Povežite se sa nama

MONITORING

Kako pojesti kravatu

Objavljeno prije

16 godina

na

polonski12

Globalna recesija teško je pogodila Rusiju. Ekonomski krah prepolovio je armiju od gotovo stotinu njenih oligarha milijardera.

Među najvećim gubitnicima navodno je trgovac nekretninama Sergej Polonski. Njegova kompanija Miraks (Mirax Group) gradi, pored ostalog, moskovsku Federalnu kulu, koja bi trebalo da bude najviša zgrada u Evropi, i 52. spratni oblakoder u centru Londona. Na internet stranici kompanije piše da ima projekte i u Ukrajini, Francuskoj, Turskoj, Kambodži i Vijetnamu.

ZASTRAŠUJUĆI PRIZOR: Polonski ima velike poslovne interese i u Crnoj Gori, posebno u Budvi, gdje je Miraks počeo da gradi ekskluzivno turističko naselje, hotel i kompleks apartmana, vrijedne 310 miliona američkih dolara. Radi reklamiranja ovog projekta, Miraks je ljetos organizovao Madonin koncert u Budvi, prenio je američki dnevnik Njujork tajms.

Polonski, 36. godišnjak, osnivač je i vlasnik 70 odsto Miraks grupe. Diplomac Državnog univerziteta za arhitekturu i građevinu iz Sankt Petersburga, poslije izlaska iz vojske 1994. ušao je u građevinski posao u gradu u kojem je studirao. Tada je s Arturom Kirilenkom osnovao Strojomontaž iz kojeg se izrodila Miraks grupa.

Na internet stranici Miraks grupe piše da je ona danas razgranata korporacija za razvoj, međunarodno priznata kao inovativni lider u savremenom unaprjeđivanju nekretnina. Ona je najveća kompanija za građevinske nekretnine u Moskvi, a da nije pokrenuta u ruskoj prijestonici.

Ruski preduzimači nekretnina bili su među najpogođenijim globalnom finansijskom krizom, koja je zbrisala više od 70 odsto berze i zaustavila finansiranje svim, osim najjačim kompanijama. Miraks je još krajem septembra 2008. odustao od planova za izgradnju 10 miliona kvadrata komercijalnog i stambenog prostora pošto su kamatne stope na neke zajmove porasle i do 25 odsto, saopštio je lično Polonski. ,,Odlučili smo da zamrznemo rad na svim projektima koji su u razvojnoj fazi,” izjavio je na novinskoj konferenciji Polonski, okružen članovima Odbora direktora Miraks grupe.

,,Naši klijenti paniče, i to utiče na naše poslovanje”, pojasnio je Dimtri Lucenko, član Odbora direktora. On je rekao da su kamatne stope koje zahtijevaju ruske banke na zajmove skoro utrostručene, a da su ponuđeni rokovi sve kraći.

Polonski je u ime pogođenog građevinskog sektora zatražio od medija da ne „raspaljuju plamen krize”. Poručio im je u otvorenom pismu da bi negativno izvještavanje moglo uništititi tu privrednu granu. „Mi već ležimo na leđima, ali nam je preostalo još snage da se ponovo uspravimo”, napisao je. „Molimo vas da razumno izvještavate o ovom sektoru”.
„Pogledajte oko sebe i razmislite koliko se Rusija preobrazila u posljednjih deset godina”, naveo je dalje Polonski. „A sada zamislite da izgradnja prestane… To je zastrašujući prizor”.

KULA OD KARATA: Polonski – čije je lično bogatstvo, prema pisanju londonskog Dejli telegrafa, bilo procijenjeno na oko 1,5 milijardu dolara prije kolapsa poslova Miraksa na ruskoj berzi – objavio je da prodaje svoju jahtu, veliku kuću na Azurnoj obali i hotel u Turskoj, kako bi izašao na kraj s gubicima. Poslovni čovjek, kojeg je vlada 2005. imenovala za počasnog graditelja Rusije, rekao je da je takvu odluku donio ,,pošto je shvatio koliko je za biznis važno da bude odgovoran i razumio da je neophodno prebaciti strana sredstva u Rusiju”.
Dejli telegraf nedavno je objavio da je krajem 2008. Miraks grupa bila prinuđena da obustavi gradnju u Međunarodnom poslovnom centru Moskva siti, prostranom projektu koji je trebalo da bude odgovor na Kanari Varf veliki poslovni i tržni prostor u istočnom Londonu. Tu treba da bude i poslovni kompleks Federacija, koja će s antenom biti visoka 506 metara. Kada bude dovršena, zamijeniće sjedište Komercbanke AG u Frankfurtu, kao najviša zgrada u Evropi.
To je bio konačni simbol ekonomskog procvata Rusije – a sada je postao znak njene neizvjesne budućnosti, komentarisao je konzervativni britanski list.
Peter Šveger, arhitekta iz Hamburga, koji je projektovao Federalnu kulu zajedno sa Sergejem Šobanom, Njemcem ruskog porijekla, još je otvorenije govorio o ekonomskoj situaciji u Moskvi: „To je kula od karata koja je izgrađena na kreditima sa Zapada i koja se sada ruši”, kazao je on za njemački magazin Špigl.
Potez Polonskog da suspenduje više od 80 odsto kompanijinog portfolija projekata, jedan je od mnogih znakova da je globalna kriza koja je poremetila berze i bankarski sistem u Rusiji takođe počela da se osjeća i u ostatku privrede te države, posebno u sektoru nekretnina koji je ubrzano rastao više od jedne decenije. Miraks i ostali veliki ruski preduzetnici bili su pokretači građevinskog buma u zemlji nedavnih godina i to zadužujući se na veliko kratkoročnim kreditima.
Od prošlog septembra finansijska kriza dovela je do kolapsa likvidnosti. U Miraksu je prošle srijede saopšteno da je sa švajcarskom bankom Kredit Svis dogovoreno reprogramiranje zajma od 200 miliona dolara. To je prvi veliki ruski sporazum o reprogramiranju, u vrijeme kada se zemlja suočava sa sve većim nadzorom u finansijskom svijetu s obzirom na 500 milijardi dolara duga njenih kompanija.
Miraks je trebalo da vrati dug Kredit svisu prošle nedjelje. Sada je reprogramiran na više od 20 mjeseci, izjavio je Lučenko.
Reprogramiranje duga uslijedilo je dan pošto je rejting agencija Fič umanjila kreditnu sposobnost Miraksa na CCC, u drugom velikom spuštanju Grupe u nižu kategoriju u jednoj nedjelji. Kako su pisale moskovske novine Vedomosti, ukupan obim duga Miraks grupe je 770 miliona dolara.
Prošlog oktobra Polonski se kladio s novinarima da će pojesti svoju kravatu ukoliko cijene nekretnina ne budu skočile za 25 odsto u roku od godinu i po. Kravata visi na plastičnoj lutki u hodniku u kancelariji Miraksa u nedovršenoj kuli Federacija.
,,Ne nadajte se da ću kravatu pojesti,” poručio je i ovog puta Polonski.

Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

Izdvojeno

ZORAN ĆOĆO  BEĆIROVIĆ, OSVAJANJE MOĆI: Nasilniku vlast daje mahove

Objavljeno prije

2 dana

na

22 Novembra, 2024

Objavio:

Kako je Zoran Bećirović postao toliko važan, bogat i, izgledalo je do prošlog ponedjeljka, nedodirljiv? Potraga za tim odgovorom vraća nas više od dvije decenije unazad. Počinje u Moskvi, nastavlja se u Budvi pa doseže, preko Kolašina, do obronaka Bjelasice. Konstanta u priči je Milo Đukanović

 

 

Nakon nedavnog, verbalnog i fizičkog, napada na novinarku Pobjede Anu Raičković, kontroverzni kolašinski biznismen Zoran Bećirović nalazi se u pritvoru, skupa sa Mladenom Mijatovićem. Njegovi poslovi ne stoje. Država nastavlja da ih pomaže.

U  predloženom zakonu o budžetu za narednu godinu, u dijelu kapitalnog budžeta, imamo najavu više planiranih državnih investicija u poslove koji se direktno dotiču i Bećirovićevih poslovnih interesa na Bjelasici. Za izgradnju garaže za potrebe skijališta Kolašin 1450 i 1600, koja se gradi u podnožju Bećirovićevog skijališta (Ski centar Kolašin 1450), na zemlji koju je država otkupila od njega, nakon što je on postao njen vlasnik u sumnjivom stečajnom postupku (vidjeti dalje u tekstu), država će naredne godine uložiti milion, deset hiljada i jedan euro (podatak iz prijedloga zakona o budžetu za 2025: 1,010,001.00 eura).

Dodatno, izgradnja hidrotehničke infrastrukture za potrebe Ski centra Kolašin 1600 i Kolašin 1450 sa osnježavanjem  mogla bi nas koštati 2.000.001eura. Pod uslovom da se prethodno riješi spor sa mještanima koji se protive ideji da, potencijalno, ostanu bez vode da bi skijališta sa njihovih izvorišta punila akumulacije za vještačko osnježivanje staza. Na popisu kapitalnih investicija koji će se realizovati naredne godine nalazi se i projekat “glavni kolektor i fekalna kanalizacija Ski centar Kolašin 1400” vrijedan pola miliona eura. Okruglo.

Ima još. Opština Kolašin i kompanije Ski rizort Kolašin 1450 i 1600 (Bećirović je suvlasnik u obije) potpisali su ljetos Ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa komunalnim opremanjem građevinskog zemljišta na lokacijama u neposrednoj blizini dva skijališta. Suština Ugovora, objašnjavaju verzirani, je ta da Bećirović gradi infrastrukturu koju je trebalo da finansira i izgradi Opština, a da zauzvrat bude oslobođen plaćanje komunalnih naknada za planirane objekte na Bjelasici. Prema važećim planskim dokumentima tamo će se graditi oko 50 hotela i nekoliko desetina vila, a Bećirović se  pomenutim Ugovorom zaštitio i od eventualnog povećanja cijene komunalija u budućnosti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

BUDVANSKI IZBORNI MARATON: Treći put bog (ne)pomaže

Objavljeno prije

2 dana

na

22 Novembra, 2024

Objavio:

Građani Budve na biračkim mjestima nisu kaznili vinovnike političke krize u svom gradu, odgovorne za nefunkcionalnu administraciju, blokirane institucije, komunalni haos, saobraćajni kolaps, koketiranje sa kriminalom, atmosferu straha i prostakluka svake vrste

 

 

Ni ponovljeni lokalni izbori u Budvi, po svemu sudeći, neće doprinijeti prevazilaženju dramatične političke krize koja potresa ovaj grad u poslednje dvije godine. Na proteklom izjašnjavanju preko 19.000 Budvana sa pravom glasa, u nedjelju 17. oktobra, za izbor odbornika , nije se desio obrt koji bi razriješio pat poziciju sa prethodnih izbora odrzanih u maju ove godine.

U maju je vladajuća koalicija u Budvi izašla na izbore u dvije kolone. Nadmetale su se dvije grupacije, nastale iz jedistvenog Demokratskog fronta, lidera Mila Božovića:  lista Za budućnost Budve koju je predvodio Mladen Mikielj, direktor JP Morsko dobro i lista Za naš grad, na čelu sa Nikolom Jovanovićem, tadašnjim predsjednikom SO Budva. Osvojile su  po 9 mandata. Imale su kvalifikovanu većinu od 33 odbornička mjesta, potrebnu za formiranje vlasti, ali se tokom dvomjesečnih pregovora nisu mogli dogovoriti oko podjele vlasti, niti napraviti samostalne koalicije sa drugim strankama koje su izašle na izbore. Pregovori ove dvije grupacije bili su mučni, obilovali su najprizemnijim međusobnim  optužbama i uvredama, ostavivši daleko ispod radara brigu za funkcionisanje grada tokom turističke sezone. Jedino rješenje bilo je ponavljanje izbora.

Na novembarskim izborima rezultati su se, kao preslikani, poklopili sa onima iz maja. Lista Mladena Mikielja je osvojila najveći broj glasova birača, 2.979 koji su donijeli istih 9 mandata. Lista koju predvodi Nikola Jovanović, dobila je povjerenje 2.907 gradjana Budve i ponovo 9 odborničkih mjesta.

Treća po snazi politička partija u Budvi Demokratska partija socijalista ponovila je majski rezultat od 7 mandata, sa nešto više glasova birača. Četvrta od osam prijavljenih lista, izborne koalicije Demokrata Crne Gore i Pokreta Evropa Sad –PES, koju je predvodila Dragana Kažanegra Stanišić, jedina žena na budvanskoj izbornoj utrci, osvojila je 3 odbornička mjesta i zabilježila dupli pad u roku od samo 6 mjeseci.

Ni preostale dvije liste nisu značajno promijenile skor iz maja. SDP u koaliciji sa SD i LP, nosilac liste Petar Odžić,  osvojio je mandat više:  umjesto jednog sada raspolaže sa dva.  URA sa Blažom Rađenovićem, jedva je zadržala svoj uobičajeni jedan mandat.

Branka PLAMENAC
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

NOVEMBAR PUN SLUŽBENIH PUTOVANJA U VLADINOM OFISU: Skupo, a ne vrijedi

Objavljeno prije

1 sedmica

na

15 Novembra, 2024

Objavio:

Osim što je pomalo neobično da je dobar dio vlade van zemlje ove i naredne sedmice, još neobičnije su  međunarodne aktivnosti koje su ministri navodno morali obaviti, posjećujući čak i konferencije na teme koje nisu u njihovoj naležnosti. I od kojih zemlja baš i nema neku korist, a košta nas papreno.  Doduše i kod kuće nas koštaju

 

 

Ko je ovih dana zalutao na sajt Vlade Milojka Spajića, imao je razloga da se makar blago začudi.  U odjeljku Kalendar aktivnosti,  u kojoj Vlada najavljuje događaje za ovu i narednu sedmicu,  mahom su službena putovanja ministara/ki i njihovih delegacija.  Doduše, u Kalendaru se našla i rijetka unutrašnja aktivnost izvršne vlasti – ministar poljoprivrede Vladimir Joković uručio je 11. novembra 11 snjegočistača za sjever Crne Gore.  Bar je neko u zemlji.Ne samo zbog vremenskih nepogoda, nego i zbog predstojećih izbora u Budvi.

Jasno, premijer, potpredsjednici i ministri moraju da putuju i vode međunarodne aktivnosti.No, pomalo neobično da je dobar dio vlade van zemlje ove i naredne sedmice. Još neobičnije su međunarodne aktivnosti koje su ministri navodno morali obaviti, posjećujući čak i konferencije na teme koje nijesu u njihovoj naležnosti. Iod kojih zemlja baši nema neku korist, a košta nas papreno. Doduše i kod kuće nas koštaju, a korist za zemlju je počesto upitna.

Prema kalendaru aktivnosti, ministar za urbanizam i prostorno planiranje Slaven Radunovićće u novembru biti odsutan iz zemlje deset dana, od 14. do 24. novembra.  Iz Ženeve, u kojoj će biti dva dana, odletjet će  u Baku. Na sedam dana.

Radunović će u Ženevi već biti kada ovaj broj Monitora bude u štampi. Odlazi na Forum Kran Montana, koji je ove godine posvećen temi globalne bezbjednosti. Šta će minnistar urbanizma na konferenciji o bezbjednosti i je li to bio baš naš najbolji odabir, nije obrazloženo u Predlogu platforme koju je Radunović priložio kad se kandidovao za put. U vrlo oskudnom obrazloženju navodi se  tema Foruma, a ne i svrha Radunovićevog prisustva.

“Teme koje će se na ovom skupu obrađivati pokrivaju oblasti geostrategije, upravljanja međunarodnim poslovima u cilju borbe protiv terorizma, bezbjednosni problemi koji vrše uticaj na javni prostor, pomorski aspekti globalne bezbjednosti, finansije/bankarstvo i sajber bezbjednost, energetska sigurnost, zdravstvena bezbjednost, bezbjednost životne sredine, bezbjednost hrane, rudarstvo kao komponenta ekonomske sigurnosti, bezbjednost kritične infrastrukture…”,, stoji u Predlogu.  Teško da će Radunović imati šta da kaže na temu recimo sajber bezbjednosti, obzirom da u Ministartsvu imaju tehničkih problema čak i sa faksom,  kad treba odgovoriti na pitanja javnosti. Možda ovo “bezbjednost kritične infrastrukture”.

U Ženevi je sa ministrom Radunovićem i Andrej Orlandić, v.d. generalnog direktora Direktorata za strateške odnose i komunikacije.  “Troškovi članova delegacije procjenjuju se na 5.867,50EUR”, navodi se u Predlogu. I padaju na račun Ministarstva, odnosno građana.

Radunović je jedini procijenio koliko će nas koštati ovaj njegov službeni put. Za razliku, u ostalim novembarskim predlozima platformi putovanja, takvih podataka – nema.  Sigurno je, međutim, da će građane Boga oca koštati odlazak naše četrnaestočlane delegacije u Baku.

Delegacija Vlade putuje 17. novembra na  29. Konferenciju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama. Njih 14. Osim ministra ekologije Damjana Ćulafića i Radunovića, u Baku idu i ministarka turizma Simonida Kordić i ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić.

Spisak onih koji ih prate je podugačak. Sve u svemu: dva državna sekretara ministarstva turizma, po jedan iz drugih ministarstava, pravni savjetnici, piarovi, koordinatori, samostalni savjetnici…Koliko će ovo masovno putovanje koštati građane, posebno je pitanje, na koje za sada nema odgovora. U Platformi se samo navodi da će troškovi puta pasti na teret ova četiri ministarstva.

Interesantno je, takođe, da se detaljno preciziraju aktivnosti troje ministara/ki – sa kim će se susresti, kojim će panelima prisustvovati i slično,  dok u slučaju ministarke Nišić,  pisac Platforme pokazuje posebnu kreativnost. Osim što nema podataka o tome šta će tačno ministarka raditi u Bakuu, konstatuje se: „Ova posjeta predstavlja korak ka osiguravanju da Crna Gora bude dio globalnih napora u stvaranju radne snage spremne za izazove klimatskih promjena i razvoja tržišta rada usklađenog sa ciljevima održivog razvoja”.  Baš.

Nije tu kraj novembarskim putovanjima. Ministarka prosvjete Anđela Jakšić Stojanović i ministar pravde Bojan Božović, istog su dana, 10. novembra, napustili zemlju. Svako svojim putem.

Ministar Božović, sa dvojicom direktora direktorata, u Budimpšetu na  međunarodnu konferenciju pod nazivom Pravna konkurentnost – instrument prava za konkurentniju Evropu. Zvanično pojašnjenje: “Konferencija ima za cilj da analizira dva odlučujuća aspekta pravne konkurentnosti, a to su unaprijeđeno zakonodavstvo i deregulacija, te odnos novih tehnologija i građanskog prava”.  Zvuči interesantno.

Ministar će se  tom prilikom “na marginama događaja“, sastati sa  ministrom pravde Mađarske, Bencom Tuzsonom i ministrom evropskih poslova Mađarske, Jánosem Bókom.“ Sastanci će biti dobra prilika za razmjenu mišljenja sa zvaničnicima evropskih institucija i drugim partnerima, koji će biti od značaja za osiguranje dalje podrške pregovaračkom procesu Crne Gore s EU“,  navodi se. Šta će raditi dva direktora direktorata ne piše. Ni koliko nas  koštaju.

Ministarka Jakšić Stojanovć odlazi u Italiju da potpiše  Sporazum o naučnoj saradnji između  Ministarstva  i Nacionalnog istraživačkog savjeta Italije (CNR). U Platformi se navodi da smo takav sporazum  potpisali u julu  2013. godine u Podgorici.“Od 2015. godine, zaključno sa 2020. godinom realizovano je 16 projekata”, navodi se. I taj je put o trošku građana, ali možda donese neku dobrobit.

U Budimpešti će se ukrstiti putevi ministra pravde i minstra policije Danila Šaranovića, koji je 12. novembra na VII Ministarskoj konferenciji Budimpešta procesa.

“ Učešće na konferenciji je prilika da se  razmijene mišljenja i iskustva u oblasti migracione politike, i trenutne situacije po pitanju migratornih tokova,” navodi se u Šaranovićevoj Platformi.  Ministru su u Budimpešti srpske vlasti saopštile i da ubica Alija Balijagić, bjegunac za kojim se duže od dvije sedmce bezuspješno traga,  trenutno “migrira” iz Srbije nazad u Crnu Goru. Sad zna.

Ministar odbrane Dragan Krapović biće u radnoj posjeti državi Mejn od 18 do 24. novembra na međunarodnom bezbjednosnom forumu Halifax.

Kad ovaj broj Monitora bude na kioscima, većina ministara biće kod kuće. Vratio se i premijer Spajić iz Bahreina. Gdje je potpisao „Memorandum o razumijevanju između Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija Crne Gore i Fonda rada (Tamkeen) Kraljevine Bahrein”. Morao je neko. Ministarka je bila u Italiji. U Spajićevoj Patformi navodi se i da je premijer predstavnicima Bahreina predstavio “aktivnosti Crne Gore na planu evropskih integracija”. Na pravu adresu.

S premijerom su bili i Branko Krvavac, njegov šef kabineta, Milena Milović, savjetnica za ekonomsku politiku i Jovana Bojović, savjetnica  i rukovoditeljka službe za odnose s javnošću. Koliko nas je koštao Bahrein, opet – ne znamo.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo