlja čistu negaciju svih socijaldemokratskih vrednosti za koje se Laburistička stranka zalaže, pa čak i negaciju liberalnih vrednosti Starmerovog krila stranke. S druge strane, Britanija gaji istorijski bliske odnose sa SAD-om i ne bi bilo preterano reći da u određenoj meri zavisi od SAD-a u ekonomskoj i političkoj sferi. Britanski političari pokušavaju da nađu odmeren način da čuvaju taj odnos a da pritom ne gube sav integritet i svo samopoštovanje. Više je nego očigledno da će UK morati da popravi svoje odnose s Evropom. U nekom smislu pomaže to što ovih dana Trampov glasnogovornik Mask napada Starmera i druge britanske zvaničnike, i podržava domaće rasiste u Britaniji, jer to Starmeru daje slobodu da pravi veću distancu od američke politike.

MONITOR: Može li se očekivati da Tramp i njegova administracija-odmah na početku mandata, iskoriste krize vlasti u više evropskih zemalja- posebno u Francuskoj i Njemačkoj, i nametnu već nagoviještene carinske i druge restrikcije?  Šta će biti sa starim evro-atlantskim savezništvom?

GORDI: Ne znam šta će biti s carinskim merama. Razumno bi bilo očekivati nešto nekoherentno u kojemu se ideološko samopokazivanje meša s očiglednim izuzecima od carinske politike za političke podržavaoce i prijatelje.

Alijansa s Evropom svakako ne zauzima visoko mesto na spisku prioriteta dolazeće administracije. Ako gledate onu malu programsku dokumentaciju koju imaju, na primer “Projekat 2025,” videćete da oni gledaju na svet kao na plen koji treba biti podeljen između tri velike sile: SAD, Kine i Rusije. Nema tu mesta za saveznike u Evropi, naročito ne za saveznike koji bi mogli pružati nekakvu alternativu desničarskom fundamentalizmu.

MONITOR: Djeluje da se za Trampov povratak-bar verbalno, najbolje pripremio Mark Rute, generalni sekretar NATO. On je još prije Trampove pobjede rekao da se nje ne treba bojati. Kako se očekuje da SAD krenu da rješavaju pitanja globalnih ratnih žarišta, može li se očekivati da se promijeni stari kritički odnos Trampa prema NATO?

GORDI: Naravno da neće nova vlada SAD-a rešiti globalne sukobe! Neće rešiti ni sukobe unutar sopstvene stranke.

Na pitanje-da li se treba bojati, uglavnom čujem dve priče. Prva priča vam je već poznata, a to je da preti velika opasnost od administracije koju će voditi jedan potpuni ignoramus bez osnovnih vrednosti, koji prezire i demokratiju i fundamentalna načela civilizacije. Druga priča je da su sve te strepnje preterane, da nismo videli do sada nikakve dokaze da taj čovek može da izvede nešto sasvim obično a kamoli nešto ambiciozno-i da će se, uglavnom, nova administracija ponašati kao sve američke administracije do sada, samo u karikaturalnoj formi.

MONITOR: Emanuel Makron je rekao da bi Ukrajina trebalo da smanji svoja očekivanja u vezi sa teritorijalnim aspektom mirovnog rješenja. U vrijeme krize svoje Vlade, Olaf Šolc je telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom. Da li se EU priprema da ne ispusti kakav-takav uticaj na budućnost Ukrajine ali i Evrope?

GORDI: Više je verovatno da će se Evropa potruditi da podržava Ukrajinu i bez američke podrške. I, verovatno, Evropa ima kapacitet za takvu podršku. Ali to neće biti dovoljno da Ukrajina izvojuje pobedu u ratu, ako pod pobedom podrazumeva povratak cele teritorije i eliminaciju opasnosti od nove agresije s ruske strane. Ne može pobediti ni Rusija, ako imamo na umu da je njihov početni cilj bila promena režima u Ukrajini-i to u roku od tri dana. Politički pritisak od SAD-a će, verovatno, učiniti da zaraćene strane moraju da idu na pregovore. Naravno da ne mogu predvideti ishod takvih pregovora, ali najverovatnije će Rusija pristati da vrati neke teritorije u Ukrajini, a Ukrajina će vratiti Kursk.

MONITOR: EU snažno verbalno ali ne tako jasno u svojim aktivnostima, podržavaju integraciju Zapadnog Balkana u njihov prostor. Hoće li Tramp-kako neki polušaljivo komentarišu  –  i u svojoj politici prema ZB, najviše brinuti o svom, i krugu svojih rođaka i prijatelja, političkom  i materijalnom interesu?

GORDI: Rođaka malo ima u regionu, tu bi bila porodica njegove supruge u Sloveniji, pa možda neke sumnjive investicije njegovog zeta po Srbiji i Albaniji. Sve u svemu, nije lako pronaći neki materijalni interes u regionu koji bi mogao značajno uticati na politiku američke administracije. Jedino, kao što je bio slučaj kada je podržao državni udar u kosovskom parlamentu i iskoristio rezultirajuću kratkoročnu vladu da napravi neki spektakl sa šatro dogovorom između Kosova i Srbije, možda će se naći neki trenutak u kojemu neke države u regionu  budu korisne za propagandu. Inače će mu Balkan, srećom, ostati nebitan. Vara se režimska štampa u Srbiji koja misli da je njihova strana nešto dobila izborom Trampa.

MONITOR: Tramp se,-za sada, drži predizbornog obećanja da će carina na kinesku robu biti 60 posto.  Da li Tramp zbog svojih ekonomsko-političkih interesa ali i globalnog uticaja, ovim navodima samo ucjenjuje Si Đinpinga kojeg je, neuobičajeno, pozvao i na svoju inauguraciju?

GORDI: Greška bi bila računati da njegova predizborna obećanja znače bilo šta.

MONITOR: Koliko će pad Al Asada u Siriji i povlačenje Rusije (sem baza), uticati na sudbinu Bliskog istoka i posebno na palestinsko pitanje?

GORDI: Ne mogu predvideti budućnost, naravno, ali jasno je da je uticaj Rusije u regionu u padu, kao i da će Izrael da iskoristi situaciju da ojača svoju poziciju spram Sirije i Libana. Treba napomenuti da novonastala situacija dosta povećava i uticaj Turske u regionu. Teško je ići dalje od toga, pogotovo kada još uvek nisu konsolidirane nove vlasti u Siriji, pa još i ne znamo kakav će im biti politički karakter.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo