MONITOR: EU i Zapad su ovih dana izloženi napadima i prijetnjama fundamentalističkih organizacija Al kaide i Islamske države. Izvršioci napada na Charlie Ebdo su ne samo francuski državljani već i rođeni Francuzi. S jedne strane „unutrašnji” terorizam, a s druge pored gnušanja i protesta te okupljanja evropskih lidera u Parizu, ne čuje se nijedan smislen politički odgovor na izazov koji već dugo traje. Očekujete li da će se sem krivičnih mjera i pooštravanja bezbjednosnih kriterija na granicama, osmisliti drugačiji plan Zapada prema izazovu „osvete Islama”?
SLAPŠAK: U Francuskoj je svejedno gde i od koga je građanin rođen: to je jedna od stvari koje ni u Evropi neki ne razumeju, kao što se i poziv za nacionalno jedinstvo odnosi na sve građane: nekadašnji Jugosloveni i današnji Amerikanci bi to ipak morali razumeti bez teškoća. Unutrašnji terorizam je zasnovan na nepoštovanju francuskog ustava i zakona, koji u svom programu ima i Nacionalni Front Le Penove, dakle na razdvajanju građana po etničkom, verskom i drugim kriterijumima „porekla”: između unutrašnjih terorista i domaćih fašista nema prave razlike. Eto vam Orbana, koji u Mađarskoj steže do gušenja medije i slobodu izražavanja, i koji je iz drskog samopokazivanja u Parizu već izvukao poruku o kulturama „koje nisu naše”, odnosno carte blanche da i dalje doslovno istrebljuje Rome… Nedvosmisleno je da političari nemaju više mašte nego da prave policijske države, gde god stignu. Osmisliti drugačiji plan Zapada bio bi, recimo, masovno primanje svih izbeglica iz Afrike, Azije i Evrope – naravno da Evropa može da zaposli milione svojih i tuđih, ali neće, jer taj deo politike kontroliše neuhvatljivo papirno „tržište”, koje uglavnom više nije evropsko…

MONITOR: Zašto to Evropa neće da uradi?
SLAPŠAK: Priliv ljudi bi značio nužno širenje EZ, nove podele rada, novu proizvodnju hrane, nove socijalne odnose, novu kulturu, prekid izolacije i demokratizaciju Istoka Evrope. A „ispražnjeni” delovi sveta pod terorističkim režimima i u ratnim stanjima bi se mogli blokirati već ukidanjem izvoza nafte, koja je ozbiljno pojeftinila, i prestankom izvoza i švercovanja oružja. I pri tome vojske i policije ne bi ostale nezaposlene! Pasivna dekolonizacija bi pomogla žiteljima deprivilegovanih delova sveta da se oslobode eksploatacije i terora koji se plaća od spolja, i gladi i bede iznutra. Kad se društvena situacija uravnoteži, mnogi mladi i stari Evropljani bi otišli da žive tamo…

MONITOR: Da li se koncept multikulturalnosti pokazao promašenim ili bar nedovoljnim za složenost koju zahtijeva život ljudi rasno i vjerski različitih u današnjem evropskom Zapadu, pa i u SAD? On je, čini se, pored očuvanja tradicija nacionalno-vjerskih zajednica, takođe getoizirao te djelove zapadnih društava?
SLAPŠAK: Naprotiv, složenost života zahteva multikulturalnost – a i mnogo je veselije! Svi problemi izlaze iz potrebe vladajućih ekonomskih i političkih grupa, koje traže „priču” da zadovolje neobrazovanog i siromašnog, i u toj priči uvek je kriv neko drugi i različit, „nama stran”. Kapital tako upravlja masama i neutralizuje pobunu, jer se sirotinja stalno tera u sukobe bez smisla, sa sebi sličnima. Posledice te politike, uz ofrljaško liberalno pokazivanje nebrige (za škole, socijalnu zaštitu, laički državni sistem, aktivnu ulogu kulture u društvu) koja se prikazuje kao „sloboda” su – da dobijate geto: kulturno deprivilegovani i nepismeni traže načina da se „ulanče” i prežive, i bez blagotvornog delovanja pismenosti, kulture, društvene sigurnosti i zdravstvene zaštite, oni predvidivo padaju u sasvim nove plemensko-sektaške okvire. Niti je to nacija, niti vera, već pleme+sekta. Nikakve tradicije oni ne čuvaju, već improvizuju u prostoru ignorancije. Tako je mogućno dobiti mlađeg brata Kouachi, koji sasvim američki mlati rukama i glavom u reperskom filmu, ženi se, malo zatvor, malo ulica, ništa škola, radi mizerne poslove i u završnici umire sa skupom opremom (oružje, meci, bomba, odeća) kojom bi, da ju je prodao, mogao osigurati život svoje porodice za dugo vremena.

MONITOR: Angela Merkel je prije nekoliko godina u jednom svom važnom nastupu rekla da je multikulturni model propao, ali nije predložila ništa novo. Danima prije napada u Parizu u istočnom dijelu Njemačke trajali su protesti protiv „islamizacije” Evrope, a bilo je, tvrdi se masovnijih, kontra-protesta u drugim djelovima Njemačke. Da li je opasno prepustiti građanima da u strahu očekuju budućnost?
SLAPŠAK: Misliti da nije opasno znači biti slep, gluv i neodgovoran Evropejac. Merkelovoj je potrebna glasačka masa, u njoj su i nacisti, jer njihovih kandidata na izborima (za sada) ne može biti: potrebno joj je da njena potpora, nemački kapital, ima odrešene ruke u iscrpljivanju Grčke, prinudnom prodajom nemačkog oružja i „merama” kojima se uglavnom vraćaju pare nemačkim bankama, da one ne bi pretrpele štetu. Grčka uporno pomaže nemačkoj privredi i ekonomiji – to je deo tajne nemačkog „uspeha” u krizi. Ukoliko u Grčkoj i Španiji na vlast dođu – i održe svoja obećanja – ljudi koji nameravaju da ne isplaćuju više „dugove” i da zaustave politiku svenarodnog iscrpljivanja, EZ ne bi morala sa strahom da očekuje budućnost. Da dopunim odogovor na prvo pitanje – rad, vrednosti i novac su uveliko promenjeni: „1%” se trudi da obezvredi novac i pokupuje/pokrade sve što može, naročito ključne prirodne resurse, i da se doslovce i oružjem ogradi pred „99%” ostavljajući ih u bedi, prljavštini, bolestima i ratu. To znači i zauzimanje nekih ugodnih teritorija, geografskih područja…Društveni progres za većinu je nesumnjivo u drugačije organizovanoj proizvodnji i zadovoljavanju potreba, u potpunoj dostupnosti informacija, obrazovanja i kulture, a kontrolisanoj globalnosti energije i resursa, u velikim državnim poslovima na korist svima i mnogo razvijenijem slobodno prohodnom „tržištu” međusobnih usluga.

MONITOR: Čini se da SAD vode dosta brutalnu i jednostavnu antiterorističku politiku, bar kada se radi o najvidljivijim potezima države – eliminaciji islamističkih lidera koji su, po njihovim procjenama, vođe terorističkih organizacija, a politika EU nije jasna. I nedavni tragični događaji pokazuju da je ta politika kratkoročna, uz to što je krajnje kontroverzna – ubistva se dešavaju na tuđim teritorijama, nema suđenja, nema međunarodnog prava. Zapadna civilizacija kao da nema odgovor na masovnost terorizma koji podrazumijeva samožrtvovanje terorista u vjeri u onostrano iskupljenje i blaženstvo?
SLAPŠAK: Zapadna civilizacija može pobediti i masovnost i tvrdoglavost terorizma osipanjem društvene osnove terorizma, „potkupljivanjem”, socijalizacijom, pacifikacijom, humanizacijom omladine i onoga što je sama stvorila, deprivilegovanih grupa. Možda negde na horizontu vidite inteligentnog političara, stranku, uticajnu grupu, ponajmanje državu koja bi bila u stanju da išta slično kaže, da i ne govorimo o sprovođenju politike? Zato je mnogo verovatnije da će i umereni slojevi stanovništva planete, izmučeni bedom i besni zbog nejednakosti, preći u razne vrste terorizma…

MONITOR: I naše „regionalne” zemlje su učestvovale u pariskom protestnom maršu. Srpski upravljači su se uključili veoma brižljivo, nadugačko osuđujući organizacije koje su ubile ljude u Parizu. Oni su bili članovi i istaknuti predstavnici političkih, a neki i tzv. paravojnih organizacija koje su učestvovale u sukobima 90-tih čiji su istaknuti lideri optuženi, a neki i osuđeni, za najteže zločine. Kako ocjenjujete njihovu današnju politiku – da li je ona neka vrsta ekskulpacije ili tek najnovija konjunktura?
SLAPŠAK: Oprostite, to je pre svega groteska. Srbija je danas cirkus sociopata i psihopata, sa dreserima – kriminalnim kapitalistima, čistačima – policijom i vojskom, čuvarima životinja – medijima, i publikom, koja je prilepljena na sedišta bedom i zapravo sličnim masovnim ludilom. Možda su higijenski uslovi nešto bolji u sličnom slovenačkom cirkusu, sasvim malčice bolji i u hrvatskom… zamislite ostale. No, problem u Srbiji je najozbiljniji, jer se tu najmanje uopšte govorilo i radilo na odgovornosti za rat. Ipak, posvuda u tzv. regionu vrvi od malih, internetskih, sjajnih lokalnih Šarlija (Zokster, Njuz, Tačno i mnogi drugi): ni razum ni duhovitost nisu izgubljeni, što znači da im treba dati više društvenog prostora – recimo pobunom? I dok na glavnoj sceni srpske političke elite bez prestanka izvode tačke i okupiraju pažnju, država i njeni resursi propadaju i prodaju se. Prodaja sumnjivim špekulantima je glavna i najveća opasnost u celom regionu, ali je i prekid odnosno vraćanje poseda jednostavno, u nekoj budućoj – možda – revolucionarnoj situaciji: nacionalizacija…

Provincijalno glasanje

MONITOR: Tvrdi se da u Srbiji danas nema političke alternative, ali ni respektabilne opozicije, bilo po politici ili uticaju. Poznajete slovenačku politiku i društvo, pa Vas pitam – šta je po Vama dalo toliko glasova sadašnjem premijeru Miru Ceraru koji je stranku, izrazito personalizovanu, formirao pred izbore 2014. i osvojio najviše mjesta u parlamentu?
SLAPŠAK: Opoziciju stvara pokret, ne obrnuto. Čekajmo i nadajmo se. Glasanje na poslednjim izborima u Sloveniji bilo je parohijalno, provincijalno, uplašeno: morao se po svaku cenu izbeći latentni pučista i mogućni diktator, inače pravosnažno osuđeni i čudom kompromisa i korupcije aktivni političar Janša, pa se glasalo za „učtivog dečka iz dobre kuće”. No, u skupštinu je ušla i leva stranka, rezultat pobuna pre dve godine. Doduše, pobrinula se da odmah raščisti sa ostalima na levici, u tipičnom levom maniru…Ali do sada deluju dobro, naredni izbori neće valjda na glasanje privesti uplašene ljude. Što se Cerara tiče, on će ipak morati da razume, nadajmo se, da nije izabran zbog svojih kvaliteta, nego zbog očajnog nadanja: njegovo učenje suviše dugo traje.

Nastasja RADOVIĆ