Brisel i Vašington imaju bojazan da napetosti u regionu ne eskaliraju-a oni znaju koliko je u tome Srbija važna, pa im je bitnije da se održi stabilnost nego da se promijeni vlast. Od ovih centara moći se može očekivati diskretno ohrabrivanje opozicije da izvede promjene, ali ne i da oni urade posao umjesto nje
MONITOR:. Jedno vrijeme ste bili aktivni u srpskoj politici. Da li ste iznenađeni prilično oštrom podjelom u koaliciji Srbija protiv nasilja i kakva bi bila Vaša odluka?
VELJANOVSKI: Nisam iznenađen podelom u koaliciji Srbija protiv nasilja, zapravo je to sasvim logično. Tu koaliciju je okupljalo iskreno odupiranje nasilju i zajednička želja da se promeni vlast, ali to nije dovoljno za političko delovanje. Ne mogu istim putem oni koji su za Evropsku uniju i oni koji su protiv, oni koji smatraju da je u Srebrenici bio genocid i oni koji to negiraju i čak slave zločince iz srpskog naroda, stranke koje se zalažu za stvarne demokratske vrednosti i imaju svest o realnosti kosovskog problema i one koje veličaju mitove prošlosti i traže da se na Kosovu proglasi okupacija. Ja i dok sam bio više u politici nisam imao nikakav uticaj, ali bih se zalagao za jasno profilisanje svake partrije i zajedničko delovanje isključivo po programskim ciljevima.
MONITOR: Na izborima je, prvi put, učestvovao i „narodni tribun“ Savo Manojlović i osvojio značajan broj glasova. On je, po završetku izbora, pozvao na neku vrstu postizbornog bojkota republičke skupštine i dijela lokalnih parlamenata. Kako ocjenjujete njegov iznenadni ulazak u institucionalizovanu politiku i očigledan pokušaj da bude i tu proaktivan?
VELJANOVSKI: Savo Manojlović je samo još jedan dokaz nezrelosti opozicione scene u Srbiji. Inače, u politiku se i može ući samo institucionalizovano, sve ostalo je amaterizam ili NGO građanski aktivizam, što ima dodirnih tačaka sa politikom, ali nema mnogo izgleda da se poentira. Izlaskom na izbore, a zatim pozivom na bojkot odnosno izlazak iz lokalnih parlamenata, Manojlović je doprineo konfuziji koja je već postojala, a što obeshrabruje birače i dovodi do apatije. Respektabilan broj glasova koje je ova opcija dobila tu i tamo, takođe dokazuje da je građanima potrebno nešto novo, što odavno očekuju, ali čega nema.
MONITOR: Još jedna osoba je na ovim izborima dobila veliki broj glasova-niški kardiohirurg Dragan Milić. I on je povjerenje birača/ica zadobio svojim aktivizmom-mada specifičnim i strogo profesionalnim. Da li to demantuje ono što često slušamo: da je biračko tijelo ravnodušno prema onome što mu se na izborima nudi?
VELJANOVSKI: Dragan Milić je dokaz vapaja za nepotrošenim ljudima koji deluju ozbiljno i odgovorno. On nije samo organizovao proteste i davao izjave, već je sa građanima napravio listu i izašao na izbore, nudeći alternativu u svom gradu. Da nije bilo bojkota drugih i zbunjivanja građana od raznih opozicionih aktera, uspeh bi u Nišu bio još veći, a i u drugim gradovima i opštinama. Dakle biračko telo nije ravnodušno prema potrebi za promenama, ali često jeste prema onima koji su već dugo u politici, a bez poželjnog epiloga.
MONITOR: Zagovornik ste stava da je i na lokalnim izborima potrebno plasirati političke i društvene teme „nacionalnog“ nivoa. Kako razumjeti „fenomen Marko Bastać“ koji je dobio dosta glasova, odbijajući da se bavi „nacionalnim“ pitanjima? Da li su teme odnosa prema genocidu u Srebrenici, srpskoj politici prema Kosovu, politici prema Rusiji i Kini, Srpskom svetu i slične, „nesvarive“ i obavezno predstavljaju gubitnički bagaž- na lokalnom tako i na republičkom nivou, posebno za predstavnike opozicije?
VELJANOVSKI: To je jedno od najvažnijih pitanja. Potpuno je deplasirano da bilo ko ulazi u sferu politike, a da o svim najvažnijim pitanjima nema jasan stav ili da taj stav skriva od javnosti. Ako neka stranka učestvuje na izborima samo na lokalnom nivou, to je rezultat njene trenutne snage ili ograničenog interesovanja. Ali prave promene može da donese samo smena vlasti na nivou države, a to je nemoguće bez konsekventnog određenja prema svim temama. Srbija je izrazito centralizovana država, tako da se malo toga može da realizuje na lokalnom nivou, ako je republička vlast protiv. Političke partije treba edukativno da deluju na građane, a ne da kalkulišu time koje će im pitanje smanjiti šanse, ako o njemu saopšte stav. Taj deo nužnog odnosa političkih aktera i potreba objašnjavanja bliske prošlosti, sadašnjosti i perspektiva budućnosti, opozicija je potpuno zanemarila i građane navikla na razgovore o korupciji, kriminalu, komunalnim problemima… I to objašnjava glasove za Marka Bastaća.
MONITOR: Velika zagonetka ponašanje američkog ambasadora Kristofera Hila, za kojeg se tvrdi da ima uticaja na Aleksandra Vučića, ali i da je uticao na odluku dijela opozicije da izađe na izbore. Posle Rezolucije EP o velikim napravilnostima na decembarskim izborima koja nije imala efekta na ponašanje EK i Evropskog savjeta, djelovalo je da postoji izvjesna razlika u pristupu SAD i EU prema ponašanju vlasti u Beogradu. Šta se može očekivati od Brisela i Vašingtona u skorijoj budućnosti?
VELJANOVSKI: Kada se površno razmišlja, ponašanje ambasadora Hila je zagonetka. On, kao i svaki ambasador, mora da sarađuje sa vlašću, to mu je priroda posla. Sugestije opoziciji da izađe na izbore, su takođe logične, jer bez izbora nema promena, pa bi se iz toga moglo zaključiti da on podstiče promene. Razmišljanje jednog broja političara i analitičara u Srbiji da se izlaskom na izbore legitimiše Vučićeva vlast, pa da zato i Hil podstiče učešće na izborima, opet je površno rezonovanje jer smo imali i izbore koji su skoro u potpunosti bojkotovani, pa je vlast bila konstituisana i funkcionisala jedno vreme, a na ponovljenim izborima je opet pobedio Vučić i njegova koalicija. Od Brisela i Vašingtona, koji uglavnom deluju sinhronizovano-čak i kada tako ne izgleda, može se očekivati manje-više, isti odnos kao i do sada. To je bojazan da napetosti u regionu ne eskaliraju-a oni znaju koliko je u tome Srbija važna, pa im je bitnije da se održi stabilnost nego da se promeni vlast. Od ovih centara moći se može očekivati diskretno ohrabrivanje opozicije da izvede promene, ali ne i da oni urade posao umesto nje.
MONITOR: U Švajcarskoj je održana mirovna konferencija koja se tiče rata u Ukrajini. Rusija nije pozvana, a učestvovalo je oko sto zemalja. Srbija je potpisala Deklaraciju sa tog skupa. Prije par dana je potpredsjednik Vlade, Aleksandar Vulin, posjetio Staljinov grob, a Svesrpski sabor je pozdravio Sergej Lavrov. Neki ovakvu spoljnu politiku Srbije smatraju Vučićevom imitacijom nesvrstane politike SFRJ?
VELJANOVSKI: To je ta klackalica koja se naginje-čas na jednu čas na drugu stranu i to može jedno vreme da donosi nekakve benefite, ali ne večito. Vučić uspešno manevriše i manipuliše u okolnostima kada je svet više zabrinut zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Da nije tog rata, problem Balkana i ponašanje Srbije bi bili mnogo više na dnevnom redu i Srbija bi imala veće pritiske u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova ili u odnosu na srpski svet i nerealne ambicije u regionu. Ne treba sumnjati da se Vučić o svemu što je u vezi sa Ukrajinom, dogovara sa Putinom. Ali sve te dvoličnosti nemaju nikakve veze sa nekadašnjom nesvrstanom politikom. To je bila ozbiljna koncepcija koja je respektovana i od zapada i od istoka i zbog koje je Jugoslavija imala veliki ugled, za razliku od današnje Srbije.
MONITOR: Ima onih koji komentarišu da se diplomatskim pritiscima ali i ekonomski relevantnim sporazumima, vrši uticaj na vlasti u državama regiona. To ukazuje da živimo na području novog hladnoratovskog sukoba. Čini se da Srbija tu „igra na tankoj žici“, ali da vrhu vlasti to baš i ne pada teško?
VELJANOVSKI: Velike sile su uvek nastojale da utiču na male zemlje i da šire zonu svoga uticaja, a male zemlje su u tome često videle mogućnost da ostvare neke svoje intetrese ili bar da se bezbedno sklone pod skute moćnih. Hladni rat je samo za jedan period bio manje aktuelan, a trenutno je na nekadašnjoj liniji razgraničenja istoka i zapada, usred Evrope, stvarni rat i nije uopšte hladan. Pad Berlinskog zida, nestanak Sovjetskog saveza, tranzicioni zaokret jednog broja evropskih zemalja i njihov ulazak u Evropsku uniju i NATO, stvorio je nove geostrateške okolnosti. Rusija je drastično izgubila pozicije u Evropi, a trenutno su joj kao oslonac ostale Belorusija i Srbija. Srbija to koristi da se ona osloni na Rusiju, a i na Kinu. Sadašnja vlast Srbije fingira dobre odnose sa obe strane, ali izjave Vučićeve -koji je jedina vlast u Srbiji – jasno stavljaju do znanja da je spreman da se odrekne saradnje sa zapadom, pa čak i da ostane bez evropske perspektive i investicija, jer će mu to nadomestiti njegovi veliki prijatelji. U tome je najveća opasnost po naš region.
U Srbiji je na djelu nacionalistički, autoritarni etatizam
MONITOR: Objavljena je nedavno zbirka Vaših tekstova pod naslovom „Srbija u sukobu sa sobom“. Kako danas izgleda država Srbija, njena vlast, opozicija, civilno društvo, mediji, „radništvo, seljaštvo i poštena inteligencija“?
VELJANOVSKI: Ja sam u tim tekstovima u poslednjih desetak godina kritički analizirao razne pojave, pa pošto se ništa bitno ne menja, odlučio sam da ih objavim u knjizi jer je sve aktuelno. Srbija danas ni izdaleka nije ono čemu smo se nadali. Vlast nekompetentna, nedemokratska, autoritarna i agresivna, opozicija nezrela i dezorijentisana, civilno društvo nemoćno ili ušuškano u svoje donatorske zabrane. Mediji su posebna priča, oni u potpunosti izražavaju duboke podele u društvu, većina ih je deo propagandnog arsenala vlasti, ali na najprizemniji, vulgaran način. Oni drugi mediji u uslovima pritisaka, besparice i manjeg dometa, ponekad takođe spuste profesionalne kriterijume, ali ni približno tako kao režimski. Radništvo je skoro nestalo kao socijalna kategorija, a ideološki potpuno preparirano propagandom. Seljaštvo je zaboravljeno od kako su se pojavili velikoposednici, a poštena inteligencija se može izbrojati, jer je sve manje. U Srbiji je danas na delu nacionalistički, autoritarni etatizam.
Nastasja RADOVIĆ
FELJTON3 sedmice
OKO NAS3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
BAŠTE BRIGANJA3 sedmice
ALTERVIZIJA3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
INTERVJU2 sedmice