U Srbiji se zahuktava predizborna atmosfera. Dok građani žive sve gore, politička elita sve je agilnija u borbi da ostane ili dođe na vlast. ,,Prva liderka Srbije”, političarka i aktivistkinja s najdužim stažom, iznijela je uz kritiku tog stanja i zanimljiv i, politički govoreći, hrabar predlog: da se čitava politička scena okupi i zajednički definiše minimalne interese svih građana i tako se obaveže da se za njih bori, bez obzira na to ko će formirati narednu vladu. MONITOR: Obilježena je još jedna godišnjica ubistva Zorana Đinđića bez značajnijeg pomaka u vezi s političkom pozadinom tog zločina. Ali je baš tih dana u javnost dospjela informacija iz tužilaštva da će u toku predistražnih radnji uskoro biti saslušan Vojislav Koštunica. Vjerujete li da će se doći do nekog uvjerljivog rezultata u vezi s političkom pozadinom?
PEŠIĆ: Tačno, pune su novine priča da je pokrenut predkrivični postupak o političkoj pozadini atentata na premijera Đinđica, kao i to da će biti saslušan veći broj pojedinaca, uključujući i Vojislava Koštunicu. Ako računamo da kod nas provlačenje kroz štampu znači gotovo isto kao i da je neko kriv, onda je istraživanje pozadine počelo. Ja lično ne vjerujem da će se ići dalje od priče o istrazi. Kad bi se to zaista desilo, morale bi biti otvorene i istrage o pozadini ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, a nisam sigurna koliko je ministar Dačić na to spreman, jer iz SPS-a traže da se stavi tačka na slučaj Mire Marković i porodice Milošević. A to su slučajevi gde je politička pozadina više nego jasna, ali se ipak traži da se stavi tačka. Ja sam skeptična i nemam poverenja u sadašnje pravosuđe u Srbiji.
MONITOR: Nataša Kandić je nedavno iznijela zapanjujuće nalaze o postupcima nekih ljudi iz tužilaštva i policije u vezi sa svjedocima u postupcima za ratne zločine. O pritiscima i nekoj vrsti podmićivanja. Serž Bramerc ipak donekle hvali rad tužilaštva za ratne zločine, ali nema pomaka oko hapšenja Ratka Mladića. Šta se tu dešava?
PEŠIĆ: Nataša Kandić je neka svoja saznanja obelodanila i još u novembru tražila da se ispitaju sumnje u vezi ponašanja pojedinaca u specijalnom tužilaštvu za ratne zločine. Vidim da su se tamo neki jako uzbudili i prete tužbom, a bolje bi bilo da te sumnje koje ne potiču samo od Nataše Kandić budu ispitane. Što se tiče potrage za Ratkom Mladićem i njegove predaje Hagu, kao i tajanstvenih izjava Bramerca, koji je čas zadovoljan čas nije tom poterom, zaista ništa ne znam. Imam crne misli, ali saznanja nemam.
MONITOR: Tu je i aljkavo , neprincipijelno držanje u slučajevima potjernica za Ganićem, Divjakom i drugima u vezi sa napadima na vojnike JNA. Da li se to pokazuje nedovoljna samostalnost dijela pravosuđa, pritisci iz Vlade ili pojedinih stranaka?
PEŠIĆ: Daleko smo mi od samostalnosti pravosuđa. Kad je reč o Dobrovoljačkoj ulici i tamo počinjenim zločinima, o tome se sve zna već odavno, i pre nedelju dana ponovo je precizno opisano šta se 2. i 3. maja događalo u Sarajevu, iz čega se vidi da je Jovo Divjak bio heroj, da je tražio da se nikako ne puca na kolonu koja se povlačila, što je potvrđeno i od generala Kukanjca koji je vodio JNA u Sarajevu. Ove lažne poternice služe Srbiji da dokazuje kako su drugi činili zločine i započeli ratove, a da s ratom Beograd nema veze. Naravno da je glavni problem takvog ponašanja nastojanje da se Bosna totalno razbije, i da se ciljano i dalje vodi konfliktna regionalna politika. Doduše drugim sredstvima, kako se sada kaže, diplomatskim mirnim sredstvima, ali po mom mišljenju i dalje se vodi pogrešna nacionalna politika.
MONITOR: Zagovarate okupljanje svih političkih faktora oko dogovora o glavnim pravcima razvoja zemlje. Da li je realno da jedan novi okrugli sto opozicije i vlasti uspije bar u konceptualnom smislu?
PEŠIĆ: Ja sam dala ideju šta treba da se radi, da treba otvoriti dijalog i napraviti novi dogovor šta treba činiti da Srbija krene napred. Jer, parcijalno posmatranje ovog ili onog problema, a sve je postalo problem, jednostavno ne vredi. Ja nemam uticaja da se takav osnovni proces komunikacije u društvu otvori. Mogu samo da kažem da Srbija mora da se osposobi za rešavanje nagomilnih problema, da vlast mora da se ograniči vladavinom zakona, da mora da se odluči da li će i dalje Srbiju voditi tzv. državni razlog, bolje reći, okamenjeni srpski nacionalizam iz 19. veka, ili će da krene k modernom legitimitetu, da vlast bude ne vladalac, nego dobra uprava za građane i o kojoj sude građani na slobodnim i demokratskim izborima.
MONITOR: Vi ne isključujete ni mogućnost velike postizborne koalicije DS-SNS?
PEŠIĆ: Takva koalicija nije isključena, ali opet ponavljam, mora se unapred reći šta su ciljevi takve koalicije i šta ona treba da uradi. Ako je samo spasavanje da se ostane na vlasti i tera po starom, meni je svejedno, da li će biti ova ili neka druga koalicija. To po „starom” je nepodnošljivo za građane, ali i u nacionalnom smislu. Srbija će propasti, a sa njom i Srbi. Naivni su Srbi u drugim državama kada misle da Srbija može totalno da ispadne iz igre i bude zemlja bednika da bi bilo bolje Srbima koji u njoj ne žive. To je stara priča koja se pokazala pogrešnom. Srbi moraju da rade u svojim državama da im bude bolje, da unapređuju državu u kojoj žive, a ne da čekaju da im Srbija nekako daje prava. Shvatanje da su nove države u regionu samo neki provizorijum koji će nestati, a Srbi će se nekako ipak ujediniti u Srbiji, više je od tlapnje, koja uništava srpski narod, ma gde živeo.
Štetne strategije
MONITOR: Neki potezi vlasti u Srbiji zabrinjavaju susjede. Pa i Crnu Goru. U njoj je velike polemike izazvao susret predsjednika Tadića s predstavnicima „dijaspore i Srba iz regiona”. Ima li razloga za strepnju da će se Srbima opet upravljati iz Beograda?
PEŠIĆ: Znam za te strahove, zvali su me iz Crne Gore novinari i davala sam izjave povodom strategije o „Srbima u regionu”. Rekla sam da je to nacionalistička strategija, baš kao što je bio i zakon o dijaspori, da vodi ka konfrontaciji u regionu, i da je jako loše za Srbiju što ne shvata da sama sebi šteti takvim strategijama i politikom nekakvog okupljanja Srba i rovarenja protiv susednih država.
Ja mislim da nema razloga za brigu, ali kad to kažem, mislim i na to da se i Crna Gora mora jasno odlučiti šta hoće. Da li hoće da bude zaista građanska država, jer to je njen glavni adut, njena državnost potiče od države koju je imala, i po tome se razlikuje od svih novonastalih država u regionu koje su se pozivale na svoj „etnički narod” koji hoće državu. Što bi više insistirala, na mala vrata, na etnosu, to će joj biti teže, jer bi time gubila svoju prednost da bude jedina prava građanska država zasnovana na vladavini zakona i jednakim pravima svih svojih državljana.
Pored toga, i Crna Gora ima slične probleme kao Srbija, jer nije uspela da vlast stavi pod kontrolu i natera je da transparentno, pravedeno i nekorumpirano upravlja društvom i da energično vodi državu putem evroatlantskih integracija. Što ovo drugo bude jačalo, to manje ima razloga za strah. Što svi zajedno budemo menjali naše shvatanje nacije i države, a što više držimo do pravedne i funkcionalne države za sve građane, što više budemo delili zajedničku viziju integracije u EU, i na tom putu budemo iskreni, to će i odnosi Srbije i Crne Gore biti bolji. A treba da budu odlični, ako shvatimo vreme u kome živimo i da nemamo vremena za traćenje.
Sve mijenjati
MONITOR: Danas je objavio istraživanje javnog mnjenja, po kojem je SNS daleko ispred DS i sve bliži šansi da konačno dođe na vlast. Kažete da priča vladajuće koalicije o napredovanju Srbije k EU, ne bi imala efekat kao na ranijim izborima. Da li je i rekonstrukcija Vlade zakašnjeli i neefektivni potez?
PEŠIĆ: Izbori u Srbiji više ništa ne donose ako se ne napravi novi „društveni ugovor” šta Srbija uopšte hoće, kakvu državu i kakve institucije, kakvu regionalnu i spoljnu politiku. Trebalo bi menjati gotovo sve, izborni zakon je katastrofalan jer građani ne znaju ko će biti na vlasti bez obzira na to ko je dobio najveći broj glasova. Sa sistemom da je cela zemlja jedna izborna jedinica a cenzus pet odsto, praktično ne može da se promeni vlast, mogu samo da se nakon izbora prave ovakve ili onakve kombinacije. Mogućnost te kombinatorike omogućila je da stranke i njihovi drugovi postanu neka vrsta vladajuće klase koja radi šta hoće a od dobre uprave nema ništa. Poznato je da su prevladali koruptivni interesi stranaka, of-šor tajkuna i tajnih službi, i zato ja kažem da više ne vredi kritikovati ovo ili ono, jer treba sve menjati. Država ne funkcioniše i nepravedna je. Kada državu doživljate kao ispražnjene i mračne hodnike u kojima lutaju građani tražeći pomoć, a moć je tamo negde, ko zna gde, onda znači da mora da se postave novi temelji. Popravke ne pomažu. Institucije u Srbiji nisu uspele, sve su to kulise. Pa tako ni ova rekonstukcija vlade ne znači ništa.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice