Aleksandar Vučić je usamljen vladar koji sve operativnosprovodi sa malim timom najužih saradnika. Njegov način vladanja je prost, ali vrlo efikasan – ostavljauvijek više sukobljenih struja, tako da se međusobno bore da mu dokažuveću odanost
MONITOR: Čime su trenutno preokupirani vlast i opozicija u Srbiji?
LUKAČ: Kampanjom za redovne parlamentarne i lokalne izbore 2020. Tačnijezauzimanjem vrlo važnih početnih pozicija u toj trci. Kod nas su od dolaskaVučića na vlast uobičajene duge i iscrpljujuće kampanje, koje kao danikada ne prestaju. Na svoj način tome doprinose i opozicija i građani, kojipovremeno izlaze na antivučićevske demonstracije. Na površini, međutim,izgleda da su vlast i opozicija najviše zabavljeni pitanjem Kosova.
MONITOR: Da li su u pravu oni koji tvrde da predsjednik Srbije AleksandarVučić kontroliše sve državne institucije?
LUKAČ: I jesu i nisu. Vučić je, ustvari, jedan usamljen vladar koji sve operativnosprovodi sa malim timom najužih saradnika. U širi krug ljudi on nemanimalo poverenja. Njegov način vladanja je prost, ali vrlo efikasan – ostavljauvek više sukobljenih struja, tako da se međusobno bore da mu dokažuveću odanost. Takav način kontrole podrazumeva ponekad prividnusamostalnost.
MONITOR: Za mnoge srpske intelektualce i opoziciju predsjednik Srbije je autoritarni populista kojeg kontroliše samo – Aleksandar Vučić. Vaškomentar?
LUKAČ: Aleksandar Vučić je mnogo više od toga – on je političar postmodernogkova, koji je u taj autoritarizam uneo sve što se moglo naučiti od VojislavaŠešelja, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Borisa Tadića, ali i vašeg predsednika i drugih na sceni bivše Jugoslavije… On ubrzano uči i od svojih evropskih partnera i sve to prilagođava, donekle opsesivno, svojojželji da vlada.
MONITOR: Ima li u Srbiji snaga koje tome mogu stati u kraj?
LUKAČ: Kada se uspostavi tako jaka lična vlast kao što je Vučićeva, teško jepredvideti kako to može da se završi i kada. Smatra se da opozicija nije ustanju da takvu vlast sruši, da ona može biti oborena samo iznutra, nekomizdajom u Vučićevim redovima. Ljudi to prosto kažu rečima – Vučića moguda obore samo njegovi, ako ih previše pritisne.
MONITOR: Kakvo je Vaše mišljenje o srpskoj opoziciji i ko bi bio njen najbolji lider?
LUKAČ:Sve do sloma dotadašnjeg opozicionog stožera – Demokratske strankena beogradskim izborima 2018. opozcija u Srbiji nije mogla da se nosi saVučićevim naprednjacima. Nije bila u pravom smislu ni opozicija većgrupacija još u šoku od gubitka vlasti 2012. i u potrazi za načinom da sevrati na velika vrata u političku arenu. I to vezujući se za nova lica koja suse pokazala pogrešnim, poput Saše Jankovića, kao i za intelektualni deojavnosti, iako je u Srbiji najlakše biti poražen na elitizmu. Nakon 2018. i povratka Dragana Đilasa, opozicija je nešto što je ponovo počelo da postojiu Srbiji. I kao organizacija, i kao snaga koja može da pokrenedemonstracije, i kao faktor na koji vlast mora da računa. Đilas niti imaharizmu, niti je miljenik javnosti, ima i balast da je bio ministar igradonačelnik Beograda u vreme vlasti Borisa Tadića, te vlasnik velikemedijske kompanije… Ipak, mogli bismo u šali reći da je on potpisaomenadžerski ugovor da će biti uspešni lider opozicije i da tu svoju obavezu upravo sprovodi.
MONITOR: Šta se može očekivati od građanskih protesta?
LUKAČ: Građanski protesti su već ispunili svoj politički cilj – izneli su na svetlodana da jedan važan deo društva – intelektualci, umetnici i studenti,osuđuje način na koji Vučić i njegova stranka vladaju Srbijom. Iskazano je i
nepristajanje na Vučićevu vlast koje je u jednom trenutku tokom zime bilomasovno i pretilo je da ozbiljno poljulja njegov legitimitet. Kroz ove protestenastalo je i novo grupisanje opozicije sa novim stožerom – Đilasovomupravo osnovanom Strankom slobode i pravde. Da li je njen rejting u ovomtrenutku samo 10 odsto ili ne, nije toliko bitno, koliko to što su protestipokazali da ta podrška može da raste.
MONITOR: Je li zaista Vučić favorit Brisela kako to on tvrdi?
LUKAČ: Pojedinim evropskim zvaničnicima u odlazećem sastavu Evropskekomisije predsednik Srbije zaista jeste bio i favorit i ljubazni domaćin. Imalismo priliku da čujemo njihove vrlo dobronamerne stavove i pohvale kakvenije dobijala nijedna vlada dosad, pa ni Vlada ZoranaĐinđića. Ali, očito daispod toga postoje i vrlo opipljivi interesi – Vučić je povukao mnogo tihihpoteza koji su pomogli aktuelnu zapadnu politiku, pre svega nemačkekancelarke Merkel. Ispod nacionalističke buke, Vučić je doprineo da seodrži vlada Andreje Plenkovića, da Republika Srpska ostane čvrsto usastavu BiH, konačno i da bez većih smetnji Crna Gora uđe u NATO.
MONITOR: Zašto evropski zvaničnici tolerišu Vučićevu autokratiju?
LUKAČ: Vi ste u Crnoj Gori otvorili mnogo više poglavlja u pregovorima sa EUnego Beograd, i značajno ste bliži Briselu, pa vi recite nama, zašto?Uobičajen odgovor je da je Briselu važnije da reši pitanje stabilnosti, negopitanje demokratije. Vučić je za sada deo rešenja, ali ako postane deoproblema, evropski stavovi mogu da se promene preko noći.
MONITOR: Šta će Vučić odabrati između Rusije i Evropske unije?
LUKAČ: Ništa. On je obema stranama koristan ovakav kakav je sad.
MONITOR: Kada je realno da Srbija postane članica EU?
LUKAČ: U ovom trenutku nemoguće je reći. Sve dok novi sastav Evropskekomisije, koji se sada bira, ne bude ušao u mandat u proleće 2020.nemoguće je predviđati bilo šta.
MONITOR: Kako treba riješiti status Kosova. Treba liSrbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu?
LUKAČ: Ako pitate da li Beograd treba da otvori ambasadu u Prištini i imenuje ambasadora i obrnuto – mislim da ne treba. Ako pitate da li Priština trebada dobije mesto u Ujedinjenim nacijama, recimo posmatračko kao što ima Palestina, onda o tome treba pregovarati.
MONITOR: Vođa Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je nedavno da je “potrebno zaoštriti odnose sa Crnom Gorom” i pitao Vladu i predsjednika Srbije zašto nisu preduzeli kontra mere prema Crnoj Gori zbog procesa u kojem je 11 srpskih državljana osuđeno na zatvorske kazne zbog državnog udara. Kako to komentarišete?
LUKAČ:Šešelj od povratka iz haškog zatvora nema nikakvu ozbiljnu podršku,njegova radikalna stranka održava se samo uz pomoć vladajuće SNS.Naprednjacima je Šešelj kao lažna opozicija potreban iz dva razloga – ekstremističkim izjavama i ponašanjem on njih čini većim “evropljanima”, i drugo, zauzima prostor i osujećuje rast neke drugačije desnice.
MONITOR: Odnosi između Srbije, BiH i Hrvatske daleko su od normalnih.Da li našem regionu opet prijete ratni sukobi?
LUKAČ:Takvi mračni raspleti uvek su nažalost mogući, ima teorija po kojima je upolitici loš scenario, samim tim što je loš 50 odsto verovatniji od boljeg. Ali,u ratovima 90-tih postojala je snažna geopolitička zainteresovanost spoljada do sukoba dođe, kakva se sada ne vidi. Stanovništvo takođe imaiskustvo tih strašnih 90-tih koje kao da nikad ne odlaze, tako da, ipak,možemo da se nadamo da to novih ratova neće doći.
MONITOR: U toku su refašizacija Evrope, jačanje desnice širom svijeta,lokalni ratovi, trka u naoružanju, sporovi oko državnih granica… Je li počeo treći svjetski rat i da li je svijet u nekontrolisanom haosu, kaošto tvrde mnogi analitičari?
LUKAČ: Takav utisak podstiču i izjave pojedinih zvaničnika poput izjave kancelarkeMerkel koja je nedavno rekla da poredak izgrađen posle Drugog svetskograta više ne postoji. Svet je u opasnom previranju, u njegovim delovimabesne strašni lokalnih ratovi, ali i kako je svet povezaniji više nego ikad, iposledice tih, za nas udaljenih, ratova možemo blisko doživeti. Ali, moždaupravo te reči “nekontrolisani haos” nose dozu dobre nade, budući dademokratska uređenja inače deluju haotično. Ali, u suštini su mirnija i izvesnija od ledenog spokoja totalitarizma i diktature, koja nepredvidivomogu proključati u sveopštu tragediju.
MONITOR: Kako je uspjelo Vučiću da, kako tvrde politički analitičari i ljudi iz medija, kreaira ambijent u kojem je utjerivanje straha u kosti novinarima podrazumijevajuća aktivnost?
LUKAČ: Atmosfera u medijima je isto što u amtosfera u celom društvu – to suspojeni sudovi. Vučić je uspeo nešto što dosad niko nije u Srbiji – da uvedepolitičku pokornost kao podrazumevajuću radnu obavezu. To znači da suljudi uslovljeni radnim mestom da glasaju za SNS, idu na Vučićeve mitinge,potpisuju peticije, “unose podatke” odnosno ostavljaju negativne komentarena društvenim mrežama, što se popularno zove botovanje… Čak i da dajuoverene izjave notaru ako SNS skuplja potpise za registraciju neke fiktivnestranke. To je ukidanje osnovne političke slobode – da se opredeljujete posavesti, a ne zato što morate, jer nećete imati radno mesto niti od čega daživite. Većina ljudi zaposleni u javnim preduzećima i u državnoj upravi odopštine do Vlade, pa i u vojsci i u policiji, kao da svoje radno mesto dugujeVučiću. Zato ni u medijima, koji su finansijski vezani za vlasti, situacija nijeništa drugačija. Imate neke oaze koje nisu zahvaćene tom dirigovanom političkom podobnošću, i u privatnim medijima i u privatnim frimama, ali sveostalo jeste. To je jedan opasan začaran krug koji se čini da je nemogućeprekinuti. Najveći apsurd je što se procenjuje da bi i bez te prinude Vučić mogao da pobeđuje na izborima, ali sa znatno manje osvojenih glasova.
Veseljko KOPRIVICA
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
FOKUS3 sedmice