Berlin je u potrazi za novim izvorima energije, a litijum je važan za električna vozila. Taj proces je dubok i u Njemačkoj će nadživjeti Šolcovu vladu

MONITOR: Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, ovih dana se „rastrčao“ po zapadnim prestonicama. I odatle on se stalno obraća građanstvu Srbije, govoreći o svojim uspješnim susretima sa drugim liderima, a istovremeno i o podizanju plata i penzija. Kao da se plaši da u zemlji – dok je u Londonu ili Parizu, ne izgubi na prestižu?

VUKSANOVIĆ: Ekonomske teme već su sastavni deo komunikacione strategije gde se svojim biračima govori o velikim uspesima, naročito u trenutku kada se problemi poput inflacije i rastućih troškova života osećaju. Istovremeno, korišćenje spoljne politike i inostranih poseta zarad unutrašnje promocije gde sebe prikazujete kao uspešnog lidera male zemlje koju poštuju u inostranstvu, bio je deo političkog života čak i u vreme Borisa Tadića i Vuka Jeremića. Razlika je što je ta praksa doživela neslućene razmere u poslednjih 12 godina u medijskom i političkom prostoru.

MONITOR: Mnogo je bure oko ozvaničenja saradnje u vezi sa održivim sirovinama, čemu je u Beogradu prisustvoao i kancelar Olaf Šolc. „Srbija igra ključnu ulogu za nas“, rekao je Šolc. Maroš Šefšovič, potpredsjednik EK, je izbor Srbije za glavnog partnera EU u eksploataciji litijuma, objasnio time što je Srbija „najdalje odmakla u pripremama“. Neki od protivnka projekta potez EU nazivaju i nekom vrstom novog neokolonijalizma?

VUKSANOVIĆ: Iako ne volim izraz neokolonijalizam, ukoliko se projekat realizuje na način na koji kritičari ukazuju da će se realizovati kada su u pitanju ekološki standardi i drugi standardi vladavine prava, reputacija EU koja je već sada ozbiljno ugrožena,  preživeće još jedan ozbiljan udarac. Ako stvari krenu tim putem i ako EU ne bude uspešna u sprovođenju garancija koje je dala Srbiji vezano za ekološke standarde, biće veoma teško pričati o EU i njenoj ulozi na Balkanu kao projektu baziranom na vrednostima.

MONITOR:  Šolc  je u Beogradu više puta naglasio važnost potpisanih dokumenata , kao dokaz da Evropa može da ostane suverena u svijetu koji se „brzo mijenja“. Ima onih koji ovaj gotovo obrt u odnosu-posebno njemačke vlade prema vlasti u Srbiji, shvataju kao više političku nego privrednu saradnju. Kakvo je Vaše mišljenje?

VUKSANOVIĆ: Ako izuzmemo srpsku perspektivu gde se pitanje litijuma tretira na način koji je već opisan, Srbija se našla u centru mnogo ozbiljnijeg globalnog procesa. Proces globalizacije i stvaranje odnosa planetarne međuzavisnosti je odavno ugrožen. Nakon američko-kineskog trgovinsko-tehnološkog rata u vreme Trampove administracije, pandemije COVID-19 i ruske invazije na Ukrajinu globalan lanac snabdevanja kao jedna od osnovih karakteristika globalizacije erodira pošto usled ovih geopolitičkih procesa najmoćnije države ne žele da zavise od drugih, naročito ne od svojih geopolitičkih rivala, za snabdevanje najkritičnijih sirovina i proizvoda. Pitanje litijuma je pitanje pristupa sirovini koja je neophodna za energetsku tranziciju, ali je isto tako pitanje formiranja zasebnog lanca snabdevanja za EU. Samim tim, i EU uz podršku SAD, žele da Srbija bude u evropskom lancu snabdevanja i da srpski litijum ne završi u rukama Pekinga ili Moskve.

MONITOR: Opozicija, koja se protivi iskopavanju litijuma, tražila je sastanak sa Šolcom. Izdejstvovala je tek  sastanak sa državnom sekretarkom jednog njemačkog ministarstva. Prije nekoliko mjeseci je dobijala podršku i u Vladi Njemačke u borbi protiv velikih izbornih nereguralnosti. Da li je ova promjena posljedica i Šulcove borbe da popravi svoj i rejting svoje stranke u trci za još jedan kancelarski mandat 2025-e, posle  loših rezultata SDP na izborima za EP?

VUKSANOVIĆ: Nemačka je jedan od gubitnika rata u Ukrajini zbog štete po nemačku ekonomiju, usled jakih privrednih veza sa Rusijom, posebno energetskih. Ekološku politiku vladajuće levo-zelene koalicije u Nemačkoj mnogi doživljavaju kao nerealni, ambiciozni, elitistički projekat koji ide na uštrb radničke i srednje klase. Znači, pitanje je da li će ova vlada preživeti sledeće izbore u Nemačkoj. Stoga, Berlin je u potrazi za novim izvorima energije i litijum je važan za električna vozila. Taj proces je dubok i u Nemačkoj će nadživeti Šolcovu vladu.

MONITOR: Predsjednik Kine Si Đinping, u maju tokom turneje po Evropi.  nije u Parizu  postigao dogovor o porezu na uvoz kineskih električnih automobila u EU, ali se „utješio“ poslovima koje je dogovorio u Budimpešti. Glavni se odnosio na proizvodnju električnih automobila. Takvu ponudu od Kine Beograd nije dobio. Sada je od EU dobija, ali uz ovdašnju rudu litijuma. I SAD i EU su u naporu da zaštite svoja tržišta od jeftine ili povoljne robe iz Kine, ali što se tiče Srbije djeluje da se radi o zaštiti EU i Evrope od mnogo ozbiljnijeg kineskog uticaja?

VUKSANOVIĆ. Kao što sam već rekao, Kina je u centru ovog procesa, uključujući i za Srbiju. Kina ima veoma moćnu ulogu na globalnom tržištu električnih automobila, što govori o njenoj rastućoj globalnoj ulozi kao supersile u usponu u domenu visoke tehnologije i novih zelenih tehnologija. Rivalitet Evrope sa Kinom u tom domenu je sada došao do Srbije.

MONITOR: Premijer Orban je, pošto je Mađarska preuzela predsjedavanje Evropskim savjetom, obišao Kijev, Moskvu, Peking i Trampov Mar a Lago. EU institucije su se ogradile od te „mirovne misije“. Koliko  bi Orbanov pristup mogao povećati pukotinu u jedinstvenom otporu agresiji Rusije, koju sada narušavaju Orban, donekle slovački premijer Fico i ponekom opaskom, hrvatski predsjednik  Milanović?

VUKSANOVIĆ: Iako se mnogo govorilo o obnovljenom jedinstvu Zapada nakon ruske invazije na Ukrajinu, već tokom prve godine rata su se mogle nagovestiti pukotine u tom jedinstvu. Kako rat traje i kako sve očiglednije postaje da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju, postojaće sve veći zamor na Zapadu, prvenstveno među širom populacijom koja će biti fokusirana na ekonomiju i unutrašnje probleme, a to će se neminovno odraziti na mnoge vlade. Međutim, i dalje će za ovaj proces odlučujući biti ishod američkih predsedničkih izbora.

MONITOR: U UK nedavno je formirana laburistička vlada. U Parizu je, posle mnogo uzbuđenja, pobjedu odnio Novi narodni front. Dok je ultra-desnica ojačala na EU izborima, lijevi centar, liberali ali i dio ultra-ljevice, pokušavaju da naprave „ravnotežu“ na zapadu Evrope. S obzirom na neizvesnost trajanja sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ima li razloga za strepnju od jačanja društvenih sukoba?

VUKSANOVIĆ: I pre ovih ratova, imali smo proces rastuće socijalne, kulturne i političke polarizacije u Evropi i Severnoj Americi. Ukrajina ima izvesnu ulogu u tom mozaiku pošto su neki zabrinuti zbog ekonomske cene tog rata, dok neki zapadnu politiku u Ukrajini percipiraju i kritikuju kao još jedan omanuli spoljnopolitički projekat liberalnih elita nakon neuspelih vojnih intervencija na Bliskom istoku i Avganistanu. Gaza je vruće pitanje za islamsku zajednicu u zapadnim zemljama, kao i za novu generaciju levo-orijentisane antiratne omladine koja za razliku od starijih generacija ima mnogo više simpatije za Palestince. Međutim, ključno pitanje podele i najverovatnije dominantna tema u unutrašnjoj politici zapadnih zemalja biće pitanje migracije i demografskih promena. To pitanje će odlučivati da li će preživeti tradicionalne političke partije ili će se nastaviti proces jačanja populista.

MONITOR: U SAD su se zbili dramatični događaji: pokušaj atentata na jednog predsjedničkog kandidata i odustajanje od trke za partijsku nominaciju drugog. Bajden je našao zamjenu u potpredsjednici Kamali Haris, a Tramp je na izbornoj konvenciji Republikanaca i zvanično postao predsjednički kandidat. Koliko se odustajanjem Bajdena i novim kandidatom  ugrožava dosadašnja Trampova prednost?

VUKSANOVIĆ: Harisova je uspela da vrati entuzijazam glasačima Demokratske partije, ali i to nije garant njene pobede. Radi se o osobi koja nije poznata po veštini vođenja ozbiljne kampanje. Njena kampanja za demokratskog predsedničkog kandidata je prekinuta u startu kao neuspeh 2020. godine. Harisova će forsirati pitanja poput abortusa i fokusiraće se na osvajanje glasova žena i Afroamerikanaca, dok će Tramp ići na pitanja migracija, posebno na granici sa Meksikom, kolapsu velikih američkih gradova usled rasta beskućništva, narkomanije i depresije, kao i na kulturološka pitanja poput položaja transrodnih osoba.

MONITOR: Na konvenciju Republikanaca došli su i bivša britanska premijerka Liz Trast i premijer Boris Džonson, a u njegovoj rezidenciji na Floridi, sa Trampom su razgovarali i  Orban i Netanjahu. Tramp obećava brza mirovna rješenja dok Bajden pokušava da obezbijedi bar prekid vatre. Može li Bajden, do kraja mandata, biti „lakmus“ u postizanju bar jednog mirovnog sporazuma?

VUKSANOVIĆ: Tramp je poznat da obećava vrhunske dilove. U tom pogledu, veoma je lako da obećava lako rešenje ratova u Ukrajini i Gazi, ali svi znaju da će pronalaženje rešenja ovih sukoba biti sve samo ne lako. Sa druge strane, Bajden je odustao od kandidature onda kada je bilo nemoguće prikriti njegove zdravstvene i kognitivne probleme i kada je bilo očigledno da ne može pobediti Trampa. Mnogi postavljaju pitanje da li je Bajden u stanju da vrši dužnost predsednika do kraja ove godine, kada je već konstatovano da nije u stanju da vodi kampanju. Ne verujem da ćemo videti bilo kakve ozbiljnije pokušaje da se pogura bilo kakva ozbiljna mirovna inicijativa dok se ne sazna ko je novi predsednik, krajem ove godine.

Nastasja RADOVIĆ