U Srbiji se vode debate oko sudbine zemlje poslije 9. decembra. Na jednom od takvih razgovora dr Predrag Simić, stručnjak za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Francuskoj, rekao je da se jasno radi o tri mogućnosti. Razgovarali smo o tome ali i o situaciji u EU i posljedicama njenih odluka. ,,Srbija ima tri opcije:da odustane od EU, da sačeka da Merkelova i CDU odu sa vlasti što je uradila i Velika Britanija 60-ih zbog De Gola ili da nastavi sa dosadašnjom politikom koja je naišla na zid ili onom koju predlaže Preokret. Koliko je sve to realno, teško je reći.Ne samo zbog stava oko Kosova nego i zbog situacije u EU. Mnogi su u iskušenju da odustanu pre svega zbog EU koja prolazi duboku krizu…”

MONITOR: Čuli smo izlaganje šefa Fondacije Fridrih Ebert, Mihaela Erkea, o tome da će u EU biti tri grupe zemalja?
SIMIĆ: To je mišljenje nekoga ko je dobro upoznat. U EU se dešava ono što se znalo kada je uvođen evro.Tada se pitalo kako će to izvesti Italija sa tradicionalno inflatornom lirom i velikim budžetskim deficitom. Ako evro uopšte ima šanse da preživi EU će se vratiti na onaj prvobitni deo,od 6-8 zemalja-Frnacuska, Nemačka, zemlje Beneluksa i verovatno ove skandinavske zemlje koje su u EU.

MONITOR: One koje će uspeti da zadovolje nove fiskalne propise?
SIMIĆ: Ni Francuska nije u mnogo boljem položaju zbog svojih banaka koje su poslovale u Italiji.To generiše krizu jer otpisivanje dugova Grčkoj smanjuje kapital nemačkih i francuskih banaka, a ako bi se nešto dogodilo Italiji to bi iz temelja uzdrmalo Francusku. U suštini samo zemlje ovog severnog pojasa EU još su na nogama.Nemačka pre svih,jer ona sada ubira plodove Šrederove reforme. S tim da bi one napravile još korak prema EU odnosno federaciji time što bi koordinirale svoje politike kao zajednički nadzor i čak i penalizaciju država koje naruše te dogovore.

Sa druge strane je Britanija koja ni sama nije sigurna da li je Kameron napravio dobar potez ili ne.Onda dolaze zemlje mediteranskog pojasa Grčka, Italija, Španija, Portugalija sve do Irske pa i Belgije, države koje to ne mogu podneti. Pitanje je kakav bi uopšte bio odnos između te tri grupe zemalja. Šta bi ih povezivalo?

U suštini ta federacija ne bi bila daleko od dejtonske BIH. Nekakva asimetrična federacija bi jako teško funkcionisala. Došle bi do izražaja neranoteže između razvijenog severa i nerazvijenog juga. Ne zaboravimo, EU je pre svega nastala kao mirovni projekat. Šumanov plan, ma koliko da je imao svoju ekonomsku logiku, pre svega je imao mirovni cilj.

MONITOR: Da se ne ponovi rat u Evropi?
SIMIĆ: Stvaranjem prve zajednice za ugalj i čelik, stvorena je neka vrsta blizanca od Francuske i Nemačke, koje su se fizički toliko uvezale da nisu bile u mogućnosti da više naprave rat. Padom Berlinskog zida i posle proširenja ka Italiji, Španiji i Portugaliji, EU je imala razvojnu dimenziju. Ogromna sredstva su tu uložena. Bilo je to vreme intenziviranog straha od Istoka, pa je Žak Delor sredinom 80-ih doneo kao zajednički evropski akt tzv.Plavu knjigu, koja je trebalo da otvori tu perspektivu. EU je trebalo da posluži da se evropske zemlje, pomalo umorne i stagnantne, suoče sa globalizacijom i istočnim i američkim izazovom.

Sada dolazimo do treće faze, to je stabilizacija. Stabilizacija nije razvojni koncept. Stabilizacija praktički znači i stagnaciju. Po svemu sudeći, ne samo naredne 2012. nego i u godinama posle, stope rasta u Evropi će biti relativno niske. Prošli smo dolarsku krizu , ušli smo u evro krizu koja se pokazala neuporedivo složenijom, dubljom i komplikovanijom.

MONITOR: Gdje tu Balkan?
SIMIĆ: Mi ne možemo očekivati velike dotacije ni iz IPA fondova ni iz strukturnih fondova. Budžet je utvrđen i dobili mi kandidaturu ili ne dok se ne promeni situacija i čak i posle toga, pitanje da li će EU u toj stabilizacionoj fazi, kada se svi troškovi smanjuju, biti spremna da snažno podržava strukturne fondove za ujednačavanje.

EU danas može da pruži mnogo manje nego što je to mogla pre deceniju ili dve. I to je ono što je za Srbiju izazov, čak i ako dobije kandidaturu.Hrvatska je dobila sve što mi u ovom trenutku samo možemo da poželimo, ali euforije nema. Izgleda da u Hrvatskoj evro- entuzijasti,političari i intelektualci vide da je prijem u EU samo prvi korak od kojeg počinje put ka onome što bi EU trebalo da za njih bude.

MONITOR: EU više ne garantuje prosperitet?
SIMIĆ: Prosto znači da se put produžava.Za Srbiju koja ne samo da nije kandidat već još uvek nije ni pridružena članica jer još nekoliko zemalja nije ratifikovalo SSP, o čemu niko više ne govori, EU postaje neka vrsta pokretne mete: što se mi više približavamo, ona se više udaljava.Ispred nas su ne samo Hrvati već i Crnogorci koje to čeka na leto. Faktor Kosovo tu menja stav. SPC u vezi sa tim kaže da je ulazak u EU opravdan u geostrateškom i ekonomskom smislu ali ako je cena odricanje od Kosova ,onda ne bi trebalo na tome insistirati.

MONITOR: Ali i vladajuća stranka tu nije sasvim jasna?
SIMIĆ: Druga grupacija koja računa sa iskustvom Velike Britanije …

MONITOR: I čekati da se SPD vrati na vlast u Nemačkoj?
SIMIĆ: Najveće uporište u Nemačkoj imaju demokrati.To je Đinđićevo nasleđe. Interesantno je da je Đinđić dugo oklevao da li DS da bude u narodnjačkoj evropskoj partiji ili socijalističkoj internacionali. Odlaskom CDU, Srbija bi u Nemačkoj imala drugačijeg partnera. Naravno, pitanje je da li će se DS održati na vlasti posle narednih izbora ako ne reši pitanje kandidature.

Meni je odavno jasno da nećemo ući u EU dok srpske stranke ne budu članice evropskih političkih porodica. Problem u Srbiji je što nema evropsku desnicu.Ova srpska desnica je uglavnom fiksirana za Kosovo.Tako da nema dobrih veza sa evropskom desnicom.

MONITOR: To smanjuje šanse Srbije?
SIMIĆ: Da. Ja ne verujem ni u veliku budućnost SNS ukoliko u dogledno vreme ne uđe u porodice evropske desnice. To je strukturni deficit Srbije,11 godina posle Miloševića.

MONITOR: Ali, sada je i Tomislav Nikolić na poziciji i Evropa i Kosovo ?
SIMIĆ: Na kratak rok 9. decembar neće destabilizovati Srbiju.Jer su na toj politici i Tadić i Nikolić.Tu je već bar 50 odsto srpskog biračkog tela.Ja vidim da je najverovatnija postizborna varijanta velika koalicija DS-SNS.

MONITOR: Koalicija za „spas Srbije”?
SIMIĆ: Pa to je legitimno, takvu su koaliciju imali Nemci pre par godina.Naravno, to će u Srbiji napraviti rusvaj jer vidimo tu bitku za treće mesto, između Čede Jovanovića i Ivice Dačića. Ako se ta koalicija napravi,treći će biti suvišan.

Međutim, šta sada to znači: odustati od Kosova zbog EU ili nastaviti nepromenjeno?Nastaviti nepromenjeno sada će teško ići.”Preokret” je jedini dao odustajanje od Kosova kao jedino rešenje, što je ranije praktički uradio Milošević kada je zbog odustajanja RS od Vens Ovenovog plana, uveo embargo na Drini.Ali,i to će teško ići. U predizbornoj kampanji će dominirati zalaganje da se ne odustaje od Kosova što će prvi orkestrirati DSS,SRS,a drugi se tome neće moći suprotstaviti.Tu je ,naravno, i crkva.Glavno će biti ipak ekonomsko pitanje,da li će Srbija imati ekonomske snage da izdrži troškove za Kosovo jer tu se radi o sumi od oko 600 miliona evra,a Srbija je na klimavim nogama.Ona hitno mora da traži investicije bilo gde jer se poslednjih godina intenzivno zaduživala.Došlo se do 46 odsto javnog duga.

MONITOR: Da li bi moglo doći do rušenja vlade? Da li bi to mogao da bude Dačić?
SIMIĆ: Ne verujem jer bi ih to skupo koštalo. Ne isključujem mogućnost da aktuelna kaolicija izgura pun mandat ali je situacija veoma komplikovana, pa odlazeća vlada neće biti u situaciji da pravi nekakve velike poteze. A ići na izbore bez kandidature je za DS opasno.Vidimo da je i na GO DS bilo varnica oko toga ko je kriv za nedobijanje kandidature.

MONITOR: Imamo EU koja nije orna za još skorašnjih proširenja, Sloveniju na ivici krize, u Hrvatskoj nema euforije, imamo Crnu Goru kojoj se odlaže početak pregovora, Makedoniju s problemom grčkog veta, BIH bez vlade, Albaniju na neizvesnom čekanju, Kosovo puno bezbednosnih ali i ekonomskih problema. Da li bi trebalo da strahujemo za mir na Balkanu?
SIMIĆ: Posle 2000. kada su otišli glavni protagonisti ratova, prostor Zapadnog Balkana počeo je da liči na nešto.Pojavio se Mesić koji je u premošćivanju politike od Tuđmana do Josipovića imao značajnu ulogu. Hrvatska se tako udaljava od nacionalizma.

Pitanje je koliko će to Brisel gurati? Mislim da hoće, ali ćemo imati dve brzine u Briselu: briselska birokratija će gurati proširenja jer je za nju važan projekat EU. Ali, EU je kao bicikl – dok se pedale okreću ona postoji.Za njih je važno što mi još hoćemo da uđemo u EU: dok mi to hoćemo,znači da je EU opravdan projekat. To je kao što je povratak Francuske u vrh NATO bio jako važan za NATO. Prema, tome tu su Rompej, File, Barozo…

Mislim da su i pojedine zemlje veoma raspoložene, kao Italija. Mi smo se uvezali sa Italijom,oko Fijata. Ako se u Italiji desi ono što je u Grčkoj, ode nama Fijat, ode nam pola radnih mesta u Šumadiji. Ode nam tržište za stoku, vojvođansku pšenicu i ode nam lobista. A i Italiji Srbija treba.

MONITOR: Treba joj i Crna Gora.
SIMIĆ: Treba. Pa Monitor o tome stalno piše. Tu postoje realni interesi. To nije jedan već dva posla – i srpska bi struja išla onim kablom. A ako zaglavi Italija, kome će Srbi graditi Južni tok? On se ne završava u Srbiji.On ide za Italiju. Interesi su uvezani.

Ima interesa u EU da se nastavi širenje,ali mi tu nismo u prvom planu.Jer, u trenutku kada gori kuća ne razmišlja se o dvorištu.

MONITOR: Kakav je uticaj SAD na politiku EU Balkanu? Crnogorska vlast tvrdi da su oni ovdje glavni američki partner.
SIMIĆ: Albanci su glavni, ali Crna Gora je uspela da izbegne svoje probleme sa Albancima i na taj način, ma koliko ta politika bila nepopularna u Srbiji i nanosila joj povremeno i štetu, Crna Gora spasava samu sebe.

Ona to dosta plaća, sada je poslala 30-ak ljudi u Avganistan, a to nije jeftino. Ali, Crna Gora ide hrvatskim stopama.

Nastasja RADOVIĆ