Vučić je velemajstor proizvođenja kvazidogađaja i dramatizacija u kojima stvari može preokrenuti samo njegova odluka, donijeta – naravno u posljednji čas
MONITOR: Da li je neslaganje naših prodemokratskih stranaka stvar njihove demokratičnosti ili nečeg drugog?
STOJILJKOVIĆ: Tamo gde nema ni savesti ni moralne odgovornosti, niti je moguće stvari dovesti do eventualne krivične, ostaje samo politička odgovornost. Ona se demokratski utvrđuje na izborima koji nose rizik gubitka vlasti. Čude li zato nastojanja da se torpeduje i minimalna, izborna demokratija? Uz kontrolu nad svim resursima moći vlasti poput Vučićeve, koriste još dva oprobana sredstva. Prvo, šire svoj front tako što nakon svakih izbora neko ko je ”zanoćio u opoziciji ne odoli da se probudi u klupama vlasti”. Drugo, tako što kombinovanjem izbornih mućki sa datim delimičnim ustupcima uvek oko izbornog nastupa podeli opoziciju. Dakle, ne radi se o višku demokratije u opozicionim redovima, jer se vidi da su i ove stranke spremne da isključuju nedisiplinovane odbore, već o nedovoljnoj moći očuvanja bar strateškog jedinstva u situaciji decenijske neravnopravnosti i posledične frustriranosti. Na kraju, kad se, uz jedinstvo, sklope gubitak podrške spoljnih veto igrača i masovni izlazak nezadovoljnih građana na ulice, ipak dođe do promena.
MONITOR: Oni koji u Srbiji bojkotuju dio ovih izbora, kao glavni argument pominju da su u pregovorima sa vlašću došli do toga da je „imaju u šaci“, a da je izlazak na izbore 2.juna velika greška. Da li je mogućnost izbora na jesen bio samo „golub na grani“, kako komentarišu neki od protivnika bojkota?
STOJILJKOVIĆ: Izborni uslovi su daleko od prihvatljivih ali takvi neće biti ni posle leta. Mali pomak je ipak napravljen ali je plaćena cena podela opozicije. Pri tome, nije lako objasnti da, pod istim uslovima, na neke izbore hoćeš a na druge nećeš. Ostaje nada da će se nešto promenti do krajnog roka za prijavu izbornih lista. Ili bar da se neće razoriti strateško opoziciono jedinstvo koje se raspada međusobnim sumnjama i optužbama.
MONITOR: Više predstavnika opozicije je bilo u posjetama i razgovorima u Evropskom parlamentu, Bundestagu, francuskom Savjetu…Utisak je da je efekat njihovog lobiranja za skretanje pažnje EU na izbornu kradju, imao domet samo do Rezolucije EP. Stigao je izvještaj ODIHR i njegovih 25 preporuka i manje-više jasnog pritiska na vlast. Da li je moguće da je donijeta odluka da Brisel zaustavi dalje javne pritiske na Aleksandra Vučića?
STOJILJKOVIĆ: Brisel je već zabavljen sopstvenim izborima i već tradicionalno licemerno sklon da gleda da, u svom procenjenom geostrateškom interesu, oprosti nepodopštine svakom igraču stabilokrati koji je “mangup iz naših a ne njihovih redova“. Konkurs za miljenika je, međutim, ipak otvoren i Vučić može biti zamenjen nekim lojalnijim – a ako se baš posreći i sklonijim demokratiji.
MONITOR: Savo Manojlović, predvodnik pokreta Kreni-Promeni, izaći će prvi put na izbore i to kao kandidat za gradonačelnika Beograda. Nije pokazao volju da bude dio opozicije „Biram borbu“. Da li bi Manojlović mogao da ispuni vakuum „perspektivne“ građanske desnice?
STOJILJKOVIĆ: Nadajmo se da je tačna procena da Manojlović siguno prelazi cenzus, da će Kreni-promeni izvesti na izbore i nešto apstinenata i da će biti u postizbornom savezu sa “Biram borbu” koalicijom. Naći će se tu i neki iz građanske desnice koja je već uspešno izmrvljena ili pak integrirana u poredak. Kad ćemo već postati politički punoletni ?
MONITOR: Ovog mjeseca se u GS UN glasa o predlogu Rezolucije o genocidu u Srebrenici- a u Komitetu ministara SE o prijemu Kosova u članstvo. Pokrenute su, u zadnji čas, i neke diplomatske aktivnosti. Koliko ovaj „prekretnički maj“ ide na ruku učvršćivanju pozicije Aleksandra Vučića u predizborno vrijeme?
STOJILJKOVIĆ: Vučić je velemajstor proizvođenja kvazidogađaja i dramatizacija u kojima stvari može preokrenuti samo njegova odluka, doneta – naravno u poslednji čas. Igrač na više razboja istovremeno iz nevolja izlazi tako što servilnost prema moćnicima prepokriva verbalnim junačenjem za unutrašnju upotrebu. I prolaziće mu to sve dok polovina birača drži da je narod bez vođe koga samo treba slediti, kao telo bez glave.
MONITOR: Aleksandar Vučić je nedavno neke predstavnike SAD i Švajcarske nazvao„odvratnim“. Za slovenačke je rekao da su „najodvratniji“. Pravdao se a posle i izvinio „slovenačkom narodu“…Njegove inicijative u Njujorku i Strazburu nisu dobro primljene u regionu. Procjenjuje se da je i ono što govori Dodik, njihova zajednička odluka. Da li Vučić „zna“ da je još nezamjenjiv regionalni igrač i za Zapad i za Istok?
STOJILJKOVIĆ: Zna, naravno i to sve dok uspešno hoda po žici i čini se da, iako mu ni Istok ni Zapad ne veruju, ne vide mu još realnu zamenu nekim lojalnijim. Kao ni sopstveni uplašeni građani skloni, recimo, da poveruju da je odbrana Dodika, odbrana Srpske. Verbalni ispadi poput Vučićevih ili Dodikove rasistoidne priče da ne može da deli isti vazduh sa Bošnjacima – koja se posle pegla u izjavi koja cilja tek bošnjačku političku elitu nije, međutim, tek lokalno izolovana pojava. Radi se o globalnom trendu histerizacije reakcija na neistomišljenike koja se širi medijima i društvenim mrežama, odnosno kenselovanja neistomišljenika kao agresivnoj reakciji na negdašnja preterivanja političke korektnosti.
MONITOR: Ministar spoljnih poslova BiH, Elmedin Konaković, „ocrnio“ je ambasadora Izraela u Srbiji, Jahela Vilana, zbog njegove izjave da je teško upoređivati holokaust i genocid u Srebrenici…Reagovanje Izraela na Hamasov napad, u Gazi je do sada životom platilo više od 35.000 ljudi, mahom civila. U kom „svijetlu“ biste posmatrali ovaj nediplomatični sukob?
STOJILJKOVIĆ: Očito da ni žrtve genocida nisu imune na neku vrstu „ ekskluzivnosti u patnji “ ali ni na spremnosti da, kao Izrael u Gazi, primeni genocidnu reakciju na teroristički napad. Na drugoj strani, u priči o rezoluciji Generalne skupštine o genocidu u Srebrenici, ima čini se bar jednako želje da se-unutar geostrateških igara i sponzorstava, ojača argumentacija da je Republika Srpska genocidna tvorevina, kao i nastojanja da se zločini nikada ne zaborave i ne ponove.
MONITOR: Oba doma Kongresa su izglasala 95 milijardi pomoći saveznicima SAD. Predsjednik Džozef Bajden je zagovornik rješenja o „dvije države“ na Bliskom istoku, ali i insistiranja da Ukrajina „ide do kraja“ u ratu sa Rusijom. Tajvan je element glavnih neslaganja SAD i Kine…Kako je predsjednička trka uveliko u toku, koliko će stavovi o spoljnoj politici i finansiranju saveznika uticati na njen ishod?
STOJILJKOVIĆ: Kako su samo stvari izgledale jednostavno pre samo tri decenije sa padom Berlinskog zida i Fukojaminim panliberalnim Eshatonom i proglašavanjem kraja istorije. Kapitalizam je ostao bez konkurencije – no, sa decenijskim rastom Kine i agresijom Rusije na Ukrajinu kao imperijalnom reakcijom na prethodnu tendenciju njenog okruživanja, kao da je Pax Americana dovedena u pitanje. Nadam se da smo tek u drugom hladnom ratu kome sledi, nakon burne decenije sleganja tla, stabilizovan multilateralan poredak a ne već na ivici novog svetskog rata sa samouništavajućim posledicama. Meni se, kao “čudaku“ koji – između plutokratskog kapitalizma sa već perverznim nejednakostima i distopijskom slikom sveta iz Davosa u kome „ nećemo imati ništa a bićemo sretni “ i novih despotija (u kojima spin diktatori sistemom socijalnog bodovanja i obećanim rastom kontrolišu podanike), bira ono što Piketi naziva decentralizovanim, participativnim i ekološkim socijalizmom. Izbor između Trampa i Bajdena je neprivlačan ali posledično važan. Trampov populizam je maligna, “autoimuna bolest demokratije “ (Kin), ali on ne vodi ratove i lako se dogovara sa autokratama. No u svetu u kome vladaju oni koji uspešno upravljaju pažnjom, pobediće onaj ko u prinudnom izboru bolje pogađa moj interes. Ili ga manje iritira. Vreme političke infantilizacije je još u svome zenitu.
Nova vlada, stari obrazac
MONITOR: Među 31 ministrom i ministarkom nove Vlade Srbije je i Nenad Popović koji se sa potpredsjednikom Aleksandrom Vulinom nalazi na listi sankcionisanih od strane SAD. Ipak, najveća novost je da je ministarka i Milica Đurđević Stamenkovski, predsjednica desničarske stranke Zavetnici koja je na izborima u decembru bila dio desne opozicije i velika kritičarka vlasti. Kako ocjenjujete logiku kojom je sastavljena ova Vlada?
STOJILJKOVIĆ: I najnovija „prvomajska“ Vučić-Vučevićeva vlada sledi stari obrazac. Prekobrojna je da namiri sve apetite i sklopljena u poslednji čas-iako za to nije bilo nikakvog racionalnog političkog razloga, sem da se unize i disciplinuju njeni članovi. U njoj je jezgro proverenih – koji se rotiraju sa pozicije na poziciju, upotrebljivih na srednji rok i onih koji igraju samo jednu sezonu. U ravnoteži ili šaci se drže sopstveni kadrovi, apetiti partnera i tzv. eksperti koji, na kraju završe kao partijski uhljebi. Povratak Vulina je dokaz da najverniji ponovo izrone i kada to niko ne očekuje. To je i razlog što se vođa tako odano služi na dvoru. Zavetnica i Macura su stara priča o nagrađivanju prebega koji se onda usisaju i marginalizuju. Najzad, Vulin i Popović poruka su za spoljnu publiku upotrebu-što opet ne znači da će vlada voditi prorusku politiku. I da će baš potrajati. Jedan je samo veliki nabildovani Vođa koji nas vodi tamo gde opstaje na vlasti-bila to i nedođija.
Ne vjerujući u promjene, birači slijede svoj mali uhljebni interes
MONITOR:. Procjena je da 800.000 ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu…Još jedan je Prvi maj: ima li rješenja za ovu našu „enigmu“?
STOJILJKOVIĆ: Beg iz siromaštva, kvalitetne javne usluge i radna mesta su tri teme koje građani EU smatraju prioritetima u anketi Eurobarometra, tokom kampanje za izbore za Evropski parlament. Najvažnija su to pitanja i za građanke i građane Srbije u kojoj , recimo, do plate za pristojan život od hiljadu i stotinak evra ne dosegne bar njih četiri petine. No ta pitanja nisu i na vrhu izborne agende zato što svi učesnici izbora jedno obećavaju zavodeći siromašnu biračku većinu- a drugo rade kada dođu na vlast, stvarajući sopstvenu klijentelističku mrežu, odnosno servilno služeći korporativnom kapitalu. Posledično-ne verujući više da će se ovde ikada nešto suštinski promeniti, birači slede svoj mali kalkulantski uhlebni interes ili se “lože” na velike teme straha za sudbinu srpstva. Rešenje je u tome da, recimo, sindikati i profesionalna udruženja uspostave svoje zahteve i prinude (opozicione, demokratske) političke aktere da ih oročeno i kontrolisano ispunjavaju. U prethodno izmenjenom sistemu izbora koji nam obezbeđuje makar približan uticaj onome koji na to ko će se naći na izbornim listama imaju partijske oligarhije.
Nastasja RADOVIĆ
DANAS, SJUTRA2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
OKO NAS4 sedmice