Proces konstituisanja novog, multi-polarnog međunarodnog sistema, započeo je još pre skoro trideset godina, odmah nakon kraja hladnog rata, ali mu je trebalo evo ovoliko vremena, da počne makar da se nazire, a trebaće mu izgleda još toliko, da se razvije i osvesti do kraja. Vladajuća iluzija, najpre ona, tokom 1990-ih, o navodno SAD uni-polarnom svetu, a zatim i ova današnja, u poslednjih nekoliko godina, o navodno novom bi-polarnom hladnom ratu, i dalje je prilično jaka. Kada ne bi znali da iza ove iluzije stoje vladajući međunarodni kapitalistički interesi, ne bi ju mogli ni razumeti.
Jer, o tome da već živimo u jednom novom, multi-polarnom međunarodnom sistemu, a ne više u onom starom, uni-polarnom ili bi-polarnom svetu, govore sve relevantne činjenice. U međunarodnoj ekonomiji i politici: značajno izmenjen sastav deset najrazvijenijih, kao i posledična promena odgovarajućih međunarodnih konfiguracija, nestanak ili opadanje starih, G7/G8 (sedam ranije najrazvijenijih plus Rusija), uz istovremen nastanak novih, G20, BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Amerika), i drugih. Ali ne manje i u međunarodnoj bezbednosti: pre svega nekontrolisano širenje nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, i to ne više samo do rivalskih država, nego, makar kao mogućnost, eksperti nas uveravaju, sada već i do ne-državnih, dakle i terorističkih grupa. I, ne manje značajno, sve ovo, nepovratno.
U naziranju novog posthladnoratovskog multi-polarizma, danas već mogu da se nazru i dve njegove glavne faze. Prva, 1989-2001., od pada Berlinskog zida do napada Al Kaide na Njujork i Vašington, može da se označi kao faza samoumišljenog uspona i spektakularnog sloma one prve velike posthladnoratovske iluzije, o SAD vladavini uni-polarnim svetom, kojoj su promotori i sledbenici, već bili požurili da daju ime rimske veličine i večnosti, Pax Americana. I druga, 2001/2014-2017-, od napada Al Kaide odnosno od kulminacije ukrajinske krize (u istoriji i sam početak može da traje deceniju ili više), do danas i dalje, može da se označi kao sve očiglednije vanjsko manifestovanje, novog multi-polarizma, koji je do ovog momenta još uvek tek inkubirao.
U ovoj drugoj fazi, sve očiglednije se manifestuje, i jedna osobina novog međunarodnog multi-polarizma, koja je nedovoljno primećena i uvažena, a od najvećeg je mogućeg značaja. Reč je o tome da je, za razliku od starog hladnog rata na primer, koji jeste bio prilično nepravedan i brutalan, ali istovremeno i regulisan i bezbedan, ovaj novi posthladnoratovski multi-polarizam, sve samo to ne, to jest još uvek je krajnje divalj, neregulisan i opasan. Zbog nekontrolisanog širenja onih oružja za masovno uništavanje, zapravo apokaliptički opasan, u najužem smislu te reči. O ovoj najvećoj od svih mogućih i zamislivih opasnosti, ne više samo za ovu ili onu naciju ili klasu, nego već i za čitav ljudski rod, više reči biće već u sledećoj Alterviziji.
A ovde, na samom kraju ove, još samo jedna značajna poenta. O dva glavna izvora ove naše potencijalno najopasnije, nedovoljne, a uz to još i iskrivljene, svesti odnosno ne-svesti. Prvi je inercija, koja je, očigledno, jedan od glavnih zakona, ne samo u fizici, nego i u istoriji i politici. A drugi, njena, to jest ove nedovoljne i iskrivljene (ne)svesti, (i)racionalna, ekonomska i interesna funkcija. Jer se svakog dana pokazuje, kako je ova (ne)svest, zapravo, idealno dozirana svest i nesvest, strah i ignorancija, slepilo i manipulacija, one nove, nazadnjačke, desničarske sinteze, kojoj ostareli pozni kapitalizam, u samrtnom ropcu, očigledno pribegava.
Milan POPOVIĆ