Rimu su važni odnosi sa pravoslavnim crkvama. Nemojmo da zaboravimo da je upravo Beograd dugo vremena bio „most“ između Vatikana i Moskve

MONITOR: SPC je, za samo 20-ak dana ostala bez dva najviša i vjerovatno najuticajnija arhijereja: partijarha Irineja i mitropolita Amfilohija. Hoće li to, i na koji način, ostaviti značajne posljedica na funkcionisanje SPC-a?

ĐENOVIĆ: Iako se možda neki neće složiti sa mnom, ali i Njegova svetost i Visokopreosvećeni mitropolit su bili ljudi. Crkvu vodi Hristos, a patrijarh, arhiepiskopi, mitropoliti i episkopi služe Bogu i narodu.

MONITOR: Kao neformalni predvodnik crnogorske opozicije na izborima, mitropolit Amfilohije je značajno uticao na poraz vladajuće partije. Da li se tu radilo o ličnoj moći mitropolita ili uticaju SPC-a, između ostalog?

ĐENOVIĆ: Mislim da je mitropolit Amfilogije imao harizmu i da su ga vernici slušali. Tu harizmu on nije dobio zbog funkcije već je to dar koji neko ima ili nema. Kao neko ko se bavi verskim pravima i slobodama, meni je bila nezamisliva i pomisao da će vlast pokušati da pomisli ono što je crnogorska vlast uradila – da napravi pravni okvir za konfiskaciju crkvene imovine. Političari moraju da shvate da su prolazni. Partije nastaju i nestaju. Danas su parlamentarne, sutra opozicione. Ali crkva je konstanta. Crkva nisu zidovi već živi ljudi – vernici. Vernici različitih političkih opredeljenja, ali ujedinjeni i sabrani u veri. Znači nije u pitanju bilo čija moć, već bezumlje vlasti koja nije shvatala realnost da Crna Gora 2020. godine nije ona ista CG iz vremena komunizma. Pre godinu dana su pokušali da urade ono što ni komunisti nisu u vrhuncu svoje vlasti.

MONITOR: Mitropolit Amfilohije je, kada je preminuo patrijarh Pavle, važio za jednog od najjačih kandidata za patrijarha. Koliko je uspio kasnije da vodi svoju „politiku“ u Saboru i SPC-u?

ĐENOVIĆ: Mitropolit Amfilohije je formacijski bio čovek broj dva u SPC-u jer je osoba koja je arhijerej Mitropolije crnogorsko-primorske, ujedno i čuvar svešteničkog trona. Mitropolit Amfilohije je bio mjestobljustitelj patrijaršijskog trona jer je u trenutku bolesti i kasnije smrti patrijarha Pavla bio član Svetog arhijerejskog sinoda. Što se favorita za izbor kandidata tiče, ni patrijarh Pavle ni patrijarh Irinej, nisu bili izabrani kao favoriti tako da sva nagađanja i procene ko bi mogao da bude naredni patrijarh ne znače puno. Svaki episkop SPC-a koji je u episkopskom zvanju duže od pet godina, može da bude izabran za patrijarha. Njegova „politika“ se umnogome razlikovala od „politike“ patrijarha Irineja koji se priklonio vlasti. Mitropolit Amfilohije je uvek interese Crkve stavljao na prvo mesto što je često značilo sukob sa vlašću, političarima, policijom…

MONITOR: Godinama se govori o jakim podjelama u Crkvi. Pominju se različiti „lobiji“… U govorima na sahrani patrijarha Irineja, on je hvaljen i kao neko ko je uspio da pomiri te struje. Koliko je to tačno i ima li i danas podjela i na koje „teme“?

ĐENOVIĆ: Iskreno ne mislim da je blaženopočivši Patrijarh pomirio različite struje. Možda ih je pre malo primirio. Lobiji postoje svuda u svetu pa i u SPC-u jer na kraju krajeva ipak Sabor više od četrdeset episkopa čine ljudi koji su duhovni staratelji nad preko sedam miliona vernika. Velik je to sistem. Puno ljudi, puno finansija, političkih i ostalih upliva…  Ali s druge strane, ni ti lobiji nisu takvi da je crkva podeljena. Crkva koju čini oko sedam miliona vernika naravno da neće oko svega biti jedinstvena, ali to pak ne znači da neće biti saborna.

MONITOR: Aleksandar Vučić i Milorad Dodik su u govorima hvalili Irineja kao „ blagog a odlučnog“. Vučić je  istakao da je Irinej „srpstvo stavljao iznad svega“ i da se „radovao narastajućoj snazi srpske države“. Zašto se to našlo u govoru predsjednika sekularne, višenacionalne i multikonfesionalne republike? Da li je Vučić objelodanio da će se i dalje oslanjati na „jedinstvo trona i oltara“?

ĐENOVIĆ: Predsednik Vučić koji je na čelu Republike Srbije koja je kao i Crna Gora po Ustavu sekularna država i koji je sam za sebe izjavio da „nije veliki vernik“ govorio je na sahrani Patrijarha samo iz jednog jedinog razloga. Procenio je da mu to politički odgovara i nada se da će time ušićariti još neke glasove na nekim predstojećim izborima. Patrijarh je na prvom mestu ispred svega stavljao Hrista, a ne srpstvo ili bilo šta drugo jer je to uloga patrijarha.  Vučić se može samo nadati na „jedinstvo oltara i trona“ ali je veliko pitanje da li će naredni patrijarh biti za to.

MONITOR: Vučić je u pomenutom govoru rekao da je „završena jedna epoha“, dodajući da se radi o zemaljskom putu Patrijarha.

ĐENOVIĆ: Smrću bilo kog čoveka, pa i patrijarha se završava jedna epoha. Ako pogledamo i uporedimo patrijarhe Germana, Pavla i Irineja videćemo da su svi bili potpuno drugačiji. Verujem da će se i novi patrijarh razlikovati od njih.

MONITOR: Dio vjerskih analitičara i istoričara tvrdi da je država i u 20-om ali i u 21-om vijeku imala veliki uticaj na izbor najviših arhijereja u SPC-u. Neki komentatori su odbili  mogućnost takvog direktnog uticaja, navodeći da je i u komunističko vrijeme, pa i u slučaju izbora patrijarha Germana (za kojeg se, kolokvijalno, govorilo da je „Titov izbor“), crkva podržavala interese države, a ne vladajuće politike i da je, između ostalog, zato praktikovala „apostolski izbor“ između tri kandidata za patrijarha. Kakva su Vaša saznanja o tome?

ĐENOVIĆ: „Apostolski izbor“ je uveden upravo u vreme patrijarha Germana da bi se sprečio upliv politike u izbor patrijarha. Iskreno, skloniji sam da mislim da se država može umešati u odlazak patrijarha, a takav slučaj smo imali bar dva puta u XX veku kada je bilo sasvim jasno da je država „pomogla“ patrijarsima Varnavi i Vikentiju da odu kod Gospoda i uprazne patrijaršijski tron. Isto tako, u početku ni German baš nije „legao“ državnim vlastima pa je zbog svoje sigurnosti morao da se preseli u zgradu Patrijaršije gde je bio koliko-toliko bezbedan. Naravno, bilo bi naivno verovati da i država i druge različite interesne grupe neće imati svoje kandidate, ali ipak je teško poverovati da će imati čak trojicu kandidata koji su u vrhu, da bi se izvuklo njihovo ime. Zanimljivo je čitati podatke iz knjige „Crkve i verske zajednice u FNRJ“ u izdanju OZNA-e, gde se nisu ustručavali da napišu da su imali „svoje kandidate“ kada su bili u pitanju poglavari nekih crkava i verskih  zajednica.

MONITOR: Da li će nova crnogorska zakonodavna i izvršna vlast pokušati da i ona utiče na izbor novog mitropolita na Cetinju? Kao „prirodan“ nasljednik Amfilohija pominjao se vladika budimljansko-nikšićki Joanikije?

ĐENOVIĆ: Naslednika mitropoluta crnogorsko- primorskog biraće Sveti arhijerejski sabor SPC-a. Nisam sklon da mislim da će crnogorska država biti u poziciji da ima značajniji uticaj na izbor novog mitropolita, osim ukoliko to nije osoba kojoj Crna Gora ne može da izda boravišnu i radnu vizu. Iz tog, ali i nekih drugih razloga, verujem da će novi mitropolit biti neko iz Crne Gore.

Vladika Joanikije jeste prirodni naslednik imajući u vidu da je bio bliski Amfilohijev saradnik. Njegov izbor bi crkvi u Crnoj Gori omogućio kontinuitet. Ovo je posebno važno kada se ima na umu bitka vernika SPC-a protiv zakona koji diskriminiše jedinu u svetu priznatu kanonsku pravoslavnu crkvu. Koga će Sveti arhijerejski sabor izabrati ne mogu da predviđam, ali sam siguran da će se ceniti mišljenje „s terena“ tj. Mitropolije crnogorsko-primorske. Uostalom, Amfilohije je ustoličen u veoma teško vreme, kada je broj sveštenika umanjen, a čitave generacije su bile pod dejstvom komunističke ideologije.

MONITOR: Hrvatska štampa je na smrt patrijarha SPC-a reagovala i komentarima da će se sada možda pokrenuti dijalog Vatikana-Beograda-Zagreba u vezi sa kanonizacijom nadbiskupa Alojzija Stepinca. Navodi se da je preminuli Patrijarh kočio taj dijalog, ali se i navode riječi državnog sekretara Svete stolice, Pjetra Parolina, koji je u intervjuu Glasu koncila, rekao da bez pristanka pravoslavaca nema kanonizacije Stepinca?

ĐENOVIĆ: Rimu su važni odnosi sa pravoslavnim crkvama. Nemojmo da zaboravimo da je upravo Beograd dugo vremena bio „most“ između Vatikana i Moskve. Upravo zbog toga je u godinama komunizma beogradski nadbiskup bio Gabrijel Bukatko – grkokatolički vladika križevački. Bukatko je bio most između pravoslavlja i katoličanstva. Ko god da bude izabran za novog patrijarha, Sveti arhijerejski sabor će se pitati kada je u pitanju Stepinac. I da se razumemo, kod Stepinca nije u pitanju šta je uradio, već šta nije uradio da bi zaštitio pravoslavno verništvo u NDH-u. Meni je jasno koliko Hrvati žele da Stepinac bude proglašen za sveca, ali pita se papa Francisko, a ne oni. Za njih je Stepinac odavno svetac.

Nastasja RADOVIĆ