Dilema iz naslova i podnaslova ovog teksta, da li je društvo samo skup pojedinaca koji ga čine, ili je i nešto više od toga, poslednji put je aktualizovana, još u vreme, i od strane,Margarete Tačer, bivše premijerke Ujedinjenog kraljevstva (1979-1990), i rodonačelnice takozvane neoliberalne ekonomije. „Gvozdena lejdi”, zapravo, nije uopšte bila u dilemi, njen kategorički odgovor, bio je sasvim u skladu sa njenim nadimkom, društvo je samo skup pojedinaca koji ga čine. I tačka.
Naravno, britanska „Staljinka” nije bila sociolog, nego političar. I ideolog. Ali je stvar upravo u tome. Njen odgovor, na koji smo podsetili, bio je upravo takav, rodonačelnički temelj nove, neokonzervativne kapitalističke kontrarevolucije, politike i ideologije, koja se, evo, već skoro trideset godina lažno predstavlja, kao „neoliberalna ekonomija”. „Kvaka” je u sledećem, ukoliko je kapitalističko društvo samo skup pojedinaca koji ga čine, onda je i sve u tome društvu, bogatstvo, siromaštvo, i sve ostalo, samo izraz pojedinačnih zasluga, dakle zasluženo i opravdano. Onda ne postoji društvo kao nešto više od toga, kao neka dublja i trajnija struktura, celina, sistem, koji bi mogli biti odgovorni, ili, zajedno sa pojedincima koji ga čine, makar, su-odgovorni, za svaki pojedinačni ishod.
Na dilemu iz naslova i podnaslova ovog teksta, društvene nauke i sociologija, dale su nedvosmislen odgovor. Suprotan od odgovora Margarete Tačer. Ali su takav odgovor dale i prirodne nauke, biologija i antropologija. Pre nego iznesemo jedan zadivljujući primer iz ovih drugih, istaknimo još jednom, da je odgovor „Gvozdene lejdi”, zapravo, bio i ostao, ideološki odgovor par ekselans. Čija je funkcija, bila i ostala, da opravda kapitalistički sistem, da taj sistem prikaže kao nešto što je izvan i iznad ljudi, kao nešto potpuno i apsolutno prirodno. Za što ne postoji nikakva alternativa. „There is no alternative”, zloglasna TINA, još jedna je čuvena sentenca britanske „Gvozdene lejdi”.
A sada onaj primer iz prirodnih nauka. Dugujemo ga Danijelu Golemanu, psihologu, piscu i autoru, po mnogima revolucionarno nove Emocionalne inteligencije (1995).U ovoj i svojim drugim delima, izneo je ubedljive prirodnonaučne argumente, protiv temeljnog aksioma vladajuće kapitalističke ideologije, Margarete Tačer i ostalih, po kojem je čovek, po prirodi, apsolutno „pojedinačan”, egoističan i sebičan, i ništa više od toga. Pored ostalih, u tom pravcu i smislu, opisao je i jedan zadivljujući eksperiment, sproveden od strane multidisciplinarnog tima, sastavljenog od vrhunskih biologa, antropologa, psihologa, neurologa i lekara, sa Medicinskog fakulteta bostonskog MIT, jednog od najprestižnijih američkih i svetskih univerziteta.
U ovom eksperimentu, dva mala mačeta, koja leže jedno pored drugog, najpre se redovno hrane, mlekom iz boce. Zatim se pravi promena, jedno meče nastavlja sa redovnom ishranom, drugom hrana počinje da se uskraćuje. U eksperimentu, prvo meče najpre ništa ne primećuje, ali veoma brzo, čim primeti da se njegovom malom drugaru hrana uskraćuje, i samo, solidarno i uporno, prestaje da uzima hranu koja mu se nudi. Kakva „pojedinačnost”, egoističnost i sebičnost. Tim je utvrdio da opisano ponašanje,solidarnosti i empatije, važi za sisare i primate, među ovima, naravno, i za čoveka kao vrstu, ne i za vrste pre čoveka, sisara i primata (ili možda ove vrste još uvek nije dovoljno upoznao).
Ali samo neobavešteni mogu očekivati, da ovakvi eksperimenti, i drugi nesporni dokazi i argumenti, prirodnonaučni i društvenonaučni, svejedno, uopšte mogu da utiču, na vladajuću kapitalističku klasu, ideologiju i politiku. Znamo, u ovima odlučuje nešto sasvim drugo. Interes, novac i moć. Jedini kapitalistički aksiom.
Milan POPOVIĆ
FELJTON4 sedmice
OKO NAS4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
BAŠTE BRIGANJA4 sedmice
ALTERVIZIJA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU3 sedmice