Nije lako predvidjeti situaciju u kojoj će EU procijeniti da im je baš neophodno da dobiju nove članice koje ne poštuju vladavinu prava

MONITOR: Godinama živite i radite u Ujedinjenom kraljevstvu. Kako je Bregzit uticao na prosječnog građanina Velike Britanije i Sjeverne Irske?

GORDI: Kriza u britanskom društvu je ogromna. Vidljiva je i na ekonomskom planu, gde je BDP za godinu 2020. niži za 9,9 posto, a izvoz za 19,3 posto u odnosu na prethodnu godinu. Kriza je vidljiva i na političkom planu, gde nekonsekventna opozicija održava vladu koja tone u nekompetentnost i autoritarizam. Vidljiva je i na socijalnom planu, gde izolacija polako urušava tradicionalnu solidarnost lokalnih zajednica. Bilo bi malo reći da društvo propada.

No ma koliko da je kriza velika, teško je reći koji se deo toga dešava zbog Bregzita, koji deo zbog pandemije, koji deo zbog 11 godina destrukcije sistema socijalne pomoći, a koji zbog namernog slepila zadovoljne sobom u istoj meri u kojoj je nedorasla bilo kakvom zadatku. Altiser bi rekao da je „overdertermined“.

Jasno je da se vodeći političari, kao i mediji koji ih podržavaju, trude da krivicu za sve to prebace na Evropsku uniju, i da EU predstavljaju kao neprjateljski činilac koji radi sve da koči pozitivan razvoj Britanije. Verovatno je jasno i zašto to rade, jer krivica koja je prebačena na druge aktere je skinuta sa domaćih činilaca. Posledica toga je galopirajući nacionalizam, začinjen osećanjem žrtve, koji će verovatno osigurati da ista garnitura ostane još dugo kao i da će učestalost šovinizma i nasilja prema imigrantima i pripadnicima manjina ostati velika.

Nije nemoguće da su u pravu oni koji zagoravaju tezu da ovo što sada vidimo samo predstavlja ubrzani kraj velike transformacije Britanije od svetske sile do globalne provincije.

MONITOR: Za vrijeme predsjedničkog mandata Donalda Trampa bilo je dosta zadovoljstva u njegovoj administraciji zbog Bregzita. Koliko je nova američka administracija spremna da iskoristi novi položaj Ujedinjenog kraljevstva?

GORDI: Neke konkretne prilike će biti iskorišćene. Na primer, u nekim delovima SAD-a, a naročito na severnoistoku, političar ne može pogrešiti ako podržava Irce u bilo kom sporu sa UK-om. I neki postupci će biti neizbežni, na primer, da administracija insistira da UK poštuje sporazume koje je potpisalo.

Ne znam koliko je bitno kako je Tramp reagovao na Bregzit, kao što ne znam koliko je bitno kako Tramp reaguje na bilo šta osim čizburgera. Dok je bio na položaju predsednika nije ni na koji način uticao na razvoj tog procesa. Njegov savetnik Banon je pokušao u jednom trenutku da proširi pokret za Bregzit u neki novi vid evropske ultradesnice, ali ništa nije ostalo od te njegove ideje. Još je njegova administracija imala neke ideje da iskoristi slab položaj UK-a u pregovorima oko trgovine, pa da forsira ubrzanu privatizaciju javnog zdravstvenog sistema, kao i da nametne slabije regulative oko sigurnosti prehrambenih proizvoda. Ne verujem da će nova administracija nastaviti tim putem.

SAD neće gledati sa simpatijom na Britaniju izvan EU. Njihova sigurnosna politika podrazumeva ujedinjenu Evropu pa će ometati svaki pokušaj podrivanja tog ujedinjenja. Bez obzira na javni stav britanske vlade da se može suprotstaviti vodećoj ulozi EU, brzo će shvatiti da je svojom odlukom ostala bez podrške u odnosu u kojem će uvek biti slabija strana.

MONITOR: Tramp je nedavno izjavio da i dalje razmišlja o kandidaturi na sljedećim predsjedničkim izborima. Koliki je njegov uticaj na „radikalne desničare i siromašne bijelce“ i ima li ozbiljnijeg  uporišta u Republikanskoj partiji nakon sve štete koju joj je nanio?

GORDI: Postoji  grupa koja će ga slediti bez obzira na sve, možda 15-20 posto biračkog tela. Ali izvesno je da će ta cifra padati vremenom, jer veliki deo njegove popularnosti je bio proizvod činjenice da je bio na vlasti. Kao privatan građanin može jedino da pravi buku i da se i dalje sramoti.

Tramp prestavlja veću pretnju Republikanskoj stranci nego Demokratama. Republikanci su suočeni s nemogoćim izborom: ili da ga i dalje podržavaju i na taj način tonu još dublje u ekstremizam, pa se tako otuđuju od normalnih građana, ili da prekinu s njegovom ostavštinom i tako izgube podršku oko polovine  biračkog tela. U svakom slučaju ta stranka će ostati podeljena još nekoliko godina, dok traga za prihvatljivim identitetom.

Demokrate imaju problem na duži rok. Duh populizma je izašao iz boce i pokazao se moćnim, a moraju pronaći odgovor na to. U suštini populizam tvrdi da postoji permanentna elita koja gleda na svoje interese a zapostavlja interese građana, i jačina populizma se nalazi u tome da ta konstatacija nije netačna. Slabost populizma se nalazi u tome da su svi populisti do sada davali lažne odgovore na pitanje na čijoj su strani u tom sporu između elita i građana. Da bi to konfrontirali moraju da dokazuju da ono što rade zaista poboljšava život običnih građana, što podrazumeva da Demokrate budu demokratske ne samo u socijalnoj nego i u ekonomskoj politici. To znači da moraju biti hrabriji i kreativniji nego što su bili do sada, da se preorjentiraju na mlađe generacije i da budu prisutni tamo gde su sada slabi, u ruralnim sredinama i u radničkoj klasi. Ako ostavljaju Republikancima samo da ponove neke baljezgarije o kulturnom ratu i pravima belaca, onda će Demokrate pobediti.

MONITOR: EU je još prošlog februara donijela nova pravila u vezi sa pristupnim pregovorima za zemlje sa Zapadnog Balkana, da bi ovih dana Oliver Varhelji ponudio „non paper“ sa pravilima koja će važiti i za Srbiju i za Crnu Goru. Rečeno je da se pristupna poglavlja ne mogu zatvarati dok se ne ispune tzv. prelazna mjerila iz poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

GORDI: Prelazno stanje se može lako pretvoriti u permanentno stanje. Već smo bili u prilici da vidimo kako se Makedonija trudi da ispuni sve uslove EU, neke od njih po velikoj ceni, a ipak da njena kandidatura ne napreduje. Deo razloga za to leži u čudnoj nacionalističkoj politici koju vode Grčka i Bugarska, ali ni bez njih ne bi ta kandidatura napredovala. Otpor Francuske, Danske i Nizozemske pokazuje da barem za sada, EU nije raspoložena za dalje proširenje.

Ako uzmemo druge kandidate u regionu, Albaniju, Srbiju i Crnu Goru, prepreke su u svim tim zemljama slične. U nekim sferama su napredovale, ali ima nekih sfera gde nisu i neće. To su sloboda štampe, nezavisnost sudstva i vladavina prava. U Srbiji su dodatni problemi usklađivanje spoljne i sigurnosne politike s EU i, naravno, bilateralni spor s Kosovom. Mada je sve moguće u životu, stvarno je teško predvideti da  će bilo koji režim čija moć zavisi od neformalne kontrole nad informacijama i primenom zakona pristati na vladavinu prava i slobodu štampe.

Pitanja koja se odnose na Srbiju i koja će se odnositi i na Kosovo kad bude dobilo status kandidata, jesu politička pitanja. Nije nemoguće, mada nije ni mnogo verovatno, da EU eventualno prihvati nove članice koje imaju nerešene sporove s granicama, kao što su radili već jednom s Kiprom ili da prihvati delimično usklađivanje u spoljnoj politici. Ali da bi došlo do takvog prihvatanja, morali bi da konstatiraju da će imati veću dobit od nove članice nego što će imati štetu od povrede standarda. Nije lako predvideti situaciju u kojoj će EU proceniti da im je baš neophodno da dobiju nove članice koje ne poštuju vladavinu prava.

MONITOR: Kako gledate na problem koji u vezi sa otpočinjanjem pregovora ima Sjeverna Makedonija zbog Bugarske koja od nje traži da se „odrekne“ makedonskog naziva za jezik kojim govore njeni građani?

GORDI: Frojdijanski.

„Srpski svet“  i šešeljizam u fraku

MONITOR: Od skoro su najviši predstavnici vlasti u Srbiji počeli da koriste sintagmu „srpski svet“, ali nisu precizirali njeno značenje. Ima onih koji je razumiju kao zamjenu za Veliku Srbiju. Kakva bi politika danas mogla da stoji iza „srpskog sveta?“

GORDI: Izraz liči na sintagmu „interesna sfera“, koju koriste veće države da označe deo sveta gde očekuju da će moći da vrše uticaj bez mešanja drugih globalnih hegemona. Naravno, ni veoma uticajne zemlje ne uspevaju uvek da druge zemlje poštuju njihova „sfere“. Zato imamo Kubu nadomak SAD-a, Tajvan pored Kine i međunarodni spor oko pripajanja Krima Rusiji. Postoji, naravno, značajna razlika između globalnih sila i Srbije, a to je da su one globalne sile, a Srbija nije.

Naravno, ideja da jedna država ima nekakav patronat i da gleda da štiti prava svojih sunarodnika u drugim državama nije nepoznata. Uglavnom se za to koriste diplomatski instrumenti kao što su bilateralni sporazumi o kulturnoj razmeni, o zaštiti jezika, o školstvu, o političkoj reprezantaciji manjina. Većinu takvih pitanja reguliše i okvir Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ta Konvencija je na snazi od 1998, a Srbija je potpisnik od 2001.

Problem može nastati ako se ide dalje od pretpostavke da Srbi moraju uživati jednaka prava kao i svi ostali građani i da ne budu manje zaštićeni od pripadnika većine. Ako taj izraz „srpski svet“ ne označava „deo sveta gde srpska zajednica i srpska kultura imaju značajnu ulogu“, a umesto toga označava „deo sveta koji je suštinski srpski bez obzira na to šta će misliti drugi ljudi o tome“, onda predstavlja ili teritorijani zahtev ili pretenziju da kontroliše zakonodavstvo i primenu zakona u drugim državama. U tom slučaju bi „srpski svet“ bio šešeljizam u fraku.

Bajdenov kabinet više liči na SAD od kabineta svih njegovih prethodinika

MONITOR: Da li je Džozef Bajden, za ova dva mjeseca pokazao neku vrstu „autorskog pečata“ na onome što je uradio i što je nagovijestio da će uraditi na čelu SAD-a?

GORDI: Za mnoge je Bajden ispao prijatno iznenađenje. Ne samo da je uspeo da Kongres izglasa zakon o pomoći građanima pogođenim pandemijom koji je dosta ambiciozan, pa će uticati na suzbijanje siromaštva među mladima, nego je i sastavio kabinet koji više „liči na Ameriku“ od svih kabineta svih njegovih prethodnika – jedan sjajan primer je da je sada prvi put na čelu SUP-a, koji ima nadzor nad zemljištem pod javnom kontrolom, osoba iz populacije američkih starosedelaca. Činjenica da je stao na stranu radnika u sporu protiv gigantske kompanije Amazon, sugeriše da razume da ključ pridobijanja radničke klase od desnog populizma leži u povratku uticaja sindikalnog pokreta.

Svakako ima i onih koji sa zadovoljstvom gledaju kako skroman čovek radi profesionalan posao, kako ne širi lažne informacije, i kako ne pravi skandale neumesnim objavama na društvenim mrežama. Sam taj osećaj da vladu vode normalni, sposobni i pristojni ljudi je uveliko uticao da život bude manje napet i nesiguran.

Međutim Bajden ima svoja ograničenja. U spoljnoj politici Tramp je ostavio izvestan broj svršenih činova koje neće biti lako preokrenuti. On ne raspolaže takvom većinom u Kongresu da može dobiti baš sve što želi, ta tanka većina od jednog glasa u Senatu ostavlja veliki uticaj u rukama male grupe „umerenih“ Republikanaca i konzervativnih Demokrata.

Nastasja RADOVIĆ