Ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Andrija Lompar konačno je odahnuo. Jer, nešto će se od mora pa do granice sa Srbijom ipak graditi. Lijepo bi bilo, kada bi to bio autoput, ali može i brza cesta, pa i magistrala. No, od od crnogorske Vlade, ni to više ne zavisi. Sve je u rukama Brisela. Konsultant Evropske investicione banke (EIB) će procijeniti da li će se, kada i što graditi. LAŽI: Na taj način okončana je gotovo decenijska farsa oko izgradnje autoceste Bar-Boljare, koja je trebalo da poveže jug i sjever zemlje, da ,,udahne novu snagu i podstakne ravnomjeran regionalni razvoj”.
,,Koliko god bio skup, svaka odgovorna vlada bi morala ući u njegovu realizaciju”, poručio je s prezentacije tog projekta u Londonu prije tri godine tadašnji premijer Milo Đukanović.
Šanse za otpočinjanje tog ,,posla stoljeća” u Crnoj Gori propuštene su nekoliko godina ranije. Evropske institucije su već 2004. godine završile ucrtavanje evropskih koridora, na kojem nije bilo onog od Bara preko Boljara pa dalje do Beograda. U tom je periodu u vladi su procjenjujući da bi se time samo ojačala državna zajednica sa Srbijom, bili protiv izgradnje ovog autoputa. Ništa konkretno nijesu učinili ni oni koji su glasače na sjeveru, uoči svakih izbora redovno uvjeravali da će puta biti.
TENDER: Kada je Crna Gora postala suverena, ministru Andriji Lomparu se taj projekat dopao. Zalegao je iza ideje, pa je 2008. godine raspisan tender. Najavljivao je da će već naredne godine krenuti asfaltiranje prvih metara na planiranoj autocesti, radovao se što je tadašnji srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić put od Beograda do crnogorske granice svojevoljno proglasio za prioritet , ali su pregovori s učesnicima na tenderu redovno propadali. Prvo je čitava godina izgubljena s prvorangiranim, hrvatskim konzorcijumom pod vođstvom splitskog Konstruktora, koji je za čitav posao ponudio cijenu od 2,8 milijarde eura, ali nije mogao naći valjane bankarske garancije. Potom je gotovo isto toliko vremena potrošeno u pregovorima s grčko-izraelskim konzorcijumom Aktor-Šikun-Binui, koji je tvrdio da nema nikakvih problema da osigura sredstva za svoj projekat od 3,92 milijarde eura od kojih je učešće države bilo čak 2,8 milijardi. Naravno, da je i to propalo, para nije bilo, pa su se kao ,,spasioci” pojavili Kinezi. No, bila je to kratkotrajna nada.
PREDUZIMAČI: Posrnulom ,,crnogorskom ekonomskom čudu” i domaćim bankama i tajkunima, pa i mnogim biznismenima, koji su ranije kupovali zemljište na zamišljenoj trasi autoputa je kao vazduh trebao ovaj posao upravo u trenutku kada je kriza počela da melje i njih i našu zemlju. Ali, strane banke, koje nadaleko mogu namirisati dobar profit, bježale su od ovog posla.. Ekonomski analitičar, profesor Milenko Popović govorio je da će ta ogromna investicija ipak imati mali efekat na crnogorsku privredu. „Prosto zato što mi nemamo ni građevinsku operativu, ni industriju građevinskog materijala, ni radnike za niskogradnju, preko čega bi se ti anticiklični efekti ostvarili. Sve to je rezultat okolnosti da u minuloj dekadi nijesmo imali ni strategiju razvoja ni odgovarajuću aktivnu politiku razvoja građevinskog kompleksa. Ovim projektom bi se jedino, zbog povećanja uvoza, znatno bolje punio budžet, a bogami i neki naši ‘preduzimači’ čije ‘gusjenice’, koliko znam, već u potaji čekaju početak radova”, kazao je u februaru prošle godine u intervjuu za naš list Popović.
SIMULACIJE: U čitavom ovom periodu vlast je uporno odbijala prijedloge eksperata, i što je još čudnije, evropskih institucija, bez kojih, sada im je valjda konačno jasno, ne može doći do realizacije nikakvih velikih planova. U novembru prošle godine i tadašnji vicepremijer Igor Lukšić odbacio je sugestije EIB, dok je njegov šef Milo Đukanović govorio da će ,,ukoliko ta finansijska institucija odbije da preuzme svoj dio odgovornosti, Crna Gora razmišljati o alternativnim modelima finansiranja”. ,,Problematično je što bi izlazak u susret njihovim eventualnim interesovanjima ili zahtjevima podrazumijevao znatno prolongiranje cijelog postupka, što nijesam siguran da u ovom trenutku možemo priuštiti”, rekao je Lukšić. To će, kada više nema nikakvog izlaza niti alternative, morati da priušti deset mjeseci kasnije. Kompjuterska simulacija, jedino što nam je ostalo od tog projekta, neće biti karta za obnovu mandata aktuelnom premijeru. Moraće da traži nešto drugo. Jer, sigurno je da u narednih sedam godina neće biti nijedne trase autoputa kroz našu zemlju.
KRAH: Jedan od najvećih kritičara Vladinog pristupa tom poslu u čitavom ovom periodu bio je stručnjak za transportnu politiku Emin Duraković. ,,Sada je i praktično krahirala ta politika bez vizije, koja nas će nas na kraju, možda ostaviti i bez autoputa, a za koju niko nije snosio odgovornost “, kaže Duraković za Monitor. On ističe da Crna Gora nipošto ne smije da odustane od autoputa Bar-Boljare i da stalno treba da lobira za taj projekat. ,,Ukoliko se ne mogu obezbjediti sredstva za pun profil autoputa, onda neka se bar gradi brza cesta (2+2 trake). Valjda će se bar za to naći novac”, ističe on i zaključuje da se u narednom periodu sva pažnja mora usredsrediti na razvoj postojeće drumske infrastrukture, odnosno na uklanjanje niza kritičnih ,,crnih tačaka” na crnogorskim drumovima.
Autoput, Telekom i dužničko ropstvo
Da crnogorska vlast nije ozbiljno prišla ideji izgradnje autoputa viđelo se nakon što je proćerdala sav novac od prodaje Telekoma početkom 2005. godine. A građane je ranije bjesomučno uvjeravala da će upravo od tih sredstava krenuti autoput prema sjeveru. Pare su potrošene, a Crna Gora će još dugo ostati jedina zemlja u Evropi bez ijednog kilometra autoputa. Međunarodne finansijske institucije i ekonomski eksperti upozoravali su da bi tvrdoglavim insistiranjem na svom modelu gradnje, koji se većinom temeljio na izdvajanju novca iz budžeta u narednih 30 godina, Crna Gora mogla upasti u dužničko ropstvo.
Mustafa CANKA
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
INTERVJU3 sedmice