Monitor.co.me

IVAN ČOLOVIĆ, PISAC, ANTROPOLOG I IZDAVAČ BIBLIOTEKE XX VIJEK IZ BEOGRADA: Nova verzija Memoranduma SANU

E-mail Ispis PDF
colovicMONITOR: Prije nekoliko dana dobili ste nagradu „Mirko Kovač" za Vašu najnoviju knjigu „Smrt na Kosovu polju". Vi se odavno bavite kosovskim mitom. Kolika je danas vrijednost kosovskog mita na političkom tržištu Srbije?
ČOLOVIĆ : Oscilira, ali na relativno visokom nivou. Nacionalističkoj eliti i vlasti u Srbiji i u Republici Srpskoj on je i dalje potreban. Primetan je trud da se kosovski mit prilagodi novim uslovima, da se učini politički korektnim, kompatibilnim sa demokratskim standardima i politikom evropskih integracija. To se čini tako što se odbacuje termin ,,mit", ali ne i narativi, simboli i rituali koji čine kosovski mit. Nedavno je pokrenuta kampanja takozvanog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i njen pokretač Vučić odmah je rekao da taj dijalog treba da bude bez „mitskog pristupa". U isto vreme, javnosti su prikazani novi oklopni transporteri proizvedeni u Srbiji, koji su dobili imena kosovskih junaka – Lazar i Miloš. Još jasniji primer da naizgled nepoželjni „mitski pristup" iz srpske politike neće tek tako nestati, odnosno da on ostaje njen važan instrument, predstavlja nedavno objavljena Strategija kulturnog razvoja Srbije od 2017. do 2027. godine. Ni tu se ne pominje kosovski mit, ali je zato „kosovski zavet" dobio izuzetno važnu ulogu, ulogu temelja na kome počiva opstanak srpskog društva, odnosno, kako tu piše, kosovski zavet "obezbeđuje samoočuvanje društva pred egzistencijalnim i identitetskim izazovima".

MONITOR: Kako to kosovski mit vjekovima opstaje u Srbiji, Crnoj Gorii BiH?
ČOLOVIĆ: Oslanjajući se na istoričare, pre svega na Simu Ćirkovića, pravim razliku između crkvenih, istoriografskih, diplomatskih, književnih i drugih dokumenata koji sadrže raznolika sećnja na Kosovsku bitku, kosovsku tradiciju, od naracija o Kosovskoj bici formiranih u XIX veku, koje čine politički kosovski mit. Ovaj mit bio je u službi izgradnje nekoliko nacija i nacionalnih država na Balkanu. Pored srpskih verzija kosovskog mita, postoje i njegove ilirske, bošnjačke, hrvatske, jugoslovenske i albanske verzije. U knjizi „Smrt na Kosovu" trudio sam se da ih sve predstavim.

MONITOR: Iz Instituta za studije ljudskih prava američkog Univerziteta Kolumbija saopšteno je da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova kako bi se postigao mir u regionu i istovremeno integrisali Srbija i Kosovo u evroatlantske institucije. Kako to Vi komentarišete?
ČOLOVIĆ: Srbija je de facto priznala Kosovo. U pre neki dan formiranoj vladi nezavisnog Kosova nalaze se tri ministra srpske nacionalnosti ili, kako se u BiH kaže, iz redova srpskog naroda. Oni su predstavnici stranke Srpska lista, stranke koja za ulazak u kosovsku vladu ima ne samo podršku Beograda nego joj je i inicijativa da tako postupi došla odatle. Tako je nastala neobična situacija - Vlada Kosova sada ima tri ministra koji će raditi po nalozima vlade Srbije. Jedan od njih je zadužen za probleme povratka izbeglica, dakle za resor koji se odnosi uglavnom na Srbe, pa je taj ministar logično upućen na saradnju sa Beogradom, ali druga dvojica imaju resore koji se tiču svih građana Kosova: lokalna samouprava i poljopivreda. Da li njihova lojalnost Beogradu znači da će, na primer, o razvoju kosovskog agrara, umesto Haradinajevog ministra poljoprivrede Nenada Rikala u stvari odlučivati Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u Vučićevoj vladi? Ako tako bude, moći će da se zaključi da je ovako komponovana kosovska vlada znak da je ustvari Kosovo priznalo Srbiju, da prihvata srpsku vladu kao sebi nadređenu instancu vlasti.

MONITOR: Direktor Programa za izgradnju mira i prava tog Instituta Dejvid Filips kaže da Rusiju uopšte ne zanima srpski narod, nego ona samo manipuliše tim pitanjem kako bi potkopala zapadni uticaj i pokušala da ograniči ulogu NATO-a na Zapadnom Balkanu.
ČOLOVIĆ: „Srpski narod" je metafora, figura poličke retorike, lik iz nacionalističkih i populističkih mitova. A to važi i za svako drugo političko pozivanje na narod. Izjave političara, domaćih i stranih, da vole srpski narod, da je on divan, da će sve za njega učiniti, ne treba uzeti ozbiljno ili, tačnije, ono što je u njima ozbiljno jeste demagogija i fakat da ona pali, prolazi. Takođe, ozbiljna, zabrinjavajuće efikasna je i druga strana iste demagogije - zapaljujuće izjave da nas neki narod mrzi i da mi mrzimo njega. Kad je reč o ljubavi običnih Rusa prema Srbima, ona je – prema rezultatima istraživanja ruske agencije „Levada centar", koje je nedavno preneo list „Blic", razočravajuće mala: samo pet odsto Rusa vide Srbiju kao prijateljsku zemlju.

U stvari, u našim zemljama se vrlo malo zna o savremenom ruskom društvu, a najmanje o kritičkoj inteligenciji, o otporu koji Putinovoj politici i savremenom ruskom nacionalizmu pruža civilni sektor. Zato koristim priliku da preporučim vašim čitaocima zbornik tekstova ruskih autora o prilikama u Rusiji koji je uredio Milan Subotić. Naslov i podnaslov kazuju o čemu se tu radi: „Druga Rusija. Kritička misao u savremenoj Rusiji".

MONITOR: Kako to predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću uspijeva da praktično opstaje na tri kolisijeka – nacionalnom, evropskom i ruskom?
ČOLOVIĆ: Vučić je izdanak političke tradicije prema kojoj jedna vlast, odnosno jedan politički vođa, može da zastupa sve raznolike narodne težnje. Nema potrebe da se stranke i garniture na vlasti smenjuju da bi se korigovale greške koje su učinjene na račun onih delova društva čije interese iz ideoloških ili drugih raloga postojeća vlast zanemaruje. Ista stranka, isti šef, može državni brod da vodi levo ili desno, u rat ili mir, na Zapad ili na Istok. Najpoznatiji zastupnik te tradicije u Srbiji bio je Nikola Pašić, a njen osnovi postupak u novije vreme fomulisao je ideolog Miloševićeve stranke SPS Mihajlo Marković, kad je preporučio sistem koji je nazvao „jednopartijski pluralizam". Vučić je taj sistem usavršio, on je danas, kako je nedavno duhovito primetio novinar Predrag Popović, „vlasnik svih stranaka u Srbiji". To znači da je Vučićeva vlast primer višepartijskog monizma.

MONITOR: Asocira li Vas Deklaracija o opstanku srpskog naroda u regionu, koju su najavili predsjednici Srbije Aleksandar Vučić i Republike Srpske Milorad Dodik i da će biti gotova do početka decembra, na Načertanije Ilije Garašanina i na Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti?
ČOLOVIĆ: Da, te se asocijacije nameću. Kako je rekla istoričarka Dubravka Stojanović, one deluju kao da su verzije istog teksta. Mogućno je da će ova najnovija deklaracija ostati na najavi, jer se, mada se kaže da se ona donosi zbog jedne alarmantne stvari - zbog toga što je opstanak naroda u opasnosti, s njom i merama koje će biti donete kako bi se srpski narod spasao od propasti uopšte ne žuri. Biće da je prava svrha ove deklaracije, odnosno njene najave, da doprinese opstanku Vučića i Dodika na vlasti. Nacija je u opasanosti, ali držite se nas i ne brinite, poručuju ova dvojica. Stari trik, uglavnom pali.

MONITOR: Svjedoci smo jačanja populizma ne samo na Balkanu nego i u čitavom svijetu. Šta je po Vašem mišljenju populizam u Srbiji?
ČOLOVIĆ: Kao mali omaž mom prijatelju Nebojši Popovu, koji je umro prošle godine, podsetiću vaše čitaoce da je on ponudio prvu analizu oživljavanja populizma u Srbiji u eseju „Srpski populizam. Od marginalne do dominantne pojave", koji objavljen još 1993. godine. Popov je zaključio da u osnovi populizma stoje antiindividualizam i militantni nacionalizam. I ja mislim da je populizam, bar danas, u osnovi nacionalizam. Tačnije rečeno, populizam je rezultat nastojanja nacionalista da svoju ideologiju, koja je ideologija elite, s jedne strane predstave kao nešto što proizilazi iz „duha naroda" i, s druge strane, kao nešto što narod nije do kraja shvatio, pa je važno da on bude nacionalno vaspitan i osvešćen, da shvati ko je ustvari. To se danas zove nacionalni identitet.

MONITOR: U toku je reafirmacija fašizma u Evropi i na Balkanu, a u Srbiji i Hrvatskoj četništva i ustaštva. Nasilno nam, kako ste jednom rekli, nameću naciju i vjeru kao svetinje i da je nacionalizam ideologija elite koja je u izvornom obliku daleko od naroda. Kakve su šanse humanističke, građanske ljevice da se kao alternativa tome uspješno suprotstavi?
ČOLOVIĆ: Suprotstavljanja nacionalizmu i populizmu u našim zemljama ima. Čak se može reći da je ono uspešno, utoliko što postoje delovi političke i kulturne scene koji se, uz mnoge otpore, ali ipak s uspehom bore za iskoračenje izvan skučenih okvira koje nacionalističke elite pokušavaju da nametnu. Ja sam imao čast da dam doprinos kritičkim analizama i javnim raspravama o jeziku koje su dovele do objavljivanja Deklaracije o zajedničkom jeziku. Značajan, ohrabrujući dokument. Dosad ova deklaracija ima oko deset hiljada potpisnika.

MONITOR: U beogradskim medijima učestale su tvrdnje da su Srbi u Crnoj Gori daleko ugroženiji nego u svim ostalim državama nastalim nakon raspada Jugoslavije. Šta Vi o tome mislite?
ČOLOVIĆ: I ja čitam o tome. S rezervom. Sumnjičav sam kad god se govori o ugroženosti Srba izvan Srbije, jer je dramatičan govor o stvarnim ili izmišljenim problemima sa kojima su bili suočeni Srbi u Hrvatskoj i u Bosni, imao možda najvažniju ulogu u ratnoj propagandi Srbije uoči i za vreme ratova 1990-ih. Ali ništa manje nisam sumnjičav kad čujem da postoji neka država na Balkanu u kojoj većina ne maltretira manjinu.


Veseljko KOPRIVICA

 

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1443 / 15.jun 2018.   URUŠAVANJE ŠKOLSTVA: Luča korupcije (Miloš ...

  

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1442

Monitor broj 1432 / 7.jun 2018.     LOKALNI IZBORI - GLOBALNE POSLEDICE:Trijumf...

 

Monitor broj 1441

Monitor broj 1431 / 1.jun 2018. LOKALNI IZBORI - GLOBALNE POSLEDICE:Trijumf Đukanovi...