Povežite se sa nama

INTERVJU

Dragan Banjac, novinar iz Beograda: Srbija ide u srednji vijek

Objavljeno prije

na

Onima koji se nadaju da bi trenutni narodni protesti mogli da donesu skoru smjenu režima ostaje da se zamisle nad činjenicom da se pred Skupštinom klicalo Ratku Mladiću i u najgorem kontekstu pominjala Srebrenica

 

MONITOR: Antirežimski protesti u Beogradu i drugim gradovima Srbije i dalje se organizuju. Pošto se o njima plasiraju kontroverzne informacije znali se ko iza njih stoji?

BANJAC: Na početku najteže! Umesto da odgovorim narodski, da to još ne zna ni Mara gatara, pokušaću da prenesem deo eha iz (beogradskog) čaršijskog špajza. U situaciji kada u najavi nije bilo stožera, i još ga nema, prevladavaju glasine, i od nekoliko verzija sve su (logički) nerazumljive. Deo javnosti misli da iza protesta protiv režima stoji ovo što se bespravno zove opozicija. Jedni su ubeđeni da proteste organizuje aktuelna vlast (čitaj: Aleksandar Vučić) za nekakve svoje ciljeve, a nisu malobrojni ni oni koji veruju da ,,vodu mute” Rusi. Suviše je interesnih sfera, a malo kritičke mase i zasad je opšta konfuzija. Jer, ,,opozicija” nije kadra ni da izađe na izbore, a Vučić teško da nalazi razlog za ovakav narodni bunt (pobedio je pre nepun mesec!), a Rusi… Ne treba gubiti iz vida da nekoliko hiljada ruskih špijuna godinama vršlja po Srbiji, a upravo u vreme razgovora za Monitor brzinom japanskog voza raširila se vest da Ivica Dačić i socijalisti ,,ruše” svog koalicionog partnera i da tu ima dima.

MONITOR: Jesu li protesti dokaz da se mnogi građani Srbije više ne plaše prijetnji vlasti?

BANJAC: Ne bih rekao. Građani ove zemlje su čudan materijal. Srbi vole predvodnike, koji su pre svega ruralni u svom nastupu, vole drznike i ugnjetače, valjda zbog utemeljenog i  neobjašnjivog ropskog mentaliteta. Svetina se poistovećuje sa ,,domaćinom” i ujedno ga se plaši, za šta joj on svakodnevno daje povoda.

MONITOR: Hoće Ii ovi protesti prerasti u pobunu protiv autokratije Aleksandra Vučića?

BANJAC: Neće. Ne zaboravite, bivšeg Šešeljevog potrčka narod voli/obožava u neverovatno velikom procentu. Osim toga ovo što se zove opozicijom ne razlikuje se od Vučića i njegovih naprednjaka; protive se priključenju Srbije Evropskoj uniji, veći su rusofili od njega, Kosovo ne bi priznali ni pod razno, imaju aspiracije na ,,srpsku Spartu”, vašu zemlju, svojataju deo BiH (Republiku Srpsku), bogami i deo Hrvatske. Beogradska Politika je čitav blok prošlog vikenda ustupila nedotupavnim tumačima srpskog nacionalnog interesa. Da takvi nisu vodili računa o nacionalnom interesu danas bi Srba bilo 18 miliona.

MONITOR: Je  li ovo, ipak,  početak kraja Vučićeve vladavine?

BANJAC: Teško je reći. Srpski predsednik je sve okupirao, celokupnu državu – vojsku, policiju, crkvu, Univerzitet, obaveštajne službe, navijače (!) i skoro sve medije koji godinama već obmanjuju i truju javnost. Upitajte Srbina da li bi više voleo da bolje živi ili da mrzi Hrvate, Albance, Muslimane, bogami i Crnogorce, reći će da će bolje da živi – kasnije.

MONITOR: Jesu li u pravu analitičari koji tvrde da Vučić gubi podršku iz inostranstva?  

BANJAC: U Srbiji postoji neverovatno veliki broj tzv. analitičara, najviše političkih. Pretežno su to ljudi bez dovoljno znanja i iskustva (izuzimam Cvijetina Milivojevića) i pre bi se moglo reći da su to ljudi koji vole da prdoklače i iz toga izvlače višestruku korist. Srbija je mala zemlja da bi joj predstavnici velikih sila, koji razgovaraju s ovdašnjom političkom boranijom, davali bilo kakvu potporu i verovatno srpska javnost njihovo uslovljavanje doživljava kao podršku.

MONITOR: Je li među demonstrante vlast ubacila esktremiste koji mirne proteste pretvaraju u nasilničke?

BANJAC: Jeste. Još prvog dana pojavili su se ,,navijači”, grupacija kojoj je nekad pripadao i aktuelni srpski predsednik. Svi režimi su ih tetošili, a radi se o banditima, koji na sportska takmičenja putuju o tuđem trošku i redovno prave negativnu reklamu svojoj zemlji kada to zatreba vlastima. Baklje i ostalu ,,opremu” samo oni imaju, sa njima su pripadnici raznih službi u civilu, koji batinaju pretežno one koji mirno protestuju. Onima koji se nadaju da bi trenutni narodni protesti mogli da donesu skoru smenu režima ostaje da se debelo zamisle nad činjenicom da se pred Skupštinom klicalo Ratku Mladiću i u najgorem kontekstu pominjala Srebrenica… Ne zaboravite, međutim, ni ruski faktor…

MONITOR: Na društvenim mrežama pojavila se i vijest da među demonstrantima ima podosta Crnogoraca, a da su prepoznati po tome što – sjede! 

BANJAC: Odgovoriću u duhu pitanja. U Beogradu ima dosta Crnogoraca i u svemu su među najboljima. Ako mislite na Crnogorce ,,uvezene” za ovu priliku iz vaše zemlje u to ne verujem. A to da su prepoznati po tome što sede ne drži vodu, jer i Srbi vole da polože tur. Uostalom, jedan vic kaže da je neki Crnogorac poželeo da bude zmija (,,ležiš, a ideš”). Biće da se radi o poslednjem sinhronizovanom napadu na Crnu Goru, ponajviše da se ublaži srpsko (srbijansko) učešće u nemirima sa popovima u Crnoj Gori, o čemu crnogorska policija ima valjane podatke, a i javnosti je to znano.

MONITOR: Kuda to ide srpsko društvo?

BANJAC: U srednji vek!

MONITOR:  Zaključujete li to i na osnovu mitova i falsifikovanja istorijskih činjenica koji se svakodnevno plasiraju građanima?

BANJAC: Ne znam hoće li ,,nebeski narod” jednog dana zaista moći da leti, ali sam siguran da će još dugo da bude okovan svojim mitovima, zabludama i lažima koje im neprestano servira ovdašnja politička baraberija, a oni to drže za aksiome. Pogledajte u rečniku značenje (gračke) reči mit – starinsko predanje o božanstvima, legendarnim ličnostima i zbivanjima, i da se radi o neverovatnom, fantastičnom događaju, bajci. Ali, Srbi nikako da shvate da su mitovi – laži.

Mnogo toga je u ovoj zemlji okrenuto naglavačke vekovima već.

MONITOR: Jedan od povoda za proteste je i nezadovljstvo građana načinom na koji se vlast bori protiv širenja korona virusa. Je li  vlast najodgovornija za eskalaciju epidemije?

BANJAC: Način borbe ima dosta udela u svemu tome, ali i činjenica da je Srpska napredna stranka osvojila najviše stolica u novom srpskom parlamentu. Vlast jeste najodgovornija. Stiče se utisak da Vlada i Predsednik preko svog tima fingiraju podatke prema svojim potrebama. Povremeno bi se svojim biserima istakao izvesni dr Branimir Nestorović, na početku epidemije pričama da je u pitanju najsmešniji virus u istoriji, pozivajući građane da idu u šoping u Milano. Osim ministra Zlatibora Lončara, dve glavne vedete su zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut dr Darija Kisić -Tepavčević i epidemiolog dr Predrag Kon, penzionisani major sa VMA koji je za svoje zasluge brzo unapređen u čin potpukovnika, a pominju se dva vredna poklona (?), stan na prestižnoj lokaciji Beograd na vodi i džip…

MONITOR: Kakvo je trenutno stanje kad je riječ o epidemiji korona virusa?

BANJAC: Od početka nisam verovao Njegovom timu i Njegovim televizijama. Jedno je ono što se servira javnosti, a drugo stvarnost koja je veoma sumorna. Od toga da zdravstvo u Srbiji nema opremu i lekove potrebne za borbu protiv ove bolesti do (čak!) pogrešnog lečenja i do zabrinjavajuće neorganizovanosti. Čast doktorima kao što je Goran Stefanović sa Infektivne i armiji običnog medicinskog osoblja koje svaki dan gine na terenu.

MONITOR:  Kako komentarišete to što je vlast odlučila da u vrijeme epidemije organizuje izbore?

BANJAC: Drskost! Organizovati izbore (pre toga dozvoliti okupljanje na velikom stadionu) u situaciji eskalacije epidemije najblaže rečeno je drskost, i veliki bezobrazluk. Ali Vučića i tevabiju oko njega to ne brine, jer nema laži i podvale koja ne može da se ,,primi” kod puka putem njegovih medija.

 

Crkva i rusofilstvo

MONITOR: Koliki uticaj u Srbiji ima  Srpska pravoslavna crkva?

BANJAC:  Srpsko društvo godinama ne može (čitaj: ne želi) da se oslobodi uticaja mantijaša iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) i ruskog uticaja koji zemlju, umesto u Evropu, vuče u Evroaziju. Svi ruski ambasadori u Beogradu ponašaju se kao da su paše, a predsednici im obavezno moraju doći na divan po mišljenje. Crkva je veliki problem, meša se u državnu politiku, Republiku Srpsku smatraju delom Srbije, a svoju militantnost SPC je pokazala i nedavnim uplitanjem u suverenost Crne Gore.

 

Predsjednik podržava tabloide

MONITOR: Kao  dugogodišnji  ugledni novinar  kako gledate na  tabloidizaciju, senzacionalizam i komercijalizaciju medija, koji sve više potiskuju profesionalno i etičko novinarstvo?

BANJAC: Mediji naliče društvu i državi. Kao da je sve počelo pred raspad Jugoslavije. Setimo se Odjeka i reagovanja u Politici, listu koji je služio svim režimima. Izuzimajući nekoliko časnih izuzetaka (Slobodna Dalmacija, Oslobođenje i Borba) svi su se štampani i elektronski mediji u bivšoj Jugoslaviji upregli u ratna kola. U Beogradu se otišlo najdalje ili palo najdublje ako hoćete.

Poslednjih desetak godina, pored slabog vladanja osnovnim postulatima profesije i nepostojanja elementarne pismenosti, u srpskim tabloidnim listovima na naslovnicama se plasira neviđeni prostakluk, pun uvreda i laži.

Da Nezavisno udruženje ima snage da sprovede pravila Kodeksa, devedeset odsto medija bilo bi zabranjeno. Upravo takve medije zdušno (novčano) podržavaju Vlada i srpski predsednik, kao i to da RTS citira takve novine.

                Veseljko Koprivica

Komentari

INTERVJU

MIODRAG VUJOVIĆ, EKONOMSKI ANALITIČAR: Logika Skarlet O’Hare

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi

 

 

MONITOR: Dobili smo prijedlog budžeta za 2025. godinu, sa tri dana kašnjenja u odnosu na zakonsku normu. Kakvi su prvi utisci?

VUJOVIĆ: Da je Budžet koncipiran sasvim surotno od onog što je obećavala ova vlast kada je bila opozicija. On je prepun stavki koje govore o povećanju privilegija i beneficija za one koji su na vlasti, a dozirana su sredstva prava iz oblasti socijlne zaštite. Druga impresija je da se isuviše nonšalantno predstavljaju trenutna i buduća budžetska opterećenja.

Dva paramtera nam dosta govore. Prvi: uvećana su sredstva za reprezentaciju sa oko 650 hiljada eura koliko je planirano za ovu, na preko miliona eura za narednu godinu, službena putovanja su uvećana sa 5,8 na oko 8,2 miliona, dakle uvećanje od 41 posto dok je za porodiljsko odstvo uvećanje bilo sa 35 na 36 miliona, ili manje od 3 posto. Stavka ostala prava iz oblasti socijalne zaštite nepromijenjena je u odnosu na 2024. godinu. Poseban komentar ne treba.

Drugi: nedostajuća sredstva na nivou od 1,14 milijardi eura prilično su velika, bez obzira na zavodljivost određenih parametara o sveopštem rastu. Dionica autoputa Smokovac – Mateševo je koštala znatno ispod tog iznosa sa svim mogućim propustima, finansijskim nepromišljenostima i nedorečenostima. Naravno da nova vlast nasljeđuje dugove prethodne i da ih mora servisirati, ali to je ne lišava odgovornopsti da sistem uvede u stabilnije okvire. Jednog dana će i neka buduća vlast morati da menadžeriše vraćanja nekih ranijih dugova. Vidjeli ste trendove u socijlanim davanjama, to je indikator da stvari nisu ružičaste ni sada.

Ova dva parametra izazivaju nelagodu i sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BODO VEBER, SAVJET ZA POLITIKU DEMOKRATIZACIJE, BERLIN: Šolcov poziv Putinu je štetan – samim tim što se desio

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako EU zaista želi štititi Zapadni Balkan od Trampa, ima samo par sedmica za sveobuhvatni strateški politički preokret prema regiji, baziran na čvrstoj i dosljednoj odbrani svojih demokratskih vrijednosti

 

 

MONITOR: Razrješenje ministra finansija Kristijana Lindnera iz liberalne FDP, povod je za gubitak većine njemačkog kancelara Olafa Šolca u Bundestagu. Šta su pravi uzroci raspada vladajuće „semafor koalicije“?

VEBER: Vladajuća semafor koalicija prva je u istoriji Savezne Republike Njemačke koja nije bila sastavljena od dvije nego od  tri stranke, što je značilo vise ideološko-programskih razlika nego što je uopbičajeno. A onda su svjetski politički tokovi-konkretno rat u Ukrajini, suštinski promijenili okvir vladavine naspram dogovorenog, kompromisnog vladinog programa. U prvoj godini, 2022. to je značilo uspješan krizni manadžment oslobođenja ovisnosti od ruskih energenata. Medjutim, ekonomske poslijedice i prethodne korona pandemije te tog skupog preobrata, bili su inflacija te ekonomska recesija zbog rasta energetskih troškova naše industrije. Politički se s time nositi zatijevalo je dogovor između ideološko suprotnih finansijskih politika koalicijskih stranaka – liberali sa politikom štednje, socijaldemokrati i zeleni s politikom novog zaduživanja. Našli su izlaz u triku – preusmjeravanje 60 milijardi eura predviđenih a nepotrošenih od prethodne vlade. Taj je kompromis 2023. godine iznenadno srušen od Ustavnog suda, kome se bila obratila opoziciona CDU. Od tada traje rat koalicijskih partnera – u 2023. su još uspjeli dogovoriti kompromis za budžet za 2024. Ove jeseni  spremnosti za kompromis oko budžeta došao je kraj.

MONITOR: Vanredni parlamentarni izbori se predviđaju za februar 2025., a ankete pokazuju veliku prednost CDU Fridriha Merca od oko 32 posto a prema njima, SPD ima oko 15 posto. Ako rezultat na izborima bude sličan, ko bi bio vjerovatan partner CDU-sem očekivane CSU?

VEBER: Već godinu sve tri stranke sada raspadnute koalicije imaju manje  nego opozicioni CDU-CSU. Međutim, pošto se koalicija razišla zbog ideologijskih razlika, mi u Njemačkoj- prvi put u najmanje dvije decenije, imaćemo izbornu kampanju između političkih vizija i programa građanskih parlamentarnih stranaka. To je  već smanjilo postotak populističkih stranaka, konkretno novoformirane stranke Savez Sarah Wagenknecht (BSW)  sa prethodnih 10 na šest pa sad pet posto, i blizu su- prvi put rizika da neće ući u Bundestag, dok tradicionalno prirodni partner CDU-a – liberali (FDP) i dalje rizikuju da ispadnu iz parlamenta. Pod tim okolnostima, CDU-CSU će imati koalicijsku opciju samo između Socijaldemokrata i Zelenih.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR NADIJA REBRONJA, DOCENTKINJA NA DRŽAVNOM UNIVERZITETU U NOVOM PAZARU: Brisanje bošnjačke književnosti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izbacivanje predmeta iz bošnjačke književnosti i profesorke bošnjačke književnosti jasan je koncept. Protiv brisanja sam se  pobunila. Za svoj angažman brutalno sam kažnjena jer nisam pristala na cenzurisanje knjiga prema kojima osjećam ljubav

 

Nadija Rebronja je pjesnikinja i esejistkinja. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Predaje književnost kao univerzitetski docent. Njena poezija je prevođena na engleski, španski, italijanski, francuski, njemački, poljski, turski, persijski, makedonski, albanski i slovenački jezik. Kao naučnik-istraživač boravila je na Univerzitetu u Beču (2009) i Univerzitetu u Granadi (2010—2011). Kao predavač književnosti održala je nekoliko gostujućih predavanja na univerzitetima u Panami na španskom jeziku. Govori engleski, španski i turski, služi se ruskim i poznaje arapski jezik. Školovala se, duže ili kraće živjela u Novom Pazaru, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Granadi, Beču, Istanbulu. Ne vjeruje u adrese ni mjesta boravka.

MONITOR: Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru radite od 2007. Očekivali ste da vas nakon odličnih preporuka stručne komisije izaberu u zvanje vanrednog profesora. Umjesto toga, odbijen je vaš reizbor u docenta, pa nakon isteka ugovora u januaru 2025. očekujete otkaz. Kako je došlo do svega ovoga?

REBRONJA: To nisam očekivala. Ispunila sam sve uslove za vanrednog profesora i od traženih 24 boda, koliko je potrebno za napredovanje, imam 76. Komisija je ocijenila da ja višestruko premašujem tražene uslove i da u svakom aspektu koji se vrednuje kao uslov pokazujem izvrsnost. U poslednjih 10-13 godina izbori u više zvanje na DUNP više liče na montirane procese protiv ljudi nego na ono što je akademska praksa. Izmišljaju se izgovori da kolege ne mogu da napreduju i biraju ih 2-3 puta u docentsko zvanje iako imaju uslove za napredovanje. Dešavalo se da kolegama traže da od matičnog odbora koji funkcioniše pri Ministarstvu prosvjete dostave potvrde koje ne postoje jer ih taj odbor ne izdaje. Neke kolege  pristaju na sve to da zbog egzistencije. Mnogi zbog svega napuštaju univerzitet, izgubili smo dragocjene kadrove, vodeće intelektualce. Mi koji smo gradili ovaj univerzitet od njegovog početka u želji da emancipujemo podneblje u kom živimo, što je valjda suštinski nagon intelektualca, u nekom trenutku osjetili smo da smo dio Potemkinovog sela, da igramo u teatru apsurda čiji je cilj da se uhljebe pojedinci a da se adekvatan razvoj tog kraja ne desi.

Praksa maltretiranje ljudi pri izboru u zvanje dovela je do toga da su jedine osobe koje su gradile svoju karijeru na DUNP od asistenta, a koje su uspjele da pređu put do redovnog profesora zapravo rektorka Zana Dolićanin i njen brat Edin Dolićanin. Oni su djeca prvog rektora koji je učestvovao u osnivanju univerziteta, Ćemala Dolićanina. Nakon svega, Zana je izabrana za rektorku jer nije bilo mnogo redovnih profesora koji su konkurencija.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo