I ove sedmice je profesor Veselin Vukotić posredstvom medija narodnim masama držao predavanja o zabludama u vezi sa idejom države blagostanja, i o svemoćnom tržištu naravno.

Tek koji dan prije Vukotićeve medijske najezde, njegov kolega Svetozar Stiv Pejović, teksaški profesor i jedan od osnivača Univerziteta Donja Gorica poručio je preko državnih i prodržavnih medija – za Crnu Goru ne bi bilo dobro da uđe u Evropsku uniju. Spas Crne Gore Pejović vidi upravo u liku profesora Vukotića, koji će ,,moći da predvodi garnituru mladih ljudi koji bi mogli da izvedu tranziciju u Crnoj Gori, a koji se sada formiraju”.

Majko sveta, da li nam to Stiv poručuje da se sprema još jedna tranzicija predvođena profesorom Vukotićem?

ELITA U DUGOVIMA: Nova armija Vukotićevih studenata koja se proizvodi na UDG-u, ,,pojačana” je pride i ,,lokerima” (na maternjem – ormarićima) i raznovrsnim ,,eventima” (maternji: događajima), kako to ponosno objašnjavaju prvi diplomci sa Vukotićevog Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis, u biltenu kompanije Čelebić iz juna ove godine. Vlasnik kompanije, Tomislav Čelebić ujedno je i jedan od osnivača UDG-a, pored premijera Mila Đukanovića i akademika Dragana Vukčevića.

Profesor je studente podučio po sopstvenoj mjeri. Tržište je sveto i nepogrešivo, pojedinac je niko i ništa ako nije uspješan u svijetu biznisa i novca – provejava kroz sve tekstove prvih UDG diplomaca objavljenih u Čelebićevom biltenu. Kao i neizmjerni ponos što su ,,buduća elita” kako im to stalno ponavljaju njihovi dekani i profesori. Na sajtu fakulteta ponosno se ističe i da je UDG postala članica Assosiation of Private Enterprise Education ,,sa sjedištem u SAD i članovima iz 70 zemalja”. Ko se ne bi ponosio. Zaboravili su samo da dodaju da se svako može učlaniti u tu association po cijeni od 70 do hiljadu dolara.

Priča o uspjehu UDG-a ima sitnu manu. Profesor Vukotić, ali i ostali osnivači UDG-a, ćute na tvrdnje koje stižu uglavnom iz Pokreta za promjene – da poslovanje njihovog univerziteta nije baš uspješno, da je UDG zadužen preko 12 miliona eura i da su nedavne zakonske akrobacije ministra prosvjete Slavoljuba Miga Stijepovića napravljene upravo da bi se finansijski pomogao privatni univerzitet, zatočnika tržišnog fundamentalizma.

Podsjećanje: čim je postavljen za ministra, Stijepović je izdao akreditaciju koja je nedostajala UDG-u da postane univerzitet, a ubrzo potom i pokrenuo usvajanje Zakona o izmjenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju koji omogućava finansiranje privatnih univerziteta iz budžeta onda kada Savjet za visoko obrazovanje procijeni da je to od ,,javnog interesa”. A većinu članova u Savjetu, po novim zakonskim rješenjima ima Vlada. A Vladu predvodi Milo Đukanović, osnivač privatnog Univerziteta Donja Gorica.

Iako se Stijepović javno zakleo da ,,država neće finansirati privatne fakultete koji već postoje na državnom univerzitetu”, nije pristao da se tako u zakonu i napiše. To će se, obećao je ministar, naknadno propisati vladinom uredbom. Da.

ĆUTANJE: Vukotić, Đukanović, Vukčević i Čelebić nijesu reagovali kada je nedavno portal in4s, što su potom prenijele Vijesti, objavio podatke o zaduženjima UDG-a, odnosno preduzeća Univerzitats.

Znalo se da je Đukanoviću, odnosno preduzeću Univezitats, 2006. godine na ime otvaranja privatnog univerziteta CKB banka odobrila kredit u iznosu od šest miliona eura. Grejs period za njegovu otplatu, objavljeno je, ističe sledeće godine. Što će reći, UDG-u tek predstoji vraćanje tog duga. Branka Bošnjak, šefica stručnog tima za obrazovanje PzP ustvrdila je ranije da je upravo to razlog za izmjene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

To, izgleda, nijesu jedini dugovi UDG-a. Univerzitats se navodno naknadno još poprilično zadužio. Početkom 2009. godine, objavljeno je, ,,CKB im je odobrila još četiri miliona eura sa rokom otplate od 144 mjeseca (UG.O HIPO.OV.BR.9092/09), a u aprilu iste godine, 1.900.000.00 eura – sa rokom otplate od 12 godina (UG.O HIPO.OV.BR.12760/09 ). Za navedena kredite iz CKB u hipoteku založeno je zemljište, zgrada površine 16.700 i garaže u okviru zgrade. Takođe, tokom 2009. Montenegro banka im odobrava kredit u iznosu od 132.000.00 eura sa rokom otplate do 01.09.2012 (-UG.O HIPO.OV.BR.38214/09)”.

Da su zaduženi preko 12 miliona eura vlasnici UDG-a nijesu javno ni potvrdili ni demantovali.

TRŽIŠNA EKONOMIJA NA DOMAĆI NAČIN: Početkom ljeta Dragan Vukčević je u intervjuu Pobjedi objasnio da UDG posluje zahvaljujući kreditima, te da su jedini izvor njihovih finansija – školarine.

Ove godine UDG upisalo je 450 studenata, od planiranih 700. Broj novoupisanih studenata , ,,približno isti kao i prošle godine” kako su objasnili sa univerziteta, nijesu povećale ni brojne olakšice koje je UDG nudio studentima koji upišu neki od njihovih pet fakulteta. Jedna od tih olakšica je recimo 20 odsto niža školarina za drugo dijete iz porodice koje se upiše na UDG.

Godišnja školarina iznosi 1500 eura. Sa novoupisanih 450 studenata UDG broji oko 1500 studenata. To je godišnje zarađenih dva miliona i dvjesta pedeset hiljada. Od toga treba platiti zaposlene. Prema popisu sa sajta UDG, njih je oko 100. Poređenja radi, Pravni fakultet na državnom univerzitetu koji broji oko 40 zaposlenih mjesečno izdvaja oko 60 hiljada eura za plate. Godišnje 720 hiljada eura. Ta računica kaže da 100 zaposlenih, plaćenih kao na državnom univerzitetu, godišnje košta malo manje od dva miliona koliko UDG zaradi od školarine. A treba otplaćivati kredite.

Koliko je isplativo imati privatni fakultet svojevremeno je objašnjavao Nenad Đorđević, jedan od prvih koji je u Srbiji ušao u privatno obrazovanje: ,,Obrazovanje nije profitabilna grana i ulaganje u privatne fakultete ne može da pokrije troškove. Onaj ko se odluči da se time bavi mora biti spreman da dotira rad svojih obrazovnih institucija”. Školarine na njegovoj akademiji, pri tom, iznose 4500 eura.

Da nije lako zaraditi od privatnog obrazovanja pokazao je i slučaj privatne gimnazije Luča, koja je ove godine završila sa ključem u bravi. Jedna od osnivača Luče je Đukanovićeva sestra Ana Kolarević.

Univerzitats je Savjetu za visoko obrazovanje, u postupku akreditovanja i dobijanja licence, dostavio biznis plan. Sa državnog univerziteta su ih podsjetili da ga imaju, i da ne bi trebalo da računaju na budžet. Prefesor je to sigurno dobro izračunao. Nije valjda da je predvidio uplitanje države u zakone svetoga tržišta.

Da je teže nego što je mislio, Vukotić je priznao ubrzo nakon što se upustio u projekat privatnog univerziteta. Ali brzo je shvatio: ,,Mislim da neki iznos od 30 do 40 odsto sredstava iz budžeta namjenjenih za studente državnog univerziteta treba da ide za studente koji su na privatnim univerzitetima”.

Šta je profesor htio da kaže shvatio je Migo. U obrazloženju zašto se mijenja Zakon o visokom obrazovanju u dijelu koji omogućava finansiranje privatnih studija od javnog interesa stoji da je to ,,u skladu sa Preporukom Savjeta Evrope o pristupu visokom obrazovanju, po kojoj sistem finansiranja visokog obrazovanja treba da obezbijedi fer i ravnopravan pristup visokom obrazovanju svim građanima”.

Ako ministrima za to služe evropski standardi, stvarno nam, što bi reko Stiv – ne treba Evropa.

Milena PEROVIĆ-KORAĆ