Svijet je pred novim izazovima ,,događanja naroda” za sada uglavnom među Arapima. Još niko nije siguran kakav je karakter ovoga čemu smo do sada prisustvovali. O tome gdje su naši bezbjednosni problemi u ovom svjetskom procesu razgovarali smo sa Filipom Ejdusom sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je donedavno bio i izvršni direktor Centra za civilno-vojne odnose, a član je i Balkanskog centra za Bliski istok, urednik časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana i edicija o bezbjednosnim politikama, član UO Beogradskog centra za bezbednost. Magistrirao je na Londonskoj visokoj školi za ekonomiju i politiku i na Institutu za političke studije u Parizu. MONITOR: Čini li vam se da naši građani još pitanja bezbjednosti vezuju isključivo za djelovanje vojske i policije, ratnu i terorističku opasnost? Da li smo još taoci militarizacije?
EJDUS: Za razliku od hladnoratovskog perioda u kome je nacionalna bezbednost bila sinonim za sposobnost države da se odbrani u ratu, pojam bezbednosti danas, kako u teoriji tako i u praksi obuhvata mnogo širi korpus problema od klimatskih promena, preko gladi i siromaštva pa sve do sajber terorizma. Jasno je da efikasna borba protiv ovih pretnji zahteva intenzivnu saradnju ne samo između država već i između civilnog društva, država i međunarodnih organizacija. Teško je reći do koje mere su građani Srbije svesni promena zbog toga što nisu rađena istraživanja javnog mnenja na ovu temu. Beogradski centar za bezbednosnu politiku je započeo jedno takvo istraživanje i ja se nadam da ćemo za nekoliko meseci imati pouzdan odgovor na pitanje kako građani Srbije razumeju svoju ličnu, društvenu i nacionalnu bezbednost. Što se tiče državne politike Srbije, ovaj savremeni prošireni koncept bezbednosti je deklarativno prihvaćen što se najbolje može uočiti čitanjem Strategije nacionalne bezbednosti koju je Narodna Skupština usvojila 2009. Usvojiti savremenu strategiju je jedna stvar, a sprovoditi je u delo je sasvim druga. Bojim se da su stari obrasci razmišljanja i delovanja u praksi i dalje prisutni.

MONITOR: Tvrdite da se nemiri sa sjevera Afrike neće prenijeti na naše prostore, ali, kažete, da u tome važnu ulogu igra odnos EU prema Turskoj koja bi mogla biti lijevak za prenošenje gnjeva ili, u drugom slučaju, štit prema Zapadnom Balkanu i Evropi?

EJDUS: Svet karakteriše kompleksna međuzavisnost. Bezbednosni poremećaji na jednom kraju sveta mogu izazvati nestabilnost na drugom kraju sveta. Ipak, čak i u današnjem izuzetno međuzavisnom svetu geografija i dalje igra važnu ulogu. Sa izuzetkom sajber pretnji i ekonomskih poremećaja koji su u velikoj meri deteritorijalizovani, većina ostalih bezbednosnih pretnji i dalje lakše i brže putuje preko kraćih nego preko dužih distanci. Zbog toga se u teoriji bezbednosti govori o regionalnim bezbednosnim kompleksima, skupinama država čije se nacionalne bezbednosti ne mogu razumeti odvojeno. Severna Afrika pripada široko definisanom Blisko-istočnom regionalnom bezbednosnom kompleksu dok Zapadni Balkan pripada Evropskom bezbednosnom kompleksu. Rat i mir na Zapadnom Balkanu neodvojivi su od evropske bezbednosne arhitekture, pre svega EU i NATO.

MONITOR: I vi tvrdite da postoji i jedno ,,ali”…
EJDUS: Između Evropskog i Blisko-istočnog regionalnog bezbednosnog kompleksa postoji dinamika, pretnje putuju ne samo unutar regiona nego i između regiona što su najdramatičnije pokazali teroristički napadi u Madridu 2004. i Londonu 2005. godine. Pobuna arapske ulice protiv diktatorskih režima u Severnoj Africi nije jedna od tih inter-regionalnih pretnji. Ako izuzmemo Belorusiju i donekle Rusku Federaciju u Evropi nema ovakvih režima te je logično da se ovi protesti na nju i ne mogu preliti. Zbog toga su tvrdnje pojedinih političkih preduzetnika da je u Srbiji takođe moguć egipatski scenario potpuno neosnovane. Što se tiče Turske, ona je izuzetno važna država za budućnost odnosa između Evrope i Bliskog istoka. Kao država koja se nalazi jednom nogom u Evropi, a drugom na Bliskom istoku, Turska ima ključnu geostratešku ulogu u definisanju inter-regionalne bezbednosne dinamike. S obzirom da je EU neka vrsta postmoderne imperije, logika njene bezbednosne politike se svodi na širenje granica evropskog mira (Pax Europaea) u pravcu izvora nestabilnosti. Juče je to bila Istočna Evropa, danas je Zapadni Balkan, sutra će možda biti Turska i Bliski istok. Do sada je proces proširenja odvijao dobrovoljno što je Evropsku uniju činilo prvom “dobrovoljnom imperijom” u istoriji. Ukoliko bi se Turska trajno okrenula od EU, ona bi dugoročno mogla da se pretvori u prostor sa koga bi nestabilnost sa Bliskog istoka, mogla preko Balkana, da se prelije u Evropu. Nadam se da će EU pronaći način da Tursku trajno veže za sebe, bolje kroz punopravno članstvo nego kroz nekakvo privilegovano partnerstvo. Takva Turska, čvrsto vezana za evropsku bezbednosnu arhitekturu i duboko posvećena vrednostima na kojima se temelje mir i stabilnost u Evropi mogla bi da predstavlja dobro polazište za širenje mirovnog projekta i na Bliski istok.

MONITOR: Srbija preko državne firme SDPR izvozi oružje i obučava po zemljama od kojih su neke sada u pobuni. Koliko je to osjetljivo političko pitanje danas i koliko je važno za imidž Srbije?
EJDUS: Ovih dana se u Srbiji opet čuje teza prema kojoj su nacionalni interesi jedno, a vrednosti nešto sasvim drugo. Ta teza dalje glasi da su nacionalni interesi uvek na prvom mestu dok za vrednosti u spoljnoj politici ima mesta tek ukoliko se one ne kose sa nacionalnim interesima. Prema ovoj logici, iako nam se baš ne dopada to što pukovnik Gadafi sprovodi masakr nad nedužnim građanima Libije, nacionalni interes Srbije je da on ostane na vlasti pošto sa njim imamo ugovore o vojnoj saradnji i o prodaji naoružanja koji Srbiji donose veliku ekonomsku dobit. Sličan argument smo čuli ranije u slučaju dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu koju je Srbija pokušala da bojkotuje, kao i u slučaju glasanja protiv rezolucije OUN o stanju ljudskih prava u Iranu.

MONITOR: Danas je objavljeno da se obustavlja vojno ekonomska saradnja sa Libijom, ali još je u proceduri odluka da se ovoj zemlji ukinu vize… I tu se pokazuje ta naša navodna lukavost?
EJDUS: Ova teza je izuzetno problematična zbog toga što je interese nemoguće odvojiti od vrednosti. Ovde ću citirati Strategiju nacionalne bezbednosti Republike Srbije u kojoj piše da se ,,nacionalne vrednosti štite ostvarivanjem nacionalnih interesa”. Dakle, i donosioci odluka u Srbiji su prihvatili da su nacionalne vrednosti starije od nacionalnih interesa. A koje su to najviše nacionalne vrednosti koje neguje Republika Srbija? Pa prema istoj Strategiji osnovnim nacionalnim vrednostima se smatraju, između ostalog, sloboda, demokratija i ljudska prava i slobode. Ako se ove nacionalne vrednosti štite ostvarivanjem nacionalnih interesa kako je onda moguće da se zatvaranje očiju pred brutalnim gaženjem ovih vrednosti pravda nacionalnim interesima? Meni se čini da se ovde partikularni interes jedne grupe okupljene pre svega oko vojno-industrijskog kompleksa prikazuje opštim nacionalnim interesom.

Značaj interneta

MONITOR: Pitanje globalne bezbjednosti je top tema svjetskih medija. Da li je i u kojoj mjeri moguće da internet tehnologija i široka dostupnost informacija bude povod za gnjev koji se širi Bliskim i Srednjim istokom? Neki se tome raduju a drugi smatraju da je to novi domen bezbjednosnih rizika. Kakvo je vaše mišljenje?
EJDUS: Pojava interneta je dovela do revolucije u načinu na koji ljudi komuniciraju. Zahvaljujući internetu troškovi komunikacije između ljudi svedeni su na minimum, a informacije su dostupnije nego ikada. Međutim, internet, kao i svaka druga tehnologija, može da bude upotrebljen i u humane i u kriminalne svrhe. Danas mnogo lakše i brže komuniciraju naučnici i demokratski aktivisti ali to važi i za teroriste i kriminalce. Pre samo nekoliko decenija znanje iz oblasti nuklearne tehnologije vredelo je čitavo bogatstvo. Danas svako može besplatno na internetu da nauči kako se pravi atomska bomba. Što se nedavnih događaja na Bliskom istoku tiče, internet i društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera su pomogli demonstrantima da se bolje informišu, mobilizuju i organizuju protiv diktatura. Međutim, internet koriste i diktatori kako bi vlast sačuvali i konsolidovali. Sudanski diktator Omar al Bašir je čak državnim službenicima izdao instrukciju da uvedu struju u ruralne predele zemlje kako bi tamošnja omladina, koja njega navodno podržava, mogla na internetu da se bori protiv opozicije. Uprkos ovoj potencijalno dvostrukoj upotrebi interneta mislim da je diktaturama mnogo teže da opstanu u eri interneta nego u eri radija i televizije. Svaka diktatura počiva na kontroli informacija, a internet je mnogo teže kontrolisati nego druge medije. Bar za sada je tako. Međutim, sve veća opsesija sajber bezbednošću mogla bi inspirisati i vlade demokratskih država da uvedu neku vrstu “vozačke dozvole” za korišćenje interneta. Ovo bi moglo učiniti sajber prostor bezbednijim ali bi umanjilo i njegove emancipacijske potencijale. Mislim da bi to bila prevelika cena koju društvo ne može da plati ako želi da ostane slobodno.

Rusija na Balkanu

MONITOR: U Srbiju u martu stiže Vladimir Putin. Spekuliše se da Rusija danas osvaja preko ulaganja u kombinaciji sa političkim uslovljavanjem. Da li je Rusija ozbiljno bacila oko na Balkan?
EJDUS: Putinova poseta nije slučajno tempirana baš u vreme obeležavanja godišnjice od NATO intervencije protiv SRJ. Postoje pretpostavke da bi Putin mogao ponuditi Srbiji neki čvršći strateški dogovor koji bi predstavljao održivu alternativu NATO članstvu. Aktuelna geostrateška situacija u Evropi pomalo podseća na ono što se u Evropi događalo nakon Drugog svetskog rata. Podsetimo se da je ministar spoljnih poslova Sovjetskog Saveza Vjačeslav Molotov 1954. godine predložio Evropi sporazum o pan-evropskoj bezbednosnoj arhitekturi u kojoj bi ravnopravno učestvovale sve evropske države i bez obzira na političko uređenje. Godinu dana nakon što je predlog odbijen, osnovan je Varšavski pakt na inicijativu Sovjetskog saveza. Podsetimo se da je pretprošle godine ruski predsednik Dmitri Medvedev predložio Evropi i Zapadu veoma sličan sporazum o evropskoj bezbednosti. Kao ni onaj Molotovljev iz 1954. ni Medvedevljev predlog nije naišao na razumevanje na Zapadu. Ukoliko poverujemo da se istorija ponavlja, nadam se da će ovog puta biti kao farsa, a ne kao tragedija.

Nastasja RADOVIĆ