INTERVJU
IGOR TOHOLJ, REDITELJ: Teme biram intuitivno

Objavljeno prije
12 godinana
Objavio:
Monitor online
MONITOR: Na nedavno završenom Montenegro filmskom festivalu Mediterana u Kotoru predstavljeno je vaše stvaralaštvo retrospektivom „Deset godina kasnije”. Za ukupni rad dobili ste „Meduzu”, specijalnu nagradu MOFFEM-a. Šta za vas znači ova retrospektiva i priznanje dodijeljeno u Crnoj Gori?
TOHOLJ: Ova retrospektiva i nagrada koja je potom usledila za mene ima dvostruko simbolično značenje – izbor filmova koji smo prikazali u okviru ovog programa obuhvatio je period protekle decenije, koji je za mene iz mnogih profesionalnih i ličnih razloga bio dosta turbulentan, pa su tako i dokumentarni filmovi nastali u ovo vreme na neki način odraz svega toga. Pored toga, činjenica je da sam pre tačno deset godina boravio u Kotoru poslednji put, a od tada smo prošli kroz mnoge promene, bili smo državljani najmanje dve – tri države u međuvremenu. Sa profesionalne strane, veoma mi znači činjenica da je prva nagrada Meduza na festivalu koji ima veliku perspektivu dodeljena upravo meni, a pored toga naravno postoji i satisfakcija time da je ono što sam radio prepoznato i vrednovano u sredini sa velikom tradicijom dokumentarnog filma. Pored Živka Nikolića, čije ime nosi i jedna od nagrada koja se dodeljuje na ovom festivalu, pomenimo samo neka od najvećih imena zlatnog doba jugoslovenskog dokumentarnog filma poreklom sa ovih prostora – Krsta Škanatu, Vlatka Gilića i Momira Matovića, a u novije vreme vrlo plodnog autora Vladimira Perovića. Naravno, sve se dogodilo zahvaljujući osnivaču i direktorki festivala, neumornoj Maji Bogojević, čija je to ideja i bila.
MONITOR: Od svih filmova koje je vidjela kotorska publika „Tačka prekida” je najangažovaniji i ostavio je najjači utisak. To je film o tragičnoj sudbini mašinovođa koji su imali nesreću da gaze ljude na prugama i njihove traume prikazane iz njihove vizure, a film ste radili bez podrške uprave željezničkog preduzeća. Kako je nastao taj film?
TOHOLJ: Ideja za taj film nastala je na osnovu jednog novinskog teksta pod naslovom Aman, ljudi, skačite sa mosta! objavljenog u jednom beogradskom dnevnom listu. Ispostavilo se kasnije da je dalje istraživanje u pravcu pronalaženja protagonista za film iz redova tog napisa bilo uzaludno, što zbog njihove indolentnosti, što zbog činjenice da je u to vreme u Železnicama Srbije postojao nekakav prećutni veto na javni govor o toj temi. Posle šestomesečne potrage, istraživanja i pokušaja da se ostvari bilo kakav kontakt sa predstavnicima nekih od sindikata (ima ih ukupno 13) uz pomoć dobrih ljudi iz jednog od njih stigli smo do junaka našeg filma. Bili su to mašinovođe iz okoline Subotice, kraja poznatog po najvećem procentu samoubistava u državi, od kojih su mnoga počinjena na pruzi. Ti ljudi su bili toliko istraumirani onim što im se dešava, da su veoma iskreno pristali da učestvuju na snimanju. Samo jedan od protagonista je bio iz lokalnog Beo-voza, nedavno penzionisan i njegovo učešće je takođe bilo dragoceno. Scene iz voza koji u filmu prolazi kroz gustu maglu morali smo da snimamo krišom (velika zasluga snimatelja Fedora Munižabe), a mašinovođu za komandama lokomotive sa leđa. Važno je napomenuti i da je originalna muzika, za koju je nagradu dobila kompozitorka Branka Popović, nastajala paralelno sa filmom, kao neki njegov organski sastojak. Bilo je to neponovljivo iskustvo, a film je postigao dosta uspeha. Pored tridesetak festivala na kojima je prikazan i osvojio sedam nagrada, emitovan je na RTV Vojvodina šest puta, tako da su mašinovođe postali lokalni heroji.
MONITOR: Kako birate teme koje ćete predstaviti u filmovima?
TOHOLJ: Teme za filmove uglavnom biram intuitivno – pokušavam da radim na idejama koje mogu imati univerzalno značenje i koje bi mogle proizvesti filmove koje bih sam išao da gledam u bioskopu. Nisam za opredeljenje koje neki autori imaju birajući aktuelne teme koje su produkciono i marketinški atraktivne, a koje prolaskom kroz industrijski sistem ko-produkcija, pičing foruma koji uključuju i mnoge tržišne kompromise, često naposletku poprimaju groteskni, barokni oblik daleko od osnovne ideje. Inspiracije za temu filma često dolaze kako iz svakodnevnog života i ljudskih drama kojih smo često svedoci, tako i iz drugih stvaralačkih formi umetnosti ili esejističke literature.Takođe, veoma je važno posmatrati okolinu i zapažati filmične pojave i fenomene – postoji čitav jedan pravac u dokumentarnom filmu, čak podvrsta – observacioni ili možda voajerski dokumentarizam.
MONITOR: Šta je najbitnije sredstvo – metod da bi se priča ispričala?
TOHOLJ: Veoma je važno da dokumentarni film dosegne univerzalno značenje i da emotivno angažuje publiku koja može da se identifikuje sa sudbinom njegovih likova ili autorom, ukoliko je naracija iz njegovog ugla. Metoda ima mnogo, najbolje je kad je i sa formalne i sadržinske strane film konzistentna celina, kad se sva sredstva međusobno prožimaju sa istim ciljem – ostvarivanjem trojstva: reprezentacija, projekcija, identifikacija. Nije važna više ni tehnologija, ni budžet za dokumentarni film. Nedavno smo imali iskustvo sa nekoliko izvanrednih dokumentaraca koji su napravili svetski uspeh, a snimljeni su mobilnim telefonom.
MONITOR: Na prvom Međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma – UnderhillFestu, koji se već tri godine održava u Podgorici, bili ste član žirija, a sada ste u Kotoru dobili nagradu. Koliko je publika zainteresovana za ovu vrstu filmskog izraza?
TOHOLJ: Čini mi se da je publika generalno, a tim i crnogorska, sve više okrenuta dokumentarnom filmu. Broj festivala u regionu se povećava uz desetak standardnih sa tradicijom, a savremena produkcija pogotovo dugometražnih dokumentaraca je mnogo živopisnija i zanimljivija od igrane i to ljudi osećaju. Koncept MOFFEM-a i Underhill-a je iako različit, zasnovan na opredeljenju ka autorskom filmu, daleko od komercijalne industrije, s tim što prvi okuplja i značajna imena savremene evropske filmske kritike i teorije, pa samim tim festival ima i filmološko-kulturološku, donekle naučnu dimenziju, opet zahvaljujući opredeljenju njegovog osnivača.
Eksperimentalni film
MONITOR: Iako ste prepoznatljivi po dokumentarnim filmovima, radili ste i niz eksperimentalnih filmova koji su ovih dana prikazani u Beogradu.
TOHOLJ: Retrospektiva eksperimentalnih filmova koje sam radio lako bi mogla da nosi podnaslov – 25 godina kasnije. U beogradskom SKC-u, nekad kultnom mestu novih umetničkih pokreta 70-ih i 80-ih na čelu sa konceptualizmom, prikazali smo selekciju od desetak eksperimentalnih filmova koje sam radio počev od 1988, kao član jednog od najvažnijih kino klubova bivše SFRJ – Akademskog Filmskog Centra. Neki od tih filmova su snimljeni na Super 8 filmskoj traci, a neki su nastali krajem prošlog i početkom 21. veka u sličnom stilu, iako pravljeni digitalnim videom. Raniji filmovi su ostvareni minimalističkim sredstvima, fiksacijom na detalje koji postaju celina u montaži ili konstruktivističkim metodom. Neki od njih, Smrt metalosaurusa i Apsolutna pobeda, imaju i političke konotacije koje izviru iz samog postupka – prvi je nastao neposredno posle čuvene 8. sednice i dolaska Miloševića na vlast, a drugi posle petooktobarskog prevrata 2000. Dakle, uokvirili su jednu prilično nesrećnu epohu. Ipak, sve manje se bavim eksperimentalnom (alternativnom) filmskom formom svestan činjenice da ona uglavnom angažuje cerebralni i visceralni deo našeg bića. Uglavnom se opredeljujem za dokumentarni film koji mnogo više angažuje emocije, ne odustajući od eksperimenta na planu forme koji pokušavam da inkorporiram u svaki novi film.
Miroslav MINIĆ
Komentari
IZDVOJENO

Ne vidim identitetske teme na mjestima odlučivanja, na tim mjestima vidim samo „nadmudrivanje“ i borbu za privilegije. Identitske teme su za narodne mase, plasiraju ih u javnost da bi uznemiravali ljude
MONITOR: Politička kriza još traje, iako su poslanici opozicije u parlamentu. U fokusu su uglavnom identitetske teme. Kako vidite političku situaciju danas ?
KOVAČEVIĆ: Vrlo sam pesimistična. Više i ne vidim krizu i haos,vidim laž koja funkcioniše i vidim bespomoćnost da se to promijeni. Postavljaju se pogrešna pitanja i ne traže rješenja problema. Svi politički subjekti bježe od stručnosti i odgovornosti. Ne vidim identitetske teme na mjestima odlučivanja, na tim mjestima vidim samo „nadmudrivanje“ i borbu za privilegije. Identitske teme su za narodne mase, plasiraju ih u javnost da bi uznemiravali ljude. Prizivanje/prozivanje identiteta ne samo vjerskih i nacionalnih(mada su ovi najmaligniji) u Crnoj Gori je pogonsko gorivo za mentalno oslepljivanje, za stvaranje osjećanja ugoženosti, mržnje i straha.
MONITOR: Sporazum sa Emiratima doveo je do dodatnih, kako se to popularno kaže, „disonantnih“ tonova u Vladi. Znači li to šta za njen opstanak?
KOVAČEVIĆ: Nisam vidjela „disonantne“ tonove u Vladi jer je izvještaj da je samo jedna osoba bila uzdržana.Tonovi apsolutno nisu bitni,oni nemaju potencijal za promjene. Prestali su da budu istinska Vlada kada su se proširili samo da bi svi nedostojnici dobili poziciju. Ta Vlada je tijelo koje zadovoljava pojedinačne interese. Pragmatični premijer je to razumio . Tolerantan je prema njihovim dometima, ne ometaju ga u njegovoj ambiciji u sferi finansija. Sporazum sa Emiratima ima funkciju da ih fascinira brojevima i otvori vrata mladalačkim snovima. Ostala raja treba da bude sluđena i prezrena.
Strategija otimanja našeg novca i dijeljenje njihovim target grupama mu je bila uspješna do sada. Vjeruje da će i otimanje teritorije i dijeljenje bogatima imati isti efekat, održavanje na vlasti. Oslonac je u strategijama ekonomskih malverzacija bivšeg režima i argumenti su na istom nivou. Od obećanog Singapura to je dovoljno.
MONITOR: Episkop budimljansko nikšićki Metodije uputio je otvoreno pismo predsjedniku Jakovu Milatoviću da u inicijativu o rehabilitaciji golootočkih žrtava uvrsti, kako je rekao, „žrtve revolucionarnog terora“. Kako to komentarišete?
KOVAČEVIĆ: Naježim se svaki put kada se crkveni velikodostojnici SPc obraćaju ljudima na čelnim pozicijama u Crnoj Gori jer to nikada ne sluti na dobro, iza toga je ili ideologija ugroženog srpstva ili odbrana četničke ideologije . Istorijski revizionizam me ne zanima. Stojim iza toga da je partizanska borba bila antifašistička i da su četnici bili bliski fašistima.
Smatram da je poslije tog rata trebalo sprovesti proces suočavanja sa prošlošću ali smo ušli u „svijetlu budućnost“ sa mnogim zločinima ispod tepiha. Iz razloga što političari selektivno izvlače zločine nad „svojima“ onda kada se spremaju za novi rat za teritorije značajan dio mog života posvetila sam zagovaranju da se Crna Gora suoči sa ratoviima devedesetih koje sam svjedočila. Da ne ostavljamo balast onima poslije nas. Otpori su bili preveliki jer umjesto da govorimo o onome u čemu smo svi učestvovali, govorimo o prošlosti sve do srednjeg vijeka, o čemu istinski pojma nemamo ali sigurno se sjećamo u koga smo pucali ako smo bili na ratištu. Žao mi je što ljudi koji bi trebali biti posvećeni pomirenju i istini, umjesto da otvraju ljudima oči za sadašnjost oni im oči zatvaraju prošlošću i mržnjom.
MONITOR: A odnos političke klase prema ratnim zločinima i prošlosti generalno?
KOVAČEVIĆ: Svakoj političkoj klasi je važno da zločine preko kojih je došla do vlasti negira, relativizira i pokrije zaboravom. Istorija je popločana ovakvim zločinima i zaboravima i zato se obnavlja.Nemam iluzija da je ova vlast drugačija jer su dio strategije i ideologije koja je dovela do zločina.
MONITOR: Protesti koje je predvodila studentska grupa Kamo sjutra stali su. Odgovornost za tragediju na Cetinju od strane nadležnih nije preuzeta. U autorskom tekstu kritikovali ste one koji su u fokus stavljali pitanje ko dolazi na proteste.
KOVAČEVIĆ Da, kitikovala sam način na koji su se odnosili svi tzv društveni činioci ( političari, mediji, intelektualci) prema njihovoj inicijativi. Patranalistički, potcjenjivački i sa nerealnim očekivanjima.Smatrala sam da je to grupa mladih ljudi užasnutih zločinima na Cetinju i neodgovornošću institucija i odgovornih u njima. Tražili su odgovornost, istinu i pravdu, pokazivali interesovanje. Djelovali su, i to mi se svidjelo.
Minorna je priča o protestima Kama sutra u odnosu na ono što se na Cetinju dešava. Trenutno se svakodnevno dešavaju protesti grupe građana koji traže odgovornost a odjeka nema kod odgovornih a ni u javnosti. Odnos institucija prema njima je ciničan i neodgovoran. Cetinje je grad sa teretom višegeneracijskih trauma pa je promjena višedecenijskog načina vladanja tražila od nove vlasti da sa pažnjom i sa uvažavanjem sprovodi promjene, poštujući ljude, istoriju grada i značaj za Crnu Goru. To je izostalo.
Zločini na Cetinju su pokazali velike propuste u radu i nefunkcionalnost dva važna resora u Vladi – sistem bezbjednosti i sistem zdravstvene zaštite( naročito sistem zaštite mentalnog zdravlja). Umjesto da se usmjere na hitne reforme tih sistema oni su odbili da preuzmu čak simboličnu odgovornost kroz smjenu ministara. I nastavili su u tom stilu, lagano.
Prvi zločin su potpuno negirali i ignorisali patnju ljudi. Porodice još nemaju odgovore na mnoga postavljena pitanja o uzrocima, odgovornostima, istrazi. Ignorisali su čak napor porodica koje su smogle snage da svoj bol i bijes pretvore u zahtjev za izmjenom krivičnog zakona – inicijativu za Mašanov i Markov zakon sa ciljem da se poveća stepen bezbjednosti svih ljudi u Crnoj Gori i smanji mogućnost ponavljanja zločina. Umjesto prihvatanja i izvinjenja, oni ih i dalje iscrpljuju.
Zločin 1.januara. desio se u drugačijim uslovima i vjerovatno sa drugačijim uzrocima. Ponovo je prozvao iste sisteme koji za dvije godine nisu ni mrdnuli. Resor bezbjednosti i u ovom slučaju odbija da preuzme odgovornost, da javnost upozna sa analizom situacije, a samim tim odbija i da se na sistemski i dugoročan način pozabavi posljedicama ovoga što se desilo i urgentno da na usvajanje već spreman zakon. Neke mjere koje se preduzimaju čini se da više uznemiravaju građanstvo nego što ih štite. Slučaj sa Srednjom školom to potvrđuje.
Zdravstvenom sistemu se još manje žuri, pišu se strateški i akcioni planovi mjesecima. Sistem je apsolutno nespreman za ozbiljan pristup institucionalnom liječenju trauma. Čeka se valjda novi zločin da ubrza. Kontinuirana i organizovana briga o onima koji su u stanju PTSD-a nakon zločina izostaje. Već danas (tri mjeseca nakon tragedije) je trebalo da javnost bude upoznata sa planom sljedećih koraka psihosocijalne podrške unesrećenima u zločinima kao i sa dugoročnim planom stvaranja sigurnosti i mira na Cetinju.
Ono što slučajno znam je da se neopravdano kasni sa svim odgovorima i aktivnostima i da to doprinosi dodatnoj patnji svih, a posebno članova porodica koje su pretrpjele gubitak i imale traumatsko iskustvo. Nisu dovoljne aktivnosti lokalne zajednice, jer su i oni nužno obilježeni jakim sentimentima zato što su dio zajednice koja je ugrožena i trpe posledice. Njihova odgovornost se ne moža zaobići ali u ovakvim slučajevima odgovor se traži na nacionalnom nivou i oni ga moraju imati, ne da zaštite sebe nego sigurnost življenja na Cetinju.
MONITOR: Kako vidite studentske proteste u Srbiji?
KOVAČEVIĆ: Kao mogućnost drugačije politike i voljela bih da se njihove ideje institucionalizuju. Plaše me velika očekivanja i to što se u Srbiji ovaj pokret suviše glorifikuje. Dobro bi bilo da se obespravljeni pobune(zaposleni u institucijama) i da se ta energija kanališe za promjenu sistema. Vidjećemo.
MONITOR: A poziciju Crne Gore u regionu ?
KOVAČEVIĆ: Crna Gora je na rubu dešavanja i beznačajna i dobro bi bilo da političke elite shvate da to može biti prednost a ne nesigurnost. Suviše smo mala država da bi bila neki uticajan politički faktor. Ovo nije tako loša pozicija ako se vodi autonomna politika. Naša geopolitička situacija je interesantna većima iz okruženja, važno je da nas političari ne svedu na priljepak.
MONITOR. Kako vidite odnos EU prema onome što se dešava u regionu?
KOVAČEVIĆ: EU se zabavila sobom naspram Trampove politike. Nikako mi se ne sviđa pomama za naoružavanjem. Ne sviđa mi se ni odnos prema protestima u Srbiji, a ni odnos prema dešavanjima u BiH. Dobro bi bilo da ne budu arogantni i nauče nešto iz procesa raspada Jugoslavije.
MONITOR: Kreće li se Crna Gora ka EU?
KOVAČEVIĆ: Trenutno sam više zabrinuta za to u kom se pravcu kreće EU i svijet. Čitam analize stručnjaka i one me ne ohrabruju. Crna Gora je zaglavljena u permanentnoj partitokratiji i strahu od neuravnoteženih poteza vlasti.
Milena PEROVIĆ
Komentari
INTERVJU
ALEKSANDAR JANIĆ, MUZIČAR, TVORAC KAMPANJE ,,KROKODILI DOLAZE”: Igre za nesreću

Objavljeno prije
22 satana
4 Aprila, 2025
Tri su naša cilja – protiv agresivnog reklamiranja kladionica, da se javne ličnosti zamisle. Drugi će se odnositi na izgled fasada i taj disko izgled kladionica. Treća stvar su ti bonusi dobrodošlice, fri spinovi. To je isti mehanizam kada diler heroina dođe ispred osnovne škole i podijeli pet paketa besplatno. Gotovo, to se geometrijskom progresijom širi
Kampanja Krokodili dolaze (krokodilidolaze.com) protiv agresivnog reklamiranja kockanja i klađenja počela je nedavno premijerom spota sa obradom istoimene pjesme sastava Električni orgazam, uz učešće brojnih regionalnih muzičara. Pjesmu i spot su snimili, pored autora Krokodili dolaze Srđana Gojkovića Gileta iz Električnog orgazma, pjevači Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa, Darko Rundek, Mile Kekin, Zlatan Stipišić Džiboni i drugi. Tu su gitarista Vlatko Stefanovski, pjevači Dejan Cukić, Zoe Kida, Zoran Predin, Rambo Amadeus, Milan Mumin, kao i sastavi Atheist Rap, Letu štuke, TBF, Detour, Zoster, kao i Zoran Maddox i nekadašnji didžej Aleksandar Janić Jana, idejni tvorac kampanje.
,,Radim u rehabilitacionom centru već 15 godina i sam sam bio zavisnik pre toga, jedva sam živu glavu od heroina sačuvao. Godinama ovde dolaze ljudi sa tužnim pričama, to su mahom bile alkoholne i heroinske priče, a pre tri ili četiri godine pojavila se prva porodica sa problemom zavisnosti od kladionica. Kad sam ja saslušao njihovu priču, shvatio sam da je ta zavisnost nekoliko puta agresivnija nego bilo koja sa kojima sam radio do sada i da je propast porodice nekoliko puta brža nego kod bilo kog drugog zavisnika. Ja sam jedan bivši panker-emotivac, nisam mogao stajati sa strane i gledati ljudsku muku. Pukao sam kada mi je bila jedna porodica koja je za dva meseca isterana iz kuće. Izvršitelji su došli. Dečko, od 18 godina, bez znanja oca i majke, pozajmio je 46.000 evra, što je za jednu, ne samo prosečnu, nego i iznad prosečnu srpsku porodicu – kraj. Ta porodica sa troje dece je završila na ulici. Tako da, ne da je agresivna zavisnost, nego je prilično ljigava i iz tog razloga smo odlučili da se pokrenemo i da utičemo na nas same”, priča Janić na početku razgovora za Monitor.
MONITOR: Izjavili ste da se fokusirate na promjenu svijesti.
JANIĆ: Akcija Krokodili dolaze nije usmerena na borbu protiv kladionica, nego borbu protiv laži koje se medijski plasiraju. To više nije reklamiranje nego ubeđivanje. Zamke su na svakom mestu i mi želimo na to da obratimo pažnju. Vlada mišljenje da je to zabavan način da bi se popravilo finansijsko stanje. To su priče koje su isprazne i koje mogu doneti samo nesreće. Dakle, problem je veliki.
MONITOR: Znamo li razmjere tog problema?
JANIĆ: Počeli smo malo da istražujemo. Brojnost kladionica u Srbiji je druga na svetu, po glavi stanovniku. Prva je Bosna, a vi, u Crnoj Gori i Makedonci baš grabite da nas stignete. U Srbiji ima oko 2900 kladionica, po toj cifri smo mi drugi na svetu po glavi stanovnika, odmah iza Bosne. To je jedan sistem koji utiče ne na čitavu celinu našeg društva, zato što porodice nestaju. Oni završe u nekim iznajmljenim stanovima. A toga ima i previše.
MONITOR: Krenuli ste u kampanju, kada i sa kim?
JANIĆ: Pokrenuo jednu malu grudvu, ispade lavina. Ovo je jedan regionalni problem, i razmišljao sam kako bih to mogo da uradim. Ono što ja mogu je da zalarmam. Ne mogu ništa više, ali nekada je i larma i buka dovoljna da ljudi razmišljaju drugačije.
Ja sam bivši muzičar i producent i DJ. Jedan sam od prvih DJ-eva, možda čak i u Jugoslaviji. Najviše sam radio ovde na Đavi, koja je bila jedna od kultnih diskoteka. Bio je Salon u Zagrebu, Nana u Beogradu i bila je Đava u Novom Sadu, diskoteka na Petrovaradinskoj tvrđavi. Tu sam stekao mnoga poznanstva. Muzika mi je bila najveća ljubav. E onda sam zabrljao, nisam znao sa tim silnim novcima da se nosim i otišao sam u heroinsku zavisnost 17 godina. Zavisnost te nauči da grizeš kao staford. Nema u heroinskoj zavisnosti – Alo Pero, daj mi tri grama, nema, aj čujemo se sutra, nema toga. Znači grizeš, tako ja i grizem i dan danas, ali ljubazno.
Krokodili dolaze je pesma koja mi se nekoliko meseci vrtela u glavi, a ja znam kad mi se to dešava da imam nešto od čega nešto treba napraviti. Cijela ideja se rodila u Hrvatskoj kada sam bio na turneji sa Atheist repom u Zadru. Otišao sam kod Ateista i pitao sam ih- ljudi, da li biste napravili konstrukciju ove pesme i objasnio sam im ideju. Oni su rekli, sviđa nam se ideja, nervira nas taj problem. Otišao sam kod Gileta jedan dan u Beograd. Kada sam mu rekao o čemu se radi, kaže, ne da dajem pesmu, nego hoću ja da učestvujem. Tu sam već namirisao da postoji nekako kolektivna svest o problemu. I još uvek sam bio fokusiran na srpske zvezde.
MONITOR: Kampanja je, međutim, vrlo brzo dobila regionalni karakter.
JANIĆ: Zvao me je muzičar Saša Antić,iz splitske grupe TBF, kaže, je li može Gibo? Ja kažem, ja ne znam ko je Gibo, pa kaže, znaš, mi u Splitu tako zovemo Džibonija. I onda sam krenuo da zovem, nikada niko nije odbio. Dakle, mi smo poslali matricu u Split, Zagreb, Mostar, u Sarajevo, Beograd, posle u Skoplje.. A gospodina Zorana Predina koji je predstavnik Slovenije, njega smo napecali u Beogradu. Ja mu kažem o čemu se radi, a meni Zoran kaže u jednom momentu – mi u Sloveniji baš nemamo takav problem, ali pevaćemo za vas. I razumete, ja sam tu jednostavno bio ohrabren takvim stavovima, takvom toplinom ljudi.
MONITOR: Kampanja je proširena i na Crnu Goru.
JANIĆ: Skupio sam hrabrost i nazovem Ramba, jer sam ja već s 90-ih radio sa njim i onda me je bilo sramota moje heroinske greške, pa smo 20 i nešto godina izgubili svaki kontakt. Iz te naše saradnje je nastala i ona pesma Džemo, voli džem. Uglavnom, skupio sam hrabrost i nazvao ga. Kad je čuo o čemu se radi za dva dana bio je u Novom Sadu. Došao je da se sretnemo i ponudio pomoć. Rekao mi je- mene ova tema jako dotiče, posle ću objasniti razloge, ja želim ne samo da budem tu, nego želim u organizaciju. Mi za sada nismo organizacija, mi smo samo na neki način projekat, što miriše da će preći u nešto malo veće. Sve se raširilo kao šumski požar.
MONITOR: Vaš cilj primarno je suzbijanje agresivnog reklamiranja kladionica i uticanje na umjetnike i ostale koji se do sada nisu libili da se reklamiraju?
JANIĆ: Početkom ove godine na konferenciji za štampu jednih od kladionica je stigla najava da u 2025. očekuju porast profita za 75 odsto. Znači, mora 75 odsto više ljudi da bude na nasamareno.
Problem klađenja postoji otkako je sveta i veka. Spominje se i u starim knjigama, on samo napreduje i menja lice, ali taj mehanizam uvek postoji. Borimo se protiv te agresivnosti. Jedan mlad čovek može zaključiti da je hijerarhijski više u svom društvu ako ima novaca, a novac će zaraditi u kladionici. Obično su te reklame tako napravljene da je on zagledan sa neke dve lepojke i na nekom kabrioletu… Moramo ući u mozak mladog čoveka koji je konzument još uvek i koji naseda na te stvari.
Jedna od naših misija je simbolička i možda je neostvarljiva, ali nervira. Mi ćemo proglasiti da se više ne zovu igre na sreću, nego igre na nesreću.
Tri su naša cilja – prvo je bilo ovo sa reklamiranjem, da se javne ličnosti zamisle, drugi će se odnositi na izgled fasada i taj disko izgled kladionica. A treća stvar su ti bonusi dobrodošlice, fri spinovi. To je isti mehanizam kada diler heroina dođe ispred osnovne škole i podeli pet paketa besplatno. Gotovo, to se geometrijskom progresijom širi.
MONITOR: Već 15 godina pomažete zavisnicima. Šta bi poručili ljudima koji se susreću s tim, roditeljima, porodicama?
JANIĆ: Najviše bih voleo da utičem na roditelje, staratelje i ljude koji rade sa decom. Mi smo napravili jedan video, uskoro će ga videti cela regija, koji se zove Da li ste obavili razgovor sa decom. Jako je važno da roditelji od samog početka razgovaraju sa decom na tu temu. Ta tema se prečutkuje, deca vide sa strane, vide šljašteće, vide sve… Siguran sam da od kuće mora krenuti prvo upozorenje i prva signalna raketa. Ali isto tako bih rekao roditeljima da oni koji dođu ovamo u Centar Duga, gde ja radim i u Epicentar, imaju problem, jer iza svake zavisnosti stoji pretjerana ljubav i pretjerana zaštićenost dece. Hoću da kažem roditeljima da se slažem, i ja sam nekad takav, ali da je nekada veća ljubav reći – ne. I to samom sebi govorim, jer emocija uvek ide ispred nas, očigledno pre racija, tako da pokušavam da utičem da je i ljubav reći ne, nekada. Mi smo u pozicijama da budemo mehanizmi odbrane umesto naše dece. Dakle, moramo biti, jer oni još nisu spremni da prepoznaju sve te društvene mehanizme koje prave haos.
Predrag NIKOLIĆ
Komentari
INTERVJU
DR SREĆKO ĐUKIĆ, BIVŠI DIPLOMATA, ČLAN FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE U SRBIJI: Evropo – davno si usnula, stigle su nove generacije

Objavljeno prije
22 satana
4 Aprila, 2025
EU je u problemu, u klišeima, stereotipima, vlada potrošenim riječima. Ona ne želi da vidi i čuje da je u Srbiji na djelu pobuna naroda! Ali zato podržava režim na svakom koraku .Iz godine u godinu se konstatuje da evropske integracije u Srbiji stoje čitavu deceniju, bez izgleda da krenu naprijed, a sa ovim režimom nikada neće ući u EU. Brisel to perfektno zna, ali ništa ne čini, dok dalje gubi povjerenje srpskih građana
MONITOR: Studenti su najavili još jednu veliku akciju – ovog puta je to odlazak biciklima u Strazbur. Neki od članova EU parlamenta su izjavili da će ih tamo rado dočekati. Kako vidite dosadašnje napore studenata u blokadama i ovaj najnoviji nastavak „uznemiravanja“ EU institucija?
ĐUKIĆ: Studenti suvereno demonstriraju novu političku snagu potrebnu Evropi, zato su rešili da putuju biciklima u pokušavaju da razbude njene institucije i čelnike EU. Studentska mladost će se boriti za revitalizaciju evropskih vrednosti! Studentska i druga omladina Srbiju politički i moralno protresa i podigla je na noge građane naše zemlje. To je bunt protiv osione i korumpirane vlasti što je naišlo na podršku najširih slojeva stanovništva, do poslednjeg sela u Srbiji. Studenti pokazuju da su jedina snaga sposobna da izvede narod na ulice i trgove od najmanjih mesta do glavnog grada. Nezampamćeni je skup naroda 15. marta na ulicama Beograda, a pre toga u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu gde je sve i počelo. Zato pozdravljamo njihovo putovanje biciklima u Strazbur, da probude Evropu – davno si usnula, stigle su nove generacije!
MONITOR: Podrška akademsko-narodnoj pobuni u Srbiji prešla je granice regiona. Tu su i Madona i Bob Geldof…EU visoka birokratija kao da je ne primjećuje. Najviše je izjava da se „situacija pažljivo prati“ i da se od svih očekuje „inkluzivnost“ i dijalog-kako naglašava komesarka Marta Kos. Vi ste predložili da neke pro-EU organizacije u Srbiji prekinu saradnju sa Briselom?
ĐUKIĆ: Divne poruke podrške stižu iz sveta od znanin i nezananih. Ali EU ćuti. EU je u problemu, u klišeima, stereotipima, vlada potrošenim rečima. Ona ne želi da vidi i čuje da je u Srbiji na delu pobuna naroda! Ali zato podržava režim na svakom koraku. Čak šta više zvaničnici EU pozivaju na večeru iz Srbije nenadležnog i da ga na vrhuncu protesta naroda podrže. Prosto prkose studentima i narodu Srbije. Ignorišu ih! A studenti su se pobunili protiv nepravde, korupcije, kriminala, nemorala, zbog nepoštovanje evropskih vrednosti. Evropska unija i njena „vlada“, Evropska komisija, i predsednica Ursula von der Lajen kao da „nisu obaveštene“ šta se dešava u Srbiji. Jedina svetla tačka jeste Evropski parlament, ali i on je blokiran zbog neprincipijelne narodnjačke solidarnosti.
Iz godine u godinu se konstatuje da evropske integracije u Srbiji stoje čitavu deceniju, bez izgleda da krenu napred, a sa ovim režimom nikada neće ući u EU. Brisel to perfektno zna, ali ništa ne čini, dok dalje gubi poverenje srpskih građana. Ustvari igra se igrokaz. Beograd kao obećava Briselu da će nešto učiniti da se pomeri na evropskom putu, Brisel podržava pusta obećanja. I to tako godinama. Zar nije red da EU zamrzne i onako zamrznute evropske integracije Srbije, da konstatuje faktičko stanje? Kada Srbija stvori potrebne uslove proces se može odmrznuti i krenuti napred. Igra se igra mačke i miša, međusobnog obmanjivanja i zamajavanja. Beograd obmanjuje Brisel, Brisel zna da ga Beograd obmanjuje itd itd. Brisel Beogradu obećava nove klastere i poglavlja (otvaranje), Beograd zna da su to pusta obećanja. „Igru mimikrije“, obmana i laži, niko od proevropskih organizacija ne prekida, nema hrabrosti da kaže: obustavljamo, zamrzavamo, prekidamo, proces integracija sa EU stvarno nema nade da krene napred?
MONITOR: Veći dio opozicionih stranaka je predložio Vladu narodnog povjerenja kao sredstvo za izlazak iz krize. Manji dio-u kojem je i DS, smatra da sa režimom ne bi trebalo uopšte sarađivati. Kakvo je Vaše mišljenje o odlukama opozicije i predlozima „iz naroda“ da studenti i profesori naprave svoju političku organizaciju?
ĐUKIĆ: Predlog se pokazao kao nemoguć a i nije nov. Opozicija ga gura godinama. Pri tome opozicija ne vidi, prvo, da sama nije pozicionirana kao nezaobilazan politički faktor u zemlji (nije na vlasti čak ni u opštinama, sem čini mi se u jednoj), i drugo, upravo zbog toga što opozicija nema relevantnu težinu u zemlji, nema ni podršku međunarodne zajednice, zbog te svoje irelevantnosti. Zato je podrška režimu neupitna.
MONITOR: Posle niza nasilnih akcija protiv studenata i građana koji su već pet mjeseci u protestima, Aleksandar Vučić je i dalje jedina instanca za razgovore ne samo sa zvaničnicima EU-, već se planira i aprilski susret sa Emanuelom Makronom. Istovremeno, traju i kontakti sa Vladimirom Putinom-sa kojim se Vučić čuo poslije dužeg vremena. Kako razumijete ovakav „raspored snaga“ – dok se sa „pobunjenicima“ niko ne sastaje
ĐUKIĆ: Da parafraziramo studente: najnenadležniji se ponaša kao najnadležniji u Srbiji. Sedi na više stolica, uspeo je da reši nerešivu kvadraturu kruga. Jedno je njegova neograničena vlast, drugo je da EU sve gleda kroz prste Srbiji kao kandidatu. Međutim, glavno je pitanje: a koliko košta, i koliko će tek da košta, ta politika građane Srbije sedenja na više stolica, kada računi sa kamatom počnu da pristižu na naplatu?
Žalosna je činjenica da Evropska unija ignoriše studentski pokret. Nije ga prepoznala i našla načina da komunicira sa mladima koji govore evropskim jezikom budućnosti.
MONITOR: Donald Tramp šalje Marka Brnovića kao novog ambasadora SAD, dok je Vučić u Vašington poslao Dragana Šutanovca. Kako vidite ova diplomatska kadriranja, šta su mogući ciljevi njihovih diplomatskih misija i u kom pogledu Donaldu Trampu mogu biti važni Srbija i ovaj region?
ĐUKIĆ: Ambasador postupa u okviru mandata koje dobije. Sve preko toga je u domenu neobaveznog. Gospodin Brnović, preko oca poreklom iz Crne Gore, imaće za tako nešto zahvalan teren. Novi srpski ambasador u SAD dugo je i u potaji radio na svojoj ambasaduri.
Zapadni Balkan nije na prenatrpanoj agendi Donalda Trampa. Ako je suditi po prvim reakcijama (debata u SB OUN o BiH, kvinte) nova administracija sklona je održanju stabilnosti i predvidivosti. Ali Srbija kao najtrampiskija zemlja na svetu, kako je rečeno sa najvišeg mesta, ostaje da veruje u čuda.
MONITOR: Za neke „trampovce“ je veliko iznenađenje bila oštra reakcija državnog sekretara Marka Rubia na odluke Milorada Dodika i parlamentarne većine u RS.. Kako vidite ovu krizu u BiH i njenu perspektivu?
ĐUKIĆ: Po dostupnim elementima i analizama bosansko-hercegovačka kriza, generirana od strane predsednika RS, ulazi u prirodnu završnicu. Postojeća kriza neće se rešavati novom i većom krizom. Akutnu treba demontirati i dovesti do logičnog razrešenja. A to znači da međunarodna zajednica dovlači pojačanja da stvari postavi na svoje mesto, jer očito da domaći faktori za to nemaju snage. Valjda je sada svakome jasno da nadzor međunarodne zajednice u BiH nije slučajan.
MONITOR. EU se sve više uvjerava u nesigurnost transatlantskog saveza dok se bori da održi uticaj u postizanju mirovnog rješenja za rat u Ukrajini-za šta im je, očigledno, potrebna podrška Ujedinjenog kraljevstva i Vladimira Zelenskog. Do sada Trampova mirovna inicijativa nije dala značajnije rezultate. Da li je ovo ignorisanje Evrope od strane SAD, politički tajm-aut za Putina?
ĐUKIĆ: Tramp je uspeo da se posvađa sa američkim prijateljima, saveznicima, susedima. Kako misli bez saveznika? Sam? SAD nisu mogle same ni u Iraku, ni u Avganistanu… Tramp od Putina nije napravio prijatelja. SAD i RF su strateški rivali. Rusija se neće okrenuti protiv Kine. SAD ostavljaju Evropu, ali i Amerika ostaje bez Evrope, najvećeg, najvažnijeg saveznika. Evropa je to shvatila i gradi nezavisnu poziciju posebno. To nužno ne znači kidanje transatlantskog savezništa i evro-američkih veza. Zapadne podele ide na ruku Putinu, a upad u Ukrajinu testira novi evropsku snagu. Tim pre jer Trampov mirovni plan klizi ka neuspehu. Putin želi mir pod svojim uslovima.
MONITOR: Kako ocjenjujete dosadašnje domete nove administracije SAD, posebno Trampovo insistiranje na naglašavanju uloge carinske politike u spoljnopolitičkoj aktivnosti kao i „rivijera“ mirovni plan za Bliski istok i najnovije prijetnje bombardovanjem Irana u vezi sa Trampovom verzijom novog nuklearnog sporazuma?
ĐUKIĆ:: Mnogo, premnogo je frontova otvorila američka administracija. Mislim da se precenjuju američke sposobnosti. Neka se osvrnu na nedavnu istoriju, Vijetnam, Avganistan, Irak… Osiona ekonomska politika Donalda Trampa, „carinski rat“ mora doći na naplatu, ekspanzionizam, oligarhijski kapital. Zemlja koju je izgradio liberalizam, pribegava protekcionizmu, a to već vodi stagnaciji, recesiji, inflaciji.Trampove mere Americi donose kontramere. Trampova Amerika pogrešno misli da celom svetu može diktirati, od Gaze praviti plaže, da se upustiti u rat protiv Irana a sama je uništila zaključeni nuklearni sporazum…
Nastasja RADOVIĆ
Komentari
Kolumne

Novi broj


ZARADE U PRAVOSUĐU: Vrh i preko četiri hiljade, ostali duplo manje

KOLIKO KOŠTA LOŠ KREDITNI REJTING CRNE GORE: U vrtlogu zaduživanja

POTPISAN SPORAZUM VLADE I UJEDINJENIH ARAPSKIH EMIRATA: Čekajući Skupštinu
Izdvajamo
-
INTERVJU3 sedmice
BRANO MANDIĆ, PISAC I NOVINAR: Potvrda da je imalo smisla pisati
-
DRUŠTVO4 sedmice
VLADA DALA SAGASNOST ZA GRADNJU NA PLATAMUNIMA FIRMI KOJA SE POVEZUJE SA OLEGOM DERIPASKOM: Radunović odobrio davno osmišljeni plan
-
DRUŠTVO2 sedmice
ŠEIK MOHAMED ALABAR – MEGA INVESTITOR NA VELIKOJ PLAŽI: Planove izradili planeri Beograda na vodi
-
DRUŠTVO4 sedmice
NIŠTA OD DEPOLITIZACIJE DRŽAVNE UPRAVE: Spremni za nove uhljebe
-
Izdvojeno4 sedmice
SAD, RUSIJA, UKRAJINA, EVROPA: Istorija, sada i ovdje
-
Izdvojeno4 sedmice
VLADIKE I SRPSKI POLITIČARI U CRNOJ GORI: Srpski svet, Kremlj i Vučićeva drama
-
DRUŠTVO3 sedmice
MILIONI ZA PLAŽE CRNOGORSKOG PRIMORJA: Arapska kompanija gazdovaće sa 10 ulcinjskih plaža
-
Izdvojeno4 sedmice
SAMOUBISTVO NENADA NOVOVIĆA U SPUŠKOM ZATVORU: Porodica optužuje Upravu