Putovanja, dnevnice, troškovi goriva, telefona, službeni automobili, varijabile, izdaci za komisije, radne grupe i slično, funkcionerske naknade po prestanku funkcije, odgovaraju svima i niko ne želi toga da se  odrekne, a to sve neopravdano „jede“ javni novac i čini zaposlene u javnom sektoru iznimno privilegovanim na teret građanstva

MONITOR: Ocijenili ste nedavno da su brojni izborni ciklusi pokazali da nijedna partija ne propusti priliku da nakon pobjede na izborima zaposli svoj partijski ili nepotistički kadar, te da ne treba biti naivan i misliti da će ova praksa uskoro nestati. Zašto neće?

MRDOVIĆ: Zato što smo partitokratsko društvo. Da je DPS, nakon sticanja nezavisnosti, želio da ovo bude država nezavisnih institucija, onda bi omogućio da se u javnoj administraciji zapošljavaju najbolji kandidati, bez političkog, nepotističkog ili interesnog prefiksa. Umjesto toga, godinama su se mogle zaposliti samo pristalice  DPS-a i njenih saveznika, kao i rodbinski i slično povezani. Na taj način je kreiran model partijsko-interesnog zapošljavanja oličenog u  poslušnosti,  pa kada je došlo do pada DPS-a prije četiri godine nove vlasti su iskoristile isti „recept“ i počele sa zapošljavanjem svog kadra.

Treba reći da su rukovodioci novih vlasti nakon 2020. godine imali i potrebu da budu okruženi svojim ljudima u koje će imati povjerenja, jer su uposleni iz vremena bivše DPS i njenih saveznika često bili kočnica i opstrukcija u radu,  zbog partijske lojalnosti. Tako  danas, četiri godine nakon pada DPS-a, zemljom vladaju i vlast i opozicija – nove vlasti na vodećim funkcijama, a opozicija kroz dubinu i ekspertsko-rukovodni kadar.

Da je javna administracija profesionalna, izborni ciklusi označavali bi samo promjene na ključnim rukovodećim pozicijama. Ne bi se kontinuirano govorilo o prekomjernim zapošljavanjima u administraciji, koja se nakon svih izbornih ciklusa samo uvećava. Vlada koja se usudi da sprovede stvarnu racionalizaciju u upravi, izgubiće prve sljedeće izbore.

MONITOR: Nedavno je bilo četiri godine od smjene DPS-a. Šta su još zaostavštine stare vlasti, osim partijskog zapošljavanja, koje je nova vlast preuzela?

MRDOVIĆ: Razne beneficije u javnoj administraciji. Pokazalo se da putovanja, dnevnice, troškovi goriva, telefona, službeni automobili, varijabile, izdaci za komisije, radne grupe i slično, funkcionerske naknade po prestanku funkcije, odgovaraju svima i niko ne želi toga da se toga odrekne, a to sve neopravdano „jede“ javni novac i čini zaposlene u javnom sektoru iznimno privilegovanim na teret građanstva. Kada se zna da su zarade u javnom sektoru sada u većini povoljnije od privatnog sektora, jasno je zašto mnogi hrle ka javnoj administraciji.

Najveća „zaostavština“ te partije, a koja ipak najteže pogađa cjelokupno društvo, je to  što smo i dalje „zarobljena država“ izrazito slabih institucija. Nove vlasti nijesu uspjele da pravednim i kvalitetnim zakonskim izmjenama stvore osnov za početak uspostavljanja reformisanog pravosudnog i policijskog sistema. Korupcija i kriminal su i dalje bitni epiteti koji se lijepe našoj državi sa međunarodnih adresa, dok građani na unutrašnjem planu i četiri godine od pada DPS-a osjećaju duboku nepravdu i nejednakost i ostali su gladni pravde. Zemlji je nasušno potreban veting u pravosuđu i policiji, jer se ne može očekivati da će pravdu isporučiti oni koji su godinama bili pod političkim i interesnim uticajima.

MONITOR: Predizborne  kampanje koje u kontinuitetu traju donose brojna obećanja. Tako je  i uoči lokalnih izbora  u Podgorici. Koliko se predizborna obećanja ispunjavaju i kako to utiče na izlaznost glasača?

MRDOVIČ: Izborna obećanja zavise od mnogo faktora. U zemlji uništene ekonomije i urušenih institucija, kao i komplikovanih i dugih zakonskih procedura za investicione i povezane projekte, teško je ostvariti ih nakon osvajanja vlasti na izborima. Uprkos tome, vidimo da se posebno obećavaju  brojne investicije za koje nijesu urađeni ni idejni ili glavni projekti, a kamoli dobijene dozvole za gradnju, riješeni imovinsko pravni odnosi ili obezbijeđen novac za njih, a koji uglavnom zavisi od Vlade Crne Gore. Takođe, može se primijetiti da se izborna obećanja uglavnom vezuju za komunalno-saobraćajno-vodovodnu infrastrukturu i javne objekte školstva, zdravstva i slično. Dakle, obećanja se vezuju za ono što se može realizovati kroz kapitalne budžete i gdje realizacije opet najviše zavise od Vlade.

Izostaju izborna obećanja u vidu izgradnji fabrika, prerađivačkih objekata i onoga što se veže za realnu ekonomiju, što je pokazatelj izostanka vizije razvoja. Partijski akteri se rijetko usuđuju za davanja obećanja ove vrste, jer su svjesni dubine ekonomske pohare zemlje. U svakom slučaju, izborna obećanja nijesu presudna za izlazak glasača na birališta.

MONITOR: Da li je ispunjeno obećanje vlasti da će  podići stanard građana, pa i kroz  program Evropa sad 2?

MRDOVIĆ: Standard je bolji i bilo bi krajnje nekorektno reći da značajan dio građanstva ne raspolaže sa više novca, nego za vrijeme DPS-a, uprkos tome što troškovi života  neopravdano rastu zbog ogromne gramzivosti pružalaca raznih usluga za profitom. Najniža penzija je 450 eura i bezmalo duplirana u odnosu na period od prije nekoliko godina. Prosječne zarade su kroz Evropa sad jedan uvećane i kroz nastavak tog programa će prosječna zarada u zemlji uskoro biti hiljadu eura.

Ipak, vidljiva je ta doza nezadovoljstva za predstojeći program i u javnom i u privatnom sektoru. Zaposleni u javnom sektoru očekivali su po 200 eura uvećanja i sada im je malo što će dobiti od šezdeset do stotinjak eura, jer su im očito kroz realizaciju prvog programa apetiti značajno porasli.  Situacija u javnom sektoru je bolja od privatnog, jer se ovdje prosječna zarada već približila cifri od hiljadu eura, a ne računajući sijaset dodatnih beneficija koje zaposleni u javnom sektoru imaju.

Veći problem je privatni sektor, pošto brojni poslodavci uposlene drže na minimalnoj zaradi, a dio im nezakonito plaćaju na ruke ili im daju dodatne honorare, pa su sada ti zaposleni shvatili da će ih poslodavac legalno prevesti na novu minimalnu zaradu (600 ili 800 eura), a praktično im isplaćivati koliko i do sada. Otuda dominantno izvire to nezadovoljstvo. To je problem sistemske prirode, u ovoj zemlji još se  dozvoljava da se radnici zakidaju na različite načine.

Socijalno ugroženi su nažalost i dalje na margini i vrijeme je da se vlasti konačno na adekvatan način pozabave stvaranjem uslova za dostajanstven život tih ljudi.

MONITOR: Zašto smo među najskupljim destinacijama Evrope, a nemamo evropske plate?

MRDOVIĆ: Zato što zemljom haraju monopoli, uspostavljeni još za vrijeme DPS-a i koje niko od novih vlasti nije ni pokušao da razbije.

Mi građani plaćamo najskuplju cijenu hrane, lijekova, građevinskog materijala, stanova, kamata, kredita… Na sceni su kartelska djelovanja gdje se udruženo dogovaraju cijene, koje se na teret građanstva „dižu u nebo“, dok izostaje reakcija i Agencije za zaštitu konkurencije, čiji je upravo posao da nas zaštiti od monopolskih djelovanja, i ukupno države.

U isto vrijeme, trgovački i drugi lobiji posredstvom oglašavanja ostvaruju ogroman uticaj na medije i mnogima se i ime u javnom prostoru rijetko pominje.

Samo u prošloj godini šest vodećih trgovina je ostvarilo 33 miliona eura profita, nekoliko povezanih firmi koje imaju monopol za prodaju lijekova 11 miliona profita, 15 građevinskih firmi imalo je lani 25 miliona eura profita, inostrane privatne banke ostvarile su 146 miliona profita…Samo jedna trgovina je prikazala da je za četiri godine svoju neto profitnu maržu uvećala sa 1,1 odsto na 4,3 odsto. Ta brojka je frapantna i najbolje prikazuje koliko se zarađuje na naš račun.

Marže i ostale privremene mjere više nijesu rješenje, već vlada mora djelovati kroz zakone i konačno razbiti monopole, jer glad za milionima eura dodatne zarade, onih koji su već okusili milione, teško da će ikada biti utoljena.

MONITOR: Gdje smo kada je u pitanju socijalna pravda?

MRDOVIĆ: U nešto boljoj situaciji nego za vrijeme DPS-a, ali generalno još jako daleko od stvarne države socijalne pravde. Hiljade radnika žrtava tranzicije, hiljade penzionera sa malim penzijama zbog te iste tranzicije, hiljade onih koji su godinama nezaposleni, hiljade diskriminisanih po različitim osnovama, teško da će ikada doći do neke opipljive ne samo socijalne, već ukupne društvene pravde u zemlji.

Mnogi i dalje grcaju u siromaštvu i nemaštini, dok pojedini svoje milione, stečene na vrlo sumnjive i mračne načine, troše lagodno. Stiče se  utisak da je neko davno razmišljao dugoročno, pa je pravosudno-upravni i policijski sistem kreirao kao poslušnički i zavistan, kroz postavljanje „čuvara“ za svoja bogatstva i milione, ali i lične slobode.

MONITOR: Šta očekujete od predstojećih lokalnih izbora u Podgorici, i kako ocjenjujete kampanju?

MRDOVIĆ: Veliki je broj lista i mnoge se bore za prelazak cenzusa, pa u takvoj situaciji najbolje prolaze najjače liste. Čini se da se sve svodi na to da li će neko biti “tas na vagi”, što  u postizbornim pregovorima  obezbjeđuje poziciju ucjenjivanja.

Mislim da će podgorički izbori pokazati nekoliko stvari. Prije svega da aktuelni šef države više nema legitimitet u biračkom tijelu. Izbori će zbog koalicionog nastupa samo dijelom pokazati na koliku podršku može da računa. Takođe ću primijetiti da on otvoreno zloupotrebljava poziciju predsjednika svih građana.

Realno je očekivati da će PES, koji je u koaliciji sa Demokratama, a vjerovatno u namjeri da tako amortizuju značajniji gubitak glasova, zabilježiti pad. Razlog dominantno treba tražiti u izuzetno lošem potezu premijera da nakon formiranja vlade u potpunosti da „odriješene ruke“ za kadriranja svojim ministrima. Imajući u vidu da su neki od njih „prikriveni DPS“ to je po dubini vraćen brojni kompromitovani kadar DPS-a. Nije sporan kadar DPS-a, ali jeste kada je on kompomitovan, i mislim da će podgorički izbori pokazati premijeru koliki će ceh platiti njegova partija zbog toga.

DPS će vjerovatno zadržati gro svog biračkog tijela u Podgorici, a velika enigma je koliko će od te partije uzeti novoformirana stranka njenog nekadašnjeg visokog funkcionera. U svakom slučaju, ukoliko DPS nakon podgoričkih izbora dođe u priliku da bude vlast, ne treba sumnjati da će uslijediti groteskna „osveta“ u upravljačkim strukturama Glavnog grada u ekstremno kratkom roku.

Milena PEROVIĆ

Litijum je izuzetno važno pitanje, ali daleko od toga da je jedino. Srbija je zatrovana, 15 hiljada ljudi premine od zagađenja vazduha, desetine  je hiljada divljih deponija širom zemlje, a preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu. Preko 400 hiljada građana napustilo je Srbiju za vrijeme vlasti SNS-a. Javni dug je više nego dupliran. Od plate ne može da se živi jer cijene  rastu vrtoglavo.  Zeleno-lijevi front će  na jesen predstaviti plan za unapređenje životnog standarda

MONITOR: Pred junske lokalne izbore došlo je do podjele u koaliciji Srbija protiv nasilja. Vaša stranaka je na izbore izašla, ali je dobar dio opozicije potpuno ili djelimično, bojkotovao izbore. Po više pokazatelja -da je bilo opozicionog jedinstva dobijeni bi bili i Beograd i Niš. Kako danas gledate na odluku Vaše partije da na izbore izađe uprkos nejedinstvu opozicije?

LAZOVIĆ: To je jedina ispravna odluka koja je uostalom doneta i većinom glasova koalicije. Na žalost, izgleda da i pojedinci iz opozicije moraju da se uče demokratiji i poštovanju volje većine i prethodnih dogovora. Vrlo je važno da razumemo da Vučić nikada neće sam od sebe dati izborne uslove, moramo ga na to naterati. Ali bojkot nije rešenje i ne može biti nikako dobar za naše društvo, a posebno je neshvatljiv bojkot dela izbora, kao da izborni uslovi nisu isti ili čak gori u drugim gradovima u odnosu na Beograd. Da smo zajedno izašli na izbore ili da bar nije bilo aktivne kampanje sabotiranja od strane dojučerašnjih kolega, danas bi imali vlast u nekoliko gradova i desetak opština. Borba protiv režima bi sigurno bila lakša.

MONITOR: Dio opozicije je tada tvrdio da bi se- da se nastavio pritisak na režim uz pomoć međunarodne zajednice –  izdejstvovali prihvatljivi predizborni uslovi i postigao veoma dobar rezultat. Posle Rezolucije EP o velikom neregularnostima na decembarskim izborima, nije bilo reakcija Evropske komisije i Evropskog savjeta. Da li je  postojala nekakva usmena garancija da će se pritisak sa Zapada nastaviti?

LAZOVIĆ: Velike stvari smo zajedno uradili na međunarodnom planu. Uspeli smo da promenimo odnos EU prema autokrati Vučiću-za to je dokaz i Rezolucija, ali i mnogi sastanci i aktivnosti koje smo imali. U trenutku kada se donosila odluka o izlasku na izbore, nije bilo čak ni indicija da bi vlast pristala na odlaganje. Zato nije moguće tvrditi da bi se sve ovo postiglo, samo da su se odložili izbori. Ali to je sada za nama, bojkotom je napravljena ogromna šteta opoziciji. Treba iz toga da naučimo i da nastavimo da se borimo.

MONITOR: Ljeto u Srbiji  su obiljeležili protesti protiv eksploatacije litijuma. Vlast je reagovala oštro. Hapšeni su mlađi i javnosti relativno nepoznati organizatori protesta dok su poznatiji „inspiratori“ zaobiđeni i, uglavnom, napadani u medijima kao „nestručni“. Imate li utisak da postoji nekakva strateška namjera u takvom postupanju režima ili se radi o bojazni od daljeg širenja nezadovoljstva?

LAZOVIĆ: Režim radi isto ono što su oduvek radili kada se dešava veliko nezadovoljstvo građana. Napadaju aktiviste, u medijima blate opoziciju, okreću ljude jedne protiv drugih, unose podele, sabotiraju, podmeću, prate, prisluškuju, prete, angažuju batinaše kad treba, direktno napadaju najugroženije… Sve to smo videli mnogo puta, ali je nezadovoljstvo protiv litijuma zaista mnogo veliko tako da im ne ide od ruke da brzo slome otpor. Na sreću, građani su svesni da je SNS skup bahatih pijavica koje ne prezaju ni od čega da bi sebi izvukli materijalnu korist i zato im i ne veruju kada kažu da će se voditi računa o rizicima iskopavanja litijuma, koji su zaista značajni. Čak i njihovi birači im ne veruju, jer ih oni najbolje poznaju. Znaju sa kim imaju posla.

MONITOR: Dok se očekuje rasplet akcija u vezi sa litijumom, u drugim djelovima društva javljaju se zahtjevi za promjenama, a opšte egzistencijalno stanje građanstva se pogoršava. Zašto se u kritikama državnih mjera rijetko ističe pogoršanje opštih životnih uslova, pa izgleda da je opozicija ostala bez svojih tema?

LAZOVIĆ: Ja sam verovatno pogrešna osoba za ovo pitanje, pošto se Zeleno-levi front godinama bavi pitanjima životnog standarda i baš životnim, svakodnevnim pitanjima kvaliteta života. Litijum jeste u ovom trenutku izuzetno važno pitanje, ali daleko od toga da je jedino. Srbija je danas zatrovana zemlja u kojoj 15 hiljada ljudi premine od zagađenja vazduha, imamo desetine hiljada divljih deponija širom zemlje, a preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu. Sa druge strane, ljudi odlaze, preko 400 hiljada građana napustilo je Srbiju za vreme vlasti SNS-a. Javni dug je više nego dupliran. Od plate ne može da se živi jer cene hrane, stanovanja i svih troškova rastu vrtoglavo. Zato će Zeleno-levi front na jesen predstaviti deklaraciju o socio-ekonomskim prioritetima građana Srbije, odnosno plan za unapređenje životnog standarda.

MONITOR: Da li bi formiranje opozicionih „vlada u sjenci“ za nivo države i najvećih gradova, pomoglo jedinstvenijem i preciznijem djelovanju opozicije?

LAZOVIĆ: Verujem da su vlade u senci izuzetno dobra ideja, jer pored kritike vlasti otvaraju mogućnost za bolje predstavljanje pozitivnih rešenja opozicije. Da li će do toga doći ne znam. U ovom trenutku najintenzivnija saradnja je po pitanju litijuma, a da li će i po nekim drugim pitanjima doći do saradnje opozicije, videćemo.

MONITOR: Posle Svesrpskog sabora Aleksandra Vučića i Milorada Dodika i višemjesečnog dopisivanja“ režima sa kolegama u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj i mjera koje je Vučić objavio radi zaštite Srba na Kosovu, da li bi opozicija trebalo da izađe sa svojim „kontra-prijedlozima“ koji bi doprinjeli smirivanju ovih – građanima i građankama Srbije nepotrebnih tenzija?

LAZOVIĆ: Ne bih ja olako prelazio preko štetnosti Svesrpskog sabora. To je izuzetno opasna inicijativa koja u svojoj pozadini ima Vučićevu ideju da se proglasi nekom vrstom nadustavnog vladara svih Srba. Kada mu istekne mandat i kada ne bude mogao da bude više predsednik Srbije, pored mogućnosti da se ponovo vrati na premijersko mesto, on razmatra opciju da napravi neku vrstu naprednjačke, partijsko-nacionalističke sfere uticaja u regionu koju bi on vodio. Na ovu nameru ne bi trebalo gledati kroz ključ srpskog nacionalizma, već pre kroz prizmu širenja uticaja kleptokratskog režima koji koristi nacionalizam, ali u pozadini je želja za očuvanjem neprikosnovene moći. Zato se vrši veliki pritisak na sve susedne zemlje da se ojačaju političke organizacije bliske SNS-u, koje bi mu tu ideju omogućile. Negde ide lakše, kao što je slučaj sa Dodikom, a negde teže. Ovo je izuzetno opasna ideja za ceo region.

MONITOR: U javnosti se pominje i nužnost održavanja vanrednih izbora jer je režim prekršio predizborno obećanje da neće biti eksploatacije litijuma. Predsjednik i Vlada nedavno su ugostili Olafa Šolca i Emanuela Makrona.  Stigla je i najnovija podrška od američkog ambasadora Kristofera Hila. Ti „detalji“ ne idu u prilog uzdanju u pritisak oko poboljšanja izbornih uslova, a ni inicijativi za vanredne izbore. Kako  razumijete ovu  podršku koja Vučiću stiže sa Zapada?

LAZOVIĆ: U pitanju je ekonomski interes za iskopavanje litijuma, a Vučić je jedva dočekao da pored Kosova, ima još jedan način da “plati” da mu prođu razne mahinacije, krađa izbora, otimanje institucija, kontrola medija i sva druga nepočinstva. Ali moram da kažem da nije tačan utisak da su svi u Evropi za to da Srbija bude žrtvovana kao rudarska kolonija. Mi upravo radimo na velikoj međunarodnoj podršci Zelenih za zaustavljanje rudnika Rio Tinta.

MONITOR: Ministar odbrane Bratislav Gašić se pohvalio da je Srbija izvezla za 60 posto više oružja i municije  nego prije godinu. Najavaljuje i povratak obaveznog vojnog roka. Vučić kupuje borbene avione i poziva na naoružavanje. Globalne prilike jesu za zabrinutost. Djeluje da zvanični Beograd sve čini da iz njih izvuče što više koristi-i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu?

LAZOVIĆ: Ja stvarno ne znam kakvu korist imaju građani od kupovine Rafala za tri milijarde evra. Ili bilo kog drugog naoružanja, vraćanja vojnog roka i sličnog. Za koji rat i sa kime se to mi spremamo?

Moj kolega Predrag Momčilović radio je analizu koja pokazuje da je za novac planiran za 12 aviona moglo da se izgradi oko 1300 vrtića. Slična cena bi bila i za izgradnju 1000 novih zgrada socijalnog i javnog stanovanja. Gradovi bi mogli da kupe 7700 običnih autobusa, 5400 trolejbusa ili 4500 zglobnih trolejbusa. Ovo govorim samo kao ilustraciju da je Srbiji potrebno nešto drugo, a ne oružje. Sa druge strane, prete nam posledice klimatskih promena, poplave, požari… Zeleno-levi front smatra da bi bolja namena ovog novca bila za unapređenje civilne zaštite.

Nastasja RADOVIĆ

Naravno da će  rezultati izbora u Podgorici  biti na svoj način i ” lakmus papir ” stanja na republičkom nivou.  No, očekujem, ovi izbori neće baš u potpunosti razbistriti  podgoričku političku scenu

MONITOR: Bliže se podgorički izbori. Kako vidite saveze koji su za tu utrku napravljeni i kampanju koja je u toku?

PEPIĆ: Ovi  vanredni podgorički izbori privukli su najveći broj učesnika do sada . Primijetno je i  da u njima učestvuje najviše predizbornih koalicija. Naravno, one su legalne i legitimne, u nekim situacijama moglo bi se reći i poželjne, ali mislim da su ove i ovakve koalicije ” predizborni brak” većini političkih subjekata koji sačinjavaju, spas od njihovog političkog kraha . Prije da se udružuju zbog straha od birača. Slobodan sam reći, da se ove koalicije  stvaraju najviše iz ličnih razloga. Ako su već, kako nam se prikazuju, toliko  uvjereni  u svoje vizije i misije , dobro bi bilo da samostalno učestvuju, pa da se vidi koliko je onih koji ih podržavaju. Ovako,  kada se postigne neki izborni rezultat, na scenu  stupa njihovo pregovaračko i ucjenjivačko umijeće.
Što se tiče kampanje između učesnika , ona može da djeluje žestoko. Ali, ja sam očekivao još žešću. Poznato je da su ove podgoričke izbore  proizveli ne međupartijska  već unutarstranačka prepucavanja. Oni koji su se do nedavno kleli u ” vječna prijateljstva i saradnju ”  imaju i imali bi što reći jedni o drugima. Ostaje utisak bez obzira na ponekad žešću retoriku i prepucavanje , da i nijesu baš spremni da iznesu sve jedni o drugima. Drago mi je što su , bez obzira na prepucavanja političara , građani  sve imuniji na te pojave . Neka se taj i takav trend i nastavi.

MONITOR:  Jesu li izbori u Podgorici „sve samo ne lokalni“, kako je kazao Saša Mujović, ministar energetike koji predvodi kampanju za PES i Demokrate?

PEPIĆ: Pa dobro, zbog broja birača izbori u Podgorici, nemaju samo lokalni  već  širi značaj.   Podsjećam  da su  vanredne izbore u glavnom gradu  proizvela unutarpartijska pucanja u PES- u. Ovi izbori su poseban  test za PES , i tu sam saglasan sa g. Mujovićem. Mislim da je onaj prošlogodišnji uspjeh na junskim republičkim izborima  dobrano uzdrman.  Predviđam  da će PES izgubiti značajan broj birača na ovim podgoričkim izborima. Ne samo zbg nekih pogrešnih političkih poteza, već i zbog primjetno iznevjerenih očekivanja i nejasnoća oko primjene i programa Evropa sad 2.
Naravno da će  rezultati izbora u PG biti na svoj način  lakmus papir stanja na republičkom nivou. No očekujem da ovi izbori neće baš u potpunosti ” razbistriti ” podgoričku političku scenu. Smatram da bi bilo jako dobro da pokret Preokret  postigne dobar rezultat. Iskreno mislim da je Srđan Perić daleko najbolja ponude za ove izbore !

MONITOR: Može li se Podgorici dogoditi budvanski scenario, gdje nakon izbora nije moglo doći do konstituisanja vlasti?

PEPIĆ:.Naravno, postoji velika mogućnost i da nakon ovih izbora u Podgorici , politička situacija i dalje bude nejasna i nestabilna. Ne očekujem da bilo ko od takmaca na ovim izborima dobije  značajniju prednost. Opet podsjećam da su ove  izbore izazvali  oni koji su na prethodnim bili na zajedničkoj listi.  Poznavajući poprilično ove koji na njima učestvuju , sumnjam da će se oni baš onako lako dogovoriti. Umjesto  brzog uspostavljanja i funkcioniranja lokalnih organa vlasti u glavnom gradu , za mene ne bi bilo iznenađenje da Podgoričani u narednoj godini budu imali još jedne izbore. Ovako stanje je i u još nekim opštinama. Plašim se da će se takvo stanje nastaviti i dalje u društvu. Mi smo tipično partitokratsko društvo.  Pravi i praktično jedini izlaz iz toga vidim u uvođenju otvorenih izbornih lista. Da građani stvarno i direktno biraju svoje predstavnike, na lokalnom  na republičkom nivou. I da naši odbornici i poslanici stvarno budu izabrani glasom građana , a ne voljom političkih šefova ! Sa ovakvim izbornim sistemom i zakonodavstvom , samo ćemo se vrtjeti u krug

MONITOR: Kako sukobi unutar poltičke većine, te na relaciji predsjednik premijer Vlade utiču na funkcionisanje sistema i institucija?

PEPIĆ: Naravno da sukob predsjednika i premijera utiče na neke političke i društvene tokove. No meni to i ne djeluje kao nešto ” strašno i opasno “. Naravno da bi normalna i u opštem interesu kohabitacija bila poželjnija.
Kada pominjemo ovaj sada već žestoki sukob između Jakova i Milojka , ne mogu a da ne podsjetim  na ono antologijsko pitanje od prije skoro četiri godine , novinara Petra Komnenića , prilikom njihovog prvog javnog pojavljivanja u emisiji u kojoj su bili zajedno:  ” Momci stvarno , ko ste vi ?”. Stvarno nijesmo ni znali ko su. Samo su se nečujno i tiho pojavili u 42. Krivokapićevoj Vladi.
Ubrzo su i postali , iako su bili u toj expertskoj Vladi dovedeni  kaa experti , važni politički  faktori.
Obojica su htjeli da budu lideri. A dva lidera ne mogu biti nigdje , pa ni u stranci. Zato nije iznenađenje  što su oni od ” jednog pored drugoga ” , ubrzo prešli u fazu ” direktno jedan protiv drugoga “. To nije ništa novo za našu društveno- političku scenu. Samo radi podsjećanja:  ” Branko- Momo” ” Milo- Momo” „Sveto-  Milo… U  svakoj stranci je bilo toga. Takvi sukobi su  izazivali ozbiljne  krize , koje su, naravno, dovodile  i do izbora.
Aktuelni Predsjednik i aktuelni premijer  morali bi shvatiti i prihvatiti  da oni nijesu tu zbog sebe , već zbog građana. I da bi zbog opšteg interesa  trebali i morali da nađu u sebi snage i prevaziđu , ili zanemare lične sukobe i netrpeljivost. Niko nije toliko vrijedan da zbog njega trpi zajednica !

MONITOR: Nedavno je bila četvrta godišnjica od pada Demokratske partije socijalista. Kako ocjenjujete rezultate vlada koje su se potom smijenile?

PEPIĆ: Taj 30.08.2020. godine, iako može da djeluje kontradiktorno, donio je i mnogo toga  i nije. Najveći gubitnici smo mi koji smo se iskreno borili protiv onog i onakvog sistema. Dobro se zna što je bio i kakav je bio DPS do avgusta 2020.  Ali ovi koji su u ove četiri godine vladali , više nemaju pravo da sa DPS-om ” prikrivaju ” svoje činjenje i nečinjenje nakon toga. Rezultati i 42., 43. i ove 44. Vlade  daleko su od onoga što se ne samo trebalo , već i moralo uraditi.

MONITOR: Vidite li promjene?

PEPIĆ:  Konačno se nakon više od 30 godina , promijenila vlast. Što se pokazalo da nije ništa strašno , već naprotiv poželjno. Nažalost, mi smo umjesto promjena , dobili klasične zamjene. Neki od onih koji su bili žestoko protiv Mila , kada su dobili pozicije u mnogim stvarima su pokušali da budu kao on. Umjesto “originala ” dobili smo mnoge ” kopije originala “.
U nekim stvarima ne samo da se nastavilo po ” starom” , već je to i prevaziđeno. Naročito u  isključivo partijskom zapošljavanju i angažovanju.  Naročito u nekim bolje stojećim firmama, organizacijama , institucijama imamo samo partijska i porodična zapošljavanja. Nerijetko se može naći da u istoj firmi i državnim organima su zapošljeni i rade , od đeda do unuka. Imamo i slučajeve, da neko ko je bio direktor u nekoj firmi , a u međuvremenu postao poslanik , je sklopio ugovor sa firmom ( čitaj sobom) , da se ako mu istekne mandat  vrati opet kao direktor !
Ona ” sjaši Kurta…” nije baš bez neke !

MONITOR: Da li je demontiran Đukanovićev sistem?

PEPIĆ: Iako je bilo nekih pokušaja demontaže Milovog sistema,  na tome je malo,  moglo bi se reći minimalno urađeno. Sistem koji je uspostavio DPS i naročito Milo, nije praktično ni načet. Kao da i nije bilo želje i volje za tim. Ona 42. Vlada, koja je morala i trebala da bude politička , bila je  tzv. expertska. Onaj koji se najviše zalagao za tu i takvu Vladu experata, u njoj je bio  jedini političar i to potpredsjednik Vlade. On je  uz blagoslov i pomoć DPS- a formirao novu 43. Vladu. Koja je ne samo formalno, već i stvarno politički oživjela DPS.  U ovoj 44.Vladi i među članovima Vlade , a bogami i poslanicima vladajućih, naročito PES-a imamo i jedan broj onih , koji su bili u DPS- u , kada je bio na vlasti.
Teško je  očekivati da oni koji su učestvovali u stvaranju onog sistema, ili su ćutali, demontiraju taj  sistem Mnogi od onih koji su iskreno bili i borili se protiv đukanovićevog režima, skrajnuti su sa strane.
Ipak ima i dobrih pokušaja. Tu mislim prije svega na djelovanje Specijalnog tužioca i SPO- a. Ali ,  daleko od toga da to bude dovoljno.

MONITOR: Često ukazujete na ćutanje crnogorskih političkih vođa, na genocid u Gazi. Zašto ćute i čemu još ćute?

PEPIĆ: Niti mogu,  niti bih smio dati sebi za pravo , da ne podignem glas protiv onoga što izraelski režim radi Palestincima. Nad onim zločinima i klasičnom genocidu. Znam da ja kao jedinka ne mogu to da spriječim. Ali hoću da budem čovjek i da jasno i glasno kažem, stop tom genocidu nad Palestincima. Neću i ne smijem da ćutim ni o tome što su  zločinu i iživljavanju nad Palestincima pokrovitelji Izraela, zapadne velike sile.
Sramno i licemjerno je ćutati o tome.
Sramno je i licemjerno što i crnogorska politička elita, pa i neki NVO i raznorazni aktivisti o tome ćute. „Ubiše ” se dokazujući nam koliko su  beskompromisni borci za ljudska prava i slobode, a o Gazi ćute. Sramno je to i licemjerno!

Čast izuzecima. Kao izuzetak, ističem poslanika Nikolu Zirojevića  koji je, jedini od poslanika , htio da podrži peticiju građana i predloži donošenje rezolucije u CG Parlamentu. Njema stvarno svaka čast! A šta o ostalima reći?  Sem kako možete i smijete da ćutite  nad ubijenom i izmasakriranom palestinskom djecom?

Pored toga što neće da podignu svoj glas zbog dešavanja u Gazi, mnogi naši političari i javni poslenici  ćute na sve  što može direktno da ugrozi njihov lični interes. Ili  im  reagovanje može doprinijeti, da im se zakoče ili isključe  finansijski ventili.
Meni je najvažnije , bez obzira na posljedice  ono “rekoh i spasi dušu ” Kao onaj mrav u priči – „  da se zna na čijoj sam strani “!

Milena PEROVIĆ