Povežite se sa nama

INTERVJU

DŽEVDET PEPIĆ, GRAĐANSKI AKTIVISTA I BIVŠI UREDNIK LIBERALA: Vrijeme izgubljene nade

Objavljeno prije

na

Svakako da je najbolje, a ja bih rekao i najpoštenije rješenje, održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Zašto? Zato što, htjeli da priznamo, ili ne, promijenjena je izborna volja od 30. avgusta 2020. godine

 

MONITOR: Kako vidite pregovore avgustovske većine da formiraju 44. Vladu?

PEPIĆ: Kao jedan, u suštini, krajnje iznuđen potez. U smislu  da se spasi, što se spasiti može. Naravno, svako onaj koji iole zna i poznaje crnogorske političke prilike, zna i to da su na ovako nešto neki od političkih činilaca nerado pristali. No, što bi se reklo, već viđeno. U pitanju je više ono ,,nametanje, po svaku cijenu našega”, nego što je u pitanju, racionalan princip da se stvarno iznađe rješenje i ponudi konkretan predlog za formiranje 44. Vlade.

Vidimo da se politički subjekti ,,avgustovske većine”, po skoro svim pitanjima slažu ,,kao rogovi u vreći”. Neki se i ponašaju u stilu ,,ili uzmite ove naše, ili sve propada”. Ovakva pregovaranja mi više liče na nametanje, nego stvarnu želja za dogovorom. Nije naknadna pamet, ali se i nakon izglasavanja nepovjerenja Abazovićevoj Vladi i poziva, prije svega DF-a, da se ponovo ,,okupi stara većina”, znalo, zbog toga što se mnogo toga izdešavalo, da se do nekog prihvatljivog rješenja ili neće ili će se dosta teško doći.

MONITOR: Iako je, kako su kazali, postojala velika saglasnost oko imena Miodraga Lekića kao mandatara, pregovori su nastavljeni.

PEPIĆ: Nakon ,,licitiranja”, pominjanja više imena, govora o tome, kakvog pola treba da su kandidati, iskristalisalo se ime Miodraga Lekića. Istina, ovo ime se i u nekim ranijim situacijama, spominjalo. Iako ovaj i ovakav predlog i ne smatram toliko lošim, ovaj i ovakav potez smatram potpuno iznuđenim u stilu ,,daj što daš i što imamo, da se možemo dogovoriti!“  Odmah nakon i takve ponude, nastavljena su prepucavanja i uslovljanja, oko toga, kome i koliko mjesta ,,treba da pripadne”. Tako da i ovakvo rješenje je pod upitnim znakom! Previše je i ucjenjivačkog, sa previše uslovljavanja među političkim akterima ,,stare većine”, da će veoma teško doći do kompromisa među njima. A i ako dođe, više sam nego siguran, da će on biti ,,truli”. Previše je sujete među njima, a bogami i više pohlepe u tome ,,ko i koliko treba, da dobije mjesta u Vladi, kao i po dubini i širini!“ I da će se se ,,serija” optužbi i prepucavanja nastaviti. No, ostaje i  mogućnost da  se makar ,,privremeno” usaglase oko Lekića. Ali, konačno se o tome ,,pita”  Đukanović, da li će on i prihvatiti tu  ponudu, i da li će on to ime, ponuditi crnogorskom parlamentu, i dati mu mandat da sastavi Vladu!

MONITOR: Šta je ključni razlog dosadašnjih neuspješnih dogovora avgustovske  većine?

PEPIĆ: Sujeta većine političara koji učestvuju u njima. Isuviše je bilo grubih riječi, uvreda, prozivanja, napada… Iako može da djeluje grubo, ipak mora se reći, da su se oni puno više zalagali i da se zalažu za partijske i lične interese, nego za javni. Pritom uopšte skoro se i ne osvrćući na ono što su obećali svojim biračima.

Iako se ponekad čini  da smetnju  predstavljaju i ideološke razlike, mislim da to i nije prevashodno. Puno veći  problem je u tome što su politički subjekti koji su bili većina nakon 30. 08. 2020. godine prihvatili skoro u potpunosti onu vrstu političke pohlepe –  angažovanje svojih ,,po dubini i širini” – skoro u potpunosti nastavljajući  tako trodecenijsku praksu DPS-a  i njegovih ,,satelita”.  Pored toga, problem je  što smo tipično partitokratsko društvo. Imamo političare kojima je prvo i jedino radno mjesto da su političari. I koji su u politiku ušli bez i jednog dana radnog staža u obavljanju nekih drugih poslova. I koji se zbog toga ,,svim sredstvima i bore da očuvaju te svoje pozicije”. Jer i hoće da žive od politike, i od privilegija koje se od nje dobijaju. A ko ti ga zna, možda i nijesu ,,spremni”, ili i ne umiju da se nečim drugim bave!

MONITOR: Predsjednik Milo Đukanović zakazao je za kraj sedmice konsultacije sa partijama o novom mandataru, rekavši da su izbori realniji. Kako će se rasplesti ova politička kriza?

PEPIĆ: Moglo bi se slobodno reći da sve ovo što se dešavalo i dešava ide u prilog Đukanoviću, što on koristi za jačanje sopstvene pozicije.

Postavlja se pitanje –  šta i da se dogovori  avgustovska većina? I da sve  usklade, to i ne mora da znači  da će im Đukanović izaći u susret. I da im mora  dati mandatara, po svaku cijenu.

MONITOR: A šta je najbolje rešenje?

PEPIĆ: Svakako da je najbolje, a ja bih rekao i najpoštenije rješenje, održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Nije  naknadna pamet, to sam rekao i odmah nakon pokretanja  stvaranja manjinske Vlade, koju je ponudila URA ( 17. 01. 2021. godine).  Zašto? Zato što htjeli da priznamo, ili ne, promijenjena je izborna volja od 30. 08. 2020. Ako ne svi, onda makar većina onih koji su glasali za koaliciju Crno na bijelo, su glasali zato što su im i  Dritan Abazović i ostali iz ove koalicije dali čvrsto obećanje ,,da nikakve saradnje neće i ne smije biti sa DPS-om”. Posebna je priča sa SNP-om. Koji ima pet poslanika u koaliciji  Za bolju budućnost CG. A ta koalicija je na tim izborima dobila 133 261 ,,glas”. Ko i kako može odrediti, koliko je od tih ,,glasova”, dobio baš SNP. I da li je bilo uopšte onih koji su glasali tu koaliciju, a prihvatljiv im je  bilo kakav vid saradnje sa DPS-om. A upravo se to desilo kada je formirana manjinska Vlada.

Uz to što im je DPS davao podršku u parlamentu ( istina kratku), bilo je i mnogo angažovanja članova DPS- a, i po širini i dubini!

Izbori su, otuda, najpoštenije rješenje. A opravdanje tipa da nemamo institucije, i nije baš neko veliko ,,opravdanje” i ne može da stoji. Jer, mi ih u pravom smislu, nijesmo ni dosad imali. Naravno, to ne znači, da se mora pokušati uraditi sve da se neke, prije svega, pravosudne institucije unaprijede.

MONITOR:  Kako vidite dvije godine od avgustovskih izbora?

PEPIĆ: U najkraćem ove dvije godine, nazvao bih  vrijeme izgubljene nade. Ni ona ,,ekspertska”, ni ova ,,manjinska”, ni približno nijesu ispunile očekivanja onih koji su se istinski zalagali za promjene, a ne za zamjene. Izgubljeno je dragocjeno vrijeme. Najveći gubitnici smo  mi koji smo se više decenija, na demokratski način borili da naše društvo što prije postane demokratsko i građansko. Dobro je  da se vlast promijenila. I da to nije smak svijeta. Ali,  izuzetno loše je to što su oni koji su ,,preuzeli” vlast veoma malo  radili na promjenama. Umjesto toga su se ponašali kao klasična zamjena.

MONITOR: Zašto se nijesu desile promjene?

PEPIĆ: Može se reći da je promjena bilo samo u personalnom, ali ne i u suštinskom smislu. Nastavilo se sa partijskim zapošljavanjem i nepotizmom… Mora se reći i to –  negdje i sa većim intenzitetom. Neki od političara, koji su bili  žestoki kritičari toga do avgustovskih izbora 2020. godine  tražili su i dobijali  za članove svojih porodica visokopozicionirana radna mjesta. Isključivo partijski angažmani u mnogim preduzećima su nesmetano nastavljani. Moram reći i to da je za vrijeme Vlade Zdravka Krivokapića (decembar 2020 – april 2022. godine) bilo i dosta nesnalaženja, pa i neznanja. A i ta i takva Vlada je bila dosta i potpuno nepotistička i pod velikim uticajem jedne crkvene organizacije sastavljena. Dok je ova ,,manjinska” Vlada Dritana Anazovića ( april – avgust 2022.godine), koja je po meni više bila koaliciona, na ,,velika vrata” povratila  neke od kadrova iz vremena  vladavine DPS- a, i imenovala ih na neke pozicije. Ponašajući se u potpunosti u tipičnom partitokratskom smislu.

Mislim da kao društvo  moramo doživjeti katarzu. Da nam ono ,,struka i etika” budu prevashodni u odnosu na ono ,,samo je važno da su naši”. Mi smo nažalost, tipično partitokratsko društvo gdje je puno važnije   koga znamo i ko nas zna, od onoga što znamo. Uz sve to političke ,,elite”, i dalje se više bave i  guraju identitetska pitanja, od onih puno bitnijih. A to je rješavanje najvećeg problema, koji istinski imamo, teškog ekonomsko-socijalnog položaja najvećeg dijela građana! I kada bi se pitanja iz ekonomije istinski počela rješavati, tada bi i ova pitanja, koja nam se  nameću, bila lakše rješiva!

MONITOR: Da li je DPS politička istorija, i ako nije, zašto nije?

PEPIĆ:  Iako to po mnogim ,,zaslugama”  treba da  bude, kao i  sistem koji su kreirali,  daleko smo još od toga.  Sistem vrijednosti koji su ova politička grupacija i  Milo Đukanović uspostavili još uvijek imaju i velikog značaja i uticaja. I umjesto da se u ovih dvije godine više radilo na urušavanju ovog sistema, dosta su ,,novi”  radili po tom istom sistemu.  Ispada da  neki  koji su bili protiv Đukanovića i DPS-a, nijesu to bili iz suštinskih razloga, i zbog stvarnih sistemskih promjena, već prosto samo da im budu zamjena! Uz to, i sam način, formiranje i funkcionisanje ,,manjinske ” Vlade dodao je  vjetar u jedra imenovanjima i postavljenima, održavanju i jačanju DPS-a, kao i njegovih ,,tradicionalnih” partija-saradnica. Tako da se slobodno može reći da je DPS  još uvijek jak. I da će i dalje, nažalost, imati značajnu ulogu u našem društvu.

MONITOR: Svi politički akteri se kunu u reforme i evropski put. Ipak, daleko smo od cilja. Zašto?

PEPIĆ: Tačno tako! Svi politički akteri nas ubjeđuju da su za iskrene reforme. Da su one ,,na pravom evropskom putu”. Da su one te ,,koje nas vode u bolje sjutra”. Da bez ,,njih i njihovog djelovanja, Evropa će nam biti sve dalja i dalja”. I zaista, sve one se ,,ubiše” da nam dokažu da su one te koje ,,baštine evropske vrijednosti”.

Ali , dok se  priča i naglaba  o globalnom, u praksi se i dalje  ćera po lokalnom. Dok su im usta  puna evroatlanskih integracija, naša politička ,,elita” koristi benefite i onoga što im pripada i ne pripada. Dok se priča i poziva na Evropu i njene vrijednosti, naši političari u pravom  balkanskom stilu i dalje nesmetano rade na svoj način. I dalje se koriste mnoge privilegije: službeni automobili, kojih  u prosjeku imamo najviše u Evropi, zapošljavanje i angažovanje svojih, bez obzira na stručnu spremu… i mnogo toga još. I tako će i biti, sve dok se bude i dalje samo pričalo o evropskim vrijednostima, a ne po njima i vladalo. Uz to  mnogi političari nas ubjeđuju da su oni ti kojima ,,Evropa vjeruje”! Treba saslušati ono što nam  nudi i predlaže ,,zapadni svijet”, ali ne sve to bespogovrno prihvatiti. Počesto treba uzeti u obzir i domaće prilike.

Uglavnom, kako radimo i kako se ponašamo, još uvijek smo mi daleko od Evrope.

Milena PEROVIĆ

Komentari

INTERVJU

TEA GORJANC-PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Nedodgovorno se zapostavlja značaj pomirenja u regionu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju

 

 

TXT: MONITOR: HRA i Centar za ženska prava osudili su napad Zorana Ćoća Bećirovića na novinarku Pobjede Anu Raičković, kao apsolutno neprihvatljiv čin nasilja.  Kako vidite dosadašnje reakcije nadležnih i šta bi država morala da učini? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Reagovanje nadležnih je onakvo kakvo treba da bude. Državni vrh je jednoglasno osudio napad, policija je u saopštenju posebno naglasila da želi da unaprijedi bezbjednost novinara, osumnjičeni su odmah privedeni, zadržani i određen im je pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela, jer su izrečene ozbiljne prijetnje novinarki i njenom sinu, i mogućeg uticaja na svjedoke. Sada je važno da procesuiranje bude efikasno, da se postupak ne razvodnjava godinama kao što se dešava. Krivični zakonik od 2021. propisuje strožije kazne za napade na novinare, ali je važno i da se vidi da pravni sistem funkcioniše i da se postupci vode u razumnom roku. Zabrinjava što je ovo sudeći po Sindikatu medija već 18. incident na štetu novinara ove godine.

Reakcije na ovaj događaj, koji nije smio da se desi, pokazuju i dvije karakteristične pojave. Prvo, u javnosti su prisutne naglašene osude napada na novinarku od strane muškog dijela društva, posebno zbog toga što je sve počelo intenzivnim dobacivanjem uvreda ženi iz mraka od strane trojice muškaraca. Važna je ta osuda, jer se naši dječaci moraju učiti novim i mnogo boljim obrascima ponašanja. U tom smislu je ohrabrujuće i svjedočenje novinarke Raičković da sin Bećirovića ni na koji način nije učestvovao u napadu ili vrijeđanju. Druga, razočaravajuća pojava, je to što iako je bilo očevidaca, niko nije pokušao da se umiješa, zaštiti novinarku i spriječi napad, niti je iko drugi, osim nje, pozvao policiju, a to je najmanje što je moglo da se uradi, makar anonimno.


MONITOR: Promocija mržnje, zajedno s mizoginijom i religijskim fanatizmom, sve je prisutnija u crnogorskom društvu, upozorili ste na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Šta to govori o ovom društvu, njegovim vlastima i institucijama? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Uvijek su državni zvaničnici i političari ti koji kreiraju atmosferu, kako mirnodopsku, tako i ratničku. Ova sad nažalost više vuče na ovu drugu. Mislim da se veoma neodgovorno zapostavlja značaj pomirenja u regionu i za crnogorsko društvo i za odnose sa susjedima, a i za učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju. Odnosi sa Hrvatskom su bez ikakve potrebe na najnižem nivou od devedesetih, samo zato što je to odgovaralo vlastima u Srbiji. Sad se ponovo zloupotrebljava slučaj zločinca Balijagića, koji je u bjekstvu, za potpirivanje međuvjerskih i međuetničkih sukoba na sjeveru Crne Gore. Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju. Zanimljivo je i da aktivno bježe od optužbi nadležnih za govor mržnje, bilo tako što se kriju iza imuniteta, kao Marko Kovačević, ili tako što se ne registruju kao mediji u Crnoj Gori, kao portali koji slede politiku srpskih i ruskih vlasti.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PROFESOR EVROPSKOG PRAVA I PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE IZ BEOGRADA: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona nepredvidiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“

 

 

MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?

LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.

MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više  puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?

LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN JOVIĆEVIĆ, REDITELJ I TEORETIČAR FILMA: Topli film

Objavljeno prije

na

Objavio:

Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posjedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan slijed. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir

 

Hibridni dokumentarac Topli film Dragana Jovićevića bavi se kvir fenomenom kroz čak 38 naslova iz jugoslovenske i srpske kinematografije. Topli film imao je premijeru u Solunu, a prikazan je na mnogim festivalima – u Splitu, Paliću, Novom Sadu, Bangkoku, Pekingu, Berlinu, Londonu, Tel Avivu, Ljubljani, Sarajevu, Hagu… Podgorička publika mogla je da ga pogleda na UnderhillFestu i na Nedjelji prajda.

Dragan Jovićević je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz oblasti teorije filma, a osnovne studije završio i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Autor je kratkih filmova, video radova i instalacija. Osnivač je nezavisne produkcijske kuće Greifer. Objavio je nekoliko filmskih knjiga, jedan roman, brojne kratke priče, pripovijetke, naučne studije i eseje. Urednik je rubrike Kultura u nedeljniku Radar. Ranije je istu funkciju obavljao u NIN-u, Danasu, a bio je i urednik dokumentarnog programa na TV Avala. Takođe je filmski kritičar Radio televizije Srbije.

MONITOR: U istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije pronašli ste 65 filmova sa kvir tematikom. Zanimljiv je podatak, koji je na samom početku „Toplog filma“, da postoji scena poljupca dvojice muškaraca u filmu  Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine. Šta Vas je inspirisalo da se bavite kvir odnosima kroz istoriju kinematografije?

JOVIĆEVIĆ: Više toga. Prvo, Topli film je logičan produžetak mojih ranijih teorijskih radova u kojima sam se bavio reistorizacijom jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, iz različitih perspektiva. Tako sam 2014. napisao knjigu Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike s Jovanom Ristićem u kojoj smo tražili sve momente gde je fantastika ušla u ovdašnje filmove i otkrili još impozantniji broj od gotovo 250 filmova, što dugih što kratkih. Odmah zatim, doktorirao sam na Fakultetu dramskih umetnosti sa tezom o žanrovima u srpskoj kinematografiji, što je objavljeno i kao knjiga nekoliko godina kasnije. Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan sled. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir. I naravno, sasvim mi je jasno da će to biti film a ne knjiga ili naučna publikacija, jer  su kvir likovi prosto filmičniji. S druge strane, često čujemo priču o cenzuri nekog filmskog sadržaja zbog gej likova, da je neki glumac odbio da igra gej osobu ili da mlade reditelje te tematike, koje su goruće u svetskoj kinematografiji, uopšte ne interesuju. Ili ih interesuju, ali ne dobijaju finansijsku podršku za njihovo nastajanje. To je sve otvorilo pitanje homofobije, kojim sam na drugom planu hteo da se ovim filmom bavim.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo