Šta nas čeka u 2012. godini?
Većina drži da se odgovor na to pitanje krije u prijedlogu budžeta koji je Vlada nedavno pripremila i ponudila na usvajanje parlamentu. Tamo će, nema nikakve sumnje, on biti usvojen glasovima vladajuće koalicije. Rezon ne treba da čudi ako se ima u vidu da je Vlada Crne Gore – dvadeset godina nakon proklamovanog početka ekonomske tranzicije i privatizacije – i dalje najveći poslodavac u državi. I da iz državnog budžeta, nerijetko, Vlada obezbjeđuje i novac za plate i otpremnine radnicima privatizovanih preduzeća. Drugo je pitanje da li ljudi koji kormilare vladinim ,,brodom” znaju kuda su krenuli i kojim putem treba do tamo stići. ,,Budžet za 2012. je baziran na projekciji realnog ekonomskog rasta od dva odsto, dok je nominalni rast projektovan na četiri procenta”, uhvatio je muštuluk ministar finansija Milorad Katnić. ,,Ove projekcije su konzervativnije od posljednjih procjena MMF-a i Svjetske banke, čime pokazujemo dodatnu ozbiljnost i odgovornost”.
Kod premijera Igora Lukšića pojavilo se barem zrno opreza u odnosu na ministrov bezrezervni optimizam. On je poručio: ,,Vlada ima sigurnosne ventile kako da se država zaštiti od novog udara krize koja prijeti Evropi”. Recesija u Evropi može dovesti u pitanje projektovani nivo rasta BDP od 2,5 odsto kaže Lukšić, ne pominjući mogućnost da se i crnogorska privreda vrati u recesiju.
Kuražeći se ovogodišnjim uspjehom (zvaničnici tvrde da je za devet mjeseci ovdašnja privreda rasla skoro tri odsto, što zvuči nevjerovatno uz strahovit pad proizvodnje koji bilježi Elektroprivreda) Lukšić i Katnić tvrde kako ,,ne treba očekivati intenzitet krize kakav je bio krajem 2008. godine i početkom 2009. godine u Crnoj Gori”.
To bi moralo da hrabri. Da nije sitnica koje pozivaju na oprez.
Dakle, u jeku onoga što danas uzima za period krize najvećeg intenziteta, premijer Lukšić, tada ministar finansija u Vladi Mila Đukanovića, tvrdio je da Crna Gora ,,neće ostati nepogođena” globalnom finansijskom krizom koja je u tom trenutku trajala već godinu dana. Zato je Lukšić napravio ,,kriznu budžet” za 2009. godinu projektujući ekonomski rast od sedam odsto.
Pokazalo se da je to bila jedna od najlošijih budžetskih prognoza za tu fiskalnu godinu u cijeloj Evropi (crnogorska privreda je u toj godini umjesto projektovanog rasta zabilježila pad od 4-5 odsto). Računi za tako katastrofalnu procjenu nikada i nikome nijesu položeni, i ako su njome udareni temelji ekonomskih problema sa kojima će se Crne Gora nositi još godinama. Uostalom, najnoviji napad optimizma crnogorskih
zvaničnika stiže u vrijeme kada evropski mediji na naslovnim stranama donese i sljedeće naslove: Švajcarski bankari: Euro broji svoje posljednje dane, Strah od bankrota: Evropljani masovno povlače novac iz banaka…
Ali, da ne širimo priču u nedogled: U februaru 2009. godine ministar finansija Igor Lukši najavljuje da će se crnogorski ,,ino dug povećati za oko 130 miliona eura i iznosiće oko 17 odsto BDP-a”. U novembru 2011. njegov nasljednik Milorad Katnić prezentuje podatke po kojima će se naredne godine državni dug uvećati za 230 miliona eura, da bi na kraju 2012. godine iznosio skoro 47 odsto BDP-a, procijenjenog na približno 3,3 milijarde eura.
Crnogorska vlast je, dakle, za nepune četiri godine pozajmila i potrošila približno milijardu eura, a da taj novac nije ostavio vidljiv trag. Crna Gora je, istovremeno, prevalila put od slabo zadužene do država koja – dodaju li se ino dugu i (rizične) bankarske garancije teške oko 350 miliona eura – spada u red prezaduženih zemalja. Za ilustraciju: 54 miliona eura otići će naredne godine samo za plaćenje kamata na kredite koje je uzela Vlada.
Ali ovdašnji ministri ostaju optimisti. Ili im je to u opisu posla. ,,Poboljšanjem ključnih parametara fiskalne politike svrstavamo se u jednu od rijetkih zemalja u Evropi koja zadovoljava kriterijume iz Mastrihta”, samodopadljiv je ministar Katnić, bez obzira na to što su ,,crnogorske finansije” i ,,kriterijumi iz Mastrihta” dva pojma koja nemaju gotovo ništa zajedničko. ,,Time šaljemo poruku međunarodnoj političkoj i investicionoj zajednici da vodimo odgovornu fiskalnu politiku u vremenu koje dolazi i koje će karakterisati nestabilnost”, kaže Katnić.
A šta na to ima da kaže ,,međunarodna politička i investiciona zajednica”?
Činjenica da stvarni investitori već godinama Crnu Goru zaobilaze u širokom luku govori dovoljno sama za sebe. Mišljenje međunarodnih ekonomskih zvaničnika čuli smo prije neki dan. ,,Crnogorski budžet za ovu godinu je hrabar i ambiciozan”, ocijenio je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Gervin Bel. Nije potrebno ekspertsko poznavanje jezika međunarodne diplomatije i političke ekonomije da bi shvatilo šta izrečeno zaista znači.
Recimo, ipak, da ste u poštanskom sandučetu zatekli lijepo upakovanu dopisnicu. Avio kompanija XY poziva vašu porodicu na besplatan promotivni let do odredišta Z. ,,Uživaćete u druženju sa našom mladom posadom. Nadležna kontrola letenja ocijenila je njihov plan leta do aerodroma Z kao hrabar i ambiciozan”, stoji u pismu koje obećava ,,mnogo uzbuđenja i nezaboravan provod”.
Ne izgleda kao da jedva čekate da se ukrcate na taj let. Uostalom, ni sa budžetom koje su Skupštini predložili Igor Lukšić i Milorad Katnić neće biti dosadno. Pa, ko preživi – pričaće.
Zoran RADULOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
U SJEĆANJU4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
INTERVJU3 sedmice
HORIZONTI4 sedmice