Statistički podaci su veoma dobri, tvrde u Ministarstvu održivog razvoja i turizma. Ministar Predrag Sekulić i čelnici nacionalne i lokalnih turističkih organizacija kažu da turisti stižu, a da je para više nego lani. To što se sa takvom konstatacijom ne slažu svi oni koji žive od te privredne grane, ministra i njegove saradnike mnogo ne interesuje. Uostalom, ovo je, kako navodi turistički ekspert Rade Ratković, samo 22. repriza koju imamo od 1991. godine: kratka sezona sa velikom gužvom. Računa se da će turizam ove godine po osnovu PDV, donijeti u državni budžet oko 120 miliona eura. Multiplikativni efekti od te grane su mnogo veći i teško ih je izračunati. To nije dovoljno da se Crna Gora spasi od bankrota i poboljša drastično narušena likvidnost privrede i građana, ali pokazuje vitalnost turizma i omogućava državi da barem dva mjeseca izmiruje svoje obaveze. Bez prihoda od turizma bili bismo u još dubljem glibu.
Zato se Vlada elegantno odlučila da pristupi novom zaduživanju i uzme kredit od jedne švajcarske banke od sto miliona eura. Javnost se pokušava uvjeriti da je to urađeno ,,pod veoma povoljnim uslovima”. Baš kao što je lani slavodobitno saopštavano da su ,,uspješno plasirane euroobveznice”. Ne kažu, naravno, nikada da se kupuju i grčke obveznice, koja je praktično bankrotirala, kao i španske, za koju analitičari upozoravaju da bi mogla postati nova Grčka. A njihove euroobeznice imaju manju kamatu nego crnogorske!?
Prosječna kamata za španske obveznice prodate prije dvije sedmice, a koje će biti naplaćene za sedam godina, je 6,7 posto, dok je na prethodnoj aukciji iznosila 4,83 posto. Tada je Crna Gora, u dvije emisije, prodavala obveznice vrijedne 380 miliona eura koje su, kako su nas izvijestili iz Ministarstva finansija, planule na tržištu sa kamatom od čak 7,25 i 7,87 posto!? Zato će crnogorski građani samo zbog tog perfektno urađenog posla i krpljenja budžetskih rupa, a ne i za razvojne projekte, morati da do početka 2016. godine plate čitavih 525 miliona eura!
Slično je i ove godine. Na proljeće se država zadužila kod Kredit Svis banke 150 miliona eura, a evo sada još 100! Dobit od turizma nije, dakle, dovoljna da se podmire sve obaveze trošadžijske države i ugradnje tajkuna u i oko vlasti. Naročito u situaciji kada treba podmazati izbornu mašineriju i sva gladna usta koja će doći na prag vladajuće koalicije. Na ovakav scenario uzdrmanu vlast ćera i saznanje da se neće ostvariti njihovo predviđanje o rastu ekonomije od 2,5 odsto u ovoj godini. Sada ona navodi da će ekonomija rasti tek 0,5 odsto, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra da će ta cifra biti 0,4 odsto, dok u Međunarodnom monetarnom fondu tvrde da Crna Gora ove godine neće zabilježiti nikakav rast!
EBRD je ovih dana prepolovila i prognozu rasta crnogorske ekonomije u 2013. godini, sa 1,6 na 0,8 odsto. ,,Privreda te zemlje se i dalje oporavlja od efekata krize, deficit tekućeg platnog bilansa i dalje je visok, rast industrijske proizvodnje nestabilan, a obim kredita i dalje u padu na godišnjem nivou”, konstatuje EBRD u izvještaju Regionalni ekonomski izgledi. I ministar finansija Milorad Katnić tek sada navodi da je model rasta zasnovan na velikom prilivu kapitala kojim je finansirana domaća potrošnja nepovratno iza nas. ,,Bio je neodrživ i donio je mnoge disbalanse”, priznaje ovaj Lukšićev najbliži saradnik. Što li o svemu misli njihov učitelj, kreator ovog štetočinskog ekonomskog modela dr Veselin Vukotić?
Ekonomski analitičar Slaviša Lekić kaže da je uzimanje kredita u jeku turističke sezone i najvećeg priliva novca u budžet alarmantno. „Da je kredit dobar i da neće poremetiti ukupno zaduženje, zaista predstavlja samo dobru predizbornu priču, kaže Lekić. Kada se na 100 miliona eura doda taksa od euro, ne treba očekivati nedostatak sredstava u budžetu, barem dok se izbori ne završe. Poslije nas čeka zima sa svojim čarima i nespremnošću da se sa njom borimo, a nova zaduženja, po povoljnim uslovima, nam uvijek stoje na raspolaganju”, zaključuje Lekić.
Lako je razumjeti zašto crnogorska vlast nije ponovo emitovala omiljene euroobveznice ili pozvala u pomoć MMF. Prvi scenario je odbačen zato što bi kamata na nove crnogorske obveznice, uz pogoršani kreditni rejting zemlje, sada bila čitavih 10 odsto, što bi zaprijetilo kolapsom javnih finansija, a druga zato što se još pokušava izbjeći recept MMF-a: smanjenje javne potrošnje, otpuštanje radnika u javnom sektoru i povećanje poreza za tranšu pomoći. „No, ukoliko javnu potrošnju ne racionalizujemo i uvećamo prihode, slijede problemi u konsolidaciji javnih finansija i problemi sa međunarodnim kreditorima”, kaže visoki funkcioner Pokreta za promjene Zarija Pejović. Ali, najvažnije je, kontaju u vladajućoj koaliciji, prije ovih izbora, da Kredit Svis banka i Svjetska banka ne postavljaju uslove tog tipa. Ko preživi, pričaće. I vraćati dugove.
Dug utrostručen za pet godina
Novim zaduživanjem Crna Gora se opasno približava granici od 60 odsto BDP, kada se dovodi u pitanje sposobnost da vraća svoje obaveze. Vlada je svojom ekonomskom politikom planirala da on ove godine ne bude iznad 50 odsto. Dug i dalje alarmantno raste postajući najveći ekonomski i opštedruštveni problem ove zemlje. U zadnjih pet godina on je utrostručen!
Kada se tome doda milijardu eura kredita privatnog sektora, javnih preduzeća i opština, te mogućnost da dođu odjednom na naplatu i garancije za KAP od preko sto miliona eura, nikom ko dođe na vlast u oktobru ne treba zavidjeti.
Mustafa CANKA
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice